romantika

Jedinstveni Palermo i najlepši zalazak sunca

Ako bih trebala da dam epitet Palermu koji će ga najtačnije opisati to bi svakako bilo drugačiji. U odnosu na šta, postavlja se pitanje? U odnosu na sve druge gradove koje sam imala priliku da obiđem. Kako drugačiji, možete pomisliti. Pokušaću da objasnim koliko god mi moje moći jednog putopisca početnika mogu dopustiti.
Dok smo došli do Palerma već je vreme našeg boravka na Siciliji bilo pri isteku. Dugo smo se dvoumili da li otići tamo ili na neko drugo, bliže, mesto. Vođeni tim da ćemo imati opet, nadamo se, priliku da boravimo na Siciliji rešili smo da zavirimo u glavni grad ostrva. Kao što se Beograd ne može obići za jedan dan, koliko smo mi imali, tako se sasvim sigurno ne može obići ni Palermo. Da ne spomenem to da smo pri samom izboru puta načinili grešku i rešili da idemo putem koji vodi sredinom ostrva, posmatrajući kilometražu i troškove i računajući da će nam to biti najbrži put. Od našeg mesta boravišta do Palerma je oko 300 km u jednom smeru, što je podrazumevalo oko 4 sata vožnje, prema našim procenama. Na pola puta smo shvatili da su radovi na putu u toku, te smo morali da skrenemo s puta i razgledamo okolna sela, što uopšte nije umanjilo uzbuđenje.

Gradić na vrhu planine

Gradić na vrhu planine

Na ovom delu smo iskusili sve krivine starih puteva, videli na daleko poznate None koje kupuju povrće iz malih trotočkaša, poput onih iz serije Mućki, sveže ubrano i lako dostupno da zadovolji prefinjena nepca Sicilijanaca. Tu smo videli cvetove bundeva koji će uskoro biti ispohovani i izneti na stolove kao delicija koja mi evo i sada, par meseci kasnije, budi glad.

Zbog naše mogućnosti da sve ovo vidimo, put se odužio i umesto izračunatih 4 sata trajao oko 5 i po sati. Samim tim smo bili uskraćeni za mogućnost lutanja pijacom u Palermu.
Parking smo jedva pronašli, em su jako čudno obeleženi, em ih nema dovoljno ako uzmemo u obzir broj stanovnika i turista. Bili smo zauzeti traženjem istog u blizini centra grada, tako da na samom ulasku nisam ni obraćala pažnju na građevine i ono što nas okružuje. Jedino čega ne možete a da ne budete svesni je luka pored koje vas vodi put. Na svako malo tu je po jedan veliki brod sa spratova toliko da vam se zavrti u glavi dok pokušavate da ih prebrojite a turisti kao mravi prelaze put i mile ka centru predvođeni zastavicom što se vijori na morskom povetarcu.

Parkiramo se kod dvojice Marokanaca koji, pa se u Italiji sporazumevamo na francuskom koliko treba da platimo parking i kako funkcioniše sve. Njima drago zbog francuskog jer im engleski nije jača strana, meni drago što mogu malo da ga pričam, pa makar i u Palermu.

Krećemo žurno po mapi da tražimo uličice u kojima je pijaca i žurimo, u nadi da će biti bar pokoji zakasneli prodavac.

Ulice Palerma

Ulice Palerma

Već je odavno prošlo podne i oni na koje smo naišli se bave svim drugim samo ne prodajom, igraju šah, karte ili lenjo pakuju robu. Pijaca je po asortimanu slična našem Najlonu. Od korišćenog suđa, starog novca, poštanskih markica preko povrća i delikatesa Palerma.
Moram da se vratim na izgled centra grada, uličice koje presecaju jedna drugu bez reda i rasporeda. Građevine koje ne potiču iz istog vremena a naslanjaju se jedna na drugu kao sestra na sestru. Polu srušena zgrada daje oslonac potpuno novoj. Pojedine ulice su potpuno zatvorene zbog radova. Ni kroz jednu ne može da prođe automobil, samo peške,motor ili bicikli.

Grafit

Grafit

Ulična umetnost nagoveštava šarenolikost stanovništva, kao i jezici koji se na ulici mogu čuti. Zbog svog geografskog položaja i istorije Palermo je izvor multikulturne raznolikosti u svakoj svojoj pori.

Polako dolazimo do Fontane Pretoria, a zatim i do Piazza del Carmine.

Piazza

Piazza

Sedamo da se osvežimo u jednu od poslastičarnica u nizu, te planiramo dalji obilazak grada kad za susednim stolom čujemo slabiji srpsko-hrvatko-bosanski jezik. Nasmešimo se jedni drugima u znak raspoznavanja, malo proćaskamo i shvatimo to devojka živi u Palermu a roditelji su joj u poseti. Jedan od pokazatelja koliko je moguće u ovom gradu sresti bilo koju veru, naciju, koliko je moguće videti sve nijanse ljudske kože od tamno braon do izrazito bele. Ljudi su većinom nasmejani, prijateljski raspoloženi. Raspoloženi za pomoć, ako vam je potrebna.
I ovde kao i u drugim mestima, morate jesti onda kada je jelu vreme. Ručak se služi do pola 4, a večera od pola 6. Uspeli smo da pronađemo jedan restoran sa morskim specijalitetima koji radi po principu kantine dok ne posluže sve pripremljeno međutim već su im zalihe bile pri kraju kada smo došli. Nastavili smo šetnju dok ne dođe vreme večeri.

Delić atmosfere

Delić atmosfere

Obilazimo Katedralu koja je nastala na nekadašnjoj muslimanskoj bogomolji, što se svakako može videti i na samoj fasadi. Jedna od najvećih znamenitih zgrada sa četiri zvonika dominira okolinom. Prava lepotica.

Katedrala

Katedrala

U tom razgledanju pronalazimo i savršeno mesto za večeru i opuštanje uz čašu sicilijanskog domaćeg vina. Restoran koji po izgledu i usluzi može da stane rame uz rame sa vrsnim restoranima u Evropi, a verujem i šire. A bogami i po hrani. Nisam sigurna ali mislim da se restoran zove Aleksandar. Nalazi se na malom trgu koji je sa jedne strane okružen starim zgradama od kojih očekujete da će u svakom momentu da se sruče a sa druge gizdravim kućama novijeg datuma. Upravo to je Palermo, spoj novog i starog, tuđeg i domaćeg, hrišćanstva i islama, istoka i zapada.

Riba list

Riba list

Posle večere nastavljamo dalje da obiđemo pun krug, ukazuju nam se zgrade karakteristične kako za Siciliju tako i za Italiju sa nizom štrikova i veša na sve strane.

Zgrade Palerma

Zgrade Palerma

Toplota polako jednjava a mi želimo još da se popnemo do manastira koji je do pola u stenama, kažu da je odande pogled na grad najlepši, te polako krećemo. Kakav je put do gore nema potrebe da vam pričam, fotografija će sve reći a koliko je gužva na ulicama napomenuću naravno. Sa smenom noći i dana budi se drugačiji život u gradu. Užurbaniji. Kao da svi koji su do sada dremali izlaze napolje rešeni da odu na neko drugo mesto. Ako uzmemo u obzir i njihov stil vožnje karakterističan za Italiju dolazimo do toga da se lako mogu izgubiti živci. Zato, naoružavanje strpljenjem svakako nije na odmet.

Pogled sa puta za Santauario Santa Rosalia

Pogled sa puta za Santauario Santa Rosalia

Na žalost, manastir ima svoje „radno vreme“ pa u momentu kada smo se popeli do gore već ne radi. No, vredelo je puta. Pogled koji puca na Palermo je vredan svakog kilometra koji smo prošli. Luka, more,planine koje ga okružuju i dolina u kojoj leži, na oko mirno, pružaju veličanstven osećaj. A tu je i najlepši zalazak sunca koji sam ikad u životu videla.

Noć pada nad Palermo

Noć pada nad Palermo

U povratku vozimo se pored mora i opažam da postoji poseban noćni život koji Palermo vodi, buran, ispresecan zvukom motora i sirena, grajom sa ulica, muzikom koja dopire iz kafića. To nam ostaje za neki drugi put da ispitamo. Vraćamo se putem koji vodi preko Mesine, koji bi trebao duže da traje i da ima nekih 60 kilometara više u odnosu na onaj kojim smo došli. Brže smo stigli, ali sam već na pola puta zadremala opijena mirisima i lepotom jedinstvenog Palerma.

Grad u koji se jednostavno zaljubiš, Paris

Moja putovanja i blogerski svet u meni iznedrili su potrebu da ostavljam pisani trag. Shvatila sam prošli put, pišući iz Holandije, da je odlično rešenje umesto pojedinačnih kafa koje bih morala da ispijem po povratku sa nekog putovanja da svima pored slika dam i objašenje uz svaku, a može da bude i veoma iscrpljujuće, pišem šta sam videla i gde sam bila, ujedno pružajući mogućnost da oni koji nisu posetili mesto ili zemlju dobiju jednostavniji, realističniji pogled na nepoznati svet.

Ovog puta javljam vam se iz Pariza, grada svetlosti, a po meni i mladost. Nije mi prvi put da boravim ovde,tako da će se pisanje verujem, u startu razlikovati od prethodnog.

Napomena : kada sam prvi put u svom životu kročila u ovaj grad između nas je nastala posebna veza, simpatija u početu a sa svakim korakom po njegovim ulicama simpatija je prerasla u ljubav, iskrenu, neiskvarenu, čistu. Ljubav prema prelepom gradu.

Ako očekujete od mene da vam odgovorim na pitanje šta da očekujete kada dođete ovde, ne znam da li ćete pronaći odgovor u ovim redovima, ali sigurno ćete moći da pronađete barem po neki savet šta da posetite.

Dan 1:

Želela sam odmah da izađem na ulicu i osetim taj žagor, tempo i način života, lepotu i neobičnost Pariza, želela sam da mojim venama poteče ljubav koju mi pruža, baš zato smo izabrali da se samo šetamo i uživamo. Bez cilja i bez planova. Kafa, šetnja i ljudi, to je ono što mi je bilo potrebno.

Prvo ono što morate da znate je da ako želite da budete turista u Parizu odlično vreme za to je avgust, godišnji odmori su u toku, gužva u gradu je minimalna, moćićete da sednete gde želite bez čekanja u redu, da posetite turističke atrakcije bez prevelikog cimanja. Odlično vreme da umesto na more zbrišete ovamo. Veoma bitna stvar kada birate hotel u kom ćete biti smešteni je udaljenost metroa, koji je prsten (arandousman) zbog kraja u koji dolazite, jer ovo je višemilionski grad u kojem je nemoguće moguće.

Drugo odaberite i napravite program za svaki dan ako dolazite prvi put, jer desiće vam se ako niste dobro isplanirali da vas povuče ova ili ona ulica, zgrada, prodavnica (ako ste došli sa makar malo želje da kupujete) i sati se pretvaraju u minute, te ostajete na kraju kratki sa vremenom, bez mogućnosti da vidite željeno.

Dva, mogu reći, istorijski poznata kafića u koje ćete želeti svakako da svratite su „Les Deux Magots“ i „Cafe de Flore“ , ako niste bili ovde, pa,  recimo da niste bili u Parizu. Oba se nalaze na Bulevaru San Žerman (Boulevard Saint Germain). Ovaj deo grada, drugi prsten, je stvarno fantastičan, zgrade koje vas okružuju su prelepe, dovoljno je samo da sedite,pijuckate vaš espreso i uživate. Dosadno vam sigurno biti neće.

 

Ono što je karakteristično za pariske lokale je, da ako želite da sedite napolju,računajte da nećete baš imati previše slobodnog prostora, naime na što manje kvadrata treba staviti što više stolova i poslužiti što više ljudi, bilo da su u pitanju obroci ili kafice, u svakom slučaju  jednostavno uživanje. Ako želite da sedite unutra imaćete nešto više prostora ali ne previše. Što u prevodu znači u oba slučaja nema baš previše intime. No, vremenom se naviknete na to i prestanete da obraćate pažnju. Uopšte ne smeta da uživate, verujte na reč 🙂

Možete jesti na svakom koraku, grad je okrenut turistima, što je sasvim logično, no postoji jedno mesto koje ja posebno volim i ka kojem gajim poseban odnos, a koji je na korak dva od bulevara.Doduše ima ih na više lokacija, ali kad ste već na Bulevaru možete da svratite. Mi ga skraćeno zovemo Ontrokot a piše se Le Relais de l`Entrecote, na adresi  rue Saint-Benoît . Karakteristika ovog restorana je to što za ručak, a bogami i večeru možete dobiti samo jedno jelo da pojanim :  ovde inače postoji samo jedno jelo. Ako nije avgust, čekaćete oko pola sata u najboljem slučaju za sto. Imate višak vremena, dođite ranije, večera se služi od 7 časova, u tom slučaju dobićete sto ranije, ali svakako ćete morati da sačekate. Zašto je tolika gužva?

 Le Relais de l`Entrecote

Le Relais de l`Entrecote


 

Vrlo jednostavno, ono što služe za jelo nema ni jedan drugi restoran. Za predjelo ćete dobiti salatu: zelena salata, maslačak list, orasi i dresing od maslinovog ulja i senfa. Glavno jelo: juneće meso, moja preporuka srednje pečeno, jer kada je dobro pečeno ne dobija se isti ukus, sa određenim  sosom, koji se čak ni pravi u restoranima već se donosi spremljen  jer je poenta baš u njemu, recept sigurno nećete dobiti, ali sam sigurna da će vam se dopasti i  još pomfrit uz to . Glavno jelo se služi u dva puta, tako da verujem gladni nećete ostati. Želite li desert, imaćete mogućnost izbora. Deserti su podjednako dobri kao i glavno jelo. Ovaj lanac restorana vlasništvo je dve sestre, koje su i smislile recept za sos i verujte mi zarađuju odlične parice na tome.

Odavde sigurno izlazite punog stomaka, nasmejani i zadovoljni. Osoblje je više nego ljubazno, možete sedeti napolju ako želite, malo ćete se gurati i velika je verovatnoća je da ćete sedeti za istim stolom sa potpunim strancima, ali bitnije je to što ćete uživati.

 Le Relais de l`Entrecote

Le Relais de l`Entrecote

Verujem da sve dame ovog sveta žele da prošetaju ulicama ovog grada i osete modu koja se kreira i nosi. Savršena ulica za kupovinu je Rue de Rivoli, pogotovo za naš džep. Ovde možete pronaći brendove kao što su H&M, C&A, Bershka, Zara, Etam nanizane jedan do drugog, a u periodu jul-avgust cene su dosta snižene i stvarno povoljne, jer je sniženje stvarno, a ne ono po našem sistemu. Međutim dok ne dođete do tamo, morate proći preko Sene, a mi smo ovaj put preko čuvenog mosta Ponte des Artes na kom su snimane scene famoznog sastanka Zverke i Keri, kao i šetnja junakinja iz serije Gossip girl.

Osim katanaca koji su na sve strane, kako na mostu, tako i na svetiljkama, vrlo često ćete videti ljude koji piknikuju ovde. Sasvim normalna stvar.

DSCN1272-300x225

U ovom momentu onaj romantični deo svakog čoveka jednostavno mora da proradi. Pogotovo po ovakvom danu, sunce, malo oblaka, temperatura je prijatna, oko 25 stepeni. Savršeno za zaljubljene. Grad ljubavi,definitivno.

U ulici u kojoj se nalazi gomila prodavnica postoji jedna veoma zanimljiva zgrada između ostalog, zgrada je možemo reći data umetnicima na korišćenje. Na svakom spratu nalazi se nekoliko ateljea, na 4 sprata, raj za umetnike.

Zgrada koju koriste umetnici kao atelje

Zgrada koju koriste umetnici kao atelje

Osim ljubavi u Parizu umetnost na svakom koraku je nešto što ne možete da izbegnete. Umetnost je u izlozima prodavnica, građevinama, ljudima, osećate to na svakom koraku, samo ako želite da se prepustite tome.

Neobična arhitektura

Neobična arhitektura

Vreme neprimetno teče, reč po reč, izlog po izlog , korak po korak, pada veče i ono što želim da vidim je Ajfelov toranj.

Svaki put kad dođem obiđem ga, tu građevinu koja me asocira na inat, volju, upornost. Tu građevinu koja ima jedinstvenu moć da vas samo zbog postojanja učini srećnim.

Postoji nešto magično i veličanstveno tu. Pogotovo ako znate i odete uveče u periodu kada se pale specijalna svetla, od 10 i 45, do 02 posle ponoći, a u zimskom periodu do 01. Tada, u tom momentu, hteli ili ne, izleteće vam vao!

Ajfelov toranj

Ajfelov toranj

Tada, baš tu, shvatićete koliko je stvarna romantika Ajfelovog tornja! To mi ne možete poreći!