putopisi

Dolina hramova – Sicilija

Razmišljam koji deo Sicilije sledeći da opišem i shvatam da nam je nedostajalo još nekih 15 dana da obiđemo sve ono što smo u početku želeli. Kada smo krenuli da planiramo put, iskreno, nisam bila sigurna da ćemo uspeti da vidimo ni ovoliko koliko jesmo za to malo dana što smo ih proveli na ovom prelepom ostrvu, najvećem na Mediteranu.
Dolina hramova je još na početku bila jedna od stvari koju ćemo sigurno obići, što bi se reklo must. Agrigento je njen predvodnik, tako da smo i njega stavili u istu turu.
Put od Catanie do Agrigenta je skoro skroz spojen autoputom pa se stiže lako i jednostavno. Predeli kroz koje prolazimo su prelepi, od kiše koja nas je ispratila i temperature koja je zahtevala duge pantalone na sredini puta nas dočekuje sunce i toplota. Izabrali smo nedelju pa su putevi bili relativno prazni. Nema puno turista, ali ni lokalnog stanovništva. Uz put se nižu maslinjaci, polja agruma i strnjišta. Boja trave već polako prelazi iz zelene u zlatnu, dok su reke jedva vidljive u plitkim koritima.

Predeli centralnog dela Sicilije

Predeli centralnog dela Sicilije

Agrigento se pojavljuje iza okuke, iznenada. Već se toliko naviknete na vijadukte koji se smenjuju jedan za drugim da ne očekujete iza sledećeg grad u svoj svojoj lepoti i veličini. Sigurno još manje očekujete da će vas vijadukt uvesti pored zgrada u srce Agrigenta. Na moju veliku žalost nisam spremila fotoaparat za takav doček, a vraćati se unazad zbog predela je bilo komplikovano. Široki autoput se pretvara u uzan put sa jedva dve trake koji vas svojim krivudanjem vodi ka Dolini hramova, turističkoj atrakciji koja uveliko utiče i na život u gradu. Obzirom da je bila nedelja i vreme ručka grad je dremkao u tišini i pustio nas brzo da idemo dalje.

Još od momenta kada se polako izvlačite iz grada ka obali naslućujete da se tamo nalazi nešto magično, na suncu čija toplota sada već dostiže onu tačku koja određuje razliku između toplog i neprijatnog. Parking ispred ostataka velelepne građevine je na pola puta da bude popunjen pa se uz malo muke smeštamo i krećemo u radoznalu turu. Nedeljom nije moguće ići u muzej koji se nalazi u sklopu Doline hramova i moram reći da mi je zbog toga iskreno žao. Cena ulaznice je 12 eura, a sa ulaskom u muzej 15, po osobi naravno. Prostor gde se nalaze hramovi je ograđen tako da se sačuva od neovlašćenog ulaska.

Pogled prema moru

Pogled prema moru

Mogla bih reći da me na prvi korak zemljište i vegetacija asocira, po malo, na pustinjske krajeve. Zemlja koja izgleda kao da se puši od prašine koja se podigne od turističkih ubrzanih koraka. Suv vazduh sa povremenim osećajem blizine mora, kaktusi na sve strane. Prilazimo prvom hramu, ujedno i najočuvanijem sa razjapljenim ustima kojih nismo ni svesni. Zagledamo te stubove, očekujemo da nam nešto šapnu, kako su tu dospeli i šta ih je održalo do sada u takvom stanju. Za hramove se veruje da su nastali od grčke ruke, tako da su brodovi s mora mogli da ih vide a i stanovnici pored obale, na bezbednoj udaljenosti bogova od svakodnevnih molbi skrušenih ljudi.

Najočuvaniji hram

Najočuvaniji hram u pozadini

Dolinu hramova čini niz četiri hrama, Zevsov koji je ujedno bio i najveći je sada u najgorem stanju, više se može naslutiti njegovo postojanje kroz kamenje koje leži bezbrižno okolo nekadašnjeg hrama, nego što se sa sigurnošću reći gde se tačno nalazio. Ostali su više manje još u stojećem položaju i mirno posmatraju okolinu i ljude koji su, prema njihovim merilima, prolazni. Ako ste bilo kada u životu pomislili da ste veličina, dobro je doći na ovakvo mesto te podsetiti se koliko je ljudski život mrva u odnosu na beskraj vremena i tačkica u odnosu na veličine prirode i tvorevine predaka.

Hram i Agrigento u pozadini

Hram i Agrigento u pozadini

Sada je put za obilazak svakog hrama jednostavniji jer su izgradili nadvožnjak preko puta pa ne morate izlaziti iz jednog dela da bi ste stigli do Zevsovog hrama. Svaki korak je interesantan, vodimo računa da primetimo detalje, osobenosti ovog mesta a pogled nas vuče prema moru jer je u neposrednoj blizini i boja je očaravajuća.

Pogled u daljinu

Pogled u daljinu

Ne možete a da se ne zapitate zašto baš tu? Odgovor su imali oni koji su hramove i podigli, a mi možemo da naslućujemo koliko su bogovi bili poštovani i kolike su bile žrtve da se podigne ovako velelepno zdanje.
Obzirom da je blizu niza odmarališta krcato je turistima sa svih strana sveta, srećemo većinu jezika Evrope, svi do jednog se dive i uživaju. Ako se umorite od silnog razgledanja i razmišljanja tu je i par kafića za kafu i predah, kao i toaleti ako telo odluči da ga nije briga za silne lepote i da ima druge prioritete.
Bez obzira na prašnjave cipele i duge pantalone koje nas dodatno greju odlučujemo da siđemo do mora i barem na tren urežemo te boje u koru mozga za neka kasnija razmišljanja i uzdisanja. Vozimo se oko 10 kilometara sa druge strane u odnosu na onu kojom smo stigli i pristajemo na prvom mogućem mestu gde se prstići mogu osoliti.

Južna strana Sicilijanske obale

Južna strana Sicilijanske obale

Uživamo još malo pored obale a zatim krećemo nazad, ka Cataniji. U glavi se roje pitanja i podpitanja, prepuštamo se maštanjima šta se sve dešavalo baš tu, koji su sve moreplovci čeznuli da vide vatre u hramovima, koliko reči molitve je izgovoreno na oltarima i kako je došlo do toga da se deo hramova uništi.

Nailazimo na vreme kakvo nas je i ispratilo, pa i na ovu prirodnu lepotu kojoj nikad nismo bili bliže.

Vrtlog

Vrtlog

Da li je vredelo prevaliti 200 kilometara u jednom pravcu zbog Doline hramova? I te kako!

Lucca slučajno otkriveni grad

Igrom slučajnosti umesto da obiđemo Liviorno, prema planiranom, dobili smo preporuke od lokalaca za obilazak gradića Luka,koji se nalazi nekih tridesetak kilometara od Tirrenia i rodno je mesto Pučinija, grad koji je bio pod Napoleonom, grad koji sigurno krije iznenađenja. Rečeno nam je da ćemo imati šta da vidimo, obiđemo, gde da ručamo i napravimo predah. Naravno da smo poslušali, takvi saveti se ne odbijaju. Vozimo se delom lokalnim putem što nam pričinjava zadovoljstvo jer razgledamo kućice, prirodu i ljude.
Teško je odrediti tipičnog Italijana, Italijanku, jer kao narod koji živi okružen morem i koji je osvajao, genetika je miks ljudi sa najrazličitijih mogućih delova sveta. Ono što sa sigurnošću možete oceniti je stil. Italijni imaju stila i za izvoz – što je već opšte poznato. Muškarci su namirisani jakim parfemima, košulja, pantalone, cipele, sako, kosa sređena pod konac. Tu su i opuštene varijante, sa košuljom bez sakoa, sa majicama, bermudama, sve pod konac. Mlađe generacije već popuštaju u takvom načinu oblačenja, teže nekom buntu što prenose i na garderobu.“Bekamovka“ je vrlo popularna frizura, prosto vam upada u oči. Starije dame su predivne, iskreno. Skockane, jednostavno a opet interesantno, obuća oličenje elegancije, torba, nakit, sve savršeno. Negovane su, a opet nisu napadne. Naravno, sa izuzecima. Mlađe dame su, poput svojih muških vršnjaka, šarenolike. Od načina oblačenja koji ide od umerenog ka ekstremno kičastom, do jačine šminke, veličine platformi na nogama – mislila sam da smo mi najgori po tom pitanju, no nismo, preko kose koja je u svim mogućim bojama i tonovima, kao i način šišanja.
Ulazak u sam grad govori o urbanom mestu, užurbanom, opterećenom svakodnevnim životom stanovnika. Do momenta dok se ne približite zelenim površinama koje naglašavaju prisustvo zidina koje kriju poseban život. Prvo sam pomislila kako je lepo što su ih sačuvali bez obzira na to što se grad razvijao, a zatim shvatila da to nisu samo zidine nekog bivšeg grada. One su grad. U unutrašnjost se ulazi kolima, postoje dva, tri parkinga koja su namenjena onima koji ne žive tu. Dok gledamo na mesto za smeštanje već smo u akciji traženja turističkog biroa i mape, drugačije ne vredi.

Pogleda sa zidina

Pogleda sa zidina

Na prvu loptu neodoljivo me podseća na Veneciju samo bez vode, ako izuzmemo 8 metara visoke zidove koji ga okružuju. Oko celog grada se može prošatati zidom, postoje i staze za trčanje. Drvored vam pravi hlad i ugodan vetrić čarlija i umanjuje vrućinu, štiti unutrašnjost od savremene spošljašnjosti, pruža dom pticama koje vam pesmom prave društvo dok uživate u pogledu.

Kuće su visoke, uske, kao i ulice. Nagurane jedna do druge, kao da čuvaju teritoriju. Ljudi i dalje žive tu, mesto vrvi koliko od turista toliko i od stanovnika. Malena kola parkirana tamo gde je dozvoljeno parkiranje samo stanovnicima grada govore o tome koliko ih je.

Ulica Lucca

Ulica Lucca

Dok šetate očekujete da će svakog momenta Julija izleteti na terasu i početi da zove Romea, ne zbog mesta na kom se nalazite već zbog preslatkih terasa.

Terasa Lucca

Terasa Lucca

Znamenitosti ima na svakom koraku, crkava koliko smo uspeli da izbrojimo ima 20. Da, dvadeset. Verovatno je svaka bogatija porodica sagradila po jednu za sebe, ili su se takmičili ili nisu bili u dobrim odnosima sa komšijama 🙂
Svaka je na svoj način lepa, stilovi su nalik jedan drugom a nama je za oko najviše zapala Chiesa di San Michaele in Foro. Veličanstvena u svojoj gordosti, izdvojena na trgu, išarana godinama i vremenskim uslovima.

Chiesa di San Michele in Foro

Chiesa di San Michele in Foro

Unutrašnjost nije toliko bogata kao u katedrali u Pisi, ali je spoljašnost rame uz rame sa ostalim lepoticama. Spoj italijanskog nasleđa, prvi put pominje oko 800 godine i arapske ljubavi ka ukrašavanju koja je prevagnula u naknadnim radovima, jer je u to doba Pisa bila centar trgovine sa arapskim svetom. Detalji toliko tanani da prosto ne možete da verujete da su odoleli vremenu i ostali takvi i posle više vekova.Prelepe orgulje koje krase čitav jedan zid i dalje su u funkciji.

Detalji San Michele in Foro

Detalji San Michele in Foro

Mesto savršeno za predah uz neizbežnu kafu je Piazza Anfiteatro, sa mnoštvom restorana, suvenirnica i poslastičarnica. Ako se nađete u Italiji obavezno probajte domaće sladolede, to je iskrena preporuka.Prepustite se ukusima i mirisima njihove kuhinje, čak i ako ste skeptici. Nećete biti razočarani, verujte mi.

Piazza Anfiteatro

Piazza Anfiteatro

Park Lucca

Park Lucca

Nastavljamo obilazak dalje okrepljeni, dok svaku tačku označenu na mapi nismo obišli.Malo, malo pa možete videti i park unutar neke zgrade otvoren za uživanje sa česmom u slučaju da ste ožedneli.

Pinokija na neki način svojataju, obzirom da je nastao u Firenci, tako da se njegov lik može naći svuda, od magneta, igračaka, držača za knjige pa do ringišpila.

Pinokio ringišpil

Pinokio ringišpil

Ako vas mrzi da pešačite tu su bicikli za iznajmljivanje, kočije ili ona vozila sa nastrešnicom. U svakom slučaju ako zalutate u ovaj kraj odvojite vreme i obiđite Luku, vredi svakog minuta vašeg vremena.

Clock tower

Clock tower

Italija – zemlja lepota

Već par dana smo tu i svo vreme razmišljam kako da počnem da pišem ovaj post, što je neuobičajena situacija. Obično samo sednem kad osetim da je inspiracija tu, uzmem lap top u krilo i krenem. Sada se premišljam i sabiram kako da napišem post koji ni jednim svojim slovom ni rečju neće umanjiti lepotu viđenog. Iskreno, nisam sigurna da li ću uspeti, daću sve od sebe a svako ko ga pročita slobodan je skrenuti mi pažnju na propušteno.
Krećemo.
Putovanje kolima može biti jako naporno kada su odredišta hiljadu i više kilometara daleko, ali kad je u pitanju Italija vi ne osetite vreme, samo blenete kroz prozor i pokušavate da upijete lepotu svega. Tako je barem sa mnom. Vraćam joj se posle nekoliko godina i trudim se da upijem svaki kilometar za vreme kada ću imati stolicu za ljuljanje i sa setom piti kafu i prepričavati sećanja nekim mlađim generacijama.
Ulazak u Italiju iz Slovenije znači menjanje krajolika, ne toliko na početku koliko kasnije. Ulazak u Italiju znači vinograde kilometrima uz put, znači sunce, toplotu. Ulazak u Toskanu znači udar mirisa bagrema izmešanog sa zovom direktno u koren nosa, udisanje punim plućima.
Toskana važi za najlepši deo Italije, s razlogom verujte mi na reč. Smenjuju se brda i kotline, put nas vodi kroz predele koji pozivaju da zastaneš, kroz predele u kojima vidiš scene iz najlepših ljubavnih filmova, kroz predele gde lepa Ana pati za Đuzepeom tamnoputim, gordim, pričljivim. Ogromne bagremove šume u cvetu, zova na sve strane, žbunje sa žutim sitnim cvetićima oporog mirisa, vinogradi kao naslikani, maslinjaci u savršenom redu. Miks mirisa koji vas zavodi, golica vaše nozdrve i pleše sa vama dok se vozite. U Toskani je i planina i more, u Toskani je taj savršen spoj lepota. Bogata i prelepa.
Kilometar po kilometar stižemo do našeg odredišta Tirrenia tipičnog turističkog mesta na obali mora, okruženog zimzelenim, peskom i vodom. Već je uveliko pala noć i život na ulicama je smanjen osim u samom centru gde se nalazi gomila restorančića, picerija, poslastičarnica. Vidi se da nije sezona po broju ljudi na ulici, što nama ne smeta ni najmanje jer smo umorni od dešavanja prethodnih dana i željni kvalitetnog sna. Ljubazni recepcionar nas dočekuje sa odličnim znanjem engleskog i smešta u našu sobu. Umorni, opijeni od mirisa i puta tonemo u san, sa nestrpljenjem u očima za sutrašnjim avanturama.

Tirrenia

Tirrenia

Udaljeni oko 15 kilometara od Pisa s prvim jutarnjim cvrkutima vrabaca smo se spakovali i krenuli u istraživanje. Spadamo u one radoznale turiste koji bi sve da vide, oslušnu, osete i isprobaju. Da bi smo sve uradili kako volimo treba nam jedno 6 godina boravka u Italiji a ne dve nedelje, pa se moramo organizovati. Iskreno, najbolje je u samom gradu kupiti knjigu Pisa u kojoj postoji i mapa sa označenim znamenitostima, ako nemate vodiča. Sadržaj knjige je informativan, kvalitetan i jednostavan, pomoćiće pri snalaženju. Dok se vrtimo po ulicama u pronalaženju parkinga moja jedna noga i glava su već napolju u želji da što pre krenem da „njuškam“. Piazza del Duomo nije teška za nalaženje a na njoj se nalazi toranj, najpoznatije obeležje Pise. Naravno da smo se popeli gore.

Piazza del Duomo

Piazza del Duomo

Pogled je apsolutno fantastičan, a put do gore čudan. Gravitacija vas vuče na jednu a vi pokušavate da vučete na drugu stranu. Stepenice su uske i klizave, ima ih gomila pa odmorišta koja su sa strane nisu za džabe napravljenja.

Pogled sa tornja

Pogled sa tornja

Gore počnete da se pitate da li je moguće da je priroda od ovog „običnog“ zvonika napravila atrakciju samim pomeranjem tla. O detaljima kojima su ukrašena zvona, kvalitetu kamena, detaljima na vratima, o svemu tome mogla bih pisati danima. Italija je oličenje ukusa čak i kada je izgradnja u pitanju.

DSC00530

Detalji tornja

Detalji tornja

Osim tornja na trgu su još i muzej (nije bio otvoren zbog rekonstrukcije), krstionica, katedrala i Camposanto. Ne znam da izdvojim šta je od čega lepše, gizdravije, veličanstvenije i zanimljivljivije.

Unutrašnjost katedrale

Unutrašnjost katedrale

Detalji na vratima katedrale

Detalji na vratima katedrale

Posle obilaska Piazze del Duomo, nastavljamo dalje žurnim korakom. Jedna znamenitost do druge, zid tamo, park ovde, crkva do crkve. Sve porelepo. Mostovi preko reke Arno svaki na svoj način veličanstven. Sve ono što mi smatramo da je staro, da je „isteklo“ ovde se naglašava, jer to je Italija. Ponosna na svoju prošlost, na svoje pretke i na istoriju koja je čini izuzetnom.

Giardino Scotto

Giardino Scotto

Bašta Scotto vas ostavlja bez daha, tu je nekada bio manastir, opasana je zidinama iza kojih ne možete ni da naslutite šta se krije. Grb Pise u cveću, odmorišta za studente i učenike sa stolovima za učenje, zauzeti svi do jednog, palme i ruže na jednom mestu. Osvežavajuće i očaravajuće.

Nastavljamo do centra na jedan espreso s nogu na italijanski način i ručak u istom maniru. Espreso je brz i jak, ručak ukusan i umeren sa ukusima koji se prepliću, sa maslinom uljem kao osnovom i ne izbežnim pastama. Okrepljujemo se i nastavljamo dalje do u noć lutanje jer šteta je propustiti nešto.

Reka Arno i Arsenale della Galee

Reka Arno i Arsenale della Galee

Ulice Pise

Ulice Pise