odmor

Istorijska mesta Peloponeza – tvrdjave Methoni i Koroni, oči Venecije

Ove godine smo rešili da odmor i kupanje, uživanje u suncu i mirisu mora ima prioritet u odnosu na obilazak Peloponeza. Ipak, bilo bi mi jako žao da bar nešto nismo videli, bar malo da zavirimo i načnemo priču o istoriji zadnjeg prsta.

Osim svima poznate Sparte, Peloponez je poznavao i vlast Venecijanaca kao i Otomanskog carstva. Vojnička čizma ga je često gazila, a zabeleženo je da je bio nastanjen od Paleolita. Naziv Peloponez nosi po junaku Pelopsu za kog se, po mitologiji, veruje da je osvojio celu oblast. Više o istoriji možete pročitati ovde, ukoliko vas zanima.

Za mene, pored osećaja da koračaš istom zemljom kojom su koračali Spartanci koji te onako okuraži i da ti posebnu setu i radost u isto vreme, poseta tvrđavama znači male lekcije o istoriji. Iako mi je deda redavao istoriju i geografiju ceo životni vek, nisam nikad bila posebno naklonjena pamćenju detalja u vidu godina i tačnih imena, naziva istorijskih dešavanja. Istorija kao predmet u školi me nikad nije privlačila, ali mi je zato život  omogućio da posetim neka od istorijskih mesta i trudim se da tokom posete saznam i zapamtim što više mogu.

Krenimo redom od Koroni tvrđave. Nalazi se na unutrašnjem delu prvog prsta u istoimenom gradu, južnozapadni deo poluostrva, zaliv Messinia. Podignuta je u vreme vladavine Venecijanske republike na samom obodu zaliva tako da se zidine tvrđave nadovezuju na litice mora.Ceo grad Koroni ima 1,409 stanovnika po popisu iz 2011.godine Tvrđava je sagrađena u 13.veku i obnovljena u 16. od strane Otomanskog carstva.

Kada ulazite u grad i krećete prema tvrđavi prolazite kroz uske ulice tipične za Grčku. Snimak jedne od njih sam stavila na FB stranicu pa možete pogledati. Uvek me oduševe ovakve uličice, mislim nema šanse da ćemo uspeti tamo da se zavučemo i nekako uspemo. Čak i da parkiramo kola. Ono po čemu je posebna po meni je to što je još živa. Kad kažem živa, podrazumevam da unutar nje još ima stanovnika. Ti ispod tvrđave nalazi se ulica u kojoj su kućice raznih boja, roza ispred koje drema kuca, pa tipično bela sa plavim prozorima, žuta sa cvetnom oazom na terasi, krem sa papagajem i ribarskim priborom. Nailazimo i na jednog vremešnog ribara koji sprema mrežu za posao. Sa ove strane ispred samog ulaza pruža se predivan pogled na uvalu i pristanište, ribarske i druge barke koje čekaju da se otisnu i krenu put plavetnila.

Ulaz u tvrdjavu Koroni

Ulaz u tvrdjavu Koroni

 

_MG_1995

Dve kuće obojene belo sa macom koja spava u žardinjeri doprinose šarmu. Jedna od njih zapuštena, propala a druga kao da je sad iz bajke izašla. Na drugom kraju tvrđave smo pronašli još dve slične. Život se i dalje odvija unutar zidina, kao što vidite.

Crkva tvrđava Koroni

Pored kuća, i dalje postoji groblje koje je „aktivno“ i crkva koja takođe i dalje ima svoju funkciju, dok je na drugom kraju još jedna koju obnavljaju.

Obnovljen deo spoljnog zida

Kroz celu tvrđavu se smenjuju stabla smokve i maslina. Vide se delovi koju su rekonstruisani i delovi gde je rekonstrukcija tek počela ili završava. Biće potrebno još mnogo vremena i truda, sredstava da se sačuva od propadanja.

Pogled na zaliv

Dok tumarate i tražite gde je bila koja zgrada i pokušavate da odredite veličinu i položaj istih, zvuk talasa i miris mora vas golicaju.Sa tvrđave se pružaju pogledi na tri strane, more i pučina sa jedne, mala luka samog mesta sa druge i sa treće puca pogled ka Koroni i planinama iza njega. Iako smo došli u 11 h kada je sunce već uveliko na nebu, ne osećate toliko toplotu zbog strujanja vazduha sa mora.

Ostavila je na nas predivan utisak u svoj svojoj sadašnjoj skromnosti. Shvatate strateški položaj i važnost tvrđave za vojnike i očuvanje vlasti nad teritorijom, kada je jednom obiđete.

Nastavljamo put tvrđave Methoni. I ona nosi isto ime kao grad u kom se nalazi. Putovanje od jedne do druge koje traje oko pola sata kolima duž obale, uz prijatne prizore planina i mora, poprilično dobar put, pravo je uživanje. Prvo što primećujemo je visinska razlika. Dok je Koroni smeštena na brdu, na samoj litici, Methoni se nalazi maltene na nivou mora. Okružena sa tri strane morem i sa jedne kopnom, predstavlja pravo uživanje za radoznalo oko turista. Na samom ulazu i prilasku glavnoj kapiji neodoljivo podseća na Petrovaradinsku. Šamci kojima je mogla biti puštena voda nekada davno i uzak most  sa 14 lukova dele je od ostatka naselja. Sagrađena u 13. veku, jedna je od najvećih u oblasti Mediterana,sama tvrđava slavi Veneciju i njenu tadašnju arhiktekturu.

Jedan od očuvanijih delova tvrđave Methoni

Spremite dobru obuću (ne kao ja japanke), vodu i šešire za obilazak. Svaki kutak je zanimljiv na svoj način i želećete sve da obiđete. Na slici gore je ulazak u tvrđavu, most sa lukovima.

Centalni stub

Centralni stub u tvrđavi, kod kog su se okupljale vojske, pravile manifestacije i koji je služio kao mesto sastajanja.

Stambeni objekat

Sa leve strane fotografije u  prvom planu sa kružnim krovom nalazi se stambeni objekat dok je iza njega crkva koja je trenutno u fazi obnove. Sa desne strane se vidi jedan od spoljnih zidova sa izviđačkim kulama.

Pogled na Bourtzi - zatvor dodat za vreme Otomana

Pogled na Bourtzi – zatvor i mesto gde su se izvršavala pogubljenja, nalazi se na kamenom ostrvcetu i dograđen je za vreme Otomanskog upravljanja tvrđavom.

Unutrašnjost

Unutrašnjost zatvora bez daščanih podova i stepenica koje su istrunule od vremena, vetra i soli. Deluje zastrašujuće i očaravajuće u isto vreme.

Pogled na tvrđavu

Spoljna strana tvrđave slikana od strane zatvora, kao što se vidi povezane su uskim kamenim putem, okružene morem.

Nisam spomenula a bitno je reći da se ulaz plaća i da košta 2 eura po osobi za odrasle. Nije visoka cena za ono što ćete videti i iskusiti. Malo je reći da je predivno.

Ono što je besplatno je kupanje na plaži koja se nalazi uz sam bok tvrđave, potpuno peščana i plitka, savršena za klince, za istraživanje ronjenjem bez dodatne opreme i za izležavanje i sunčanje.

 

Grčka avantura u septembru – Put Peloponeza

Kada dve godine ne odete na propisno more (da, postoji i ono drugo – nepropisno odlaženje na more) onda taj put planirate i planirate i planirate ili ne!

Već početkom godine smo shvatili da ćemo ove godine na godišnji, uzimajući u obzir ljude sa kojima radimo i koje treba da menjamo, ići poslednji. Što nas je dovelo do toga da idemo ČAK u septembru!  Do sada, avgust je bio naš mesec i znali smo šta od njega da očekujemo. Septembar može biti fenomenalan izbor ili malo manje fenomenalan ako vas potrefi kišni period. Verovatno će sad oni sa mnogo letujućeg iskustva da krenu da negoduju, ma kakva kiša, gde to, septembar je odličan. Elem, septembar i to 1. Svi đaci i roditelji u školu, mi na odmor, bili smo dobri, svu smo zadaću na vreme uradili i lektire pročitali, sad možemo da uživamo.

Dolazimo do momenta odabira mesta za letovanje. Hvala Bogu, onolika Grčka, ima gde da se bude. Kriterijumi su sledeći: negde gde nismo bili ni Mrgud ni ja, sunce po vremenskoj prognozi, lepo more, pristupačan smeštaj ( o tome ću još pisati), što je bliže moguće vodi, klopa – ako može doručak. Pregledali smo sajtove agencija, otišli u par njih. Smene: ili su već počele ili počinju kad nama ne odgovara. Ne, mi hoćemo da budemo na moru 3.9. najkasnije i da ostanemo najmanje 10 noćenja. Tu dolazimo do teme koja se zove manjak flekisibilnosti agencija ali, o tome neki drugi put. Vraćamo se dobrom starom Booking-u, zadamo rang cena po noći, zadamo ostale bitne stvari i krećemo. Ovde hladna voda, ovde najavljuju kišu i oblake, ovde nam se ne sviđa smeštaj, ovde daleko – znači sedaj u kola svaki dan pa se vozi još 30 min do najbliže plaže, ovde nema frižidera, ovde mnogo lepo al skupoooo itd. Prolazi dan po dan, došao petak, mi u subotu krećemo smeštaja nemamo. Ok, na takve stvari sam se već navikla. Italiju smo celu prešli od Trsta do Palerma na ovaj način, uveče rezervišemo gde ćemo sutra spavati. Sve rešili obaveze, ostalo da se spakujemo, možda i popeglamo, spremimo i idemo. I da, još da rezervišemo gde ćemo. Mrgud je već malo istraživao, sačuvao i kaže:“ Idi izaberi „. Krenem redom, plus ovde, minus onde, ovo lepo ,ovo nije, voda mhm, kažem evo ovo je odlično, tri sam čak ostavila mogućnosti. Ehej, 3! Nisam ni gledala na mapi gde je, samo blizina mora i vozi Miško. Kaže Mrgud: Ženo jesi ti videla gde sam to sve našao? Mislim se nisam ni gledala čoveče. More je tu, šta me briga za dalje. Knjige sam spremila već ima pola godine, kupaće gaće imam i dosta! Majku mu, pa pogledaj! –  Opet on, al je zapeo tvrdoglava Škorpija! Ajde, daj onaj Maps, ko ga smislio nek ga sreća prati čitavog života. Pogledam, ima kilometara bogme 1400 i koji preko. Ok, moramo negde noćiti nećeš voziti 1400 km odjednom, majčin sine od jednom pa da si još toliki.

Elem, na Peloponez nas je (me je da budem politički korektna) dovukla boja i blizina mora, obećavajuća temperatura od 30 stepeni u proseku. Što se mene tiče, kao što se već dalo zaključiti, sasvim površno razmatranje i odlučivanje je skroz ok, za ovakve stvari.

Nisam očekivala puno. Nisam ništa očekivala osim onog što sam nabrojala. A dobila sam i previše! Korak po korak.

Prespavali smo na Dojranskom jezeru. Po mom skromnom mišljenju, sad i nikad. Lepo je, ali ne vredi odvaljivanja pola karoserije na lokalnim putevima i istresanja svih kamenčića i peska iz bubrega. Može lepo da se spava i u Solunu, na samoj granici takođe. Cena prenoćišta na granici u kazinu 5 zvezdica sa doručkom i cena na Dojranskom jezeru gde dobiješ 1 peškir na dve glave, odvališ dva puta auspuh i pokidaš pola gume, razlika je minorna a usluga različita, ko oko i ono na kraju leđa. No, lepo ga je videti, eto to mu priznajemo.

Dojransko jezero, Makedonija

O pakovanju nas dvoje, dvočlane porodice, o tome ću vam pisati isto drugom prilikom. Treba samo napomenuti situaciju: 2 ručna frižidera, 18 knjiga i nedovoljno kofera u komšiluku i šire. Mislim da je dovoljno da naslutite.

Vratimo se troškovima puta, to obično volite da čitate. Sa izgradnjom ovog našeg dela E75 i njenim proširenjem (da, prošli smo i pored brda o kom priča AV danima) povećala se cena i putarine, no nije tako strašno, ne bih se tu zadržavala. Kod Makedonaca na granici iz Srbije nije gužva, hvala Svetom Savi i svim putnicima. Putarina – najbolje prođete ako plaćate u denarima. Ako nemate denara – preživećete i ovako, nije strašno. E da, uveli su i naplatu putem platne kartice što se mora priznati da je značajan napredak! Tu nisam ni sabirala koliko nas dođe. Računam sipamo gorivo jeftinije, pa ispeglamo trošak. Cena dizela 63 denara/l. Na svim pumpama koje smo videli, čak i na onim na putu do Dojrana. Sipaj i ne misli. Ujutru krenuli rano da pređemo granicu u normalno vreme, da nas ne prži 40 stepeni kao pre dve godine. Jes, kad bi Grci hteli da podrže našu zamisao. Makedonci, svaka vam čast! Znaju ljudi šta je patnja, samo prolazi i ne misli. Poželi srećan put i to je to, gospodski. Grci: ode čovek, zaustavi traku, biće da mu se pripiškilo ili je broj dva, nema ga nešto dugo. Da se razumemo, svaki put kad dođemo na njihovu granicu setim se koliko si gospodin kad putuješ avionom, al se setim i ona dva ručna frižidera i pogleda potencijalnih kontrolora i znam da je nemoguće. Ostaje mi samo da se svađam sama sa sobom i proklinjem geopolitičke prilike na svetu, kako je Grcima pripalo toliko obale i lepote za kojom mi duša čezne! I tako dok razmišljam o stvaranju i rastvaranju na sto stepeni, prebaci se iz šeste leve u trinestu desnu traku i tananana! Prošli i pasošku kontrolu, ravno sat i po kasnije od opasnosti da se proglasim kandidatom za nove predsedničke izbore u Grčkoj, sreća na nisam imala internet da pustim u viralni svet svoj naum i poštedeh sebe silnih objašnjavanja odakle je došla ideja za kandidaturu.

Svi koji su delili muku putničku kroz predivne predele Grčke znaju i da su namerno ostavili najgori deo autoputa na samom ulasku. Prosto te testiraju da vide koliko je jaka želja da smočiš noge u njihovo more. Kad već počneš da sričeš početke epa o stanju na autoputevima dođe i prva naplatna rampa. Iz daleka ciljaš da pogodiš jel 2,5 eura ili 1,50 ili 3,80 putarina. Duž obale igramo se ko da više! Udaramo glavom o šta stignemo i kažemo, ej bre, baš smo seljaci, pa što ne uzmemo onu elektronsku naplatu putarine kao kod nas pa milina, samo hajde. Natočiš je, pa zaboraviš. Eeeee, al ne može tako jednostavno. Nije im odlučivanje jača strana, pa imaš jedno 3-4 operatera koja, pazi sad, svaki održava svoj deo autoputa, svaki ima svoju elektronsku naplatu i naplatnu rampu. Pa majku vam lepu, bogovsku, koliko investitora imate! Ko da ste bogove sa Olimpa zamenili za po 1 investitora. Mislim da 2/3 stanovništva radi na naplati putarine, koliko puta rekosmo kalispera, jacaz, kalimera, nemam pojma sve mi se izmešalo….

Malo je reći da su pejzaži prelepi. Masline na sve strane, zapitaš se ko ih bere, koliko radnika im treba i koja im je dnevnica, postoji li traktor sa priključnom mašinom za branje maslina i u kakve se smeštajne kapacitete denu sve prelepe maslinice. Četinarsko drveće, zimzeleni razne, a sve pod kap po kap sistemom. Idi, sad sam shvatila gde odoše pare od putarine i nije mi žao, aham! Ponegde vidiš i kućicu u njihovom stilu, pa se igraš žmurke s morem, ti bežiš a ono te traži, kad te nađe a tebi sve drago oko srca, misliš se eto me još malo na cilju. Moram priznati da brzo leti vreme kad ti je glava prilepljena na staklu dok klima udara na najjače da se rashladi vreli metal automobila. Čak smo pronašli i benzisku pumpu sa restoranom gde služe pristojan kuvan obrok i više nego pristojnu kafu, a da nije onaj đavo od frapea i ko ga izmisli. Kapućino, espreso mmmhhhhmmm da ti srce zaigra. Rekla bih da ima veze sa povećanim brojem turista iz Italije i tim da za pojedina mesta u Grčkoj postoje sajtovi sa .it domenom, mada i dalje Britanci drže prevlast u reklamiranju Grčke i njenih lepota.

Tako u tim mojim razmišljanjima dođosmo do kraja autoputa za nas. Ukupno 50 eura od ulaska u Grčku do skretanja ka mestu Messini. Tu nas je već i noć uhvatila, jer putovanje je isprekidano, stani piški mi se, stani pije mi se kafa, stani gladna sam, jaooo što je lepo stani da slikam. Skretanje s autoputa i uključivanje na domaći, lokalni put predstavlja pravo zadovoljstvo. Da mi niko ne kaže kako su Grci lenji, ništa ne rade, ovde su sve puteve raskopali, gde god mrdneš nešto proširuju, bagere sve koje imaju sigurno su izvukli na ulicu i rade. Da se razumemo, radili su i subotu, proverila sam lično, išla da obračunam satnicu. Svaka čast. E sad, hotel koji smo izabrali ne pripada praktično ni jednom mestu. Tu je negde, između. Naravno, navigacija je dobila neophodne podatke da viče levo, skreni,desno, 200 metara polukružno, kružni tok četvrti izlaz itd, no nema hotela na toj lokaciji. Idi, izađi u market pitaj, dok još radi gde da idemo. Hajde tu su radile i ruke i noge, umoriš se dok pričaš engleski, elem nađosmo Smeštaj sa velik S, sveti presveti blagosloveni.

Logga beach hotel

E sad još da ostovarimo sve ono što smo i utovarili pa lepo na spavanje uz zvuk talasa,ako ništa drugo bar to je vredelo svih 1400 kilometara.

Prelepa Evia drugo po veličini ostrvo u Grčkoj – južni i istočni deo

Južni i istočni deo ostrva spajam u jedan putopis jer se put u dobrom delu poklapa. Prvo bih krenula od grada Eretrija koji je nekih 10 kilometara udaljen od našeg položaja. Na samom ulasku u grad nalazi se Arheološki muzej koji na našu veliku žalost radi od 8 do 15 časova, što ne odgovara potrebama turista rekla bih, jer većinom ćete se truditi da po najvećem suncu budete ili u morskom ili u kućnom hladu, ali dobro to je neko njihovo pravilo i šta mi sad tu možemo. Njega nismo obišli jer smo većinom prolazili kroz grad posle ovog perioda. No međutim preko puta njega se nalaze iskopine amfiteatra, gimnazije i starog grada Eterije. Problem pri obilasku može činiti to što su amfiteatar i gimnazija zagrađeni i zaključani, no ako ne umirete od želje da sve pipnete sasvim lepo se mogu videti i iz daljine. Ovaj amfiteatar spada po broju sedišta u srednje, bio je stecište naroda iz okoline i broji oko 6.000 mesta za sedenje, svoj konačan oblik dobio je 300 godina pre nove ere i za mene je uvek fascinantno kad se suočim sa činjenicom da su ovakve građevine uspele da pretrpe sve te silne godine nemara. Istorija nas podseća koliko smo malecni u odnosu na sve ono pre nas i ono što će doći posle nas. Amfiteatar se nalazio pod zemljom a njegovo iskopavanje je započeto krajem 1891. godine, na žalost kao ni u slučaju tvrđave u Lefkandiju ni ovde nije u potpunosti isorišten kapacitet za privlačenje turista pa se samim tim i nedostatak novca ogleda u nezavršenom poslu.

Amfiteatar Eretrija

Amfiteatar Eretrija

Stari grad Eretrija bio je nekada vlada za sebe i borio se sa Halkidom u ratu koji je trajao 100 godina oko zemlje koja je u ovom delu plodna. Sastojao se od 4 velike kuće i debelih zidina, bio okružen rekom i bio na neki način zid ka daljem stanovništvu. Danas se uz pomoć tabli koje tu stoje za tumačenje može spojiti priča o tome kakav je to grad bio i koliki je njegov značaj bio.

Stari grad Eretrija

Stari grad Eretrija

Što se pogleda na gimnaziju tiče tu su mogućnosti za razgledanje najslabije jer je samo jednim delom iskopana, ostalo je još dosta posla ali postoji tabla na kojoj je lepo objašnjeno šta je bilo i kako je funkcionisalo. Generalni utisak je da lokacija nije dovoljno iskorišćena u smislu turizma i da se verovatno čekaju donacije ili drugi način finansiranja da se završi iskopavanje. Što se prioriteta obilaska tiče mislim da je šteta ne doći ovde i ne videti i ne osetiti bar delić istorije.

Grad Eretrija sam po sebi je još jedan simpatičan morski gradić u kom se može pronaći sveža jagnjetina sa ražnja, ako ste ljubitelj, lepo prošetati i osvežiti uz dok sa plažom na kojoj postoji travnati deo i teren za odbojku. Odavde takođe saobraća i feri prema Atini.

Na daljem putu ka jugu nailazimo na farme riba, kako to ovde zovu. Najprirodniji mogući način za uzgoj ribe jer se nalaze u samom mogu ( osim naravno onog prirodnog) i ima ih dosta duž južne obale.

Farme riba

Farme riba

Put sam po sebi je skroz u redu, većim delom prati obalu, miris mora i zvuk cvrčaka je uz vas. Grci voze kako voze pa je zato najpametnije držati četvoro očiju otvorene u svakom slučaju. Prolazimo kroz dva, tri veća sela na čijim ulicama se nalaze prodavnice sveže ribe i morskih plodova, kafići, pekare i ono što primećujem da u kafićima većinom sede stariji muškarci i bistre novine ili razgovaraju. Starije žene se mogu videti na putu do prodavnice ili oko kuće, mlađi su verovatno u poslu. Na ovom delu ostrva je osim ribarenja zastupljena još i poljoprivreda u vidu uzgajanja pšenice, povrća, lubenica u ogromnim količinama, grožđa ali ne i toliko maslina što me iskreno iznenađuje. Tu je još i uzgajanje koza i tek po negde koja krava. U ovo doba na prvi pogled deluje kao da sve gori ali kada se malo bolje obrati pažnja vide se mali povrtnjaci, baštice i voćnjaci koji u najvećem broju slučajeva imaju sistem za navodnjavanje kap po kap. Svako selo ima crkvu i školu, koliku toliku.

Na jednom delu puta se odvajamo za istočni deo i plažu po imenu Kalamos, sa koje sam snimak objavila na Facebook stranici Djurovski. Do plaže se stiže lako, označena je i na putokazima, detaljno objašnjenje smo pronašli i na raznim sajtovima. Odlika je čista voda, talasi, tri – četiri preslatke tavernice i ne mnogo ljudi. Postoje dva dela plaže od kojih je jedan više okrenut turistima a drugi lokalcima, negde sam pronašla da je to i jedna od poznatih nudističkih plaža ( nisam proveravala ). Zvuk koji će vas uspavati i milovati dok se izležavate na suncu su talasi koji ne prestaju da huče. Za malu decu kažu nije povoljna, mada uz roditeljski nadzor uverili smo se da deca uživaju. Peskovita je više nego šljunkovita i postoji dovoljan broj ležaljki za sve posetioce. Više nego lep način da uživate u danu.

Kalamos plaža

Kalamos plaža

Posle ove plaže poželeli smo da pronađemo mesto Seta za koje smo čuli da ima još jedan predivan amfiteatar ali se taj put pretvorio u uživanje prirodom i vožnju po visinama raznih planina po unutrašnjosti, dođosmo do Sete u kojoj čini mi se živi 10 stanovnika ali nismo uspeli da nađemo traženo. U svakom slučaju nije nam žao jer tim putem sigurno ne bi smo prošli u nekom drugom slučaju, a bilo bi šteta da nismo.

Put do Sete

Put do Sete

20160804_175214

Druga plaža koja se nalazi na samom jugu ostrva a za koju smatram da je neopravdano izostavljena iz svih preporuka nalazi se u mestu Karistos. Ovo je još jedna odlična plaža za odmor sa decom. Dugačka je prema slobodnoj proceni oko 2 km, peščana, jedno 50 metara u dubinu voda je najdublja 150 cm, fini pesak je na dnu i odlična je za klince da uživaju u morskim čarolijama. U vodi ima ribica raznih vrsta i veličina a pošto je tu i dok za brodove sa kog se može skakati u vodu sa jedne strane zadovoljstvima nikad kraja. Plaža je dovoljno široka da na njoj nema gužve i da imate dovoljno ličnog prostora. Nema baš puno prirodnog hlada ali ima dovoljno suncobrana i mesta za vaš suncobran tako da se ne osećate skučeno. Pošto nas je baš oduševila gledali smo smeštajne kapacitete i oni su u mali u ovom gradiću i popunjeni za sezonu do kraja.

Plaza u Karistosu

Plaza u Karistosu

Fotografija je sa telefona a telefon od mazalica zamućen pa se ne vidi baš u punom sjaju ali možete mi verovatni na reč predivna plaža.

Druga plaža za koju smo dobili preporuku a nalazi se u blizini je Marmari u istoimenom gradiću koji prethodi ovom. Prvobitni plan je bio da na Marmariju provedemo ceo dan a samo malo u Karistosu međutim skroz smo okrenuli priču kada smo videli Karistos. Marmari je više divlja plaža koja je bila bukvalno krcata ljudima. Možda je problem bio u tome što je bila nedelja ali nije nas ništa posebno oduševila. Gomila automobila od kojih nisi mogao da pronađeš parking, jako puno mladeži koja se čini poprilično nacvrcana, a u drugom delu preglasni stariji ljudi koji kao da su na izletu kod komšije Pere. Sve u svemu previše bučno za naš pojam odmora. Možda da smo koju godinu mlađi ili stariji… Plus izgled plaže ništa posebno naspram Karistosa, nismo je čak ni fotografisali.

Karistos plaža

Karistos plaža

Ono što je još ostalo da se kaže o putešestviju na ovu stranu ostrva je predivan put kojim se stiže do juga. Vetrenjače kojih ima na sve strane jer je vetar vrlo jak, sela na koja nailazite kao iz neke druge dimenzije gde je vreme stalo u potpunosti, predivne kozice koje su glavne u saobraćaju i ta neka nesvakidašnja lepota Grčkog ostrva. Evo i jednog kratkog videa koji je nastao na vrhu posle kog se kreće u spuštanje ka ovim napred opisanim mestima i moru. Tu se može čuti vetar i videti spoj kamena i mora, zelenog i žutog, a na žalost ne može se osetiti miris soli u vazduhu.