uživanje

Put do Sicilije

Spakovani i spremni za put krećemo ka Siciliji, hiljadu i nešto kilometara na jug od Livorna. Nestrpljivi smo da pređemo sve te silne kilometre koji su ispred nas i osetimo čari sicilijanske gostoprimljivosti na daleko čuvene. Put nam ide na ruku, većim delom je autoput, koji je još u pojedinim deonicama pod radovima pa moramo malo da krivudamo. No, to nam ne pada teško jer ubija jednoličnost autoputa. Priroda nastavlja da nam mami osmehe i oduševljenje. Vinogradima se polako pridružuju maslinjaci, podjednako postrojeni. Usputna mesta nam skreću poglede, jer što smo južnije to je veća verovatnoća da će se gradovi umesto u kotlinama nalaziti na vrhu planine. Zašto je tako? Možemo samo da nagađamo vođeni istorijom podneblja i našom logikom.

Toskana

Toskana

Htela sam ovde da dam par saveta ljudima koji se, poput nas, odluče da kolima prokrstare Italiju.
Prvo da znate da nema vinjete za autoputeve, već se putarina naplaćuje kao kod nas. Nije baš jeftina za naše uslove i nema baš logike u smislu kilometraže. Desiće vam se da za 30 kilometara platite više nego za 50. Kako, zašto, pojma nemam, nismo se zadubili u problematiku samo smo prihvatili. Postoje uvek tri trake pri naplati, od kojih ona označena belom tablom podrazumeva plaćanje u kešu, najčešće je tu automat za plaćanje, ređe čovek. Žuto označena tabla je za elektronsko plaćanje za kola koja to imaju, dok je plava za plaćanje karticom. Vodite računa da ne zalutate u pogrešnu traku jer će se vozila iza vas nagomilati za tili čas. Drugo cena goriva na benzinskim pumpama varira i to od pumpe do pumpe. Bukvalno. Postoji još caka, obratite pažnju da na mnogim pumpama cene goriva nisu istaknute tako da se vide jasno pre skretanja, te su cene duž autoputa više i za 30 eurocenti po litri u odnosu na pumpe koje su u gradovima. Takođe, tu je nešto što se zove cena za samouslugu i cena za služenje. Cena goriva ako vas usluži radnik na pumpi zna da bude veća i do 20 eurocenti. Realno, zašto bi ste davali taj novac samo ako stanete na pogrešnu točilicu. Cena dizela npr. varira od 1,43 eura po litru do 1,79. Više hiljada kilometara pravi značaju razliku. Ako želite da popijete kafu kad ste već na pumpi toplo preporučujemo da obratite pažnju na mesta koja se zovu Autogril. Ima ih u dve varijante, veće sa restoranom gde se može pristojno jesti za ne tako veliki iznos novca i manja nazvana sneck bar gde od hrane možete pronaći samo sendviče i pecivo. Obe varijante nude kafu za poneti u tri veličine i dosta različitih varijanti. Od srca preporučujemo kapućino media veličine. Sasvim je pristojan, možete dodati cimet, oraščić muskanti po želji. Cene se kreću od severa 1,60 do 1,80 jug zemlje.

Deo autoputa

Deo autoputa

Za naše standarde putevi su relativno dobri, ako postoje značajnija oštećenja ona su i označena.
Znaci na autoputu su u većini slučajeva u redu. Meni malo predstvalja problem to što pre eventualnih radova na putu postave toliko znakova sa obe strane vaše trake da se u momentu pogubite i nemate pojma šta su više hteli da kažu. Drugi problem koji može da se javi u lokalu su loše pozicionirani znaci u odnosu na put kojim prolazite. Dešava se da bukvalno nailazite na znak i ne znate da li je okrenut ka vama ili ka onom ko se uključuje. Isto tako putokazi. Ali posle nekog vremena se naviknete. U manjim mestima problem nastaje kada se nalazite na putu sa prvenstvom prolaza a u to niste sto posto sigurni jer vama to nije označeno već samo onima koji dolaze iz sporednih ulica. Ovo može biti problem jer vozite među Italijanima. Uključenja i isključenja sa autoputa znaju da budu baš neposredno označena, malim tablama koje nisu dovoljno upadljive, takođe traka predviđena za to vrlo kratka. Opet, vozeći duži period naviknete se.

Ono na šta se ne naviknete i posle nekoliko dana lutanja je način na koji Italijani voze. Oni voze bez ikakvog reda. Izleću, guraju se, pretiču sa desne strane. Pogotovo po gradovima. Kod njih je varijanta gas – kočnica – ko je bezobrazniji. Mogu slobodno reći da manja kola imaju prednost u odnosu na veća, što ne znači da će voziti bolje. Na autoputu imaju običaj da izleću pri uključenju bez obzira što ste vi već tu i idete konstantnom brzinom. Jok, to nema veze. Isto tako obilaze bez migavaca, bez upozorenja. A kada vas obiđu ne prave luk pri uključenju već samo opa i eto ih ispred. Ako niste iskusan vozač samo polako i strpljivo.
U gradovima posebnu opasnost predstavljaju skuteri i motori drugih vrsta. Provlače se između drugih vozila u želji da budu prvi na semaforu, pa se svi nakrckaju tako da čim se upali žuto kreću. Izleću podjednako i sa desne i sa leve strane, pa i o njima treba voditi računa i o njima.

Ali, sve je to deo šarma Italije.

Polako, savet po savet stigosmo do ferija koji nas prebacuje sa kopna na Siciliju. Meni srce treperi, samo da se smestimo, prespavamo i ujutru krećemo u obilazak prvog na spisku grada Catania.

Lucca slučajno otkriveni grad

Igrom slučajnosti umesto da obiđemo Liviorno, prema planiranom, dobili smo preporuke od lokalaca za obilazak gradića Luka,koji se nalazi nekih tridesetak kilometara od Tirrenia i rodno je mesto Pučinija, grad koji je bio pod Napoleonom, grad koji sigurno krije iznenađenja. Rečeno nam je da ćemo imati šta da vidimo, obiđemo, gde da ručamo i napravimo predah. Naravno da smo poslušali, takvi saveti se ne odbijaju. Vozimo se delom lokalnim putem što nam pričinjava zadovoljstvo jer razgledamo kućice, prirodu i ljude.
Teško je odrediti tipičnog Italijana, Italijanku, jer kao narod koji živi okružen morem i koji je osvajao, genetika je miks ljudi sa najrazličitijih mogućih delova sveta. Ono što sa sigurnošću možete oceniti je stil. Italijni imaju stila i za izvoz – što je već opšte poznato. Muškarci su namirisani jakim parfemima, košulja, pantalone, cipele, sako, kosa sređena pod konac. Tu su i opuštene varijante, sa košuljom bez sakoa, sa majicama, bermudama, sve pod konac. Mlađe generacije već popuštaju u takvom načinu oblačenja, teže nekom buntu što prenose i na garderobu.“Bekamovka“ je vrlo popularna frizura, prosto vam upada u oči. Starije dame su predivne, iskreno. Skockane, jednostavno a opet interesantno, obuća oličenje elegancije, torba, nakit, sve savršeno. Negovane su, a opet nisu napadne. Naravno, sa izuzecima. Mlađe dame su, poput svojih muških vršnjaka, šarenolike. Od načina oblačenja koji ide od umerenog ka ekstremno kičastom, do jačine šminke, veličine platformi na nogama – mislila sam da smo mi najgori po tom pitanju, no nismo, preko kose koja je u svim mogućim bojama i tonovima, kao i način šišanja.
Ulazak u sam grad govori o urbanom mestu, užurbanom, opterećenom svakodnevnim životom stanovnika. Do momenta dok se ne približite zelenim površinama koje naglašavaju prisustvo zidina koje kriju poseban život. Prvo sam pomislila kako je lepo što su ih sačuvali bez obzira na to što se grad razvijao, a zatim shvatila da to nisu samo zidine nekog bivšeg grada. One su grad. U unutrašnjost se ulazi kolima, postoje dva, tri parkinga koja su namenjena onima koji ne žive tu. Dok gledamo na mesto za smeštanje već smo u akciji traženja turističkog biroa i mape, drugačije ne vredi.

Pogleda sa zidina

Pogleda sa zidina

Na prvu loptu neodoljivo me podseća na Veneciju samo bez vode, ako izuzmemo 8 metara visoke zidove koji ga okružuju. Oko celog grada se može prošatati zidom, postoje i staze za trčanje. Drvored vam pravi hlad i ugodan vetrić čarlija i umanjuje vrućinu, štiti unutrašnjost od savremene spošljašnjosti, pruža dom pticama koje vam pesmom prave društvo dok uživate u pogledu.

Kuće su visoke, uske, kao i ulice. Nagurane jedna do druge, kao da čuvaju teritoriju. Ljudi i dalje žive tu, mesto vrvi koliko od turista toliko i od stanovnika. Malena kola parkirana tamo gde je dozvoljeno parkiranje samo stanovnicima grada govore o tome koliko ih je.

Ulica Lucca

Ulica Lucca

Dok šetate očekujete da će svakog momenta Julija izleteti na terasu i početi da zove Romea, ne zbog mesta na kom se nalazite već zbog preslatkih terasa.

Terasa Lucca

Terasa Lucca

Znamenitosti ima na svakom koraku, crkava koliko smo uspeli da izbrojimo ima 20. Da, dvadeset. Verovatno je svaka bogatija porodica sagradila po jednu za sebe, ili su se takmičili ili nisu bili u dobrim odnosima sa komšijama 🙂
Svaka je na svoj način lepa, stilovi su nalik jedan drugom a nama je za oko najviše zapala Chiesa di San Michaele in Foro. Veličanstvena u svojoj gordosti, izdvojena na trgu, išarana godinama i vremenskim uslovima.

Chiesa di San Michele in Foro

Chiesa di San Michele in Foro

Unutrašnjost nije toliko bogata kao u katedrali u Pisi, ali je spoljašnost rame uz rame sa ostalim lepoticama. Spoj italijanskog nasleđa, prvi put pominje oko 800 godine i arapske ljubavi ka ukrašavanju koja je prevagnula u naknadnim radovima, jer je u to doba Pisa bila centar trgovine sa arapskim svetom. Detalji toliko tanani da prosto ne možete da verujete da su odoleli vremenu i ostali takvi i posle više vekova.Prelepe orgulje koje krase čitav jedan zid i dalje su u funkciji.

Detalji San Michele in Foro

Detalji San Michele in Foro

Mesto savršeno za predah uz neizbežnu kafu je Piazza Anfiteatro, sa mnoštvom restorana, suvenirnica i poslastičarnica. Ako se nađete u Italiji obavezno probajte domaće sladolede, to je iskrena preporuka.Prepustite se ukusima i mirisima njihove kuhinje, čak i ako ste skeptici. Nećete biti razočarani, verujte mi.

Piazza Anfiteatro

Piazza Anfiteatro

Park Lucca

Park Lucca

Nastavljamo obilazak dalje okrepljeni, dok svaku tačku označenu na mapi nismo obišli.Malo, malo pa možete videti i park unutar neke zgrade otvoren za uživanje sa česmom u slučaju da ste ožedneli.

Pinokija na neki način svojataju, obzirom da je nastao u Firenci, tako da se njegov lik može naći svuda, od magneta, igračaka, držača za knjige pa do ringišpila.

Pinokio ringišpil

Pinokio ringišpil

Ako vas mrzi da pešačite tu su bicikli za iznajmljivanje, kočije ili ona vozila sa nastrešnicom. U svakom slučaju ako zalutate u ovaj kraj odvojite vreme i obiđite Luku, vredi svakog minuta vašeg vremena.

Clock tower

Clock tower

Italija – zemlja lepota

Već par dana smo tu i svo vreme razmišljam kako da počnem da pišem ovaj post, što je neuobičajena situacija. Obično samo sednem kad osetim da je inspiracija tu, uzmem lap top u krilo i krenem. Sada se premišljam i sabiram kako da napišem post koji ni jednim svojim slovom ni rečju neće umanjiti lepotu viđenog. Iskreno, nisam sigurna da li ću uspeti, daću sve od sebe a svako ko ga pročita slobodan je skrenuti mi pažnju na propušteno.
Krećemo.
Putovanje kolima može biti jako naporno kada su odredišta hiljadu i više kilometara daleko, ali kad je u pitanju Italija vi ne osetite vreme, samo blenete kroz prozor i pokušavate da upijete lepotu svega. Tako je barem sa mnom. Vraćam joj se posle nekoliko godina i trudim se da upijem svaki kilometar za vreme kada ću imati stolicu za ljuljanje i sa setom piti kafu i prepričavati sećanja nekim mlađim generacijama.
Ulazak u Italiju iz Slovenije znači menjanje krajolika, ne toliko na početku koliko kasnije. Ulazak u Italiju znači vinograde kilometrima uz put, znači sunce, toplotu. Ulazak u Toskanu znači udar mirisa bagrema izmešanog sa zovom direktno u koren nosa, udisanje punim plućima.
Toskana važi za najlepši deo Italije, s razlogom verujte mi na reč. Smenjuju se brda i kotline, put nas vodi kroz predele koji pozivaju da zastaneš, kroz predele u kojima vidiš scene iz najlepših ljubavnih filmova, kroz predele gde lepa Ana pati za Đuzepeom tamnoputim, gordim, pričljivim. Ogromne bagremove šume u cvetu, zova na sve strane, žbunje sa žutim sitnim cvetićima oporog mirisa, vinogradi kao naslikani, maslinjaci u savršenom redu. Miks mirisa koji vas zavodi, golica vaše nozdrve i pleše sa vama dok se vozite. U Toskani je i planina i more, u Toskani je taj savršen spoj lepota. Bogata i prelepa.
Kilometar po kilometar stižemo do našeg odredišta Tirrenia tipičnog turističkog mesta na obali mora, okruženog zimzelenim, peskom i vodom. Već je uveliko pala noć i život na ulicama je smanjen osim u samom centru gde se nalazi gomila restorančića, picerija, poslastičarnica. Vidi se da nije sezona po broju ljudi na ulici, što nama ne smeta ni najmanje jer smo umorni od dešavanja prethodnih dana i željni kvalitetnog sna. Ljubazni recepcionar nas dočekuje sa odličnim znanjem engleskog i smešta u našu sobu. Umorni, opijeni od mirisa i puta tonemo u san, sa nestrpljenjem u očima za sutrašnjim avanturama.

Tirrenia

Tirrenia

Udaljeni oko 15 kilometara od Pisa s prvim jutarnjim cvrkutima vrabaca smo se spakovali i krenuli u istraživanje. Spadamo u one radoznale turiste koji bi sve da vide, oslušnu, osete i isprobaju. Da bi smo sve uradili kako volimo treba nam jedno 6 godina boravka u Italiji a ne dve nedelje, pa se moramo organizovati. Iskreno, najbolje je u samom gradu kupiti knjigu Pisa u kojoj postoji i mapa sa označenim znamenitostima, ako nemate vodiča. Sadržaj knjige je informativan, kvalitetan i jednostavan, pomoćiće pri snalaženju. Dok se vrtimo po ulicama u pronalaženju parkinga moja jedna noga i glava su već napolju u želji da što pre krenem da „njuškam“. Piazza del Duomo nije teška za nalaženje a na njoj se nalazi toranj, najpoznatije obeležje Pise. Naravno da smo se popeli gore.

Piazza del Duomo

Piazza del Duomo

Pogled je apsolutno fantastičan, a put do gore čudan. Gravitacija vas vuče na jednu a vi pokušavate da vučete na drugu stranu. Stepenice su uske i klizave, ima ih gomila pa odmorišta koja su sa strane nisu za džabe napravljenja.

Pogled sa tornja

Pogled sa tornja

Gore počnete da se pitate da li je moguće da je priroda od ovog „običnog“ zvonika napravila atrakciju samim pomeranjem tla. O detaljima kojima su ukrašena zvona, kvalitetu kamena, detaljima na vratima, o svemu tome mogla bih pisati danima. Italija je oličenje ukusa čak i kada je izgradnja u pitanju.

DSC00530

Detalji tornja

Detalji tornja

Osim tornja na trgu su još i muzej (nije bio otvoren zbog rekonstrukcije), krstionica, katedrala i Camposanto. Ne znam da izdvojim šta je od čega lepše, gizdravije, veličanstvenije i zanimljivljivije.

Unutrašnjost katedrale

Unutrašnjost katedrale

Detalji na vratima katedrale

Detalji na vratima katedrale

Posle obilaska Piazze del Duomo, nastavljamo dalje žurnim korakom. Jedna znamenitost do druge, zid tamo, park ovde, crkva do crkve. Sve porelepo. Mostovi preko reke Arno svaki na svoj način veličanstven. Sve ono što mi smatramo da je staro, da je „isteklo“ ovde se naglašava, jer to je Italija. Ponosna na svoju prošlost, na svoje pretke i na istoriju koja je čini izuzetnom.

Giardino Scotto

Giardino Scotto

Bašta Scotto vas ostavlja bez daha, tu je nekada bio manastir, opasana je zidinama iza kojih ne možete ni da naslutite šta se krije. Grb Pise u cveću, odmorišta za studente i učenike sa stolovima za učenje, zauzeti svi do jednog, palme i ruže na jednom mestu. Osvežavajuće i očaravajuće.

Nastavljamo do centra na jedan espreso s nogu na italijanski način i ručak u istom maniru. Espreso je brz i jak, ručak ukusan i umeren sa ukusima koji se prepliću, sa maslinom uljem kao osnovom i ne izbežnim pastama. Okrepljujemo se i nastavljamo dalje do u noć lutanje jer šteta je propustiti nešto.

Reka Arno i Arsenale della Galee

Reka Arno i Arsenale della Galee

Ulice Pise

Ulice Pise