Putovanja

Istorijska mesta Peloponeza – Korintski kanal i Epidaurus teatar

Prva subota posle godišnjeg, još uvek gomila odeće za pranje i mrzno peglanje i blagi osećaj da se nisi još suočio sa realnošću povratka, tek sada izbija na površinu . Da bih produžila osećaj napisaću zadnji planirani blog post za ovogodišnju avanturu zvanu dugački godišnji odmor.

Onog momenta kada samo rešili da će Peloponez začiniti naš život rešili smo i da će Korintski kanal i Epidaurus biti deo začina. Oba čuda građevine za vreme u kom su nasatala.

Korintski kanal je izgrađen bez bagera, bez savremene mehanizacije i bez čuda tehnike kakva danas poznajemo. Interesantna činjenica je da je njegovom gradnjom Peloponez zapravo postao ostrvo, ali i da je olakšao tadašnje plovidbe i skratio muke moreplovcima između Jadranskog i Egejskog mora za 131 nautičku milju. Projekat za njegovu savremenu gradnju i izvođenje radova možemo zahvaliti našim susedima, dvojici Mađara, Gerster Bela (koji je projektovao i Panamski kanal) i Istvan Tur. Prvo upoznavanje sa kanalom smo imali na njegovom plićem delu, gde ne shvatate važnost i veličinu ove građevine, možete samo da je nazirete dok se simpatičan most rastavlja i spušta na morsko tle da bi prošlo par turističkih brodova i jedan ekološki.

Korintski kanal

Pogled sa najniže tačke ka visokim ivicama Korintskog kanala

Stojali smo na obali i imali utisak da posmatramo neku dobro uvežbanu predstavu, a posle podizanja mosta smo imali potrebu da aplauzom nagradimo učesnike. Remorker vredno puhće i usmerava ekološki brod,morate da se setite crtanog i ako ne na glas a ono u sebi kažete čuvenu repliku: Kada ćeš odrasti, mali veseljače?

Remorker u akciji

Remorker u akciji

Zaista magično, bez obzira što ne sagledavamo u potpunosti veličinu građevine. Nekoliko kilometara bliže atinskom autoputu nalaze se dva glavna mosta sa kojih se može sagledati u potpunosti fascinantnost rada i truda, pameti, upornosti, proračuna i veličina rada uloženog da kanal dobije svoj oblik i namenu. Danas on ima manju upotrebu zbog veličine komercijalnih brodova, njim plove manje barke, turistička vozila i privatne jahtice. Bez obzira na to ne umanjuje mu se značaj.

Korinstki kanal

                                                       Korinstki kanal u punom sjaju

Njegove tehničke karakteristike: visina u najvišem delu 79 metara od površine mora, dubina 8 metara, dužina 6.343 metra, širina u nivou mora oko 26 metara, na dnu 21 metar. Građen je u periodu od 1881 godine do 1893 godine. Otvoren je za saobraćaj 28.10.1893 godine. Stvarno predivan! Otišli smo oduševljeni i zadivljeni. Mrgud je preračunavao koliko kubika zemlje je trebalo iskopati, na koji način su to radili i koliko ljudi je radilo na projektu.

Teatar Epidaurus nas je dočekao stidljivo. Posle kapije za ulazak i muzeja u kom vas dočekuju delovi hrama koji se jednom nalazio na istom mestu. Karta za ulazak košta 12 eura, neka vas to ne iznenadi, ali ukoliko volite istoriju sigurna sam da ćete shvatiti opravdanost tih eura. Ulaže se u dalje rnoviranje celog arheoločkog nalazišta.

_MG_2181

Atletska staza sa tribinalma. U prvom planu su mesta za atlete za start trke

Rešili smo da prvo osvojimo okolinu a onda njega. Dok šetate po stazama starih Grka i Rimljana, razgledajući stare hamame, fontane  i prateće građevine a hlad vam pruža mirisni beli bor osećate se korak bliže istoriji.

_MG_2156

Imate potrebu da se divite na svakom koraku. Ovakva nalazišta nas vraćaju u realnost, prizemljuju nas i podsećaju na činjenicu da su i pre nas ljudi dostizali velike stvari, da su sanjali, gradili da ostave za svoja pokolenja, da ostave trag, da ih se sete.

_MG_2173

Vraćamo se korak po korak ka teatru, tako u mislima o precima. O hostelu koji su izgradili pored svetilišta jer su verovali da se boravkom na ovom mestu može poboljšati. I verujem da može, mir i svež rezak planinski vazduh sigurno su činili čuda uz izvore sveže planinske vode. Na ovom mestu su 776.godine pre nove ere održane i Olimpijske igre, skromne u odnosu na današnje, ali veličanstvene u to sam sigurna. I eto nas tako do lepotana!

_MG_2143

Jedino što bih rečima dodala na fotografije je da je jedan od retkih koji nije bio oštećen tokom vladavine Rima.

_MG_2120

Smeštaj, plaže i uopšteni saveti o biranju destinacije za odmor

Peloponez sam po sebi je bogat obalama , ima tri poluostrva i gomilu plaža. Verujem da ima za svakog po nešto, ko je spreman da se upusti u avanturu. Prvo se osvrćem, još jednom, na način pronalaženja smeštaja.

Već sam u prošlom tekstu rekla da su naše agencije poprilično ograničene i ne fleksibilne kada je smeštaj u pitanju i držim se tog stava.Ne kudim ih, samo kažem da je njihov posao (oni ga tako shvataju) da vam ponude i prodaju smeštaj, eventualno prevoz. Dalje od toga ne očekujte. Na Lefkadu smo 2013. godine išli preko agencije. Nismo dobili ništa više u smislu usluge od onoga što i sami uradimo preko online rezervacija.Vodič koji se nalazio tamo na ostrvu nije znao da nam kaže ništa više od onoga što smo pročitali pre dolaska, na kraju smo mi njemu objašnjavali šta još sve može da se vidi.

Moja preporuke za odabir smeštaja su:

  • Booking – sajt preko kog možete rezervisati bilo gde u svetu. Vrlo je jednostavan za korišćenje, nudi široki spektar smeštaja u smislu cene i kvaliteta, ima mogućnost sužavanja pretraga na osnovu vama bitnih parametara i ima ga i na srpskom. Tu su ocene svakog hotela, koje ne možete dati ako niste bili gost istog, sa opisima šta je bilo dobro a šta nije. Većina današnjih smeštaja želi dobru ocenu preko njega i potrudiće se da vas zadovolji, ako ne tu je ocena i za to. Možete odmah da vidite da li imate mogućnost parkiranja unutar smeštajne jedinice, u poslednje vreme vam nude i da rentirate kola preko njih i slične usluge povezane sa putovanjima. Možete da naglasite da želite kasniji dolazak, možete da vidite da li je objekat koji želite da iznajmite pet frendli ili nije i takve stvari koje omogućuju da vam život i putovanje bude lakše i jednostavnije.
  • Tripadvisor. Moram priznati da njega nismo toliko često koristili za rezervacije koliko za proveru. Hotela, kafića, restorana, atrakcija i vrlo je zgodan kada putujete negde i treba vam vodič. Eto, on je kao neki virtuelni, besplatan vodič. Kao i od pravog ne možete očekivati da će potrefiti sve što vas zanima ali će sigurno olakšati putovanje i istraživanje.
  • Možete lično pronaći hotel i sa njima iskomunicirati, imate Google Maps preko kog možete pristupiti satelitskom snimku svakog hotela ili dela gde želite da idete i na taj način pronaći hotel. Napominjem konkretno za Grčku da sam od prijatelja dobila i pozitivna mišljenja za sajt Nikana, ima i mnoštvo drugih sajtova, slobodno ih pretražite.

Ovaj zadnji prst Peloponeza (vidite prošli post za našu trenutnu lokaciju) obiluje smeštajnim kapacitetima, sa obe strane. Na prvu ruku bih rekla da su se nekako podelili. Zapadni deo, onaj bliži Zakintosu je urbaniji, poželjniji za mlađu populaciju. Ovaj istočni obiluje smeštajem u delovima koji ne pripadaju ni jednom gradu, nema prodavnica, nema kafića, nema muzike. Dakle, više pogoduju porodicama koje su došle da se stvarno odmore, zaljubljenim mlađim i starijim parovima, kao i svima onima kojima je gužve preko glave. Bilo bi dobro imati na raspolaganju automobil u slučaju odabira ovakvih mesta kao polazne tačke, jer će vam omogućiti da ne osetite nedostatak napred navedenog i pomoći vam u osvajanju i razgledanju.

Moje pitanje za ljude koji idu na odmor i pitaju za preporuku je uvek : „A šta očekuješ od odmora? “ Ukoliko očekuješ da ćeš lumpovati do zore šta ti vredi hotel uz more u čijem krugu nema kafane ni u blizini, a i suprotno.

Dakle, pre nego što odlučite gde želite da letujete postavite sebi sledeća pitanja:

  1. Šta očekujem od letovanja?
  2. Koliko para sam spreman da potrošim na smeštaj?
  3. Šta očekujem za taj novac? Budite realni ovde
  4. Koliko para sam spreman da potrošim za hranu i ostale drangulije (kafa, sokovi, sladoled itd)?
  5. Koliko kilometara sam spreman da pređem da bih dobio ono što želim?
  6. Da li ću radije žrtvovati broj dana proveden na moru ili kvalitet smeštaja ukoliko ne mogu da sve uklopim?
  7. Šta mi je još bitno da vidim? Možda ništa, možda samo hoćete da se izležavate na pesku 10 dana i to vam je dovoljno.
  8. Da li mi je bitna blizina restorana, kafića, prodavnica i sl?

Za početak  budite iskreni kada odgovarate na njih i odgovori će vas dovesti do toga gde želite da idete i koliko para ste spremni da za to izdvojite. Danas na internetu možete pronaći gomilu članaka o svakom mestu na koje želite da odete, što na srpskom jeziku što na engleskom. Za mene, kada je Grčka u pitanju, okosnicu predstavljaju britanski sajtovi. Tripadvisor okrenem na britanski (English UK) da bih pogledala preporuke za restorane i kafiće. Oni su poprilično rigidni i očekuju u većini slučajeva da im se titra, a vole Grčku. Ako je njima neki restoran ok, znam da će se meni dopasti i da će klopa biti odlična.  Prosto iskustvo je do sada tako pokazalo.

Iako se mi vodimo kao „paradajz“ turisti smatram da nije tako. Naš čovek voli da pojede i popije, a to su glavne osobine dobrog turiste. Mi idemo po restoranima, idemo po prodavnicama, kupujemo, ispijamo kafe, vučemo kući 100 l maslinovog ulja i 15 kg feta sira. Po nekad odvučemo i pola morske obale, al to će nam oprostiti.

Elem, da se vratim na očekivanja i ispunjenje istih. Hotel u koji smo došli u potpunosti je ispunio naša očekivanja jer smo to što smo platili i dobili, a bili smo svesni šta plaćamo i šta možemo očekivati. Hotel sa 2 zvezdice, kreveti udobni, čistoća zavidna – spremačica svaki dan ulazi briše sobe, kupatila, menja posteljinu i pečkire po potrebi, a najređe svaki drugi dan. Juče sam baš shvatila da jastučnica prelepo miriše i tome sam obradovala jer znači sinusi su se očepili. Nameštaj sigurno nije Luj XVI, običan, čak ga po meni ima i previše u sobi, dalo bi se po nešto i izbaciti, al ne znam šta nalažu hotelska pravila. TV – mali, nismo ga ni uključivali, kome danas na odmoru treba TV. Em sam jedva dočekala da ga ne gledam ni u prolazu, em more, em sunce, em tu su interneti i čuda tehnologije. WiFi – onako, evo pokušavam već neko vreme dok pišem da nakačim vam i sliku, slabije ide kad je navala, ali iz sobe mogu da se čitaju vesti ili surfa ponekad. Svuda ga ima, ne mora se u lobi. Svaka soba ima i frižiderčić koji baš lepo posluži.Svaka soba ima klimu koja treba i sad bez obzira što je septembar i to se ne naplaćuje dodatno. Hrana – uplatili smo s doručkom, super je. Švedski sto, doručak od 8,30 -10,00h. Ja ponekad uzmem još jednu kafu pa odnesem pored ležaljke. Slatko, slano, jaja, sirevi, šta hoćeš tu je. Nema prepeličje mleko,ali iskreno i pred boljim hotelima nema šta da se stide.Mi smo se za ostale obroke snalazili, frižider je poslužio za neke od njih, nešto restorani i nije ništa problem.  Sam izgled hotel mi je manje bitan, no dvorište, prilaz plaži i sama plažica hotela su predivni, kao i dvorište kojim sam oduševljena. Terasa na kojoj možete doručkovati uz cvrkut ptica i cveće. Stvarno mali raj. Pakring isred hotela nije zagrađen ali ima ga dovoljno za sve goste, čak je veći deo i pod hladom. Pošto me zeza net, postaviću slike na FB stranicu bloga pa pogledajte. Privatnost na plaži zagarantovana, nema da vam skače neko preko ležaljke, nema da razmišljate da li će vam lopov pokupiti telefon ili pare iz tašne ili celu tašnu. Suncobran i ležaljke su besplatni za sve goste hotela. Espreso košta u baru posle doručka 2,5 eura. To sam pila jedino pa to znam cenu. Vidim da gosti uzimaju i frape i vodu. Mi smo čak donosili svoje sokove (jer moj Mrgud vuče Sola hladne čajeve iz Srbije), voće ili grickalice. Ukoliko želite vino uz večeru npr,imaju to u ponudi i posle zatvaranja bara na plaži. Hotel ima i vanjski tuš posle kupanja u moru možete se poslužiti ko želi. Plaža uz hotel očišćena, manje kamenita više peskovita, hvatali smo i ribice. Ležaljke po dve u paru, nisu razdrndane, sve kako treba. Vlasnici hotela koji ujedno i rade u njemu, kulturni, prijatni i ljubazni ljudi.

Ovakvih i sličnih smeštaja ima na desetine na ovoj strani, gde god da odete nećete pogrešiti.Cene su razne, od onih sa tri cifre pa do onih od par hiljada eura. Sve opet zavisi šta tražite i šta možete da priuštite.

 

Sad kada smo se osvrnuli na hotel i smeštaj, još da kažem reč dve o plažama. Osim ove hotelske, kojom smo toliko bili oduševljeni da su nam posle sve ostale bile ok ali sa vodom ne dovoljno čistom i bez ribica sa kojima smo uživali

Plaža Analipsi

                                                                                               Plaža Analipsi

 

, obišli smo još svega par njih. U blizini se nalaze Analipsi, Velika i Agios Andreas. Obišli smo Velika i Analipsi, a Agios Andreas je slična ovoj kod hotela pa nismo išli. Analipsi i Velika su na sličan fazon plaže. Obe su peskovite, široke i dugačke. More je manje providno zbog peska koji se konstantno podiže sa talasima. Obe su delimično uređene sa par kafića. Na obema možete da ponesete i svoj suncobran bez da bilo šta platite i da se smestite. Cene kafe u kafićima su 2-2,5 eura. Usluga je ok, utisak isto ok. Obzirom na internet i za njih ću slike staviti direktno na stranici jer sam nestrpljiva da objavim post.

Plaza hotela Logga Beach

                                                                                      Plaza hotela Logga Beach

Dalje, na zapadnoj strani smo išli na plažu u gradu Methoni koja deluje prosto neverovatno jer je peščana, plitka do beskraja i leži podno zamka iz doba vladavine Venecijanaca, sa brodićima koji kao da su nacrtani. Boja vode se smenjuje od teget do azurno plave. Tu su takođe bar kafei i restorani – svega par njih, dovoljno za užitak, cena ručka za nas dvoje sa sve kafom, sokovima i predjelom 35 eura, domaća kuhinja, lepo se najeli, pošteno. Na žalost nisam zapamtila naziv restorana, ali ako se nađete na ovoj lokaciji prepoznaćete ga po popunjenim stolovima, po drvenoj konstrukciji terase, kamenom podu sa belom fugnom i činjenicom da je je u sredini između hotela i centralnog trga. Tu su i nezaobilazni plavo beli stoljnaci, gomila maca i plavo obojeni prozori i vrata. Konobari i usluga odlična, prijatno mesto, baš da uživaš. Meni se sastoji od svega par jela i vrlo je jednostavan, što nadoknađuje brzinom od narudžbe do isporuke i ukusom.

Plaža u gradu Methogi

                                                                                   Plaža u gradu Methoni

 

Druga je veoma poznata i popularna Voidokilia, do koje smo išli po uputstvima lude nam navigacije kroz dzunglu i prašumu, samo sam očekivala da iskoči tigar kao u crtanom sa Šiljom, mjaukne i zaoštri noktiće. Ne brinite ima do nje i normalan put. Samo ga treba pronaći, pratite znake na putu a ne navigaciju. Tražeći nju našli smo i Limni Divariou jezero, koje je zanimljivo jer ga deli dina od par metara od mora. Koliko smo uspeli da vidimo zemlja oko njega je plodna i dosta se u njemu gaji ribe. Takođe dospeli smo i do surferskog kraja i plaže Gialova. Ako volite surf, na pravom ste mestu. Plaže su polu divlje, sa ponekim barom, pune surfera, boje su slične svuda od tirkiza do tamno teget, predivne.

Vodokia

                                                                                                           Voidokilia

Što se tiče same Voidokilia plaže ona je u potpunosti divlja, nema suncobrana ni ležaljki, samo prirodan hlad stene na jednom mestu, voda je hladnija nego na ostalim na kojima smo bili jer je okrenuta ka otvorenom moru, talasi su prisutni konstantno, peskovita je sa lokalizovanim delovima morske trave, okruženi ste peskom sa 3 strane sa četvrte otvoreno more. Nije nas bacila na kolena, ali moram priznati da je neobična.

Ostale smo ostavili za drugi put, ima još mora i vremena.

 

Grčka avantura u septembru – Put Peloponeza

Kada dve godine ne odete na propisno more (da, postoji i ono drugo – nepropisno odlaženje na more) onda taj put planirate i planirate i planirate ili ne!

Već početkom godine smo shvatili da ćemo ove godine na godišnji, uzimajući u obzir ljude sa kojima radimo i koje treba da menjamo, ići poslednji. Što nas je dovelo do toga da idemo ČAK u septembru!  Do sada, avgust je bio naš mesec i znali smo šta od njega da očekujemo. Septembar može biti fenomenalan izbor ili malo manje fenomenalan ako vas potrefi kišni period. Verovatno će sad oni sa mnogo letujućeg iskustva da krenu da negoduju, ma kakva kiša, gde to, septembar je odličan. Elem, septembar i to 1. Svi đaci i roditelji u školu, mi na odmor, bili smo dobri, svu smo zadaću na vreme uradili i lektire pročitali, sad možemo da uživamo.

Dolazimo do momenta odabira mesta za letovanje. Hvala Bogu, onolika Grčka, ima gde da se bude. Kriterijumi su sledeći: negde gde nismo bili ni Mrgud ni ja, sunce po vremenskoj prognozi, lepo more, pristupačan smeštaj ( o tome ću još pisati), što je bliže moguće vodi, klopa – ako može doručak. Pregledali smo sajtove agencija, otišli u par njih. Smene: ili su već počele ili počinju kad nama ne odgovara. Ne, mi hoćemo da budemo na moru 3.9. najkasnije i da ostanemo najmanje 10 noćenja. Tu dolazimo do teme koja se zove manjak flekisibilnosti agencija ali, o tome neki drugi put. Vraćamo se dobrom starom Booking-u, zadamo rang cena po noći, zadamo ostale bitne stvari i krećemo. Ovde hladna voda, ovde najavljuju kišu i oblake, ovde nam se ne sviđa smeštaj, ovde daleko – znači sedaj u kola svaki dan pa se vozi još 30 min do najbliže plaže, ovde nema frižidera, ovde mnogo lepo al skupoooo itd. Prolazi dan po dan, došao petak, mi u subotu krećemo smeštaja nemamo. Ok, na takve stvari sam se već navikla. Italiju smo celu prešli od Trsta do Palerma na ovaj način, uveče rezervišemo gde ćemo sutra spavati. Sve rešili obaveze, ostalo da se spakujemo, možda i popeglamo, spremimo i idemo. I da, još da rezervišemo gde ćemo. Mrgud je već malo istraživao, sačuvao i kaže:“ Idi izaberi „. Krenem redom, plus ovde, minus onde, ovo lepo ,ovo nije, voda mhm, kažem evo ovo je odlično, tri sam čak ostavila mogućnosti. Ehej, 3! Nisam ni gledala na mapi gde je, samo blizina mora i vozi Miško. Kaže Mrgud: Ženo jesi ti videla gde sam to sve našao? Mislim se nisam ni gledala čoveče. More je tu, šta me briga za dalje. Knjige sam spremila već ima pola godine, kupaće gaće imam i dosta! Majku mu, pa pogledaj! –  Opet on, al je zapeo tvrdoglava Škorpija! Ajde, daj onaj Maps, ko ga smislio nek ga sreća prati čitavog života. Pogledam, ima kilometara bogme 1400 i koji preko. Ok, moramo negde noćiti nećeš voziti 1400 km odjednom, majčin sine od jednom pa da si još toliki.

Elem, na Peloponez nas je (me je da budem politički korektna) dovukla boja i blizina mora, obećavajuća temperatura od 30 stepeni u proseku. Što se mene tiče, kao što se već dalo zaključiti, sasvim površno razmatranje i odlučivanje je skroz ok, za ovakve stvari.

Nisam očekivala puno. Nisam ništa očekivala osim onog što sam nabrojala. A dobila sam i previše! Korak po korak.

Prespavali smo na Dojranskom jezeru. Po mom skromnom mišljenju, sad i nikad. Lepo je, ali ne vredi odvaljivanja pola karoserije na lokalnim putevima i istresanja svih kamenčića i peska iz bubrega. Može lepo da se spava i u Solunu, na samoj granici takođe. Cena prenoćišta na granici u kazinu 5 zvezdica sa doručkom i cena na Dojranskom jezeru gde dobiješ 1 peškir na dve glave, odvališ dva puta auspuh i pokidaš pola gume, razlika je minorna a usluga različita, ko oko i ono na kraju leđa. No, lepo ga je videti, eto to mu priznajemo.

Dojransko jezero, Makedonija

O pakovanju nas dvoje, dvočlane porodice, o tome ću vam pisati isto drugom prilikom. Treba samo napomenuti situaciju: 2 ručna frižidera, 18 knjiga i nedovoljno kofera u komšiluku i šire. Mislim da je dovoljno da naslutite.

Vratimo se troškovima puta, to obično volite da čitate. Sa izgradnjom ovog našeg dela E75 i njenim proširenjem (da, prošli smo i pored brda o kom priča AV danima) povećala se cena i putarine, no nije tako strašno, ne bih se tu zadržavala. Kod Makedonaca na granici iz Srbije nije gužva, hvala Svetom Savi i svim putnicima. Putarina – najbolje prođete ako plaćate u denarima. Ako nemate denara – preživećete i ovako, nije strašno. E da, uveli su i naplatu putem platne kartice što se mora priznati da je značajan napredak! Tu nisam ni sabirala koliko nas dođe. Računam sipamo gorivo jeftinije, pa ispeglamo trošak. Cena dizela 63 denara/l. Na svim pumpama koje smo videli, čak i na onim na putu do Dojrana. Sipaj i ne misli. Ujutru krenuli rano da pređemo granicu u normalno vreme, da nas ne prži 40 stepeni kao pre dve godine. Jes, kad bi Grci hteli da podrže našu zamisao. Makedonci, svaka vam čast! Znaju ljudi šta je patnja, samo prolazi i ne misli. Poželi srećan put i to je to, gospodski. Grci: ode čovek, zaustavi traku, biće da mu se pripiškilo ili je broj dva, nema ga nešto dugo. Da se razumemo, svaki put kad dođemo na njihovu granicu setim se koliko si gospodin kad putuješ avionom, al se setim i ona dva ručna frižidera i pogleda potencijalnih kontrolora i znam da je nemoguće. Ostaje mi samo da se svađam sama sa sobom i proklinjem geopolitičke prilike na svetu, kako je Grcima pripalo toliko obale i lepote za kojom mi duša čezne! I tako dok razmišljam o stvaranju i rastvaranju na sto stepeni, prebaci se iz šeste leve u trinestu desnu traku i tananana! Prošli i pasošku kontrolu, ravno sat i po kasnije od opasnosti da se proglasim kandidatom za nove predsedničke izbore u Grčkoj, sreća na nisam imala internet da pustim u viralni svet svoj naum i poštedeh sebe silnih objašnjavanja odakle je došla ideja za kandidaturu.

Svi koji su delili muku putničku kroz predivne predele Grčke znaju i da su namerno ostavili najgori deo autoputa na samom ulasku. Prosto te testiraju da vide koliko je jaka želja da smočiš noge u njihovo more. Kad već počneš da sričeš početke epa o stanju na autoputevima dođe i prva naplatna rampa. Iz daleka ciljaš da pogodiš jel 2,5 eura ili 1,50 ili 3,80 putarina. Duž obale igramo se ko da više! Udaramo glavom o šta stignemo i kažemo, ej bre, baš smo seljaci, pa što ne uzmemo onu elektronsku naplatu putarine kao kod nas pa milina, samo hajde. Natočiš je, pa zaboraviš. Eeeee, al ne može tako jednostavno. Nije im odlučivanje jača strana, pa imaš jedno 3-4 operatera koja, pazi sad, svaki održava svoj deo autoputa, svaki ima svoju elektronsku naplatu i naplatnu rampu. Pa majku vam lepu, bogovsku, koliko investitora imate! Ko da ste bogove sa Olimpa zamenili za po 1 investitora. Mislim da 2/3 stanovništva radi na naplati putarine, koliko puta rekosmo kalispera, jacaz, kalimera, nemam pojma sve mi se izmešalo….

Malo je reći da su pejzaži prelepi. Masline na sve strane, zapitaš se ko ih bere, koliko radnika im treba i koja im je dnevnica, postoji li traktor sa priključnom mašinom za branje maslina i u kakve se smeštajne kapacitete denu sve prelepe maslinice. Četinarsko drveće, zimzeleni razne, a sve pod kap po kap sistemom. Idi, sad sam shvatila gde odoše pare od putarine i nije mi žao, aham! Ponegde vidiš i kućicu u njihovom stilu, pa se igraš žmurke s morem, ti bežiš a ono te traži, kad te nađe a tebi sve drago oko srca, misliš se eto me još malo na cilju. Moram priznati da brzo leti vreme kad ti je glava prilepljena na staklu dok klima udara na najjače da se rashladi vreli metal automobila. Čak smo pronašli i benzisku pumpu sa restoranom gde služe pristojan kuvan obrok i više nego pristojnu kafu, a da nije onaj đavo od frapea i ko ga izmisli. Kapućino, espreso mmmhhhhmmm da ti srce zaigra. Rekla bih da ima veze sa povećanim brojem turista iz Italije i tim da za pojedina mesta u Grčkoj postoje sajtovi sa .it domenom, mada i dalje Britanci drže prevlast u reklamiranju Grčke i njenih lepota.

Tako u tim mojim razmišljanjima dođosmo do kraja autoputa za nas. Ukupno 50 eura od ulaska u Grčku do skretanja ka mestu Messini. Tu nas je već i noć uhvatila, jer putovanje je isprekidano, stani piški mi se, stani pije mi se kafa, stani gladna sam, jaooo što je lepo stani da slikam. Skretanje s autoputa i uključivanje na domaći, lokalni put predstavlja pravo zadovoljstvo. Da mi niko ne kaže kako su Grci lenji, ništa ne rade, ovde su sve puteve raskopali, gde god mrdneš nešto proširuju, bagere sve koje imaju sigurno su izvukli na ulicu i rade. Da se razumemo, radili su i subotu, proverila sam lično, išla da obračunam satnicu. Svaka čast. E sad, hotel koji smo izabrali ne pripada praktično ni jednom mestu. Tu je negde, između. Naravno, navigacija je dobila neophodne podatke da viče levo, skreni,desno, 200 metara polukružno, kružni tok četvrti izlaz itd, no nema hotela na toj lokaciji. Idi, izađi u market pitaj, dok još radi gde da idemo. Hajde tu su radile i ruke i noge, umoriš se dok pričaš engleski, elem nađosmo Smeštaj sa velik S, sveti presveti blagosloveni.

Logga beach hotel

E sad još da ostovarimo sve ono što smo i utovarili pa lepo na spavanje uz zvuk talasa,ako ništa drugo bar to je vredelo svih 1400 kilometara.