Zašto treba da pročitate Male istorije Petera Englunda?

Evo odmah odgovora ako vas mrzi da dalje čitate tekst: zato što je fenomenalna knjiga!
Neću vam pisati podatke o piscu, to možete i sami da vidite evo ovde.
Do mene je došla slučajno, dobila sam je na poklon. Malo duže je stojala na polici jer sam nekako imala osećaj da joj se treba posvetiti a radeći svakodnevno sa knjigama, kad dođem kući čitala sam neke „opuštajuće“ naslove. Zato je Peter sačekao. Elem, znate ono ne sudi po koricama? To ovde ne važi. Generalno Geopoetika ima „čudne“ korice na svojim izdanjima, one koje vam postanu jasne tek kada pročitate knjigu. Ovde lepe crvene sa mnogo sitnica na naslovnoj – privlače, mame da se uzmu. Odlučim jedan dan vreme je za istoriju pa makar i malu.

Male istorije, Geopoetika.

Male istorije, Geopoetika.

Samo, sve što ćete unutra naći nije malo. Bavi se istorijom stvari koje svakodnevno srećemo a verovatno nemamo pojma odakle su se stvorile i dobile široku upotrebu. Tu su : hamburger, četkica za zube, vibrator, spajalica, šrafciger i još dosta, da ih sad ne pobrojim sve morate nešto i sami otkriti. Mogu reći da sam tako nešto i očekivala, ono što me je zaista iznenadilo su istorije koje se ne bave stvarima: istorija vremena, lepe prirode, osame, straha, plača. Tu me je već kupio. Stil pisanja je pomalo filozofski, što, rekla bih, mora ići ruku pod ruku sa ljubiteljima istorije. Sklop rečenice takav da vas za trenutak odvuče u period o kom se radi ili prebaci na neke druge činjenice i dešavanja nevezane za istoriju koju istražuje a opet u nekom momentu shvatite zašto je ubacio i to u priču. Svaka istorija je jedan mali esej, jedno novo otkriće. Lično ne pamtim imena i datume i istorija mi u životu nije bila jača strana baš iz tog razloga, šta vredi što znam da postoji neka bitka kad nemam pojma kad se odigrala. Tako ni ovde nisam zapamtila baš puno imena i datuma, ali opisa i otkrića jesam. Čitajući imala sam bezbroj onih Aha! momenata, sad sam shvatila kako to ide ili šta se dešavalo u tom periodu. Teme su lepo razgraničene, kad pročitate knjigu shvatite i zašto su ih urednici tako složili, nadopunjuju jedna drugu na poseban način. Kad čitam knjigu ako od početka do kraja nisam ni jedno uvo napravila znači nema dela knjige kom bih se vratila. Ovde sam toliko ušiju krenula da pravim da sam na kraju dograbila olovku i krenula da obeležavam delove jer bi stvarno bila kupus knjiga na kraju.
Na primer iz „Dete sa pobedničkom kapom“ – priča o vaspitavanju dece nekad i sad, u XVII stoleću dolazi do značajne promene u vaspitanju, pa tako : “ U Evropi su se sve češće čuli glasovi koji su iznosili argumente za umerensot u kažnjavanju, a stvarno su se javljali i pokušaji da se smanji zlostavljanje dece, pa makar i tako što su batine zamenjivane, kako se verovalo, „prefinjenim“ metodama kao što je zaključavanje“ i posle toga odložim knjigu i krenem da razmišljam kako se deca danas vaspitavaju, koliko se radi na tome da se ukine batinjanje i razgovorom i primerom reše nesuglasice i vaspitanje – pobornik sam ovog, ali u isto vreme kako ta ista deca koja nisu batinjana batinjaju svoje drugare u školi i tako ode tok misli. E pa, ako niste spremni da čitate i razmišljate o knjizi znači da još nije pravo vreme za nju. Baš zato je nisam uzimala, znala sam da će tako biti.
Zatim ista priča, ista tema, zaključak :
“ I šta rasuti komadići iz istorije detinjstva mogu da nam kažu o velikoj celini? Kada posmatramo kraljevsko i aristokratsko vaspitavanje dece tokom tog vremena vidimo u stvari moderno dete u nastanku. Ima onih koji smatraju da je današnje dugo detinjstvo stvoreno u građanskom sloju društva, ali to verovatno nije tačno. Mnogo šta govori u prilog tome da se koreni savremenog detinjstva pre mogu naći u krugovima aristokratije u ranom modernom dobu. Njihovoj deci je posvećena sasvim nova pažnja i dat im je sasvim nov značaj, a rani životni stadij priznat je kao odlučujuće doba u razvoju čoveka. Ali moralo je proći mnogo vremena dok detinjstvo nije podareno svoj deci, čak i seljančici po žarkom suncu na njivi ili dečaku pod zemljom u mraku naslaga uglja,a ne da bude privilegija samo onih malenih kojima je blagonaklona sudbina dala da se rode za moć i divotu“
Posle takvog zaključka ostanete sa velikim znakom pitanja u glavi i ne možete da krenete dalje dok ne obradite malu istoriju koju vam je Peter Englund pružio na dlanu.
Tako, mogla bih vam sad deo po deo sažeti ali ne želim jer ću vas pretvoriti u lenje čitaoce a to nije dobro za i ovako oslabljenu izdavačku industriju u Srbiji.
Elem, poklonite je ako ne želite sami da čitate. Pogotovo je poklonite ljudima koji nisu ljubitelji istorije, ova knjiga će ih preobraziti i naterati da istoriji odaju počast i možda podstaknete u njima da i dalje idu u tom pravcu, jer, da parafraziram: ko ne zna odakle je došao ne zna ni gde je krenuo.
PS: ako ovaj tekst pročita neki profesor istorije (može i nastavnik) molim vas ponekad ubacite deci po jednu priču iz ove knjige, ne terajte ih da upamte datume i imena, samo tok razvitka, verujte biće zainteresovani.