saveti

Catania, lepa u svom haosu

Kada bih jednom rečju trebala da opišem Kataniju izabrala bih : živa.
Prvi grad po našem dolasku koji smo rešili da obiđemo, delom zbog činjenice da je blizu mesta u kom smo odseli, delom zbog preporuka koje smo dobili.
Nismo porešili. Ona nas je uvela u sicilijanski način života i tempo. Na spisku bitnih stvari za obilaženje prvo stoji pijaca napisana velikim slovima sa tri uzvičnika. A’ Piscaria Mercato del Pesce tzv. riblja pijaca na kojoj se mogu naći i ostali plodovi mora, okružena uličicama u kojima se prodaje sveže povrće i voće. Bukvalno sam pretrčala od kola do mesta dešavanja. Ako niste sigurni gde se tačno nalazi samo slušajte povike i glasno cenkanje i dovešće vas do pravog mesta. Zašto me je toliko privukla? Zato što na pijacama uvek najbolje vidite ljude i način života. Ako uzmemo u obzir da sve što se prodaje je sveže s mora ulovljeno, za mene nema veće sreće. Na prilasku već vidim prodavce kako se cenjakaju i nude svoje proizvode, kupce koji negoduju i gomilu radoznalih turista.

Povrće se nalazi u sporednim ulicama,kao i začini

Povrće se nalazi u sporednim ulicama,kao i začini

Mirisi povrća, svežih citrusa i začina vam se uvlače u kožu, hteli, ne hteli krećete da se raspitujete o ponuđenom i razgledate. Cene su sasvim pristojne ako ih poredimo sa prodavnicama, a zadovoljstvo ovakve kupovine za mene neprocenljivo. U ovom delu možete naići i na sveže meso koje se prodaje kao da sanitarna inspekcija nikad nije ni postojala. Predpostavljam da je sve zakonom uređeno, ali sasvim sigurno ne očekujete da vam mesar ispred nosa tresne parčekanju junetine bez problema na dasku koja izgleda kao da je u upotrebi već više generacija. Pilići vise očerupani sa sve glavama, sveži vidi se, al ni to ne očekujete. Lokalci kupuju bez problema, tako da se ne brinem oko ispravnosti. Korak po korak riba nadjačava miris svežeg mesa.

Riba i morske blagodeti

Riba i morske blagodeti

Iskreno, prvo sam jedno pet minuta samo stojala na podijumu koji se nalazi iznad ribljeg dela i gledala. Po licima ljudi koji prodaju možete zaključiti da li su ribari umorni od noćašnjeg lova ili oni koji samo prodaju. Školjke, puževi, škampi, sabljarka, sveža tuna, sitne ribice, sve je tu. Trgovci su malo nervozniji, od silne želje da prodaju ulov i vrate se onom što najbolje znaju. Tu su i restorani koji vam spremaju proizvode s pijace, tako da ste sigurni da jedete sveže proizvode. Ovde jedite samo ako imate dovoljno jak stomak za sve mirise koji vas okružuju. Pijaca traje otprilike do 13 časova, pa ako želite da stvarno osetite čari ovog prelepog mesta dođite na vreme.

Između pijace i autobuske stanice se nalazi park u kom osim dečice koja se igraju i njihovih roditelja možete zateći i Sicilijance u godinama koji se kartaju i viču toliko glasno da nas je upravo ta buka i privukla. Malo smo ih posmatrali ne ometajući igru, veoma su zabavni i simpatični. Skroz su u svom svetu, uživaju i smeju se, bez obzira na ishod partije. Igra nam nije poznata pa nastavljamo dalje tražeći mapu grada.

Topla preporuka za sve gradove koje ćete obilaziti u Italiji je da pronađete mapu grada. Nekad su mape koje se mogu kupiti u suvenirnicama mnogo bolje rešenje nego one koje dobijete za džabe u turističkim info biroima. Mi smo tražili one koje imaju označene znamenitosti ali i malo više od toga. Cena im je u principu približna i kreće se oko 4 eura. Kada je jednom imate u rukama nastavak razgledanja je mnogo jednostavniji. Sve ovo naravno pod uslovom da nemate vodiča.

Kada izbijete na Piazza Duomo sve vam je lakše. Većina bitnih stvari prema vodičima se nalazi u neposrednoj blizini tako da ih možete obići i peške, polako.

Katedrala Duomo

Katedrala Duomo

Ako želite da popijete kaficu i da se osvežite preporuka je da nađete kafiće koji su malo dalji od Piazza Duomo, prvo zbog gužve, drugo zbog cena. Što ste bliže centrima dešavanja to su cene veće. Inače cene kapućina i američke (filter) kafe variraju od 2,50 pa sve do 4, 50 eura, što svakako nije mala razlika. Sa solidnim znanjem engleskog jezika uglavnom ćete moći da se sporazumete, ne bi trebalo da bude problema. Ako znate francuski biće vam još lakše jer je sličan italijanskom i dosta njih ga uči u školama. Ako želite da jedete u restoranima bitno je da znate da je u Kataniji vreme ručka od 13 do 15 h. Vrlo je moguće da ćete posle ovog vremena imati sužen izbor restorana za ručak. Naravno barovi sa brzom hranom, ukoliko ih nađete jer su malo zavučeniji, rade stalno.
Ako idete kolima biće vam interesantno da se parking u toku ručka ne plaća i tada ćete ga najlakše naći. Ja sam pri uplaćivanju previdela ovu činjenicu pa sam nam slučajno uplatila taman dovoljno parkinga, jer umesto predviđenih tri sata koliko smo mislili da će nam biti dovoljno, lutali smo mnogo više. Inače cena parkinga po satu je 0,75 eura što je poprilično jeftino u odnosu na druge gradove koje smo obilazili.

Štrik za veš gde god je zgodno postavi

Štrik za veš gde god je zgodno postavi

Preporučila bih vam da uđete u katedralu Duomo, da obiđete Teatro Antico e Odeon, prođete ulicama Vitorio Emanuele, Etna i Antonino di Sanguliano. Na svakom koraku imate crkvu, iskopinu ili spomenik da vidite, fotografišete i naučite nešto. Ispred katedrale sam primetila par starijih gospođa koje su čekale misu sa crvenim šalovima oko vrata, što je znak njihove pripadnosti kultu Svete Agate, kako sam kasnije saznala. U vreme mise nije dozvoljen ulazak turistima.
Osim crkvi na svakom koraku, ako obratite pažnju videćete i neobična mesta na kojima su postavljene bogomolje. Na primer na sred zgrade u kojoj se živi ili na ćošku neke ulice. To odražava njihovu pobožnost.

Bogomolja

Bogomolja

Jedino mesto na kom ćete platiti ulazak je ako želite da uđete je Anfiteatro Romano, ulaznica za jednu osobu ako imate preko 25 godina je 6 eura. Mislim da ne vredi tih para jer smo mi prošli ulicu više i pogledali kako izgleda pre nego odlučimo da li da uđemo. U crkvama koje su otvorene za posetioce uglavnom se može ostaviti prilog, ako želite, osim ako ne želite vodiča, to se dodatno plaća.

Katanija

Katanija

Nama je vreme išlo na ruku, toplo ali ne previše da ne možete da šetate pa smo većinom lutali, razgledali, zapažali, udisali i pokušavali da što više uhvatimo šmeka za dane kada ne budemo tu. Ako niste ljubitelj pešačenja tu su hop on – hop of autobusi čija je cena 15 eura po osobi.

Napomenula bih još da ako ne možete da zamislite odmor bez kupovine, ne brinite se ovo je pravo mesto za vas. U neposrednoj okolini, oko 20 km udaljen od grada nalazi se tržni centar sa oko 120 prodavnica. Ako vas to ne zadovolji tu je i jedan bliže gradu sa popriličnim brojem. Outlet sa markiranom garderobom se nalazi na nekih 50 kilometara od grada autoputem prema Palermu. U samom centru grada se nalaze zlatare, butici, prodavnice obuće a tu je i trg na kom se prodaju džidže. U svakom slučaju bićete zadovoljni verujte na reč.

Put do Sicilije

Spakovani i spremni za put krećemo ka Siciliji, hiljadu i nešto kilometara na jug od Livorna. Nestrpljivi smo da pređemo sve te silne kilometre koji su ispred nas i osetimo čari sicilijanske gostoprimljivosti na daleko čuvene. Put nam ide na ruku, većim delom je autoput, koji je još u pojedinim deonicama pod radovima pa moramo malo da krivudamo. No, to nam ne pada teško jer ubija jednoličnost autoputa. Priroda nastavlja da nam mami osmehe i oduševljenje. Vinogradima se polako pridružuju maslinjaci, podjednako postrojeni. Usputna mesta nam skreću poglede, jer što smo južnije to je veća verovatnoća da će se gradovi umesto u kotlinama nalaziti na vrhu planine. Zašto je tako? Možemo samo da nagađamo vođeni istorijom podneblja i našom logikom.

Toskana

Toskana

Htela sam ovde da dam par saveta ljudima koji se, poput nas, odluče da kolima prokrstare Italiju.
Prvo da znate da nema vinjete za autoputeve, već se putarina naplaćuje kao kod nas. Nije baš jeftina za naše uslove i nema baš logike u smislu kilometraže. Desiće vam se da za 30 kilometara platite više nego za 50. Kako, zašto, pojma nemam, nismo se zadubili u problematiku samo smo prihvatili. Postoje uvek tri trake pri naplati, od kojih ona označena belom tablom podrazumeva plaćanje u kešu, najčešće je tu automat za plaćanje, ređe čovek. Žuto označena tabla je za elektronsko plaćanje za kola koja to imaju, dok je plava za plaćanje karticom. Vodite računa da ne zalutate u pogrešnu traku jer će se vozila iza vas nagomilati za tili čas. Drugo cena goriva na benzinskim pumpama varira i to od pumpe do pumpe. Bukvalno. Postoji još caka, obratite pažnju da na mnogim pumpama cene goriva nisu istaknute tako da se vide jasno pre skretanja, te su cene duž autoputa više i za 30 eurocenti po litri u odnosu na pumpe koje su u gradovima. Takođe, tu je nešto što se zove cena za samouslugu i cena za služenje. Cena goriva ako vas usluži radnik na pumpi zna da bude veća i do 20 eurocenti. Realno, zašto bi ste davali taj novac samo ako stanete na pogrešnu točilicu. Cena dizela npr. varira od 1,43 eura po litru do 1,79. Više hiljada kilometara pravi značaju razliku. Ako želite da popijete kafu kad ste već na pumpi toplo preporučujemo da obratite pažnju na mesta koja se zovu Autogril. Ima ih u dve varijante, veće sa restoranom gde se može pristojno jesti za ne tako veliki iznos novca i manja nazvana sneck bar gde od hrane možete pronaći samo sendviče i pecivo. Obe varijante nude kafu za poneti u tri veličine i dosta različitih varijanti. Od srca preporučujemo kapućino media veličine. Sasvim je pristojan, možete dodati cimet, oraščić muskanti po želji. Cene se kreću od severa 1,60 do 1,80 jug zemlje.

Deo autoputa

Deo autoputa

Za naše standarde putevi su relativno dobri, ako postoje značajnija oštećenja ona su i označena.
Znaci na autoputu su u većini slučajeva u redu. Meni malo predstvalja problem to što pre eventualnih radova na putu postave toliko znakova sa obe strane vaše trake da se u momentu pogubite i nemate pojma šta su više hteli da kažu. Drugi problem koji može da se javi u lokalu su loše pozicionirani znaci u odnosu na put kojim prolazite. Dešava se da bukvalno nailazite na znak i ne znate da li je okrenut ka vama ili ka onom ko se uključuje. Isto tako putokazi. Ali posle nekog vremena se naviknete. U manjim mestima problem nastaje kada se nalazite na putu sa prvenstvom prolaza a u to niste sto posto sigurni jer vama to nije označeno već samo onima koji dolaze iz sporednih ulica. Ovo može biti problem jer vozite među Italijanima. Uključenja i isključenja sa autoputa znaju da budu baš neposredno označena, malim tablama koje nisu dovoljno upadljive, takođe traka predviđena za to vrlo kratka. Opet, vozeći duži period naviknete se.

Ono na šta se ne naviknete i posle nekoliko dana lutanja je način na koji Italijani voze. Oni voze bez ikakvog reda. Izleću, guraju se, pretiču sa desne strane. Pogotovo po gradovima. Kod njih je varijanta gas – kočnica – ko je bezobrazniji. Mogu slobodno reći da manja kola imaju prednost u odnosu na veća, što ne znači da će voziti bolje. Na autoputu imaju običaj da izleću pri uključenju bez obzira što ste vi već tu i idete konstantnom brzinom. Jok, to nema veze. Isto tako obilaze bez migavaca, bez upozorenja. A kada vas obiđu ne prave luk pri uključenju već samo opa i eto ih ispred. Ako niste iskusan vozač samo polako i strpljivo.
U gradovima posebnu opasnost predstavljaju skuteri i motori drugih vrsta. Provlače se između drugih vozila u želji da budu prvi na semaforu, pa se svi nakrckaju tako da čim se upali žuto kreću. Izleću podjednako i sa desne i sa leve strane, pa i o njima treba voditi računa i o njima.

Ali, sve je to deo šarma Italije.

Polako, savet po savet stigosmo do ferija koji nas prebacuje sa kopna na Siciliju. Meni srce treperi, samo da se smestimo, prespavamo i ujutru krećemo u obilazak prvog na spisku grada Catania.

Kad odlučiš da staneš na ludi kamen I deo

Zakazani datum se bliži, nedelja popodne, upravo ručali, jača polovina rešila da dremne a ja potopila njegove svadbene košulje i moje džidže što moraju ručno da se peru, smutila kafu i rešila da napišem koju reč, u nadi da ću pomoći onima koji kreću ovim putem.
Sve obično počinje prosidbom ili nekim sporazumom da je vreme da se veza „ozvaniči“ (kao da pre toga nije bila) i stane na ludi kamen. Tako je i kod nas krenulo, neočekivanom prosidbom, pitanjem i mojim odgovorom „Jel me zajebavaš? “ – oduvek romantik u duši.
Sami smo rešili da napravimo svadbeno veselje, hteli smo da taj dan podelimo sa prijateljima i rodbinom, mada sam ja uvek bila u fazonu kumovi i roditelji, nešto mi jebilo žao da tako uradimo kada je došao dan odluke. Obzirom da sam već imala iza sebe organizaciju (pomoć) sestrine svadbe znala sam koje su kritične tačke, verovala sam da će mi pomoći to iskustvo da skratimo proceduru. I jeste, bar tako mislim.
Prva stvar koju smo obavili je razgovor jedno s drugim šta tačno želimo da postignemo, da li će to biti skup najbližih ljudi, da li svadba na „veliko“, koliko ljudi je plafon. Kada smo to rešili počeli smo da tražimo mesto spram naših želja.
Druga stvar : mesto održavanja. Naša želja je bila da to bude nešto intimnije, nešto bliže onom osećaju da se zapijemo u kafani, nego onom svadbarskom. Prikupili smo preporuke sa različitih strana, obišli par mesta i odlučili se rešenje koje nam je najviše odgovaralo u par stavki. Salaš nedaleko od Novog Sada. Uradite to brzo, nemojte previše lutati i uradite to što ranije. Mesta se brzo izdaju i po skoro godinu dana unapred. Nađite ono što će vam odgovarati u svakom smislu.
Treća stvar: muzika.
Od nje zavisi svadba, ali bukvalno. Sve ostalo može biti savršeno ako muzika nije ta koja će pokrenuti masu, džabe sve. Muziku naravno treba uskladiti sa gostima koje zovete. Mrgud i narodnjaci u istoj prostoriji je nerešiva jednačina, međutim svestan gostiju koji pohađaju našu šarenoliku svadbu predao je bitku bez reči. Dakle, kod nas narodnjaci. Blaža varijanta, ograničena od strane nas i od strane muzičara koje smo odabrali. Da ne mora baš čepove u uši da stavlja. Iskren savet je da poslušate odabrani bend bar jednom pre konačne odluke, danas svi imaju snimke na netu, ako niste u mogućnosti uživo. Mi smo naš čuli na drugoj svadbi, poslušali snimke, razgovarali sa kumovima koji su ih angažovali i odlučili.

Četvrta stvar:gosti.
Ma koliko ranije rešili koga ćete da zovete probajte da ih što pre obavestite. Neki već imaju planove za taj dan, koji se ne mogu odložiti. Neki moraju da se preorganizuju, neki moraju na vreme da se odluče. Nekima će se u zadnji momenat promeniti situacija. Sto ljudi sto dešavanja, prosto ne možete znati. Mi smo nezvanično počeli odmah da govorimo ljudim, zvanično momenta kada su bile gotove pozivnice. Tu vam je bitna još jedna stvar a to je da se ljudi ne osećaju neprijatno ako ne mogu da dođu. Mi smo pokušali sa većinom da razgovaramo u fazonu, pozvani ste ako možete da dođete dobrodošli ste i zajedno ćemo se proveseliti, a ako ne možete nemojte se osećati loše zbog toga. Ima prilika u životu veselićemo se.
Nama je broj mesta u restoranu dao smernicu za broj gostiju, prosto morali smo da se ograničimo. Meni je iskreno žao što nismo u mogućnosti da pozovemo svu rodbinu za taj dan, ali da jesmo tako napravili onda bi se sve ono što smo želeli da bude naše venčanje i taj dan pretvorilo u nešto što nismo mi. Kada su ovakve stvari u pitanju morate biti čvrsti. To vam obično krene ovako: hajde još ovog ujaka, ali ako ću njega onda bi trebalo i onu tetku, a ako ću nju onda bi trebalo i onog strica, pa i druga strana tako i broj gostiju se izmakne kontroli a da vi to niste ni primetili. Dakle, čvrsto srce i ruka. Žao mi je, ali prosto tako mora.
I obavezno tražite potvrdu dolaska i neka vas ne bude sramota da sve pozovete i potvrdite ako se sami ne jave. Ovo je jako bitno zbog rasporeda sedenja i restorana.

Peto:ništa ne radite bez dogovora.
Bilo je situacija kada meni nešto nije po volji, bilo je situacija kada njemu nešto nije selo. Pogledamo sve opcije, odemo kući, skuvamo kafu, sednemo razgovaramo o svim opcijala i dođemo do rešenja. Ovo nije vreme kada treba bilo ko da isteruje svoje ili da se tvrdoglavi. Ovo je vreme kada treba da budete složni. Sasvim sigurno devojke da njih neće zanimati dekoracija ili da ih neće zanimati kod koje ćete vi frizerke ići ali ne gubite zbog toga živce.

Šesto: pozivnice.
Mi smo imali sreću da su nam prijatelji u poslu dizajna, tako da nismo mućkali puno glavom gde da ih radimo. Imali smo puno poverenja u Andreu i znali smo da ćemo lako pronaći rešenje. Ona nam je ponudila više varijacija, mi smo odabrali i to je bilo to.Ona dizajn ja tekst na pozivnicama, verujem da su drugačije od standardnih i vesele, što smo i želeli.
Kada imate pozivnice u rukama gledajte što pre da ih podelite. Njihova namena osim poziva je i to da ljudi imaju satnicu dešavanja, neka su vrsta podsetnika tako da je lepo naglasiti kada je crkveno a kada građansko venčanje i gde. Kao i gde se održava veselje. Dakle, bitno je da budu čitke i razgovetne.

Sedmo: odelo i venčanica. Naravno i cipele. I prateći detalji.
Za mnoge mlade najbitniji deo. Pošto nisam od malih nogu maštala o venčanici, niti sebe zamišljala, a poučena sestrinim iskustvom, trudila sam se da budem otvorenog uma. Ovde se potrudite da sebi olakšate, a ne otežate. Povedite sa sobom drugaricu koja će vam iskreno reći šta misli o tome kako vam koja stoji i kakva je. Ili idite same. Ja sam u prvom krugu povela krštenu kumu jer znam da je realna i da će mi reći ako u nekoj izgledam kao balon. Otišle smo u salon, isprobale jedno desetak skroz različitih venčanica i napravile izbor od dve ili tri. Zatim sam se još malo raspitivala o cenama, jer što bih dala 400 eura ako mogu 150 ili 200. Bar je to moja logika. U Novom Sadu su inače nerealno visoke cene iznajmljivanja venačnica tako da vam od srca preporučujem da odete do Beograda, Rume, Sremske Mitrovice, Šapca. Šta vam je već bliže. Za samo par desetina kilometara možete uštedeti 50 % iznosa.
Drugi krug je bio U S. Mitrovici sa sestrom i sestričinama. Deca su takođe pomoć u ovakvim situacijama,ona ne znaju da sakriju emociju tako da onog momenta kad izađete iz kabine gledajte im izraze na licima i sve će vam biti jasno.
„Izgledaš kao princeza“ je bilo dovoljno za odabir. Znam šta za njih znače princeze, to je vrhunac sveta, tako da sam poslušala i izabrala. Većina salona nudi uz venčanicu prateću opremu. Uzmite je što više, ako ništa drugo ono za fotografisanje, ako ide gratis.Obuću birajte koliko god može da bude udobna, ipak ćete bar neko vreme morati da provedete u njoj.

Mlada sa sajta dailycome.com

Mlada sa sajta dailycome.com

Što se odela tiče muškarci su mnogo jednostavniji od nas. Odredite budžet, raspitate se na par mesta o cenama, ako možete dobijete preporuke prijatelja, odete i to je to. Oni će se vrlo brzo odlučiti kakvo odelo žele, koje boje (tu ste moje dame i vi da pomognete), da li im treba prepravka ili ne. Moja peporuka je da uzmete dve košulje. Taj dan su svi pod stresom, ako je toplo pogotovo, ceremonije znaju da traju, bolje je imati rezervnu košulju za posle. Cipele, kaiš,sat i muški svet je sretan i spreman.

Još jedna napomena: nemojte voditi muške u kupovinu ili iznajmljivanje venčanice, neka to ipak ostane vaš deo za uživanje sa drugaricama. Njima su i tako one sve iste dok ih ne vide na vama. A kada je vide neka im to bude iznenađenje.

Osmo: burme.
Ovo je toliko lično da tu nema šta da se piše, da li ćete ih gravirati, hoće li biti iste ili ne, hoće li biti od žutog ili belog, srebrne, sa cirkonima, bez, to je sve vaša stvar. Ja vam samo mogu reći da se opet raspitate na više strana, pogledate na internetu, ima zlatara koje daju popuste ako plaćate u gotovini. Pregledajte sve, pa lepo polako odlučite. Potrebno je najviše oko 3 nedelje da se naprave, tako da imate vremena, ako već nemaju gotove prema vašim prohtevima.

Deveto: fotograf.
Mi smo i ovo rešili po preporuci. Ja sam imala određenu želju, ali na žalost nije mi se mogla ispuniti, nisam padala u očaj već smo jednostavno krenuli da tražimo dalje ono što nam više pogoduje. I našli smo. Ako nemate ko da vam preporuči moj savet je da pregledate internet, ima toliko sajtova sa fotografijama, toliko ljudi koji se tim bave, kad jednom uđete u taj svet iznenadićete se. Opet, ako nemate preporuku najbolje ih je sve pozvati zakazati par razgovora pa videti šta vam odgovara. Bitno vam je da budete opušteni, da vam se energije slažu, da ne osećate stres, jer od svega toga zavise vaše fotografije. Pričajte sa njim, razmenite ideje o mestima za fotografisanje, o načinu, o svemu. Biće vam mnogo lakše.

Deseto: dekoracija i cveće
Ne komplikujte. To je najbitnije. Mnoge sale nude dekoraciju. Postoje i ljudi koji se profesinalno tim bave, ako nemate vremena da se sami tim pozabavite. Pričajte sa rodbinom i prijateljima možda su i oni voljni da učestvuju. Mi smo tako uradili. Dekoracija bi trebalo da se slaže sa salom ili restoranom u kom pravite slavlje, nemojte samo preterivati. U zavisnosti od vaših mogućnosti i želja odredite budžet i gledajte ponude koje mu odgovaraju. Ovde će verovatno malo odskočiti od onoga što planirate jer ćete hteti da nešto zamenite ili dodate, ali opet je bitno imati okvir. Ako želite nekog da unajmite budite u stalnom kontaktu, neka vam šalje ideje, fotografije, predloge, ali se nemojte ustručavati i vi da dajete svoje. Mi smo se organizovali sami oko dekoracije, uz pomoć rodbine. Neću vam reći da je skoro sve već spremno,čeka da bude postavljeno. Uradite na vreme da bi ste izbegli nervozu zadnjeg momenta.

Jedanaest: torta.
I ovde nema puno rasprave, vaš ukus će presuditi. Uz razgovor sa onim ko će vam tortu praviti. Mi smo i do ovog rešenja došli putem preporuke jer nam je bitno da budu ukusne kao i izgledne. Raspitajte se opet kod prijatelja i rodbine, sigurno imaju da vam daju bar dva tri broja, razovarajte, pregledajte fotografije do sada urađenog, probajte sami da nađete na netu šta vam se sviđa. Istražujte. I naravno uradite sve to na vreme. Torta je jedna od stvari koju možete da završite dva tri meseca ranije.

Dvanaest: Šminka i frizura.

Najbolje bi bilo otići kod frizera koji već poznaje vašu kosu. Ako to pak nije moguće, idite na probu. Ne treba skroz da vam napravi frizuru već da vidi teksturu vaše kose, kako se sa njim radi, da vidi vaše želje, da vam kaže da li je to moguće sprovesti u delo. Sasvim sigurno će vam dati i sugestije ako budete tražili. Poslušajte ih.
Šminka je bitna za fotografisanje, dobar šminker će sakriti sve što se sakriti treba i istaći sve ono lepo na vašem licu a ujedno bi bilo dobro da možete reći šta želite i kako volite. Po meni ništa ne može da zameni profesionalnu šminku. Naravno i ovde imate mogućnost pretraživanja po internetu, iskustva drugarica, savete, preporuke. Sakupite sve i odlučite.

Da, još jedna stvar kada se za nešto odlučite držite se toga. To će vam skratiti muke, verujte mi. Ako krenete da se vraćate na stvari koje bi trebalo da su rešene nećete ići dalje a ima dosta toga što vas čeka.

Čin venčanja:
o ovom ne mogu baš puno da vam kažem dok ne dođe taj dan. Zato će biti i drugi deo ovog teksta.

Još jedna naopomena:

zadnjih mesec dana će biti naporno baš baš. Za zadnji mesec ostaju sve te sitnice tipa raspored sedenja, trčanje do crkve, dekoracija stolova itd. Zato gledajte da odvadite što je više moguće pre toga, bićete manje nervozni vi pa i svi oko vas.