Jedinstveni Palermo i najlepši zalazak sunca

Ako bih trebala da dam epitet Palermu koji će ga najtačnije opisati to bi svakako bilo drugačiji. U odnosu na šta, postavlja se pitanje? U odnosu na sve druge gradove koje sam imala priliku da obiđem. Kako drugačiji, možete pomisliti. Pokušaću da objasnim koliko god mi moje moći jednog putopisca početnika mogu dopustiti.
Dok smo došli do Palerma već je vreme našeg boravka na Siciliji bilo pri isteku. Dugo smo se dvoumili da li otići tamo ili na neko drugo, bliže, mesto. Vođeni tim da ćemo imati opet, nadamo se, priliku da boravimo na Siciliji rešili smo da zavirimo u glavni grad ostrva. Kao što se Beograd ne može obići za jedan dan, koliko smo mi imali, tako se sasvim sigurno ne može obići ni Palermo. Da ne spomenem to da smo pri samom izboru puta načinili grešku i rešili da idemo putem koji vodi sredinom ostrva, posmatrajući kilometražu i troškove i računajući da će nam to biti najbrži put. Od našeg mesta boravišta do Palerma je oko 300 km u jednom smeru, što je podrazumevalo oko 4 sata vožnje, prema našim procenama. Na pola puta smo shvatili da su radovi na putu u toku, te smo morali da skrenemo s puta i razgledamo okolna sela, što uopšte nije umanjilo uzbuđenje.

Gradić na vrhu planine

Gradić na vrhu planine

Na ovom delu smo iskusili sve krivine starih puteva, videli na daleko poznate None koje kupuju povrće iz malih trotočkaša, poput onih iz serije Mućki, sveže ubrano i lako dostupno da zadovolji prefinjena nepca Sicilijanaca. Tu smo videli cvetove bundeva koji će uskoro biti ispohovani i izneti na stolove kao delicija koja mi evo i sada, par meseci kasnije, budi glad.

Zbog naše mogućnosti da sve ovo vidimo, put se odužio i umesto izračunatih 4 sata trajao oko 5 i po sati. Samim tim smo bili uskraćeni za mogućnost lutanja pijacom u Palermu.
Parking smo jedva pronašli, em su jako čudno obeleženi, em ih nema dovoljno ako uzmemo u obzir broj stanovnika i turista. Bili smo zauzeti traženjem istog u blizini centra grada, tako da na samom ulasku nisam ni obraćala pažnju na građevine i ono što nas okružuje. Jedino čega ne možete a da ne budete svesni je luka pored koje vas vodi put. Na svako malo tu je po jedan veliki brod sa spratova toliko da vam se zavrti u glavi dok pokušavate da ih prebrojite a turisti kao mravi prelaze put i mile ka centru predvođeni zastavicom što se vijori na morskom povetarcu.

Parkiramo se kod dvojice Marokanaca koji, pa se u Italiji sporazumevamo na francuskom koliko treba da platimo parking i kako funkcioniše sve. Njima drago zbog francuskog jer im engleski nije jača strana, meni drago što mogu malo da ga pričam, pa makar i u Palermu.

Krećemo žurno po mapi da tražimo uličice u kojima je pijaca i žurimo, u nadi da će biti bar pokoji zakasneli prodavac.

Ulice Palerma

Ulice Palerma

Već je odavno prošlo podne i oni na koje smo naišli se bave svim drugim samo ne prodajom, igraju šah, karte ili lenjo pakuju robu. Pijaca je po asortimanu slična našem Najlonu. Od korišćenog suđa, starog novca, poštanskih markica preko povrća i delikatesa Palerma.
Moram da se vratim na izgled centra grada, uličice koje presecaju jedna drugu bez reda i rasporeda. Građevine koje ne potiču iz istog vremena a naslanjaju se jedna na drugu kao sestra na sestru. Polu srušena zgrada daje oslonac potpuno novoj. Pojedine ulice su potpuno zatvorene zbog radova. Ni kroz jednu ne može da prođe automobil, samo peške,motor ili bicikli.

Grafit

Grafit

Ulična umetnost nagoveštava šarenolikost stanovništva, kao i jezici koji se na ulici mogu čuti. Zbog svog geografskog položaja i istorije Palermo je izvor multikulturne raznolikosti u svakoj svojoj pori.

Polako dolazimo do Fontane Pretoria, a zatim i do Piazza del Carmine.

Piazza

Piazza

Sedamo da se osvežimo u jednu od poslastičarnica u nizu, te planiramo dalji obilazak grada kad za susednim stolom čujemo slabiji srpsko-hrvatko-bosanski jezik. Nasmešimo se jedni drugima u znak raspoznavanja, malo proćaskamo i shvatimo to devojka živi u Palermu a roditelji su joj u poseti. Jedan od pokazatelja koliko je moguće u ovom gradu sresti bilo koju veru, naciju, koliko je moguće videti sve nijanse ljudske kože od tamno braon do izrazito bele. Ljudi su većinom nasmejani, prijateljski raspoloženi. Raspoloženi za pomoć, ako vam je potrebna.
I ovde kao i u drugim mestima, morate jesti onda kada je jelu vreme. Ručak se služi do pola 4, a večera od pola 6. Uspeli smo da pronađemo jedan restoran sa morskim specijalitetima koji radi po principu kantine dok ne posluže sve pripremljeno međutim već su im zalihe bile pri kraju kada smo došli. Nastavili smo šetnju dok ne dođe vreme večeri.

Delić atmosfere

Delić atmosfere

Obilazimo Katedralu koja je nastala na nekadašnjoj muslimanskoj bogomolji, što se svakako može videti i na samoj fasadi. Jedna od najvećih znamenitih zgrada sa četiri zvonika dominira okolinom. Prava lepotica.

Katedrala

Katedrala

U tom razgledanju pronalazimo i savršeno mesto za večeru i opuštanje uz čašu sicilijanskog domaćeg vina. Restoran koji po izgledu i usluzi može da stane rame uz rame sa vrsnim restoranima u Evropi, a verujem i šire. A bogami i po hrani. Nisam sigurna ali mislim da se restoran zove Aleksandar. Nalazi se na malom trgu koji je sa jedne strane okružen starim zgradama od kojih očekujete da će u svakom momentu da se sruče a sa druge gizdravim kućama novijeg datuma. Upravo to je Palermo, spoj novog i starog, tuđeg i domaćeg, hrišćanstva i islama, istoka i zapada.

Riba list

Riba list

Posle večere nastavljamo dalje da obiđemo pun krug, ukazuju nam se zgrade karakteristične kako za Siciliju tako i za Italiju sa nizom štrikova i veša na sve strane.

Zgrade Palerma

Zgrade Palerma

Toplota polako jednjava a mi želimo još da se popnemo do manastira koji je do pola u stenama, kažu da je odande pogled na grad najlepši, te polako krećemo. Kakav je put do gore nema potrebe da vam pričam, fotografija će sve reći a koliko je gužva na ulicama napomenuću naravno. Sa smenom noći i dana budi se drugačiji život u gradu. Užurbaniji. Kao da svi koji su do sada dremali izlaze napolje rešeni da odu na neko drugo mesto. Ako uzmemo u obzir i njihov stil vožnje karakterističan za Italiju dolazimo do toga da se lako mogu izgubiti živci. Zato, naoružavanje strpljenjem svakako nije na odmet.

Pogled sa puta za Santauario Santa Rosalia

Pogled sa puta za Santauario Santa Rosalia

Na žalost, manastir ima svoje „radno vreme“ pa u momentu kada smo se popeli do gore već ne radi. No, vredelo je puta. Pogled koji puca na Palermo je vredan svakog kilometra koji smo prošli. Luka, more,planine koje ga okružuju i dolina u kojoj leži, na oko mirno, pružaju veličanstven osećaj. A tu je i najlepši zalazak sunca koji sam ikad u životu videla.

Noć pada nad Palermo

Noć pada nad Palermo

U povratku vozimo se pored mora i opažam da postoji poseban noćni život koji Palermo vodi, buran, ispresecan zvukom motora i sirena, grajom sa ulica, muzikom koja dopire iz kafića. To nam ostaje za neki drugi put da ispitamo. Vraćamo se putem koji vodi preko Mesine, koji bi trebao duže da traje i da ima nekih 60 kilometara više u odnosu na onaj kojim smo došli. Brže smo stigli, ali sam već na pola puta zadremala opijena mirisima i lepotom jedinstvenog Palerma.