uživanje

Italija – zemlja lepota

Već par dana smo tu i svo vreme razmišljam kako da počnem da pišem ovaj post, što je neuobičajena situacija. Obično samo sednem kad osetim da je inspiracija tu, uzmem lap top u krilo i krenem. Sada se premišljam i sabiram kako da napišem post koji ni jednim svojim slovom ni rečju neće umanjiti lepotu viđenog. Iskreno, nisam sigurna da li ću uspeti, daću sve od sebe a svako ko ga pročita slobodan je skrenuti mi pažnju na propušteno.
Krećemo.
Putovanje kolima može biti jako naporno kada su odredišta hiljadu i više kilometara daleko, ali kad je u pitanju Italija vi ne osetite vreme, samo blenete kroz prozor i pokušavate da upijete lepotu svega. Tako je barem sa mnom. Vraćam joj se posle nekoliko godina i trudim se da upijem svaki kilometar za vreme kada ću imati stolicu za ljuljanje i sa setom piti kafu i prepričavati sećanja nekim mlađim generacijama.
Ulazak u Italiju iz Slovenije znači menjanje krajolika, ne toliko na početku koliko kasnije. Ulazak u Italiju znači vinograde kilometrima uz put, znači sunce, toplotu. Ulazak u Toskanu znači udar mirisa bagrema izmešanog sa zovom direktno u koren nosa, udisanje punim plućima.
Toskana važi za najlepši deo Italije, s razlogom verujte mi na reč. Smenjuju se brda i kotline, put nas vodi kroz predele koji pozivaju da zastaneš, kroz predele u kojima vidiš scene iz najlepših ljubavnih filmova, kroz predele gde lepa Ana pati za Đuzepeom tamnoputim, gordim, pričljivim. Ogromne bagremove šume u cvetu, zova na sve strane, žbunje sa žutim sitnim cvetićima oporog mirisa, vinogradi kao naslikani, maslinjaci u savršenom redu. Miks mirisa koji vas zavodi, golica vaše nozdrve i pleše sa vama dok se vozite. U Toskani je i planina i more, u Toskani je taj savršen spoj lepota. Bogata i prelepa.
Kilometar po kilometar stižemo do našeg odredišta Tirrenia tipičnog turističkog mesta na obali mora, okruženog zimzelenim, peskom i vodom. Već je uveliko pala noć i život na ulicama je smanjen osim u samom centru gde se nalazi gomila restorančića, picerija, poslastičarnica. Vidi se da nije sezona po broju ljudi na ulici, što nama ne smeta ni najmanje jer smo umorni od dešavanja prethodnih dana i željni kvalitetnog sna. Ljubazni recepcionar nas dočekuje sa odličnim znanjem engleskog i smešta u našu sobu. Umorni, opijeni od mirisa i puta tonemo u san, sa nestrpljenjem u očima za sutrašnjim avanturama.

Tirrenia

Tirrenia

Udaljeni oko 15 kilometara od Pisa s prvim jutarnjim cvrkutima vrabaca smo se spakovali i krenuli u istraživanje. Spadamo u one radoznale turiste koji bi sve da vide, oslušnu, osete i isprobaju. Da bi smo sve uradili kako volimo treba nam jedno 6 godina boravka u Italiji a ne dve nedelje, pa se moramo organizovati. Iskreno, najbolje je u samom gradu kupiti knjigu Pisa u kojoj postoji i mapa sa označenim znamenitostima, ako nemate vodiča. Sadržaj knjige je informativan, kvalitetan i jednostavan, pomoćiće pri snalaženju. Dok se vrtimo po ulicama u pronalaženju parkinga moja jedna noga i glava su već napolju u želji da što pre krenem da „njuškam“. Piazza del Duomo nije teška za nalaženje a na njoj se nalazi toranj, najpoznatije obeležje Pise. Naravno da smo se popeli gore.

Piazza del Duomo

Piazza del Duomo

Pogled je apsolutno fantastičan, a put do gore čudan. Gravitacija vas vuče na jednu a vi pokušavate da vučete na drugu stranu. Stepenice su uske i klizave, ima ih gomila pa odmorišta koja su sa strane nisu za džabe napravljenja.

Pogled sa tornja

Pogled sa tornja

Gore počnete da se pitate da li je moguće da je priroda od ovog „običnog“ zvonika napravila atrakciju samim pomeranjem tla. O detaljima kojima su ukrašena zvona, kvalitetu kamena, detaljima na vratima, o svemu tome mogla bih pisati danima. Italija je oličenje ukusa čak i kada je izgradnja u pitanju.

DSC00530

Detalji tornja

Detalji tornja

Osim tornja na trgu su još i muzej (nije bio otvoren zbog rekonstrukcije), krstionica, katedrala i Camposanto. Ne znam da izdvojim šta je od čega lepše, gizdravije, veličanstvenije i zanimljivljivije.

Unutrašnjost katedrale

Unutrašnjost katedrale

Detalji na vratima katedrale

Detalji na vratima katedrale

Posle obilaska Piazze del Duomo, nastavljamo dalje žurnim korakom. Jedna znamenitost do druge, zid tamo, park ovde, crkva do crkve. Sve porelepo. Mostovi preko reke Arno svaki na svoj način veličanstven. Sve ono što mi smatramo da je staro, da je „isteklo“ ovde se naglašava, jer to je Italija. Ponosna na svoju prošlost, na svoje pretke i na istoriju koja je čini izuzetnom.

Giardino Scotto

Giardino Scotto

Bašta Scotto vas ostavlja bez daha, tu je nekada bio manastir, opasana je zidinama iza kojih ne možete ni da naslutite šta se krije. Grb Pise u cveću, odmorišta za studente i učenike sa stolovima za učenje, zauzeti svi do jednog, palme i ruže na jednom mestu. Osvežavajuće i očaravajuće.

Nastavljamo do centra na jedan espreso s nogu na italijanski način i ručak u istom maniru. Espreso je brz i jak, ručak ukusan i umeren sa ukusima koji se prepliću, sa maslinom uljem kao osnovom i ne izbežnim pastama. Okrepljujemo se i nastavljamo dalje do u noć lutanje jer šteta je propustiti nešto.

Reka Arno i Arsenale della Galee

Reka Arno i Arsenale della Galee

Ulice Pise

Ulice Pise

Proja ali sa sirom i blitvom

Recept sam pronašla kod Gage ona je original pravila sa duvan čvarcima i spanaćem. Ja bogme sa blitvom i odlična je, volim zeleniš i dobra je kombinacija sa sirom.
Evo šta je potrebno:
– 2 šolje kukurusnog brašna
– 1 kesica praška za pecivo
– 3 jaja
– 125ml mleka
– 125ml ulja
– jedno veće parče domaćeg starog sira
– 150 ml mineralne gazirane vode
– blitva po ukusu, ja sam otprilike stavila dve šake barene
– so

Proja sa blitvom

Proja sa blitvom

Priprema:
ulupate jaja mikserom, dodate so,mleko,ulje, pa opet malo zamešate da se sve sjedini. Blitvu dobro opere i izblanširate (samo da baci ključ voda, ne previše), ocedite. Nisam seckala, nema potrebe, jer kad dodate u smesu ona se mikserom iseče. Dodate je smesi pa malo mikserom sjedinite sa masom. Zatim dodate kukuruzno brašno, prašak za pecivo i dodajete polako vodu da bi testo bilo mekše. Sir na kraju izmrvljen na veće grudvice.
Mešate mikserom bez uključivanja dok brašno ne upije ostatak smese.
Izlijete u tepsiju podmazanu ili stavite papir za pečenje, pečete na 170 stepeni dok lepo ne porumeni sa svih strana, prethodno zagrejete rernu. Stari način proveravanja čačkalicom važi i ovde, ako se ne lepi kad ubodete pečeno je.
Prijatno 🙂

Plazma torta sa malinama

Mislim da je omiljena torta na dečijim događajima i stvarno se lako pravi.
Potrebni sastojci za moju dozu koju sam pravila ( da bi torta otprilike imala jedno 1,5 kg)
– plazma keks mleveni 600 grama
– sok ok kajsije 5 dcl
– šećer (može i braon) 500 grama
– margarin 500 grama onaj za fine kolače
– pakovanje od 200 grama malina može zamrznutih može svežih, celih
– po receptu idu i 4 žumanca ali ih ja nisam stavila jer je toplo i bojala sam se da se ne pokvare.

Način pripreme:

u veću posudu prvo sipate plazmu mlevenu 300 grama,zatim 250 grama šećera, pa promešate da se sjedini. Dodate jedan margarin (250 grama) koji treba da bude na sobnoj temperaturi, ako je tvrd stavite ga u mikrotalasnu na 10 sekundi na najjačoj temperaturi i biće taman za mešenje. Možete ga iseći na komade da bi se lakše mesio. Smesu mesite uz polako dodavanje soka ok kajsije – a može i narandža. Soka otprilike treba da dodate 2,5 dcl. Kada se više ne bude poznavao margarin u smesi gotovo je mešenje, sve treba da bude sjedinjeno.
Kada je oovo gotovo uzmete kalup ili poslužaonik gde ćete oblikovati masu. Ja sam koristila kalup, on se najpre podmaže sa malo suncokretovog ulja da bi pri okretanju sve ispalo kako treba. Ova zamešena masa je ustvari prva kora tako da rasporedite masu kako želite i oblikujete zatim preko nje dodate maline tako da pokriju celu poršinu može i u više slojeva ako želite.

Plazma torta s malinama

Plazma torta s malinama

Za drugu koru ponovite postupak pripreme prve kore sa ostatkom sastojaka i nežno pokrijete maline. Ovde treba samo malo pažnje da se maline ne bi razmazale po drugoj kori.

Ostavite preko noći da odstoji u frižideru, pa pre korišćenja možete dekorisati šlagom ili slatkom pavlakom, a kada su ovako vreli junski dani možete samo i čokoladnim mrvicama po želji, kao ja.

Prijatno 🙂