Putovanja

Lucca slučajno otkriveni grad

Igrom slučajnosti umesto da obiđemo Liviorno, prema planiranom, dobili smo preporuke od lokalaca za obilazak gradića Luka,koji se nalazi nekih tridesetak kilometara od Tirrenia i rodno je mesto Pučinija, grad koji je bio pod Napoleonom, grad koji sigurno krije iznenađenja. Rečeno nam je da ćemo imati šta da vidimo, obiđemo, gde da ručamo i napravimo predah. Naravno da smo poslušali, takvi saveti se ne odbijaju. Vozimo se delom lokalnim putem što nam pričinjava zadovoljstvo jer razgledamo kućice, prirodu i ljude.
Teško je odrediti tipičnog Italijana, Italijanku, jer kao narod koji živi okružen morem i koji je osvajao, genetika je miks ljudi sa najrazličitijih mogućih delova sveta. Ono što sa sigurnošću možete oceniti je stil. Italijni imaju stila i za izvoz – što je već opšte poznato. Muškarci su namirisani jakim parfemima, košulja, pantalone, cipele, sako, kosa sređena pod konac. Tu su i opuštene varijante, sa košuljom bez sakoa, sa majicama, bermudama, sve pod konac. Mlađe generacije već popuštaju u takvom načinu oblačenja, teže nekom buntu što prenose i na garderobu.“Bekamovka“ je vrlo popularna frizura, prosto vam upada u oči. Starije dame su predivne, iskreno. Skockane, jednostavno a opet interesantno, obuća oličenje elegancije, torba, nakit, sve savršeno. Negovane su, a opet nisu napadne. Naravno, sa izuzecima. Mlađe dame su, poput svojih muških vršnjaka, šarenolike. Od načina oblačenja koji ide od umerenog ka ekstremno kičastom, do jačine šminke, veličine platformi na nogama – mislila sam da smo mi najgori po tom pitanju, no nismo, preko kose koja je u svim mogućim bojama i tonovima, kao i način šišanja.
Ulazak u sam grad govori o urbanom mestu, užurbanom, opterećenom svakodnevnim životom stanovnika. Do momenta dok se ne približite zelenim površinama koje naglašavaju prisustvo zidina koje kriju poseban život. Prvo sam pomislila kako je lepo što su ih sačuvali bez obzira na to što se grad razvijao, a zatim shvatila da to nisu samo zidine nekog bivšeg grada. One su grad. U unutrašnjost se ulazi kolima, postoje dva, tri parkinga koja su namenjena onima koji ne žive tu. Dok gledamo na mesto za smeštanje već smo u akciji traženja turističkog biroa i mape, drugačije ne vredi.

Pogleda sa zidina

Pogleda sa zidina

Na prvu loptu neodoljivo me podseća na Veneciju samo bez vode, ako izuzmemo 8 metara visoke zidove koji ga okružuju. Oko celog grada se može prošatati zidom, postoje i staze za trčanje. Drvored vam pravi hlad i ugodan vetrić čarlija i umanjuje vrućinu, štiti unutrašnjost od savremene spošljašnjosti, pruža dom pticama koje vam pesmom prave društvo dok uživate u pogledu.

Kuće su visoke, uske, kao i ulice. Nagurane jedna do druge, kao da čuvaju teritoriju. Ljudi i dalje žive tu, mesto vrvi koliko od turista toliko i od stanovnika. Malena kola parkirana tamo gde je dozvoljeno parkiranje samo stanovnicima grada govore o tome koliko ih je.

Ulica Lucca

Ulica Lucca

Dok šetate očekujete da će svakog momenta Julija izleteti na terasu i početi da zove Romea, ne zbog mesta na kom se nalazite već zbog preslatkih terasa.

Terasa Lucca

Terasa Lucca

Znamenitosti ima na svakom koraku, crkava koliko smo uspeli da izbrojimo ima 20. Da, dvadeset. Verovatno je svaka bogatija porodica sagradila po jednu za sebe, ili su se takmičili ili nisu bili u dobrim odnosima sa komšijama 🙂
Svaka je na svoj način lepa, stilovi su nalik jedan drugom a nama je za oko najviše zapala Chiesa di San Michaele in Foro. Veličanstvena u svojoj gordosti, izdvojena na trgu, išarana godinama i vremenskim uslovima.

Chiesa di San Michele in Foro

Chiesa di San Michele in Foro

Unutrašnjost nije toliko bogata kao u katedrali u Pisi, ali je spoljašnost rame uz rame sa ostalim lepoticama. Spoj italijanskog nasleđa, prvi put pominje oko 800 godine i arapske ljubavi ka ukrašavanju koja je prevagnula u naknadnim radovima, jer je u to doba Pisa bila centar trgovine sa arapskim svetom. Detalji toliko tanani da prosto ne možete da verujete da su odoleli vremenu i ostali takvi i posle više vekova.Prelepe orgulje koje krase čitav jedan zid i dalje su u funkciji.

Detalji San Michele in Foro

Detalji San Michele in Foro

Mesto savršeno za predah uz neizbežnu kafu je Piazza Anfiteatro, sa mnoštvom restorana, suvenirnica i poslastičarnica. Ako se nađete u Italiji obavezno probajte domaće sladolede, to je iskrena preporuka.Prepustite se ukusima i mirisima njihove kuhinje, čak i ako ste skeptici. Nećete biti razočarani, verujte mi.

Piazza Anfiteatro

Piazza Anfiteatro

Park Lucca

Park Lucca

Nastavljamo obilazak dalje okrepljeni, dok svaku tačku označenu na mapi nismo obišli.Malo, malo pa možete videti i park unutar neke zgrade otvoren za uživanje sa česmom u slučaju da ste ožedneli.

Pinokija na neki način svojataju, obzirom da je nastao u Firenci, tako da se njegov lik može naći svuda, od magneta, igračaka, držača za knjige pa do ringišpila.

Pinokio ringišpil

Pinokio ringišpil

Ako vas mrzi da pešačite tu su bicikli za iznajmljivanje, kočije ili ona vozila sa nastrešnicom. U svakom slučaju ako zalutate u ovaj kraj odvojite vreme i obiđite Luku, vredi svakog minuta vašeg vremena.

Clock tower

Clock tower

Lefkada adventurers only

Dok se na šporetu krčka ručak mirišući na jesen, listam fotografije sa mora i stvarno ne mogu da odolim da vam ne pametujem o Lefkadi. Moram, jače je od mene da vam dam onaj netraženi savet, pa vi sa njim šta god vam volja.

Zašto da Lefkada? Za nas je bilo odlučujuće to što gospodin Mrgud (nazvan od milja)  nije već bio tamo, a kako je Grčka njegovo područje, ja sam do sada ispitivala samo obale nekih Gora, malo nekih Italija i Španija, nisam se mešala baš previše u izbor. Meni je bitno da je slano i da se negde putuje. Nisam Izbiračica. Pogotovo sa organizovanjem dva godišnja odmora u različitim firmama, pa još u sred sezone. Što bi se reklo meni mindeć samo da se bućnem.

Dakle, Lefkada ako nemate sitne dece može biti fantastičan izbor!

Evo šta možete da očekujete na ostrvu i putu do njega :

– more, more, more, more. Sa svih strana more. Jelte, ostrvo je u pitanju.

– slano i još slanije, vetrovito i još vetrovitije.

– ako idete kolima malooooo više gužve na granici u jutarnjim, a bogme i svim ostalim časovima na granici Srbije i Makedonije, u stvari na svim granicama.

– put, podnošljiv. Rećiću vam samo da u momentu prelaska u Grčku sam rekla da me se javno linčuje ako još jednom kažem da imamo najgore puteve u Evropi.

– e sad, ako volite da istražite barem malo šta ima zanimljivo za videti tamo gde idete, moram priznati da će vam najkorisniji biti Trip adviser i to baš ovaj britanski. Kasnije sam uklavirila i zašto.

– od korisnih preporuka i putopisa na srpskom skoro ništa korisno, nije da ne idu ljudi tamo već niko ne piše.

– od korisnih preporuka na engleskom može još i ovaj kao i ovaj sajt.

– pripremite mapu, dobre gume na autiću, proverite ga pre puta obavezno i u momentu dolaska na ostrvo zaboravite na navigaciju. Znači kompas je sasvim normalan deo opreme, jedan ašovčić, roštilj i možda neki solarni panel. Navigacija vam neće služiti ič.

Ok, do sada sam vas već ubedila da sigurno izaberete Lefkadu. Samo još da napomenem, ako očekujete ovde u ponudi za smeštaj da ćete naći eksluzivne hotele sa 656 zvezdica – teško. Većinom su privatni smeštaji, ima i nešto hotela na ostrvu, nisu loši ali nema dečka da vas hladi i rasteruje komarce.

Dakle smestili ste se. Mi smo bili stacionirani u Nidriju, malo mestašce, simpatično. No to i ovako nije bitno jer će služiti samo za spavanjac.

Jesam već spomenula da ne idete bez automobila? Put jeste dug ali vredi žrtve. Automobil je must. Ili motor. Ili bicikli ako ste jakoooo veliki avanturista. Cena goriva nešto viša nego kod nas, u zavisnosti od pumpe. Izbegavajte privatne, imaju NIS 🙂 odnosno nešto poput toga, državna što bi se reklo. Cena dizela i ostalih mu derivata varira svaki dan. Biće u skladu sa svetskim tržištem. Uglavnom, dizel oko 1,40 evrića za litru.

Malo podataka: Lefkada ima površinu oko 300 km2, oko 120 km je put oko ostrva, a dužina obale je oko 117 km. Jonsko je ostrvo. Glavni grad je Lefkas,a Nidri gde se smešta većina Srba je 17 km dalje.

Mi smo imali turističkog vodiča, čije smo usluge koristili prvi i zadnji dan. Dovoljno govori da smo obišli i prošnjuvali više nego on koji radi tamo već 5 godina kako je sam rekao.

Nego, plaže. Zbog toga ste došli.

Severo zapadne su : Pasa, Nikiana, Agios (Sveti) Joanis, Kaminia, Pefkulija, Agios Nikitas, Milos, Katizma, Kavalikefta i Megali Petra.

Redom:

Pasa:  malecna, malecna. Kao da ste upali nekom na privatni posed, samo očekujete nekog brkatog Grka da izleti i počne da maše puškom a vi zato spremite maslinovu granu, toga bar ima.

Nikiana:  malecna plaža ispred taverne, nije baš kao kod komšije, više onako kao eto nekako smo i tu ugurali plažu. (Osećaj sa dvorištem me je pratio i kroz sve seoske puteve). Plaže su inače kamenite, samo u različitim bojama i kalibracijama šljunka (što bi rekao gospodin Mrgud). Znači, zaboravite pesak. Eh, da zaboravite i super mega giga opremljene plaže, većina njih je potpuno divlja.

Kaminia: slično samo bez kafića.

Pefkulija : prva plaža koja podseća na plažu. Recimo ćerka plaža. Ima čak i ležaljke. Doduše ima i neki vidikovac. Htela još da vam kažem, kad vidite znak za plažu i 1,5 km do nje, najčešće u prevodu znači : parkiraj kola sad ćeš da pešačiš 1,5 km i to pod punom ratnom opremom.

Agios Joanis:

Agios  Joanis

Agios Joanis

Jel treba još nešto da pišem?

Ok, raj je za vidsurfere i sve ostale surfere, mi smo je prozvali našom plažom, ako hoćete da se odmorite od sopstvenog jezika i ljudi iz divne nam Srbije bingo! Većinom Italijani, najpribližnije pesku, tu je kafić, kabina za presvlačenje, toi toi, vetrenjače, ležaljke. Eh, da! Ležaljke se u principu ne naplaćuju, obično su u sklopu kafića, konobar dođe i ponudi vas da nešto popijete, donese. Manje više šta god da poručite je 5 evrića za dve osobe, počevši sa odvratnim kafama koje prave pa do soka u pakovanju 0,3 ili 0,5l.

Agios Nikitas i Milos : sorry, ne mogu ništa da napišem. Nismo otišli. Odbila nas je gomila parkiranih automobila parkiranih sa obe strane puta u nedogled, svih naroda i narodnosti. Idi, samo od pogleda izgubismo svu želju. Inače, kažu da su čiste. Do Milosa može se stići kozijom stazom preko 30 kamenih stepenika pa dok vam duša ne ispadne i to kroz nos u narednih 25 minuta pešačenja. Ili brodićem 6 evra po osobi da vas odveze i doveze sa plaže Nikitas. I dodatna opsanost su nudisti na plaži. Mislim da se ne sapletete o nekog.

Katizma:

Katizma

Katizma

Samo jedna reč : civilizacija. Dakle turbo folk na grčkom, sunobrani, ležalje, wc, parking, ludilo! Ali dobro dođe posle istraživačkih pohoda. Talasi inače sa ove strane su sada već znatno veći. Stepenika do plaže: 0. Jeeee!!! Noćom imadu i žurke za mlađadiju ako vole!

Kavalikefta i Megali Petra: praktično jedna do druge, ovo su najdivljije plaže na koje je naša noga kročila sa kopna. Jesmo istraživači i jesmo zaluđenici pronalaženja mesta bez previše ljudi ali put do plaže je toliko nepristupačan da sa rancem na leđima ne možete da prođete nego morate da se rasteretite pa lepo poreko okrenete pa kroz stene. Oprez za malo punije, moraćete da idete drugom, gorom stazom. Ovde obavezno sa suncobranom makar ga u ustima nosili, sunce prži, prirodnog hlada nema osim ujutru jako rano, suncobrana za iznajmiti nema. Kafića takođe nema, a nema ni gde da se jede. Znači ful koža klima i sve da se to ponese! Ipak, naj naj naj približnije pesku je upravo na ovim plažama. Pažnja: nudista na sve strane!

Kavalikefta

Kavalikefta

Jugo zapadne plaže:

Desimi, simpatična, ima dve pećine do kojih se može doći samo plivajući.

Mikros Gialos: fina sa sitnim peskom, super za usput.

Amousa: oko 18 km od Nidrija, suncobrani, ležaljke, kafić.

Vasiliki: u mestu Vasilikiju, simpatična i zgodna kada dolazite sa decom na letovanje, odmah tu, blizu smeštaja.23 km od Nidrija, može da se vidsurfuje.

Agiofili: Zemljani put oko 2,5 km od Vasilikija ili brodićem. Izgleda kao da je usečena na ostrvo. Dobra za usput.

Egremni i Porto Kaciki: savet, na obe isključivo brodom. Do prve 350 stepenica i nešto prašnjavog puta. Do druge, najlepše plaže koja se našla na svetskoj listi najlepših plaža, ima plavu zastavu itd 120 stepenica. Sitnica. Put do njih, onaj asfaltni deo predviđen za visoko vozilo. Parking 5 evra. Ima nešto kafića koji se nalaze pre ovih 120 stepenica. Mala je i na njoj je gomila ljudi. Ali je stvarno P R E L E P A!

Porto Kaciki

Porto Kaciki

Na slici se vidi i brodić za krstarenje: Lefkada, Itaka, Kefalonija, Meganisi, Skorpio.Preporučujem!

Pobrojah plaže i rekoh po koju , pa ću da skratim.

Ono što još možete i svakako preporučujem da vidite je još :

– Pećine (2 kom) Karouxa cave , Chirospilia. Malo ćete lutati dok ih ne pronađete, vredne su lutanja.

– Manastir Feneromenis

– Ako se hranite po restoranima obavezno idite u The Kathogi , tamo smo se tek najeli kao sav normalan svet! Domaćinin su engleski par, Piter i Alison, divni su, gostprimljivi, prijatni. Kuhinja je apsolutno fantastična! Jela su kao da ste svratili kod bake samo malo modernija i niko vam ne diše za vratom , još nisi pojeo! Dezerti i kafa, melodija ukusa!

 

Tako, vredelo je voziti se tolike kilometre!

 

Ako želite još nešto da saznate stojim na raspolaganju. Puna sam priča.

 

Odoh sad da još malo maštam o sledećoj destinaciji…

 

 

 

 

Deauville, more i najbolja pizza

Da malo razbijemo rutinu i da moji domaćini odmore od protekle nedelje, zaputili smo u Dovil (Deauville). Grad na Lamanšu.

Kada kod nas kažete voda tipa more, očekujete pakao toplo vreme u ovo doba godine, no ovde sam dosta severnije u odnosu na Srbiju pa nisam baš očekivala 40 stepeni. Da, kad smo već kod temperatura ovih dana od kako sam ja tu, kreću se od prijatnih 23 do 27 stepeni. Iskreno, prijaju i te kako.

Od Pariza do Dovila ima oko 300 km u jednom pravcu, ali nije to neka razdaljina ako uzmemo u obzir da je sve autoput u pitanju, tako da se baš brzo stigne. Do tamo sam malo razgledala okoliš, taj deo podseća na našu Šumadiju, šume, valovito zemljište, pašnjaci, polja. Baš je lepo. Kod njih je trenutno sezona košenja pšenice. Nisam sigurna, mislim da se kod nas početkom juna to završilo, ispravite me ako grešim.

Polako se približavamo a na radiju ide obaveštenje da je 16 km puta na ulasku u Dovil blokirano automobilima koji dolaze. Interesantno, zar ne? Vikend je, lepo je vreme, ljudi žele malo da se odmore. Srećom, moji domaćini znaju prečicu, pa smo uspeli da dođemo do cilja brže. Jedina prepreka koja nam je ostala je parking. Ovo uopšte nije interesanto, verujte na reč. Sve je prepuno. Tu smo izgubili oko pola sata, a to znači pola sata manje za uživanje.

Kuća u karakterističnom stilu

Kuća u karakterističnom stilu

Stvarno sam jedva čekala da dođemo do obale, koja je mogu slobodno reći fantastična. Peščana plaža, veoma široka, voda, sunce, šta vam više treba? Jedini problem je što je Atlantski okean tj. Lamanš malkice hladan. Dovoljno da se jedva naterate da uđete u unutra, no posle ide lakše. Ljudi su opušteni, deca trčkaraju okolo, ima dovoljno prostora da ne morate da se gurate na 1 metru kvadratnom sa još njih 20.

Već smo se dogovorili da se malo izležavamo, pa kafica, pa posle toga nešto da se jede, a ja sam htela i da malo obiđemo mesto.

Plaža

Plaža

Naravno da je i ovde sve pored plaže, razlika je što ni u jednom kafiću nećete čuti da trešti muzika pojačana „do daske“  što mi se iskreno baš dopada. Taj deo letovanja sa ludim provodm dešava se noću, za razliku od St.Tropea, gde je žurka ceo dan i noć. Zato je ovo letovalište podrobnije za porodice, starije, ali zadovoljiće i mlađe. Imate čime da se zabavite. Ima sasvim dovoljno klubo, terena za sport, prilika za izlaske i druženje.

Restoran Santa Lucia  (italijanski) u koji želimo da odemo na večeru služi od 7, tako da do tada imamo vremena za sve ostalo.

Posle kafice krećemo u obilazak, grad je fantastičan, barem meni. Sačuvana je karakteristična gradnja, fasada rađena  sa drvenom konstrukcijom koja se vidi, pa sve kućice deluju kao da ih je neko išarao. Centar grada je, naravno, ispunjen prodavnicama i kafićima. Interesantno je da postoji Pariski kafe, koji je prepun i za koji je vezano to da, ako dolazite iz Pariza tu ćete se uvek sastati sa prijateljima. Na žalost pijaca je samo ujutru pa nisam uspela i to da vidim, mada bih  volela  da jesam jer se mogu kupiti stvarno sveži morski plodovi kao i različite vrste ribe, što je moram priznati raj za moje oči a bogami i stomačić. Pijaca zauzima ceo prazan prostor na slici.

Mesto za pijacu

Mesto za pijacu

Još jedna od stvari koju nikako ne možete preskočiti kada ste već ovde je predivan hotel Normandija. Spoljašnost je karakteristična za kraj, a unutrašnjost za fantastičan hotel koji pruža savršenu udobnost za odmor, cene nemam pojma kakve su, ali verujem da odgovaraju unutrašnjosti. Kada poslatrate spolja ne očekujete toliki raskoš unutra. Hotel 5 zvezdica.

Hotel Normandija

Hotel Normandija

Oduševiće vas i to što i pored svih turista u gradu nema buke i galame, možete opušteno da se prošetate i uživate.

Jedva smo dočekali 7 sati i vreme za otvaranje restorana i služenje večere. Preporuka ide sigurno za restoran Santa Lucia, prvo zbog ljubaznosti osoblja,  jer ne rade na rezervacije i teško je doći do stola, zatim zbog odlične hrane, prvi put u životu sam jela školjke a da su mi se stvarno svidele, sveže je sve što su nam poslužili i stvarno je ukusno, a zatim i zbog odličnog vina koje služe, a koje se savršeno slaže uz njihovu kuhinju. Narvno pizza je odlična ako se odlučite za nju nećete zažaliti to je sigurno, koju god varijantu da izaberete. Inače Italijanski restoran, sa specijalitetima njihove kuhinje.

Posle ovakve večere jedina stvar koju smo mogli da uradimo je da se odvučemo do kola i nekako krenemo nazad u Pariz. Odličan način da provedete dan van grada, buke i odmorite mozak od svakodnevnih obaveza, za njih koji žive u Francuskoj i kojima nije daleko. Za nas, mislim da ne postoji preko agencije ponuda, verovatno nema zainteresovanih ili naše agencije nisu istražile taj deo Francuske. Preporučujem ako vas put nanese u te krajeve, svideće vam se sigurno.

Samo, pazite na gužvu u oba pravca.