odmor

Prelepa Evia drugo po veličini ostrvo u Grčkoj – južni i istočni deo

Južni i istočni deo ostrva spajam u jedan putopis jer se put u dobrom delu poklapa. Prvo bih krenula od grada Eretrija koji je nekih 10 kilometara udaljen od našeg položaja. Na samom ulasku u grad nalazi se Arheološki muzej koji na našu veliku žalost radi od 8 do 15 časova, što ne odgovara potrebama turista rekla bih, jer većinom ćete se truditi da po najvećem suncu budete ili u morskom ili u kućnom hladu, ali dobro to je neko njihovo pravilo i šta mi sad tu možemo. Njega nismo obišli jer smo većinom prolazili kroz grad posle ovog perioda. No međutim preko puta njega se nalaze iskopine amfiteatra, gimnazije i starog grada Eterije. Problem pri obilasku može činiti to što su amfiteatar i gimnazija zagrađeni i zaključani, no ako ne umirete od želje da sve pipnete sasvim lepo se mogu videti i iz daljine. Ovaj amfiteatar spada po broju sedišta u srednje, bio je stecište naroda iz okoline i broji oko 6.000 mesta za sedenje, svoj konačan oblik dobio je 300 godina pre nove ere i za mene je uvek fascinantno kad se suočim sa činjenicom da su ovakve građevine uspele da pretrpe sve te silne godine nemara. Istorija nas podseća koliko smo malecni u odnosu na sve ono pre nas i ono što će doći posle nas. Amfiteatar se nalazio pod zemljom a njegovo iskopavanje je započeto krajem 1891. godine, na žalost kao ni u slučaju tvrđave u Lefkandiju ni ovde nije u potpunosti isorišten kapacitet za privlačenje turista pa se samim tim i nedostatak novca ogleda u nezavršenom poslu.

Amfiteatar Eretrija

Amfiteatar Eretrija

Stari grad Eretrija bio je nekada vlada za sebe i borio se sa Halkidom u ratu koji je trajao 100 godina oko zemlje koja je u ovom delu plodna. Sastojao se od 4 velike kuće i debelih zidina, bio okružen rekom i bio na neki način zid ka daljem stanovništvu. Danas se uz pomoć tabli koje tu stoje za tumačenje može spojiti priča o tome kakav je to grad bio i koliki je njegov značaj bio.

Stari grad Eretrija

Stari grad Eretrija

Što se pogleda na gimnaziju tiče tu su mogućnosti za razgledanje najslabije jer je samo jednim delom iskopana, ostalo je još dosta posla ali postoji tabla na kojoj je lepo objašnjeno šta je bilo i kako je funkcionisalo. Generalni utisak je da lokacija nije dovoljno iskorišćena u smislu turizma i da se verovatno čekaju donacije ili drugi način finansiranja da se završi iskopavanje. Što se prioriteta obilaska tiče mislim da je šteta ne doći ovde i ne videti i ne osetiti bar delić istorije.

Grad Eretrija sam po sebi je još jedan simpatičan morski gradić u kom se može pronaći sveža jagnjetina sa ražnja, ako ste ljubitelj, lepo prošetati i osvežiti uz dok sa plažom na kojoj postoji travnati deo i teren za odbojku. Odavde takođe saobraća i feri prema Atini.

Na daljem putu ka jugu nailazimo na farme riba, kako to ovde zovu. Najprirodniji mogući način za uzgoj ribe jer se nalaze u samom mogu ( osim naravno onog prirodnog) i ima ih dosta duž južne obale.

Farme riba

Farme riba

Put sam po sebi je skroz u redu, većim delom prati obalu, miris mora i zvuk cvrčaka je uz vas. Grci voze kako voze pa je zato najpametnije držati četvoro očiju otvorene u svakom slučaju. Prolazimo kroz dva, tri veća sela na čijim ulicama se nalaze prodavnice sveže ribe i morskih plodova, kafići, pekare i ono što primećujem da u kafićima većinom sede stariji muškarci i bistre novine ili razgovaraju. Starije žene se mogu videti na putu do prodavnice ili oko kuće, mlađi su verovatno u poslu. Na ovom delu ostrva je osim ribarenja zastupljena još i poljoprivreda u vidu uzgajanja pšenice, povrća, lubenica u ogromnim količinama, grožđa ali ne i toliko maslina što me iskreno iznenađuje. Tu je još i uzgajanje koza i tek po negde koja krava. U ovo doba na prvi pogled deluje kao da sve gori ali kada se malo bolje obrati pažnja vide se mali povrtnjaci, baštice i voćnjaci koji u najvećem broju slučajeva imaju sistem za navodnjavanje kap po kap. Svako selo ima crkvu i školu, koliku toliku.

Na jednom delu puta se odvajamo za istočni deo i plažu po imenu Kalamos, sa koje sam snimak objavila na Facebook stranici Djurovski. Do plaže se stiže lako, označena je i na putokazima, detaljno objašnjenje smo pronašli i na raznim sajtovima. Odlika je čista voda, talasi, tri – četiri preslatke tavernice i ne mnogo ljudi. Postoje dva dela plaže od kojih je jedan više okrenut turistima a drugi lokalcima, negde sam pronašla da je to i jedna od poznatih nudističkih plaža ( nisam proveravala ). Zvuk koji će vas uspavati i milovati dok se izležavate na suncu su talasi koji ne prestaju da huče. Za malu decu kažu nije povoljna, mada uz roditeljski nadzor uverili smo se da deca uživaju. Peskovita je više nego šljunkovita i postoji dovoljan broj ležaljki za sve posetioce. Više nego lep način da uživate u danu.

Kalamos plaža

Kalamos plaža

Posle ove plaže poželeli smo da pronađemo mesto Seta za koje smo čuli da ima još jedan predivan amfiteatar ali se taj put pretvorio u uživanje prirodom i vožnju po visinama raznih planina po unutrašnjosti, dođosmo do Sete u kojoj čini mi se živi 10 stanovnika ali nismo uspeli da nađemo traženo. U svakom slučaju nije nam žao jer tim putem sigurno ne bi smo prošli u nekom drugom slučaju, a bilo bi šteta da nismo.

Put do Sete

Put do Sete

20160804_175214

Druga plaža koja se nalazi na samom jugu ostrva a za koju smatram da je neopravdano izostavljena iz svih preporuka nalazi se u mestu Karistos. Ovo je još jedna odlična plaža za odmor sa decom. Dugačka je prema slobodnoj proceni oko 2 km, peščana, jedno 50 metara u dubinu voda je najdublja 150 cm, fini pesak je na dnu i odlična je za klince da uživaju u morskim čarolijama. U vodi ima ribica raznih vrsta i veličina a pošto je tu i dok za brodove sa kog se može skakati u vodu sa jedne strane zadovoljstvima nikad kraja. Plaža je dovoljno široka da na njoj nema gužve i da imate dovoljno ličnog prostora. Nema baš puno prirodnog hlada ali ima dovoljno suncobrana i mesta za vaš suncobran tako da se ne osećate skučeno. Pošto nas je baš oduševila gledali smo smeštajne kapacitete i oni su u mali u ovom gradiću i popunjeni za sezonu do kraja.

Plaza u Karistosu

Plaza u Karistosu

Fotografija je sa telefona a telefon od mazalica zamućen pa se ne vidi baš u punom sjaju ali možete mi verovatni na reč predivna plaža.

Druga plaža za koju smo dobili preporuku a nalazi se u blizini je Marmari u istoimenom gradiću koji prethodi ovom. Prvobitni plan je bio da na Marmariju provedemo ceo dan a samo malo u Karistosu međutim skroz smo okrenuli priču kada smo videli Karistos. Marmari je više divlja plaža koja je bila bukvalno krcata ljudima. Možda je problem bio u tome što je bila nedelja ali nije nas ništa posebno oduševila. Gomila automobila od kojih nisi mogao da pronađeš parking, jako puno mladeži koja se čini poprilično nacvrcana, a u drugom delu preglasni stariji ljudi koji kao da su na izletu kod komšije Pere. Sve u svemu previše bučno za naš pojam odmora. Možda da smo koju godinu mlađi ili stariji… Plus izgled plaže ništa posebno naspram Karistosa, nismo je čak ni fotografisali.

Karistos plaža

Karistos plaža

Ono što je još ostalo da se kaže o putešestviju na ovu stranu ostrva je predivan put kojim se stiže do juga. Vetrenjače kojih ima na sve strane jer je vetar vrlo jak, sela na koja nailazite kao iz neke druge dimenzije gde je vreme stalo u potpunosti, predivne kozice koje su glavne u saobraćaju i ta neka nesvakidašnja lepota Grčkog ostrva. Evo i jednog kratkog videa koji je nastao na vrhu posle kog se kreće u spuštanje ka ovim napred opisanim mestima i moru. Tu se može čuti vetar i videti spoj kamena i mora, zelenog i žutog, a na žalost ne može se osetiti miris soli u vazduhu.

Grad u koji se jednostavno zaljubiš, Paris

Moja putovanja i blogerski svet u meni iznedrili su potrebu da ostavljam pisani trag. Shvatila sam prošli put, pišući iz Holandije, da je odlično rešenje umesto pojedinačnih kafa koje bih morala da ispijem po povratku sa nekog putovanja da svima pored slika dam i objašenje uz svaku, a može da bude i veoma iscrpljujuće, pišem šta sam videla i gde sam bila, ujedno pružajući mogućnost da oni koji nisu posetili mesto ili zemlju dobiju jednostavniji, realističniji pogled na nepoznati svet.

Ovog puta javljam vam se iz Pariza, grada svetlosti, a po meni i mladost. Nije mi prvi put da boravim ovde,tako da će se pisanje verujem, u startu razlikovati od prethodnog.

Napomena : kada sam prvi put u svom životu kročila u ovaj grad između nas je nastala posebna veza, simpatija u početu a sa svakim korakom po njegovim ulicama simpatija je prerasla u ljubav, iskrenu, neiskvarenu, čistu. Ljubav prema prelepom gradu.

Ako očekujete od mene da vam odgovorim na pitanje šta da očekujete kada dođete ovde, ne znam da li ćete pronaći odgovor u ovim redovima, ali sigurno ćete moći da pronađete barem po neki savet šta da posetite.

Dan 1:

Želela sam odmah da izađem na ulicu i osetim taj žagor, tempo i način života, lepotu i neobičnost Pariza, želela sam da mojim venama poteče ljubav koju mi pruža, baš zato smo izabrali da se samo šetamo i uživamo. Bez cilja i bez planova. Kafa, šetnja i ljudi, to je ono što mi je bilo potrebno.

Prvo ono što morate da znate je da ako želite da budete turista u Parizu odlično vreme za to je avgust, godišnji odmori su u toku, gužva u gradu je minimalna, moćićete da sednete gde želite bez čekanja u redu, da posetite turističke atrakcije bez prevelikog cimanja. Odlično vreme da umesto na more zbrišete ovamo. Veoma bitna stvar kada birate hotel u kom ćete biti smešteni je udaljenost metroa, koji je prsten (arandousman) zbog kraja u koji dolazite, jer ovo je višemilionski grad u kojem je nemoguće moguće.

Drugo odaberite i napravite program za svaki dan ako dolazite prvi put, jer desiće vam se ako niste dobro isplanirali da vas povuče ova ili ona ulica, zgrada, prodavnica (ako ste došli sa makar malo želje da kupujete) i sati se pretvaraju u minute, te ostajete na kraju kratki sa vremenom, bez mogućnosti da vidite željeno.

Dva, mogu reći, istorijski poznata kafića u koje ćete želeti svakako da svratite su „Les Deux Magots“ i „Cafe de Flore“ , ako niste bili ovde, pa,  recimo da niste bili u Parizu. Oba se nalaze na Bulevaru San Žerman (Boulevard Saint Germain). Ovaj deo grada, drugi prsten, je stvarno fantastičan, zgrade koje vas okružuju su prelepe, dovoljno je samo da sedite,pijuckate vaš espreso i uživate. Dosadno vam sigurno biti neće.

 

Ono što je karakteristično za pariske lokale je, da ako želite da sedite napolju,računajte da nećete baš imati previše slobodnog prostora, naime na što manje kvadrata treba staviti što više stolova i poslužiti što više ljudi, bilo da su u pitanju obroci ili kafice, u svakom slučaju  jednostavno uživanje. Ako želite da sedite unutra imaćete nešto više prostora ali ne previše. Što u prevodu znači u oba slučaja nema baš previše intime. No, vremenom se naviknete na to i prestanete da obraćate pažnju. Uopšte ne smeta da uživate, verujte na reč 🙂

Možete jesti na svakom koraku, grad je okrenut turistima, što je sasvim logično, no postoji jedno mesto koje ja posebno volim i ka kojem gajim poseban odnos, a koji je na korak dva od bulevara.Doduše ima ih na više lokacija, ali kad ste već na Bulevaru možete da svratite. Mi ga skraćeno zovemo Ontrokot a piše se Le Relais de l`Entrecote, na adresi  rue Saint-Benoît . Karakteristika ovog restorana je to što za ručak, a bogami i večeru možete dobiti samo jedno jelo da pojanim :  ovde inače postoji samo jedno jelo. Ako nije avgust, čekaćete oko pola sata u najboljem slučaju za sto. Imate višak vremena, dođite ranije, večera se služi od 7 časova, u tom slučaju dobićete sto ranije, ali svakako ćete morati da sačekate. Zašto je tolika gužva?

 Le Relais de l`Entrecote

Le Relais de l`Entrecote


 

Vrlo jednostavno, ono što služe za jelo nema ni jedan drugi restoran. Za predjelo ćete dobiti salatu: zelena salata, maslačak list, orasi i dresing od maslinovog ulja i senfa. Glavno jelo: juneće meso, moja preporuka srednje pečeno, jer kada je dobro pečeno ne dobija se isti ukus, sa određenim  sosom, koji se čak ni pravi u restoranima već se donosi spremljen  jer je poenta baš u njemu, recept sigurno nećete dobiti, ali sam sigurna da će vam se dopasti i  još pomfrit uz to . Glavno jelo se služi u dva puta, tako da verujem gladni nećete ostati. Želite li desert, imaćete mogućnost izbora. Deserti su podjednako dobri kao i glavno jelo. Ovaj lanac restorana vlasništvo je dve sestre, koje su i smislile recept za sos i verujte mi zarađuju odlične parice na tome.

Odavde sigurno izlazite punog stomaka, nasmejani i zadovoljni. Osoblje je više nego ljubazno, možete sedeti napolju ako želite, malo ćete se gurati i velika je verovatnoća je da ćete sedeti za istim stolom sa potpunim strancima, ali bitnije je to što ćete uživati.

 Le Relais de l`Entrecote

Le Relais de l`Entrecote

Verujem da sve dame ovog sveta žele da prošetaju ulicama ovog grada i osete modu koja se kreira i nosi. Savršena ulica za kupovinu je Rue de Rivoli, pogotovo za naš džep. Ovde možete pronaći brendove kao što su H&M, C&A, Bershka, Zara, Etam nanizane jedan do drugog, a u periodu jul-avgust cene su dosta snižene i stvarno povoljne, jer je sniženje stvarno, a ne ono po našem sistemu. Međutim dok ne dođete do tamo, morate proći preko Sene, a mi smo ovaj put preko čuvenog mosta Ponte des Artes na kom su snimane scene famoznog sastanka Zverke i Keri, kao i šetnja junakinja iz serije Gossip girl.

Osim katanaca koji su na sve strane, kako na mostu, tako i na svetiljkama, vrlo često ćete videti ljude koji piknikuju ovde. Sasvim normalna stvar.

DSCN1272-300x225

U ovom momentu onaj romantični deo svakog čoveka jednostavno mora da proradi. Pogotovo po ovakvom danu, sunce, malo oblaka, temperatura je prijatna, oko 25 stepeni. Savršeno za zaljubljene. Grad ljubavi,definitivno.

U ulici u kojoj se nalazi gomila prodavnica postoji jedna veoma zanimljiva zgrada između ostalog, zgrada je možemo reći data umetnicima na korišćenje. Na svakom spratu nalazi se nekoliko ateljea, na 4 sprata, raj za umetnike.

Zgrada koju koriste umetnici kao atelje

Zgrada koju koriste umetnici kao atelje

Osim ljubavi u Parizu umetnost na svakom koraku je nešto što ne možete da izbegnete. Umetnost je u izlozima prodavnica, građevinama, ljudima, osećate to na svakom koraku, samo ako želite da se prepustite tome.

Neobična arhitektura

Neobična arhitektura

Vreme neprimetno teče, reč po reč, izlog po izlog , korak po korak, pada veče i ono što želim da vidim je Ajfelov toranj.

Svaki put kad dođem obiđem ga, tu građevinu koja me asocira na inat, volju, upornost. Tu građevinu koja ima jedinstvenu moć da vas samo zbog postojanja učini srećnim.

Postoji nešto magično i veličanstveno tu. Pogotovo ako znate i odete uveče u periodu kada se pale specijalna svetla, od 10 i 45, do 02 posle ponoći, a u zimskom periodu do 01. Tada, u tom momentu, hteli ili ne, izleteće vam vao!

Ajfelov toranj

Ajfelov toranj

Tada, baš tu, shvatićete koliko je stvarna romantika Ajfelovog tornja! To mi ne možete poreći!