pizza

Pizza sa podlogom od spelte

Kao što verovatno već znate za rođendan sam dobila kuvare, gomilu njih i iskreno se radujem svakom. Između ostalog tu je bio i Hrono kuhinja Ane Ćubele, u kom se nalazi ova podloga za picu. Isprobala sam je, samo mrvu povećala količine i želim da vam je prenesem jer smatram da se brzo pravi, lako i divnog je ukusa. Pizzu sam pravila u tepsiji dimenzija: širina 32 cm, dužina 37 cm, dubina 3,5 cm. Količina sastojaka koju ću navesti dovoljna je da se napravi kora za ovu tepsiju, što je u našem slučaju dovoljno pizze za dvoje.

Potrebno je za koru :

  • 160 g speltinog integralnog brašna,
  • 40 g raženog integralnog brašna
  • 2 velike supene kašike maslinovog devičanskog ulja
  • 1 mala kašika morske soli
  • 120 ml gazirane mineralne vode
  • 2 ravne male kašike praška za pecivo
  • po originalnom receptu ide i propržen susam 15 g ali ja nisam stavljala.

Pizza spelta podloga

Potrebno je za nadev sa fotografije:

  • 4-5 zelenih maslina punjenih paprikom
  • 200 g pileće salame
  • 300 g domaće kobasice
  • 4 režnja domaće suve slanine
  • paradajz pelat za premazivanje kore
  • crnogorski kravlji sir mladi 200 g
  • sveža rukola po ukusu

Pizza sa podlogom od spelte

Način pripreme:

odmeriti oba brašna i pomešati u dubljem plastičnom sudu. Dodati maslinovo ulje, prašak za pecivo, so pa sve izmešati da se sjedini. Vodu dodati uz mešanje varjačom sve dok se ne jedini smesa. Biće dosta mekanija od one koju pravite sa standardnim belim brašnom, ali ne birnite samo pratite količine koje su navedene u receptu. Dobro izmešajte testo još dok je u činiji. Obzirom da će biti dosta teško razviti ga na drvenoj radnoj površini a da vam se ne kida pri prebacivanju u tepsiju uradite sledeće: isecite papir za pečenje prema veličini tepsije i položite ga na radnu površinu. Na njega istresite testo i oblikujte loptu. Ako imate pomoć da vam neko pridrži papir samo dok ne krenete da ravlačite testo super, ako ne jednom rukom prdržite papir a drugom oklagijom pređite par puta samo dok testo ne prione za papir. Posle toga razvijte oklagijom testo što je moguće tanje, pa ga samo prebacite sa sve papirom u tepsiju. Meni je dosta dugačka oklagija, pa mi je lakše napolju da ga razvijam, ali ako imate neku kraću oklagiju može vam biti još lakše ako odmah razvlačite podlogu direktno u tepsiji. Zagrejte rernu na 180 stepeni i stavite testo na 7 minuta u rernu bez nadeva. Dok je podloga tamo, pripremite nadev. Posle 7 minuta podlogu premažemo paradajz pelatom, ja imam domaći u kom se već nalazi origano, list peršuna a vi možete dodati ove začine pri pravljenju pizze. Možete biti baš maštoviti, ja sam stavila napred navedene sastojke i to sledećim redom: slanina, kobasica, salama, masline sve iseckano. Sve ovo stavite na podlogu i vratite je u rernu na 10 minuta na 200 stepeni. Stavimo sir, koji smo rukom izlomili ili jednostavno samo stavite gusto manja parčad sira, pa vratimo još 5 minuta u rernu. Pre samog služenja pospemo iseckanom rukolom koju smo prethodno dobro oprali. Uz pizzu savršeno ide kiselo mleko kao prilog.

Uživajte i prijatno!

 

Ludo testo i još dva recepta

Jutros me je post podsetio na ludo testo, mama je dobila recept od koleginice pre više godina, možda vam je poznat, ako nije evo kako ide, malo drugačije od onoga što je napisano u ovom postu.

 

Potrebno:

 

– 4 kašike mleka,

– pola svežeg kvasca

– 2 kašike šećera, malo soli

Ovo sve za podizanje kvasca, što znači mleko zagrejati, staviti u malu činiju sve sastojke i ostaviti da se kvasac podigne.

Kada se to desi  zamesiti sa:

– 1 kg brašna

– 3 jaja

– 2 čaše jogurta

– prašak za pecivo.

 

Zamešeno testo ostaviti da stoji 2 sata u frižideru a može tako stojati i do deset dana. Preporučeno je u najlon vreću ga staviti pa u frižider, mada sam probala i u činiji ga ostaviti, može. Zašto ludo? Zato što ako otkinete jedan deo testa u tih deset dana ono će opet narasti tako da praktično imate narastajuće testo dok ne potrošite. Koliko je ovo zdravo, za one koji paze na ishranu, ne znam.

Može se inače koristiti za pice, priganice, može se napuniti i sa pekmezom pa kao slatko, šta god vam padne na pamet.

Pošto ne volim da stalno mesim testa za picu, meni za to najviše služi.

 

Moji sastojci za picu su sledeći:

– kukuruz šećerac,

– koncentrat paradajza -pire

– pica šunka iz prodavnice

– malo domaće kobasice ljutkaste, ako nema domaće može i kupovni

kulen

– sir , neki trapist koji volite i koji vam najviše odgovara

– svež paradajz i kečap po volji

– šampinjoni

– origano.

 

Razvučem u obliku tepsije ovo ludo testo, podmažem margarinom tepsiju, testo položim i lepo ušuškam sve ćoškove. Zatim slažem redom, prvo pelat paradajza – koncentrat, lepo sve ćoškiće premažem koliko god mogu, pa pica šunku, pa kobasicu, kukuruz šećerac onako dosta da pokrije testo jer ga volim, pa paradajz na kolute isečen  i na kraju pečurke. Pečurke kupim sveže i sveže stavljam, samo isečem na listiće.

Sve u rernu na 180 stepeni dok ne porumeni kora, to bude brzo, 10 – 15 minuta trudim se tanko da razvučem koru i prethodno zagrejem rernu.  Izvadim iz rerne pa pospem već narendan sir  po pici otprilike 200 grama. Ujedno i origano stavljam tada da se ne upali pri pečenju. Nazad u rernu još  tri četiri minuta i gotovo. Gotovo znači da se sir rastopio a ne ispekao.

Za preklop picu koristim slične sastojke, pravim ih u tandemu te malo raznolikosti nije na odmet.

– sir trapist – rendan. Probala sam i sa fetom, može.

– paprika sveža, jedna je dovoljno na trake isečena

– dva kuvana jaja – izrendana ili usitnjena

– pavlaka

– kukuruz šećerac

– so i bosiljak.

Testo se razvuče oklagijom da ne bude previše tanko kao za picu, malo deblje od toga.

Sve navedene sastojke pospete po razvučenom testu prethodno premazanom pavlakom, ovako

i zatim preklopite i stavite u rernu da se peče na 180 stepeni. Kada porumeni gornji deo izvadite premažete sa malo ulja da bi bilo mekše i vratite nazad. Znate onaj stari trik sa čačkalicom kako proveriti da li je pečeno testo? Ako ubodete čačkalicu i ona na sebi kada je izvadite nema testa znači pečeno je. E pa to i ovde važi.

Jogurt uz ovo ide odlično

 

Prijatno 🙂

Deauville, more i najbolja pizza

Da malo razbijemo rutinu i da moji domaćini odmore od protekle nedelje, zaputili smo u Dovil (Deauville). Grad na Lamanšu.

Kada kod nas kažete voda tipa more, očekujete pakao toplo vreme u ovo doba godine, no ovde sam dosta severnije u odnosu na Srbiju pa nisam baš očekivala 40 stepeni. Da, kad smo već kod temperatura ovih dana od kako sam ja tu, kreću se od prijatnih 23 do 27 stepeni. Iskreno, prijaju i te kako.

Od Pariza do Dovila ima oko 300 km u jednom pravcu, ali nije to neka razdaljina ako uzmemo u obzir da je sve autoput u pitanju, tako da se baš brzo stigne. Do tamo sam malo razgledala okoliš, taj deo podseća na našu Šumadiju, šume, valovito zemljište, pašnjaci, polja. Baš je lepo. Kod njih je trenutno sezona košenja pšenice. Nisam sigurna, mislim da se kod nas početkom juna to završilo, ispravite me ako grešim.

Polako se približavamo a na radiju ide obaveštenje da je 16 km puta na ulasku u Dovil blokirano automobilima koji dolaze. Interesantno, zar ne? Vikend je, lepo je vreme, ljudi žele malo da se odmore. Srećom, moji domaćini znaju prečicu, pa smo uspeli da dođemo do cilja brže. Jedina prepreka koja nam je ostala je parking. Ovo uopšte nije interesanto, verujte na reč. Sve je prepuno. Tu smo izgubili oko pola sata, a to znači pola sata manje za uživanje.

Kuća u karakterističnom stilu

Kuća u karakterističnom stilu

Stvarno sam jedva čekala da dođemo do obale, koja je mogu slobodno reći fantastična. Peščana plaža, veoma široka, voda, sunce, šta vam više treba? Jedini problem je što je Atlantski okean tj. Lamanš malkice hladan. Dovoljno da se jedva naterate da uđete u unutra, no posle ide lakše. Ljudi su opušteni, deca trčkaraju okolo, ima dovoljno prostora da ne morate da se gurate na 1 metru kvadratnom sa još njih 20.

Već smo se dogovorili da se malo izležavamo, pa kafica, pa posle toga nešto da se jede, a ja sam htela i da malo obiđemo mesto.

Plaža

Plaža

Naravno da je i ovde sve pored plaže, razlika je što ni u jednom kafiću nećete čuti da trešti muzika pojačana „do daske“  što mi se iskreno baš dopada. Taj deo letovanja sa ludim provodm dešava se noću, za razliku od St.Tropea, gde je žurka ceo dan i noć. Zato je ovo letovalište podrobnije za porodice, starije, ali zadovoljiće i mlađe. Imate čime da se zabavite. Ima sasvim dovoljno klubo, terena za sport, prilika za izlaske i druženje.

Restoran Santa Lucia  (italijanski) u koji želimo da odemo na večeru služi od 7, tako da do tada imamo vremena za sve ostalo.

Posle kafice krećemo u obilazak, grad je fantastičan, barem meni. Sačuvana je karakteristična gradnja, fasada rađena  sa drvenom konstrukcijom koja se vidi, pa sve kućice deluju kao da ih je neko išarao. Centar grada je, naravno, ispunjen prodavnicama i kafićima. Interesantno je da postoji Pariski kafe, koji je prepun i za koji je vezano to da, ako dolazite iz Pariza tu ćete se uvek sastati sa prijateljima. Na žalost pijaca je samo ujutru pa nisam uspela i to da vidim, mada bih  volela  da jesam jer se mogu kupiti stvarno sveži morski plodovi kao i različite vrste ribe, što je moram priznati raj za moje oči a bogami i stomačić. Pijaca zauzima ceo prazan prostor na slici.

Mesto za pijacu

Mesto za pijacu

Još jedna od stvari koju nikako ne možete preskočiti kada ste već ovde je predivan hotel Normandija. Spoljašnost je karakteristična za kraj, a unutrašnjost za fantastičan hotel koji pruža savršenu udobnost za odmor, cene nemam pojma kakve su, ali verujem da odgovaraju unutrašnjosti. Kada poslatrate spolja ne očekujete toliki raskoš unutra. Hotel 5 zvezdica.

Hotel Normandija

Hotel Normandija

Oduševiće vas i to što i pored svih turista u gradu nema buke i galame, možete opušteno da se prošetate i uživate.

Jedva smo dočekali 7 sati i vreme za otvaranje restorana i služenje večere. Preporuka ide sigurno za restoran Santa Lucia, prvo zbog ljubaznosti osoblja,  jer ne rade na rezervacije i teško je doći do stola, zatim zbog odlične hrane, prvi put u životu sam jela školjke a da su mi se stvarno svidele, sveže je sve što su nam poslužili i stvarno je ukusno, a zatim i zbog odličnog vina koje služe, a koje se savršeno slaže uz njihovu kuhinju. Narvno pizza je odlična ako se odlučite za nju nećete zažaliti to je sigurno, koju god varijantu da izaberete. Inače Italijanski restoran, sa specijalitetima njihove kuhinje.

Posle ovakve večere jedina stvar koju smo mogli da uradimo je da se odvučemo do kola i nekako krenemo nazad u Pariz. Odličan način da provedete dan van grada, buke i odmorite mozak od svakodnevnih obaveza, za njih koji žive u Francuskoj i kojima nije daleko. Za nas, mislim da ne postoji preko agencije ponuda, verovatno nema zainteresovanih ili naše agencije nisu istražile taj deo Francuske. Preporučujem ako vas put nanese u te krajeve, svideće vam se sigurno.

Samo, pazite na gužvu u oba pravca.