Putovanja

Halkida i severna regija ostrva Evija

Da bih opisala sever Evije ne mogu a da ne počnem sa Halkidom. To je glavni grad regije i prvo na šta nailazite kada pređete prelepi nov most, ujedno i najurbaniji grad na ostrvu, onaj koji daje impuls života ostatku. Da li postoje neke zanimljivosti koje treba videti, da naravno. Izdvojila bih tvrđavu na brdu koje je faktički deo kopna ali gledajući logiku pripada Halkidi i zove se Karababa. Do njega se može doći automobilom, ali moja iskrena preporuka je da parkirate sa druge strane pa pređete stari most Khalkis, šetalište i popnete se peške strmim ulicama ka tvrđavi. Jedan deo puta će vam društvo praviti i šuma kaktusa kojima ne možete a da se ne divite, pogled koji će vam se pružati na grad tokom ove šetnje a još ako idete u suton je fantastičan. Problem nastaje ako u suton želite da uđete u unutrašnjost jer je tvrđava otvorena od 8 do 15 časova. Nismo se dali iznervirati ovom činjenicom i rešili smo da opišemo pun krug okolo makar da je pregledamo sa svih strana. Jednim delom se ide kroz šumu borova – deo okrenut ka Halkidi, deo okrenut prema kopnu gleda na železnicu i velika je verovatnoća da će vam se ukazati neki voz u dolasku i odlasku, i jedan deo gleda na sam grad i šetalište pored mora. Neću vas daviti o detaljima kada je izgrađen itd jer se mogu lako pronaći on-line, poznato je mesto i turistička atrakcija.

Pogled na Halkidu

Pogled na Halkidu

Kada završite sa obilaskom tvrđave vredi spustiti se duž celog šetališta i polako udahnuti duh grada. Ovo je već pravo urbano mondensko šetalište, puno restorana, kafića i simpatičnih brodova koji su se tu privremeno zaustavili. Postoje aparati za njih na ulici za gorivo i ostale potrepštine. Puno mladih u poprilično istom fazonu ( svi valjda kupuju u istim prodavnicama), dama u punom sjaju, a i gospoda ne zaostaju, simpatičnih ponosnih vlasnika ljubimaca, roleraša, nema šta nema. Vrve svi kao mravi i muzika u stilu od Nirvane do Silvane. Inače, primetili smo da vrlo vole „novokomponovanu“ muziku vrlo sličnih, da ne kažem istih ritmova kao i kod nas. Takođe vole i spuštene prozore i glasnoću takvu da ti ispadaju oči na federe. Vidi se da smo sličnog mentaliteta.

Šetalište Halkida

Šetalište Halkida

Postoje u gradu još neke turističke atrakcije kao što je Crvena kuća, par crkvica ali da bih nastavila dalje i opisala sever preskačem ono što na mene nije ostavilo poseban dojam.

Od Halkide se krećemo sada prema banjskom naselju Edipsos, za koje smo dobili preporuke i pročitali baš pozitivne utiske. Iskreno, meni je veće oduševljenje bilo put do tamo nego sama banja. Put je apsolutno predivan! Prvo prolazimo kroz predgrađe Halkide i skoro se vozimo pored mora dobar deo puta pre susreta sa planinskim vencima. Penjete se polako prema borovim šumama i prate vas zvuci cvrčaka na sve strane. Pošto je put takav kakav je i ne dozvoljava jurcanje najpametnije što možete da uradite je da otvorite prozore, pustite neku finu tihu muziku i uživate u okruženju. Mirisi koji vas prate tokom penjanja kroz planinske vence u parku Katafigio Agrias Zois Dafnonta su fenomenalni i bilo bi šteta tuda samo projuriti. Put do banje od Halkide traje skoro 2 sata uz naše povremeno stajanje da snimimo ili fotografišemo prirodu. Ni sama ne znam koju bih fotografiju izdvojila da podelim sa vama.

Pogled sa vrha

Pogled sa vrha

Uživancija je stvarno imati privilegiju i voziti se kroz ovaj krajolik. Na drugoj strani posle spuštanja čekaju vas rodnije i zelenije poljane na kojima se može naći razno povrće, pa čak i kukuruz što smo sada prvi put videli na ostrvu. Tu su i ulični prodavci po principu tu mi je njiva a tu mi je tezga pa ste sigurni da kupujete sveže povrće. Ovde su predivne bundevice stigle za prodaju pa sam baš uživala razgledajući ih.

 

Bundevice

Bundevice

Pri kraju puta ka banji vrućina je još intezivnija jer smo izašli iz šumovitih predela i mene već malko hvata neka uspavanost ali posle 30 minuta eto nas, dobar deo puta od ovoga vozili smo uz more, što bliže što dalje pa smo našli i jednu simpatičnu zavučenu plažicu na koju smo kasnije u povratku i svratili i popili savršen kapućino sa ne tako savršenom cenom. Puštaju doduše Tonija Beneta, Frenk Sinatru i slično pa smo im cenu oprostili a i more je savršeno čisto. Ona se nalazi na potezu između Limnija i Roviesa, nema je među preporučenim plažama ali zato je ja od srca preporučujem još više, evo i jedne njene fotografije. Lako se pronalazi jer je pored samog puta i kada se polako vozi primeti se da ima dosta vozila na putu parkiranih okolo.

Predivna plažica

Predivna plažica

Elem, stigli smo i do hvaljenih lekovitih izvora. Na prvi pogled stvarno deluje nestvarno. Vruća voda, toliko vruća da vam je teško i da je pipnete u samom delu gde izvire, koja je pri tom slana i uliva se direktno u more. Tu je baš banjski objekat u koji možete ući da se kupate uz nadoknadu, doći na terapije i sl, ali nama to nije baš interesantno jer smo došli više iz radoznalosti nego da se natapamo ceo dan. Rekli su nam da nije preporučljivo biti na tom toplom delu duže od 15 minuta. Ok, prvo smo malo razgledali a zatim pokupili stvari i spustili se na plažu. Moj prvi utisak je da je toplo kao u paklu, poprilično skučeno i prljavo. Ne mislim na more već na samu plažu. Mi smo stigli oko 12 h, to jeste najtopliji deo dana, ali nije nam prvi put da u to doba negde dolazimo. Suncobran je jako teško namestiti jer je plaža samo površno peskovita dok je dubina kamen, a postavljenih suncobrana ima svega tri koja su naravno zauzeta. Istovarili smo se i u vodu, da se osvežimo pa onda da vidimo mi te tople vode. More je kristalno čisto, ima puno morskih ježeva i ulazak je malo problematičan ako ne nosite neku obuću jer ima dosta većeg kamenja koje je klizavo. Plaža je u to doba već puna. I da, ovde smo prvi put čuli naše turiste o kojima sad ne želim da pišem jer ću se iznervirati, ali ću već u nekom od kasnijih tekstova objasniti s čim smo se susreli kad su u pitanju turisti s našeg govornog područja, pri tom nisam od onih koji se prave da nisu iz Srbije kad odu na godišnji.

Termalni izvori Edipsos

Termalni izvori Edipsos

Ovde je lako plutati u vodi, ali čini mi se da nije baš najsrećniji izbor za porodicu zbog dece koja mogu lako da se udare, okliznu, nabodu na ježa, dosta je skučeno. Pošto smo se dobro rashladili krenuli smo da se ugrejemo na termalnim vodama. Molim vas ako idete izujte se i idite polako. Meni su rekli da je bolje obuti se jer je klizavo, ali tako je još lakše kliznuti. Tako sam opalila zadnjicu u neku rupu da mi je ostala masnica. Dakle, samo polako i bolje izuveni jer možete da osetite koji je kamen klizav. Što se tiče vode stvarno je kao što sam već rekla topla, primetila sam da neki ljudi sede baš u tim delovima gde izvire, nema šanse ja sam probala i previše je toplo. Mi smo se malo probrćkali na mestu gde se spaja sa morem i to je sasvim ok. Čini mi se da kad misle da je nešto lekovito ljudi su po malo čudni, misle sve će ih proći ako se budu smočili tokom jednog dana 5 sati.

Uglavnom došlo vreme da se izvadimo iz vode, sedeli smo na obali otprilike 10 minuta da malo dođemo sebi i otišli. Pošto je obala zagrađena šetalištem imate osećaj da nema daška vetra, previše je ljudi na jednom mestu i jednostavno je previše vruće. Verovatno je mnogo bolje ako idete u banjski objekat na više dana, ne znam. ostaje za neki drugi put.

U povratku smo osim one napred opisane plažice pronašli i jednu potpuno divlju, nad koju se naginju borovi i na kojoj vlada savršena tišina koja je bila raj za dušu i uši posle banje. Nalazi se na putu kod mesta Chronia i ako želite mir savršeno je mesto za bekstvo.

Divlja plaža

Divlja plaža

 

U povratku sam se trudila da upijem zvuke i mirise severa jer sam znala da neće biti dovoljno vremena da se obiđe baš svaki delić ostrva, jer je godišnji kratak a isplanirali smo još toliko toga.

Prelepa Evia drugo po veličini ostrvo u Grčkoj – južni i istočni deo

Južni i istočni deo ostrva spajam u jedan putopis jer se put u dobrom delu poklapa. Prvo bih krenula od grada Eretrija koji je nekih 10 kilometara udaljen od našeg položaja. Na samom ulasku u grad nalazi se Arheološki muzej koji na našu veliku žalost radi od 8 do 15 časova, što ne odgovara potrebama turista rekla bih, jer većinom ćete se truditi da po najvećem suncu budete ili u morskom ili u kućnom hladu, ali dobro to je neko njihovo pravilo i šta mi sad tu možemo. Njega nismo obišli jer smo većinom prolazili kroz grad posle ovog perioda. No međutim preko puta njega se nalaze iskopine amfiteatra, gimnazije i starog grada Eterije. Problem pri obilasku može činiti to što su amfiteatar i gimnazija zagrađeni i zaključani, no ako ne umirete od želje da sve pipnete sasvim lepo se mogu videti i iz daljine. Ovaj amfiteatar spada po broju sedišta u srednje, bio je stecište naroda iz okoline i broji oko 6.000 mesta za sedenje, svoj konačan oblik dobio je 300 godina pre nove ere i za mene je uvek fascinantno kad se suočim sa činjenicom da su ovakve građevine uspele da pretrpe sve te silne godine nemara. Istorija nas podseća koliko smo malecni u odnosu na sve ono pre nas i ono što će doći posle nas. Amfiteatar se nalazio pod zemljom a njegovo iskopavanje je započeto krajem 1891. godine, na žalost kao ni u slučaju tvrđave u Lefkandiju ni ovde nije u potpunosti isorišten kapacitet za privlačenje turista pa se samim tim i nedostatak novca ogleda u nezavršenom poslu.

Amfiteatar Eretrija

Amfiteatar Eretrija

Stari grad Eretrija bio je nekada vlada za sebe i borio se sa Halkidom u ratu koji je trajao 100 godina oko zemlje koja je u ovom delu plodna. Sastojao se od 4 velike kuće i debelih zidina, bio okružen rekom i bio na neki način zid ka daljem stanovništvu. Danas se uz pomoć tabli koje tu stoje za tumačenje može spojiti priča o tome kakav je to grad bio i koliki je njegov značaj bio.

Stari grad Eretrija

Stari grad Eretrija

Što se pogleda na gimnaziju tiče tu su mogućnosti za razgledanje najslabije jer je samo jednim delom iskopana, ostalo je još dosta posla ali postoji tabla na kojoj je lepo objašnjeno šta je bilo i kako je funkcionisalo. Generalni utisak je da lokacija nije dovoljno iskorišćena u smislu turizma i da se verovatno čekaju donacije ili drugi način finansiranja da se završi iskopavanje. Što se prioriteta obilaska tiče mislim da je šteta ne doći ovde i ne videti i ne osetiti bar delić istorije.

Grad Eretrija sam po sebi je još jedan simpatičan morski gradić u kom se može pronaći sveža jagnjetina sa ražnja, ako ste ljubitelj, lepo prošetati i osvežiti uz dok sa plažom na kojoj postoji travnati deo i teren za odbojku. Odavde takođe saobraća i feri prema Atini.

Na daljem putu ka jugu nailazimo na farme riba, kako to ovde zovu. Najprirodniji mogući način za uzgoj ribe jer se nalaze u samom mogu ( osim naravno onog prirodnog) i ima ih dosta duž južne obale.

Farme riba

Farme riba

Put sam po sebi je skroz u redu, većim delom prati obalu, miris mora i zvuk cvrčaka je uz vas. Grci voze kako voze pa je zato najpametnije držati četvoro očiju otvorene u svakom slučaju. Prolazimo kroz dva, tri veća sela na čijim ulicama se nalaze prodavnice sveže ribe i morskih plodova, kafići, pekare i ono što primećujem da u kafićima većinom sede stariji muškarci i bistre novine ili razgovaraju. Starije žene se mogu videti na putu do prodavnice ili oko kuće, mlađi su verovatno u poslu. Na ovom delu ostrva je osim ribarenja zastupljena još i poljoprivreda u vidu uzgajanja pšenice, povrća, lubenica u ogromnim količinama, grožđa ali ne i toliko maslina što me iskreno iznenađuje. Tu je još i uzgajanje koza i tek po negde koja krava. U ovo doba na prvi pogled deluje kao da sve gori ali kada se malo bolje obrati pažnja vide se mali povrtnjaci, baštice i voćnjaci koji u najvećem broju slučajeva imaju sistem za navodnjavanje kap po kap. Svako selo ima crkvu i školu, koliku toliku.

Na jednom delu puta se odvajamo za istočni deo i plažu po imenu Kalamos, sa koje sam snimak objavila na Facebook stranici Djurovski. Do plaže se stiže lako, označena je i na putokazima, detaljno objašnjenje smo pronašli i na raznim sajtovima. Odlika je čista voda, talasi, tri – četiri preslatke tavernice i ne mnogo ljudi. Postoje dva dela plaže od kojih je jedan više okrenut turistima a drugi lokalcima, negde sam pronašla da je to i jedna od poznatih nudističkih plaža ( nisam proveravala ). Zvuk koji će vas uspavati i milovati dok se izležavate na suncu su talasi koji ne prestaju da huče. Za malu decu kažu nije povoljna, mada uz roditeljski nadzor uverili smo se da deca uživaju. Peskovita je više nego šljunkovita i postoji dovoljan broj ležaljki za sve posetioce. Više nego lep način da uživate u danu.

Kalamos plaža

Kalamos plaža

Posle ove plaže poželeli smo da pronađemo mesto Seta za koje smo čuli da ima još jedan predivan amfiteatar ali se taj put pretvorio u uživanje prirodom i vožnju po visinama raznih planina po unutrašnjosti, dođosmo do Sete u kojoj čini mi se živi 10 stanovnika ali nismo uspeli da nađemo traženo. U svakom slučaju nije nam žao jer tim putem sigurno ne bi smo prošli u nekom drugom slučaju, a bilo bi šteta da nismo.

Put do Sete

Put do Sete

20160804_175214

Druga plaža koja se nalazi na samom jugu ostrva a za koju smatram da je neopravdano izostavljena iz svih preporuka nalazi se u mestu Karistos. Ovo je još jedna odlična plaža za odmor sa decom. Dugačka je prema slobodnoj proceni oko 2 km, peščana, jedno 50 metara u dubinu voda je najdublja 150 cm, fini pesak je na dnu i odlična je za klince da uživaju u morskim čarolijama. U vodi ima ribica raznih vrsta i veličina a pošto je tu i dok za brodove sa kog se može skakati u vodu sa jedne strane zadovoljstvima nikad kraja. Plaža je dovoljno široka da na njoj nema gužve i da imate dovoljno ličnog prostora. Nema baš puno prirodnog hlada ali ima dovoljno suncobrana i mesta za vaš suncobran tako da se ne osećate skučeno. Pošto nas je baš oduševila gledali smo smeštajne kapacitete i oni su u mali u ovom gradiću i popunjeni za sezonu do kraja.

Plaza u Karistosu

Plaza u Karistosu

Fotografija je sa telefona a telefon od mazalica zamućen pa se ne vidi baš u punom sjaju ali možete mi verovatni na reč predivna plaža.

Druga plaža za koju smo dobili preporuku a nalazi se u blizini je Marmari u istoimenom gradiću koji prethodi ovom. Prvobitni plan je bio da na Marmariju provedemo ceo dan a samo malo u Karistosu međutim skroz smo okrenuli priču kada smo videli Karistos. Marmari je više divlja plaža koja je bila bukvalno krcata ljudima. Možda je problem bio u tome što je bila nedelja ali nije nas ništa posebno oduševila. Gomila automobila od kojih nisi mogao da pronađeš parking, jako puno mladeži koja se čini poprilično nacvrcana, a u drugom delu preglasni stariji ljudi koji kao da su na izletu kod komšije Pere. Sve u svemu previše bučno za naš pojam odmora. Možda da smo koju godinu mlađi ili stariji… Plus izgled plaže ništa posebno naspram Karistosa, nismo je čak ni fotografisali.

Karistos plaža

Karistos plaža

Ono što je još ostalo da se kaže o putešestviju na ovu stranu ostrva je predivan put kojim se stiže do juga. Vetrenjače kojih ima na sve strane jer je vetar vrlo jak, sela na koja nailazite kao iz neke druge dimenzije gde je vreme stalo u potpunosti, predivne kozice koje su glavne u saobraćaju i ta neka nesvakidašnja lepota Grčkog ostrva. Evo i jednog kratkog videa koji je nastao na vrhu posle kog se kreće u spuštanje ka ovim napred opisanim mestima i moru. Tu se može čuti vetar i videti spoj kamena i mora, zelenog i žutog, a na žalost ne može se osetiti miris soli u vazduhu.

Prelepa Evia drugo po veličini ostrvo u Grčkoj – Lefkandi

Kada smo se odlučili da dođemo ove godine na  Eviju (Euboea) komentari koje smo čuli od malobrojnih ljudi koji su bili ovde su bili sve samo ne ohrabrujući, ali sve jedno nama je vodilja bilo to što možemo da odemo u Atinu na najlakši mogući način odavde. Malo smo pregledali plaže i činilo nam se dovoljno dobro da može fino da se letuje. Uobičajena rutina je da onog momenta kad odlučimo gde idemo pregledam sajtove koji pružaju informacije o mestima koje možemo videti, lokalnim restoranima itd… međutim ove godine neto posle našeg rezervisanja hotela menjala sam posao i pošto je to dovoljno zahtevno samo po sebi nisam želela da stvaram pritisak. Rešili smo istraživaćemo kad stignemo i nije ispalo kao loša ideja. Pre nego krenem da pišem o samom ostrvu moram dati par napomena vezanih za sam put to Grčke ako vam se slučajno desi da krenete 31. jula kao mi. Prvo:  kada putujete u sezoni trudite se da izbegnete dolazak na granicu u vreme pauze za ručak kod Grka. Neću da vam kažem da smo čekali na granici puna 2 sata ako ne i malo duže na temperaturi koja je prešla 40 stepeni u kolima, dokazi su ispod na fotografijama. Kada su jednom rešili da bi bilo dobro pustiti ljude da više ne crkavaju na toj vrućini vrlo brzo su nas rešavali, bez ikakve kotrole prtljaga valjda su shvatili da će ih neko izujedati ako ga samo malo zadrže. Najveći problem ,verujem,  bio je  ljudima sa malom decom kao i starijima, jer koliko god da ti radi klima nema nigde ni sene a o vodi, hrani da ne pričam. O našoj kulturi kao vozača uopšte ne želim da govorim, samo ću reći da smo se kao i uvek pokazali u „najboljem“  izdanju. Dakle, gledajte da od 2 do 3 h ne prelazite granicu. Što se tiče samog puta po Srbiji i Makedoniji primetila sam da se trude da poprave stvar, još ima dosta rupa, loše označenih deonica ali valjda jednom bude i taj naš autoput sređen a i makedonski. Gužve su velike i skoro svako stajanje na OMV pumpama (zbog kafe i toaleta) je prošlo sa dužim zadržavanjem. Vozite pažljivo zbog gužve i onih koji voze po 30 sati bez stajanja. Posle Niša situacija se popravlja u smislu gužve, većina ih se isključi prema Bugarskoj. Ako ikako možete pre putovanja nabavite onaj aparatić za plaćanje putarine automatski znatno olakšava vožnju (ENC)  i rešavate se čekanja na naplatnim rampama. Što se tiče same Makedonije i plaćanja putarina nekad im je putarina od 2 eura 60 denara a nekad 80, kad se preračunate nije neka značajna ušteda ali je bolje plaćati u denarima ako ste u mogućnosti.

Red na granici

Red na granici

Temperatura u kolima

Temperatura u kolima

Putovanje kroz Grčku podrazumeva u našem slučaju autoputeve, za koje kako smo došli do zaključka nemamo pojma šta smo platili. Kod njih je takva situacija da malo, malo,  eto ti naplatne rampe, ovde 2 eura, tamo 3 i tako mi dođosmo do cifre od 27 eura putarine od prelaska granice do dolaska na ostrvo. Šta si platio, da li deo koji ćeš tek da pređeš ili onaj koji si prešao pojma nemaš. Obzirom da smo posle granice pravili dužu pauzu da popijemo kafu, presvučemo garderobu, malo se osvežimo u hladu i da smo toliko čekali na ostvo stižemo noću i ne uspevamo baš da vidimo bog zna šta, ali bitno je da smo stigli zdravi i pravi.

Sutra ujutru razgledamo da vidimo gde smo to, kakvo nam je mesto i plaža. Za sve ove dane koliko smo tu potvrđuje nam se da smo izabrali dobru tačku za dalje razgledanje kao i dobro mesto za biti. Lefkandi ( Lefkanti ) kako im se gde svidi tako piše, je pravo turističko mestašce, sa odličnom  plažom i turistima većinom iz Grčke. Ima par dobrih taverni i kafića, malo šetalište, prodavnice i pekare, onoliko koliko vam je neophodno za svakodnevne aktivnosti. Nema napadnih klubova sa celonoćnim tandrkanjem muzike ( što bi za nas da smo koju godinu mlađi bio problem 🙂 ), nema prodavaca što vas saleću na šetalištu, nema te neke napadnosti na koju smo navikli kada su letovališta u pitanju. Puno je porodica i starijih ljudi ali ima i mladih, taman dovoljno da bude za svakog ponešto takav je koncept i samog gradića.  Svi su više nego pričljivi, engleski im je malo slabija strana ali nama to dozvoljava da se izolujemo. Plaža je od sitnog kamena i peska, voda je čista sa malo talasa i dosta morske trave u dubini. Deo ograničen za plivanje je dovoljno daleko i za one koji baš vole da plivaju. Plaža ima plavu zastavicu što znači tuševe, toalet itd. Nije gužva jer se ljudi smenjuju konstantno, oni sa decom i stariji idu u ranijim časovima, oni drugi kasnije i uvek se može naći mesto. Postoje delovi sa ležaljkama i bez njih. Ležaljke su vlasništvo kafića i njihova cena je ono što ćete iz kafića popiti. Kapućino je 2,5 eura ( ne fredo već normalan ) i sasvim je zadovoljavajućeg kvaliteta.Uz obalu je drvored tako da pored hlada od suncobrana tu je i prirodni hlad. Plivanje, ronjanje, sunčanje i odmaranje. To je baš to što smo i tražili, i to smo i radili prva dva tri dana.

Plaza Lefkandi

Plaza Lefkandi

Što se smeštaja tiče sudbinu smo kao i mnogo puta pre poverili Booking.com i nismo se pokajali. Nema prevelikih iznenađenja u smislu kvaliteta smeštaja i laganja od strane agencija, zamazivanja očiju i ostalih ne baš privlačnih stvari. Vidiš, pregledaš komentare ljudi, kojih je više nego dovoljno da zaključiš da li ti odgovara i uživaš, ne lupaš glavu šta si dobio za novac koji si dao.

U samom mestu postoje dve stvari koje bi trebalo obići a to su Venecijanske kule i stari zamak, na žalost nisu očigledno imali dovoljno sredstava da ih malo „utegnu“ i prikazuju kao turističku atrakciju ali svakako možete stići i do jednog i do drugog nekim prevoznim sredstvom.

Zamak sa predivnim pogledom

Zamak sa predivnim pogledom

Na žalost nismo baš uspeli da saznamo mnogo o samom zamku ali pogled koji se pruža na krajolik je fenomenalan i samo zbog toga se vredi popeti ako niste baš zainteresovani za istoriju. Vidi se ne samo gradić već i dobar deo mora i regije. Obujte patike a ne kao ja papuče pa svaki čas gledam gde ću glavu slomiti jer je kamenje klizavo i neravno.  Gore nije toplo jer stalno duvaju vetrovi i još jednom kažem predivno je! Put je malo čudan, imate utisak na pojedinim mestima kao da idete kroz nečije dvorište ali to je ovde normalno, tako da samo nastavite sa penjanjem. Mi smo put do zamka pronašli tako što smo otprilike uboli na navigaciji gde nam se činilo da je najpribližnije i potrefili smo. Postoji čak i parking lepo asfaltiran, verujem da lokalci dolaze ovamo često, ako ništa drugo a ono da uživaju u zalasku sunca.

Venecijanske kule

Venecijanske kule

Ove dve lepotice je mnogo lakše naći i one se u stvari nalaze u selu Vasiliko, ali pošto su Vasiliko i Lefkandi nekako kao jedna celina otuda ih stavljam u isti koš. Visoke su 17 m, nalaze se na brdu tako da se sa svih strana vide i na žalost zazidani su im ulazi iz bezbednosnih razloga pa im se možete diviti samo spolja. U blizini je su i dve crkve, jedna mala i starija, okrečena u tipično grčki belo da ti se glava usija od beline i jedna veća novija Naos Agiou u kojoj se edovno održavaju liturgije i koja se nalazi u podnožju brda, pa ako ste ljubitelji možete i to posetiti. Na ovom brdašcetu se vrlo često dešavaju i svadbe i druge proslave a zalazak sunca je nešto što se rečima opisati ne može, već jednostavno mora doživeti.

Zalazak sunca

Zalazak sunca

Zalazak sunca Evia Vasiliki

Zalazak sunca Evia Vasiliki

Mislila sam da sve o Eviji stavim u jedan blog post ali shvatam sad da ipak neće moći tako, pa se ovde za sada rastajemo.