Putovanja

Jedinstveni Palermo i najlepši zalazak sunca

Ako bih trebala da dam epitet Palermu koji će ga najtačnije opisati to bi svakako bilo drugačiji. U odnosu na šta, postavlja se pitanje? U odnosu na sve druge gradove koje sam imala priliku da obiđem. Kako drugačiji, možete pomisliti. Pokušaću da objasnim koliko god mi moje moći jednog putopisca početnika mogu dopustiti.
Dok smo došli do Palerma već je vreme našeg boravka na Siciliji bilo pri isteku. Dugo smo se dvoumili da li otići tamo ili na neko drugo, bliže, mesto. Vođeni tim da ćemo imati opet, nadamo se, priliku da boravimo na Siciliji rešili smo da zavirimo u glavni grad ostrva. Kao što se Beograd ne može obići za jedan dan, koliko smo mi imali, tako se sasvim sigurno ne može obići ni Palermo. Da ne spomenem to da smo pri samom izboru puta načinili grešku i rešili da idemo putem koji vodi sredinom ostrva, posmatrajući kilometražu i troškove i računajući da će nam to biti najbrži put. Od našeg mesta boravišta do Palerma je oko 300 km u jednom smeru, što je podrazumevalo oko 4 sata vožnje, prema našim procenama. Na pola puta smo shvatili da su radovi na putu u toku, te smo morali da skrenemo s puta i razgledamo okolna sela, što uopšte nije umanjilo uzbuđenje.

Gradić na vrhu planine

Gradić na vrhu planine

Na ovom delu smo iskusili sve krivine starih puteva, videli na daleko poznate None koje kupuju povrće iz malih trotočkaša, poput onih iz serije Mućki, sveže ubrano i lako dostupno da zadovolji prefinjena nepca Sicilijanaca. Tu smo videli cvetove bundeva koji će uskoro biti ispohovani i izneti na stolove kao delicija koja mi evo i sada, par meseci kasnije, budi glad.

Zbog naše mogućnosti da sve ovo vidimo, put se odužio i umesto izračunatih 4 sata trajao oko 5 i po sati. Samim tim smo bili uskraćeni za mogućnost lutanja pijacom u Palermu.
Parking smo jedva pronašli, em su jako čudno obeleženi, em ih nema dovoljno ako uzmemo u obzir broj stanovnika i turista. Bili smo zauzeti traženjem istog u blizini centra grada, tako da na samom ulasku nisam ni obraćala pažnju na građevine i ono što nas okružuje. Jedino čega ne možete a da ne budete svesni je luka pored koje vas vodi put. Na svako malo tu je po jedan veliki brod sa spratova toliko da vam se zavrti u glavi dok pokušavate da ih prebrojite a turisti kao mravi prelaze put i mile ka centru predvođeni zastavicom što se vijori na morskom povetarcu.

Parkiramo se kod dvojice Marokanaca koji, pa se u Italiji sporazumevamo na francuskom koliko treba da platimo parking i kako funkcioniše sve. Njima drago zbog francuskog jer im engleski nije jača strana, meni drago što mogu malo da ga pričam, pa makar i u Palermu.

Krećemo žurno po mapi da tražimo uličice u kojima je pijaca i žurimo, u nadi da će biti bar pokoji zakasneli prodavac.

Ulice Palerma

Ulice Palerma

Već je odavno prošlo podne i oni na koje smo naišli se bave svim drugim samo ne prodajom, igraju šah, karte ili lenjo pakuju robu. Pijaca je po asortimanu slična našem Najlonu. Od korišćenog suđa, starog novca, poštanskih markica preko povrća i delikatesa Palerma.
Moram da se vratim na izgled centra grada, uličice koje presecaju jedna drugu bez reda i rasporeda. Građevine koje ne potiču iz istog vremena a naslanjaju se jedna na drugu kao sestra na sestru. Polu srušena zgrada daje oslonac potpuno novoj. Pojedine ulice su potpuno zatvorene zbog radova. Ni kroz jednu ne može da prođe automobil, samo peške,motor ili bicikli.

Grafit

Grafit

Ulična umetnost nagoveštava šarenolikost stanovništva, kao i jezici koji se na ulici mogu čuti. Zbog svog geografskog položaja i istorije Palermo je izvor multikulturne raznolikosti u svakoj svojoj pori.

Polako dolazimo do Fontane Pretoria, a zatim i do Piazza del Carmine.

Piazza

Piazza

Sedamo da se osvežimo u jednu od poslastičarnica u nizu, te planiramo dalji obilazak grada kad za susednim stolom čujemo slabiji srpsko-hrvatko-bosanski jezik. Nasmešimo se jedni drugima u znak raspoznavanja, malo proćaskamo i shvatimo to devojka živi u Palermu a roditelji su joj u poseti. Jedan od pokazatelja koliko je moguće u ovom gradu sresti bilo koju veru, naciju, koliko je moguće videti sve nijanse ljudske kože od tamno braon do izrazito bele. Ljudi su većinom nasmejani, prijateljski raspoloženi. Raspoloženi za pomoć, ako vam je potrebna.
I ovde kao i u drugim mestima, morate jesti onda kada je jelu vreme. Ručak se služi do pola 4, a večera od pola 6. Uspeli smo da pronađemo jedan restoran sa morskim specijalitetima koji radi po principu kantine dok ne posluže sve pripremljeno međutim već su im zalihe bile pri kraju kada smo došli. Nastavili smo šetnju dok ne dođe vreme večeri.

Delić atmosfere

Delić atmosfere

Obilazimo Katedralu koja je nastala na nekadašnjoj muslimanskoj bogomolji, što se svakako može videti i na samoj fasadi. Jedna od najvećih znamenitih zgrada sa četiri zvonika dominira okolinom. Prava lepotica.

Katedrala

Katedrala

U tom razgledanju pronalazimo i savršeno mesto za večeru i opuštanje uz čašu sicilijanskog domaćeg vina. Restoran koji po izgledu i usluzi može da stane rame uz rame sa vrsnim restoranima u Evropi, a verujem i šire. A bogami i po hrani. Nisam sigurna ali mislim da se restoran zove Aleksandar. Nalazi se na malom trgu koji je sa jedne strane okružen starim zgradama od kojih očekujete da će u svakom momentu da se sruče a sa druge gizdravim kućama novijeg datuma. Upravo to je Palermo, spoj novog i starog, tuđeg i domaćeg, hrišćanstva i islama, istoka i zapada.

Riba list

Riba list

Posle večere nastavljamo dalje da obiđemo pun krug, ukazuju nam se zgrade karakteristične kako za Siciliju tako i za Italiju sa nizom štrikova i veša na sve strane.

Zgrade Palerma

Zgrade Palerma

Toplota polako jednjava a mi želimo još da se popnemo do manastira koji je do pola u stenama, kažu da je odande pogled na grad najlepši, te polako krećemo. Kakav je put do gore nema potrebe da vam pričam, fotografija će sve reći a koliko je gužva na ulicama napomenuću naravno. Sa smenom noći i dana budi se drugačiji život u gradu. Užurbaniji. Kao da svi koji su do sada dremali izlaze napolje rešeni da odu na neko drugo mesto. Ako uzmemo u obzir i njihov stil vožnje karakterističan za Italiju dolazimo do toga da se lako mogu izgubiti živci. Zato, naoružavanje strpljenjem svakako nije na odmet.

Pogled sa puta za Santauario Santa Rosalia

Pogled sa puta za Santauario Santa Rosalia

Na žalost, manastir ima svoje „radno vreme“ pa u momentu kada smo se popeli do gore već ne radi. No, vredelo je puta. Pogled koji puca na Palermo je vredan svakog kilometra koji smo prošli. Luka, more,planine koje ga okružuju i dolina u kojoj leži, na oko mirno, pružaju veličanstven osećaj. A tu je i najlepši zalazak sunca koji sam ikad u životu videla.

Noć pada nad Palermo

Noć pada nad Palermo

U povratku vozimo se pored mora i opažam da postoji poseban noćni život koji Palermo vodi, buran, ispresecan zvukom motora i sirena, grajom sa ulica, muzikom koja dopire iz kafića. To nam ostaje za neki drugi put da ispitamo. Vraćamo se putem koji vodi preko Mesine, koji bi trebao duže da traje i da ima nekih 60 kilometara više u odnosu na onaj kojim smo došli. Brže smo stigli, ali sam već na pola puta zadremala opijena mirisima i lepotom jedinstvenog Palerma.

Dolina hramova – Sicilija

Razmišljam koji deo Sicilije sledeći da opišem i shvatam da nam je nedostajalo još nekih 15 dana da obiđemo sve ono što smo u početku želeli. Kada smo krenuli da planiramo put, iskreno, nisam bila sigurna da ćemo uspeti da vidimo ni ovoliko koliko jesmo za to malo dana što smo ih proveli na ovom prelepom ostrvu, najvećem na Mediteranu.
Dolina hramova je još na početku bila jedna od stvari koju ćemo sigurno obići, što bi se reklo must. Agrigento je njen predvodnik, tako da smo i njega stavili u istu turu.
Put od Catanie do Agrigenta je skoro skroz spojen autoputom pa se stiže lako i jednostavno. Predeli kroz koje prolazimo su prelepi, od kiše koja nas je ispratila i temperature koja je zahtevala duge pantalone na sredini puta nas dočekuje sunce i toplota. Izabrali smo nedelju pa su putevi bili relativno prazni. Nema puno turista, ali ni lokalnog stanovništva. Uz put se nižu maslinjaci, polja agruma i strnjišta. Boja trave već polako prelazi iz zelene u zlatnu, dok su reke jedva vidljive u plitkim koritima.

Predeli centralnog dela Sicilije

Predeli centralnog dela Sicilije

Agrigento se pojavljuje iza okuke, iznenada. Već se toliko naviknete na vijadukte koji se smenjuju jedan za drugim da ne očekujete iza sledećeg grad u svoj svojoj lepoti i veličini. Sigurno još manje očekujete da će vas vijadukt uvesti pored zgrada u srce Agrigenta. Na moju veliku žalost nisam spremila fotoaparat za takav doček, a vraćati se unazad zbog predela je bilo komplikovano. Široki autoput se pretvara u uzan put sa jedva dve trake koji vas svojim krivudanjem vodi ka Dolini hramova, turističkoj atrakciji koja uveliko utiče i na život u gradu. Obzirom da je bila nedelja i vreme ručka grad je dremkao u tišini i pustio nas brzo da idemo dalje.

Još od momenta kada se polako izvlačite iz grada ka obali naslućujete da se tamo nalazi nešto magično, na suncu čija toplota sada već dostiže onu tačku koja određuje razliku između toplog i neprijatnog. Parking ispred ostataka velelepne građevine je na pola puta da bude popunjen pa se uz malo muke smeštamo i krećemo u radoznalu turu. Nedeljom nije moguće ići u muzej koji se nalazi u sklopu Doline hramova i moram reći da mi je zbog toga iskreno žao. Cena ulaznice je 12 eura, a sa ulaskom u muzej 15, po osobi naravno. Prostor gde se nalaze hramovi je ograđen tako da se sačuva od neovlašćenog ulaska.

Pogled prema moru

Pogled prema moru

Mogla bih reći da me na prvi korak zemljište i vegetacija asocira, po malo, na pustinjske krajeve. Zemlja koja izgleda kao da se puši od prašine koja se podigne od turističkih ubrzanih koraka. Suv vazduh sa povremenim osećajem blizine mora, kaktusi na sve strane. Prilazimo prvom hramu, ujedno i najočuvanijem sa razjapljenim ustima kojih nismo ni svesni. Zagledamo te stubove, očekujemo da nam nešto šapnu, kako su tu dospeli i šta ih je održalo do sada u takvom stanju. Za hramove se veruje da su nastali od grčke ruke, tako da su brodovi s mora mogli da ih vide a i stanovnici pored obale, na bezbednoj udaljenosti bogova od svakodnevnih molbi skrušenih ljudi.

Najočuvaniji hram

Najočuvaniji hram u pozadini

Dolinu hramova čini niz četiri hrama, Zevsov koji je ujedno bio i najveći je sada u najgorem stanju, više se može naslutiti njegovo postojanje kroz kamenje koje leži bezbrižno okolo nekadašnjeg hrama, nego što se sa sigurnošću reći gde se tačno nalazio. Ostali su više manje još u stojećem položaju i mirno posmatraju okolinu i ljude koji su, prema njihovim merilima, prolazni. Ako ste bilo kada u životu pomislili da ste veličina, dobro je doći na ovakvo mesto te podsetiti se koliko je ljudski život mrva u odnosu na beskraj vremena i tačkica u odnosu na veličine prirode i tvorevine predaka.

Hram i Agrigento u pozadini

Hram i Agrigento u pozadini

Sada je put za obilazak svakog hrama jednostavniji jer su izgradili nadvožnjak preko puta pa ne morate izlaziti iz jednog dela da bi ste stigli do Zevsovog hrama. Svaki korak je interesantan, vodimo računa da primetimo detalje, osobenosti ovog mesta a pogled nas vuče prema moru jer je u neposrednoj blizini i boja je očaravajuća.

Pogled u daljinu

Pogled u daljinu

Ne možete a da se ne zapitate zašto baš tu? Odgovor su imali oni koji su hramove i podigli, a mi možemo da naslućujemo koliko su bogovi bili poštovani i kolike su bile žrtve da se podigne ovako velelepno zdanje.
Obzirom da je blizu niza odmarališta krcato je turistima sa svih strana sveta, srećemo većinu jezika Evrope, svi do jednog se dive i uživaju. Ako se umorite od silnog razgledanja i razmišljanja tu je i par kafića za kafu i predah, kao i toaleti ako telo odluči da ga nije briga za silne lepote i da ima druge prioritete.
Bez obzira na prašnjave cipele i duge pantalone koje nas dodatno greju odlučujemo da siđemo do mora i barem na tren urežemo te boje u koru mozga za neka kasnija razmišljanja i uzdisanja. Vozimo se oko 10 kilometara sa druge strane u odnosu na onu kojom smo stigli i pristajemo na prvom mogućem mestu gde se prstići mogu osoliti.

Južna strana Sicilijanske obale

Južna strana Sicilijanske obale

Uživamo još malo pored obale a zatim krećemo nazad, ka Cataniji. U glavi se roje pitanja i podpitanja, prepuštamo se maštanjima šta se sve dešavalo baš tu, koji su sve moreplovci čeznuli da vide vatre u hramovima, koliko reči molitve je izgovoreno na oltarima i kako je došlo do toga da se deo hramova uništi.

Nailazimo na vreme kakvo nas je i ispratilo, pa i na ovu prirodnu lepotu kojoj nikad nismo bili bliže.

Vrtlog

Vrtlog

Da li je vredelo prevaliti 200 kilometara u jednom pravcu zbog Doline hramova? I te kako!

Catania, lepa u svom haosu

Kada bih jednom rečju trebala da opišem Kataniju izabrala bih : živa.
Prvi grad po našem dolasku koji smo rešili da obiđemo, delom zbog činjenice da je blizu mesta u kom smo odseli, delom zbog preporuka koje smo dobili.
Nismo porešili. Ona nas je uvela u sicilijanski način života i tempo. Na spisku bitnih stvari za obilaženje prvo stoji pijaca napisana velikim slovima sa tri uzvičnika. A’ Piscaria Mercato del Pesce tzv. riblja pijaca na kojoj se mogu naći i ostali plodovi mora, okružena uličicama u kojima se prodaje sveže povrće i voće. Bukvalno sam pretrčala od kola do mesta dešavanja. Ako niste sigurni gde se tačno nalazi samo slušajte povike i glasno cenkanje i dovešće vas do pravog mesta. Zašto me je toliko privukla? Zato što na pijacama uvek najbolje vidite ljude i način života. Ako uzmemo u obzir da sve što se prodaje je sveže s mora ulovljeno, za mene nema veće sreće. Na prilasku već vidim prodavce kako se cenjakaju i nude svoje proizvode, kupce koji negoduju i gomilu radoznalih turista.

Povrće se nalazi u sporednim ulicama,kao i začini

Povrće se nalazi u sporednim ulicama,kao i začini

Mirisi povrća, svežih citrusa i začina vam se uvlače u kožu, hteli, ne hteli krećete da se raspitujete o ponuđenom i razgledate. Cene su sasvim pristojne ako ih poredimo sa prodavnicama, a zadovoljstvo ovakve kupovine za mene neprocenljivo. U ovom delu možete naići i na sveže meso koje se prodaje kao da sanitarna inspekcija nikad nije ni postojala. Predpostavljam da je sve zakonom uređeno, ali sasvim sigurno ne očekujete da vam mesar ispred nosa tresne parčekanju junetine bez problema na dasku koja izgleda kao da je u upotrebi već više generacija. Pilići vise očerupani sa sve glavama, sveži vidi se, al ni to ne očekujete. Lokalci kupuju bez problema, tako da se ne brinem oko ispravnosti. Korak po korak riba nadjačava miris svežeg mesa.

Riba i morske blagodeti

Riba i morske blagodeti

Iskreno, prvo sam jedno pet minuta samo stojala na podijumu koji se nalazi iznad ribljeg dela i gledala. Po licima ljudi koji prodaju možete zaključiti da li su ribari umorni od noćašnjeg lova ili oni koji samo prodaju. Školjke, puževi, škampi, sabljarka, sveža tuna, sitne ribice, sve je tu. Trgovci su malo nervozniji, od silne želje da prodaju ulov i vrate se onom što najbolje znaju. Tu su i restorani koji vam spremaju proizvode s pijace, tako da ste sigurni da jedete sveže proizvode. Ovde jedite samo ako imate dovoljno jak stomak za sve mirise koji vas okružuju. Pijaca traje otprilike do 13 časova, pa ako želite da stvarno osetite čari ovog prelepog mesta dođite na vreme.

Između pijace i autobuske stanice se nalazi park u kom osim dečice koja se igraju i njihovih roditelja možete zateći i Sicilijance u godinama koji se kartaju i viču toliko glasno da nas je upravo ta buka i privukla. Malo smo ih posmatrali ne ometajući igru, veoma su zabavni i simpatični. Skroz su u svom svetu, uživaju i smeju se, bez obzira na ishod partije. Igra nam nije poznata pa nastavljamo dalje tražeći mapu grada.

Topla preporuka za sve gradove koje ćete obilaziti u Italiji je da pronađete mapu grada. Nekad su mape koje se mogu kupiti u suvenirnicama mnogo bolje rešenje nego one koje dobijete za džabe u turističkim info biroima. Mi smo tražili one koje imaju označene znamenitosti ali i malo više od toga. Cena im je u principu približna i kreće se oko 4 eura. Kada je jednom imate u rukama nastavak razgledanja je mnogo jednostavniji. Sve ovo naravno pod uslovom da nemate vodiča.

Kada izbijete na Piazza Duomo sve vam je lakše. Većina bitnih stvari prema vodičima se nalazi u neposrednoj blizini tako da ih možete obići i peške, polako.

Katedrala Duomo

Katedrala Duomo

Ako želite da popijete kaficu i da se osvežite preporuka je da nađete kafiće koji su malo dalji od Piazza Duomo, prvo zbog gužve, drugo zbog cena. Što ste bliže centrima dešavanja to su cene veće. Inače cene kapućina i američke (filter) kafe variraju od 2,50 pa sve do 4, 50 eura, što svakako nije mala razlika. Sa solidnim znanjem engleskog jezika uglavnom ćete moći da se sporazumete, ne bi trebalo da bude problema. Ako znate francuski biće vam još lakše jer je sličan italijanskom i dosta njih ga uči u školama. Ako želite da jedete u restoranima bitno je da znate da je u Kataniji vreme ručka od 13 do 15 h. Vrlo je moguće da ćete posle ovog vremena imati sužen izbor restorana za ručak. Naravno barovi sa brzom hranom, ukoliko ih nađete jer su malo zavučeniji, rade stalno.
Ako idete kolima biće vam interesantno da se parking u toku ručka ne plaća i tada ćete ga najlakše naći. Ja sam pri uplaćivanju previdela ovu činjenicu pa sam nam slučajno uplatila taman dovoljno parkinga, jer umesto predviđenih tri sata koliko smo mislili da će nam biti dovoljno, lutali smo mnogo više. Inače cena parkinga po satu je 0,75 eura što je poprilično jeftino u odnosu na druge gradove koje smo obilazili.

Štrik za veš gde god je zgodno postavi

Štrik za veš gde god je zgodno postavi

Preporučila bih vam da uđete u katedralu Duomo, da obiđete Teatro Antico e Odeon, prođete ulicama Vitorio Emanuele, Etna i Antonino di Sanguliano. Na svakom koraku imate crkvu, iskopinu ili spomenik da vidite, fotografišete i naučite nešto. Ispred katedrale sam primetila par starijih gospođa koje su čekale misu sa crvenim šalovima oko vrata, što je znak njihove pripadnosti kultu Svete Agate, kako sam kasnije saznala. U vreme mise nije dozvoljen ulazak turistima.
Osim crkvi na svakom koraku, ako obratite pažnju videćete i neobična mesta na kojima su postavljene bogomolje. Na primer na sred zgrade u kojoj se živi ili na ćošku neke ulice. To odražava njihovu pobožnost.

Bogomolja

Bogomolja

Jedino mesto na kom ćete platiti ulazak je ako želite da uđete je Anfiteatro Romano, ulaznica za jednu osobu ako imate preko 25 godina je 6 eura. Mislim da ne vredi tih para jer smo mi prošli ulicu više i pogledali kako izgleda pre nego odlučimo da li da uđemo. U crkvama koje su otvorene za posetioce uglavnom se može ostaviti prilog, ako želite, osim ako ne želite vodiča, to se dodatno plaća.

Katanija

Katanija

Nama je vreme išlo na ruku, toplo ali ne previše da ne možete da šetate pa smo većinom lutali, razgledali, zapažali, udisali i pokušavali da što više uhvatimo šmeka za dane kada ne budemo tu. Ako niste ljubitelj pešačenja tu su hop on – hop of autobusi čija je cena 15 eura po osobi.

Napomenula bih još da ako ne možete da zamislite odmor bez kupovine, ne brinite se ovo je pravo mesto za vas. U neposrednoj okolini, oko 20 km udaljen od grada nalazi se tržni centar sa oko 120 prodavnica. Ako vas to ne zadovolji tu je i jedan bliže gradu sa popriličnim brojem. Outlet sa markiranom garderobom se nalazi na nekih 50 kilometara od grada autoputem prema Palermu. U samom centru grada se nalaze zlatare, butici, prodavnice obuće a tu je i trg na kom se prodaju džidže. U svakom slučaju bićete zadovoljni verujte na reč.