more

Halkida i severna regija ostrva Evija

Da bih opisala sever Evije ne mogu a da ne počnem sa Halkidom. To je glavni grad regije i prvo na šta nailazite kada pređete prelepi nov most, ujedno i najurbaniji grad na ostrvu, onaj koji daje impuls života ostatku. Da li postoje neke zanimljivosti koje treba videti, da naravno. Izdvojila bih tvrđavu na brdu koje je faktički deo kopna ali gledajući logiku pripada Halkidi i zove se Karababa. Do njega se može doći automobilom, ali moja iskrena preporuka je da parkirate sa druge strane pa pređete stari most Khalkis, šetalište i popnete se peške strmim ulicama ka tvrđavi. Jedan deo puta će vam društvo praviti i šuma kaktusa kojima ne možete a da se ne divite, pogled koji će vam se pružati na grad tokom ove šetnje a još ako idete u suton je fantastičan. Problem nastaje ako u suton želite da uđete u unutrašnjost jer je tvrđava otvorena od 8 do 15 časova. Nismo se dali iznervirati ovom činjenicom i rešili smo da opišemo pun krug okolo makar da je pregledamo sa svih strana. Jednim delom se ide kroz šumu borova – deo okrenut ka Halkidi, deo okrenut prema kopnu gleda na železnicu i velika je verovatnoća da će vam se ukazati neki voz u dolasku i odlasku, i jedan deo gleda na sam grad i šetalište pored mora. Neću vas daviti o detaljima kada je izgrađen itd jer se mogu lako pronaći on-line, poznato je mesto i turistička atrakcija.

Pogled na Halkidu

Pogled na Halkidu

Kada završite sa obilaskom tvrđave vredi spustiti se duž celog šetališta i polako udahnuti duh grada. Ovo je već pravo urbano mondensko šetalište, puno restorana, kafića i simpatičnih brodova koji su se tu privremeno zaustavili. Postoje aparati za njih na ulici za gorivo i ostale potrepštine. Puno mladih u poprilično istom fazonu ( svi valjda kupuju u istim prodavnicama), dama u punom sjaju, a i gospoda ne zaostaju, simpatičnih ponosnih vlasnika ljubimaca, roleraša, nema šta nema. Vrve svi kao mravi i muzika u stilu od Nirvane do Silvane. Inače, primetili smo da vrlo vole „novokomponovanu“ muziku vrlo sličnih, da ne kažem istih ritmova kao i kod nas. Takođe vole i spuštene prozore i glasnoću takvu da ti ispadaju oči na federe. Vidi se da smo sličnog mentaliteta.

Šetalište Halkida

Šetalište Halkida

Postoje u gradu još neke turističke atrakcije kao što je Crvena kuća, par crkvica ali da bih nastavila dalje i opisala sever preskačem ono što na mene nije ostavilo poseban dojam.

Od Halkide se krećemo sada prema banjskom naselju Edipsos, za koje smo dobili preporuke i pročitali baš pozitivne utiske. Iskreno, meni je veće oduševljenje bilo put do tamo nego sama banja. Put je apsolutno predivan! Prvo prolazimo kroz predgrađe Halkide i skoro se vozimo pored mora dobar deo puta pre susreta sa planinskim vencima. Penjete se polako prema borovim šumama i prate vas zvuci cvrčaka na sve strane. Pošto je put takav kakav je i ne dozvoljava jurcanje najpametnije što možete da uradite je da otvorite prozore, pustite neku finu tihu muziku i uživate u okruženju. Mirisi koji vas prate tokom penjanja kroz planinske vence u parku Katafigio Agrias Zois Dafnonta su fenomenalni i bilo bi šteta tuda samo projuriti. Put do banje od Halkide traje skoro 2 sata uz naše povremeno stajanje da snimimo ili fotografišemo prirodu. Ni sama ne znam koju bih fotografiju izdvojila da podelim sa vama.

Pogled sa vrha

Pogled sa vrha

Uživancija je stvarno imati privilegiju i voziti se kroz ovaj krajolik. Na drugoj strani posle spuštanja čekaju vas rodnije i zelenije poljane na kojima se može naći razno povrće, pa čak i kukuruz što smo sada prvi put videli na ostrvu. Tu su i ulični prodavci po principu tu mi je njiva a tu mi je tezga pa ste sigurni da kupujete sveže povrće. Ovde su predivne bundevice stigle za prodaju pa sam baš uživala razgledajući ih.

 

Bundevice

Bundevice

Pri kraju puta ka banji vrućina je još intezivnija jer smo izašli iz šumovitih predela i mene već malko hvata neka uspavanost ali posle 30 minuta eto nas, dobar deo puta od ovoga vozili smo uz more, što bliže što dalje pa smo našli i jednu simpatičnu zavučenu plažicu na koju smo kasnije u povratku i svratili i popili savršen kapućino sa ne tako savršenom cenom. Puštaju doduše Tonija Beneta, Frenk Sinatru i slično pa smo im cenu oprostili a i more je savršeno čisto. Ona se nalazi na potezu između Limnija i Roviesa, nema je među preporučenim plažama ali zato je ja od srca preporučujem još više, evo i jedne njene fotografije. Lako se pronalazi jer je pored samog puta i kada se polako vozi primeti se da ima dosta vozila na putu parkiranih okolo.

Predivna plažica

Predivna plažica

Elem, stigli smo i do hvaljenih lekovitih izvora. Na prvi pogled stvarno deluje nestvarno. Vruća voda, toliko vruća da vam je teško i da je pipnete u samom delu gde izvire, koja je pri tom slana i uliva se direktno u more. Tu je baš banjski objekat u koji možete ući da se kupate uz nadoknadu, doći na terapije i sl, ali nama to nije baš interesantno jer smo došli više iz radoznalosti nego da se natapamo ceo dan. Rekli su nam da nije preporučljivo biti na tom toplom delu duže od 15 minuta. Ok, prvo smo malo razgledali a zatim pokupili stvari i spustili se na plažu. Moj prvi utisak je da je toplo kao u paklu, poprilično skučeno i prljavo. Ne mislim na more već na samu plažu. Mi smo stigli oko 12 h, to jeste najtopliji deo dana, ali nije nam prvi put da u to doba negde dolazimo. Suncobran je jako teško namestiti jer je plaža samo površno peskovita dok je dubina kamen, a postavljenih suncobrana ima svega tri koja su naravno zauzeta. Istovarili smo se i u vodu, da se osvežimo pa onda da vidimo mi te tople vode. More je kristalno čisto, ima puno morskih ježeva i ulazak je malo problematičan ako ne nosite neku obuću jer ima dosta većeg kamenja koje je klizavo. Plaža je u to doba već puna. I da, ovde smo prvi put čuli naše turiste o kojima sad ne želim da pišem jer ću se iznervirati, ali ću već u nekom od kasnijih tekstova objasniti s čim smo se susreli kad su u pitanju turisti s našeg govornog područja, pri tom nisam od onih koji se prave da nisu iz Srbije kad odu na godišnji.

Termalni izvori Edipsos

Termalni izvori Edipsos

Ovde je lako plutati u vodi, ali čini mi se da nije baš najsrećniji izbor za porodicu zbog dece koja mogu lako da se udare, okliznu, nabodu na ježa, dosta je skučeno. Pošto smo se dobro rashladili krenuli smo da se ugrejemo na termalnim vodama. Molim vas ako idete izujte se i idite polako. Meni su rekli da je bolje obuti se jer je klizavo, ali tako je još lakše kliznuti. Tako sam opalila zadnjicu u neku rupu da mi je ostala masnica. Dakle, samo polako i bolje izuveni jer možete da osetite koji je kamen klizav. Što se tiče vode stvarno je kao što sam već rekla topla, primetila sam da neki ljudi sede baš u tim delovima gde izvire, nema šanse ja sam probala i previše je toplo. Mi smo se malo probrćkali na mestu gde se spaja sa morem i to je sasvim ok. Čini mi se da kad misle da je nešto lekovito ljudi su po malo čudni, misle sve će ih proći ako se budu smočili tokom jednog dana 5 sati.

Uglavnom došlo vreme da se izvadimo iz vode, sedeli smo na obali otprilike 10 minuta da malo dođemo sebi i otišli. Pošto je obala zagrađena šetalištem imate osećaj da nema daška vetra, previše je ljudi na jednom mestu i jednostavno je previše vruće. Verovatno je mnogo bolje ako idete u banjski objekat na više dana, ne znam. ostaje za neki drugi put.

U povratku smo osim one napred opisane plažice pronašli i jednu potpuno divlju, nad koju se naginju borovi i na kojoj vlada savršena tišina koja je bila raj za dušu i uši posle banje. Nalazi se na putu kod mesta Chronia i ako želite mir savršeno je mesto za bekstvo.

Divlja plaža

Divlja plaža

 

U povratku sam se trudila da upijem zvuke i mirise severa jer sam znala da neće biti dovoljno vremena da se obiđe baš svaki delić ostrva, jer je godišnji kratak a isplanirali smo još toliko toga.

Dolina hramova – Sicilija

Razmišljam koji deo Sicilije sledeći da opišem i shvatam da nam je nedostajalo još nekih 15 dana da obiđemo sve ono što smo u početku želeli. Kada smo krenuli da planiramo put, iskreno, nisam bila sigurna da ćemo uspeti da vidimo ni ovoliko koliko jesmo za to malo dana što smo ih proveli na ovom prelepom ostrvu, najvećem na Mediteranu.
Dolina hramova je još na početku bila jedna od stvari koju ćemo sigurno obići, što bi se reklo must. Agrigento je njen predvodnik, tako da smo i njega stavili u istu turu.
Put od Catanie do Agrigenta je skoro skroz spojen autoputom pa se stiže lako i jednostavno. Predeli kroz koje prolazimo su prelepi, od kiše koja nas je ispratila i temperature koja je zahtevala duge pantalone na sredini puta nas dočekuje sunce i toplota. Izabrali smo nedelju pa su putevi bili relativno prazni. Nema puno turista, ali ni lokalnog stanovništva. Uz put se nižu maslinjaci, polja agruma i strnjišta. Boja trave već polako prelazi iz zelene u zlatnu, dok su reke jedva vidljive u plitkim koritima.

Predeli centralnog dela Sicilije

Predeli centralnog dela Sicilije

Agrigento se pojavljuje iza okuke, iznenada. Već se toliko naviknete na vijadukte koji se smenjuju jedan za drugim da ne očekujete iza sledećeg grad u svoj svojoj lepoti i veličini. Sigurno još manje očekujete da će vas vijadukt uvesti pored zgrada u srce Agrigenta. Na moju veliku žalost nisam spremila fotoaparat za takav doček, a vraćati se unazad zbog predela je bilo komplikovano. Široki autoput se pretvara u uzan put sa jedva dve trake koji vas svojim krivudanjem vodi ka Dolini hramova, turističkoj atrakciji koja uveliko utiče i na život u gradu. Obzirom da je bila nedelja i vreme ručka grad je dremkao u tišini i pustio nas brzo da idemo dalje.

Još od momenta kada se polako izvlačite iz grada ka obali naslućujete da se tamo nalazi nešto magično, na suncu čija toplota sada već dostiže onu tačku koja određuje razliku između toplog i neprijatnog. Parking ispred ostataka velelepne građevine je na pola puta da bude popunjen pa se uz malo muke smeštamo i krećemo u radoznalu turu. Nedeljom nije moguće ići u muzej koji se nalazi u sklopu Doline hramova i moram reći da mi je zbog toga iskreno žao. Cena ulaznice je 12 eura, a sa ulaskom u muzej 15, po osobi naravno. Prostor gde se nalaze hramovi je ograđen tako da se sačuva od neovlašćenog ulaska.

Pogled prema moru

Pogled prema moru

Mogla bih reći da me na prvi korak zemljište i vegetacija asocira, po malo, na pustinjske krajeve. Zemlja koja izgleda kao da se puši od prašine koja se podigne od turističkih ubrzanih koraka. Suv vazduh sa povremenim osećajem blizine mora, kaktusi na sve strane. Prilazimo prvom hramu, ujedno i najočuvanijem sa razjapljenim ustima kojih nismo ni svesni. Zagledamo te stubove, očekujemo da nam nešto šapnu, kako su tu dospeli i šta ih je održalo do sada u takvom stanju. Za hramove se veruje da su nastali od grčke ruke, tako da su brodovi s mora mogli da ih vide a i stanovnici pored obale, na bezbednoj udaljenosti bogova od svakodnevnih molbi skrušenih ljudi.

Najočuvaniji hram

Najočuvaniji hram u pozadini

Dolinu hramova čini niz četiri hrama, Zevsov koji je ujedno bio i najveći je sada u najgorem stanju, više se može naslutiti njegovo postojanje kroz kamenje koje leži bezbrižno okolo nekadašnjeg hrama, nego što se sa sigurnošću reći gde se tačno nalazio. Ostali su više manje još u stojećem položaju i mirno posmatraju okolinu i ljude koji su, prema njihovim merilima, prolazni. Ako ste bilo kada u životu pomislili da ste veličina, dobro je doći na ovakvo mesto te podsetiti se koliko je ljudski život mrva u odnosu na beskraj vremena i tačkica u odnosu na veličine prirode i tvorevine predaka.

Hram i Agrigento u pozadini

Hram i Agrigento u pozadini

Sada je put za obilazak svakog hrama jednostavniji jer su izgradili nadvožnjak preko puta pa ne morate izlaziti iz jednog dela da bi ste stigli do Zevsovog hrama. Svaki korak je interesantan, vodimo računa da primetimo detalje, osobenosti ovog mesta a pogled nas vuče prema moru jer je u neposrednoj blizini i boja je očaravajuća.

Pogled u daljinu

Pogled u daljinu

Ne možete a da se ne zapitate zašto baš tu? Odgovor su imali oni koji su hramove i podigli, a mi možemo da naslućujemo koliko su bogovi bili poštovani i kolike su bile žrtve da se podigne ovako velelepno zdanje.
Obzirom da je blizu niza odmarališta krcato je turistima sa svih strana sveta, srećemo većinu jezika Evrope, svi do jednog se dive i uživaju. Ako se umorite od silnog razgledanja i razmišljanja tu je i par kafića za kafu i predah, kao i toaleti ako telo odluči da ga nije briga za silne lepote i da ima druge prioritete.
Bez obzira na prašnjave cipele i duge pantalone koje nas dodatno greju odlučujemo da siđemo do mora i barem na tren urežemo te boje u koru mozga za neka kasnija razmišljanja i uzdisanja. Vozimo se oko 10 kilometara sa druge strane u odnosu na onu kojom smo stigli i pristajemo na prvom mogućem mestu gde se prstići mogu osoliti.

Južna strana Sicilijanske obale

Južna strana Sicilijanske obale

Uživamo još malo pored obale a zatim krećemo nazad, ka Cataniji. U glavi se roje pitanja i podpitanja, prepuštamo se maštanjima šta se sve dešavalo baš tu, koji su sve moreplovci čeznuli da vide vatre u hramovima, koliko reči molitve je izgovoreno na oltarima i kako je došlo do toga da se deo hramova uništi.

Nailazimo na vreme kakvo nas je i ispratilo, pa i na ovu prirodnu lepotu kojoj nikad nismo bili bliže.

Vrtlog

Vrtlog

Da li je vredelo prevaliti 200 kilometara u jednom pravcu zbog Doline hramova? I te kako!

Lefkada adventurers only

Dok se na šporetu krčka ručak mirišući na jesen, listam fotografije sa mora i stvarno ne mogu da odolim da vam ne pametujem o Lefkadi. Moram, jače je od mene da vam dam onaj netraženi savet, pa vi sa njim šta god vam volja.

Zašto da Lefkada? Za nas je bilo odlučujuće to što gospodin Mrgud (nazvan od milja)  nije već bio tamo, a kako je Grčka njegovo područje, ja sam do sada ispitivala samo obale nekih Gora, malo nekih Italija i Španija, nisam se mešala baš previše u izbor. Meni je bitno da je slano i da se negde putuje. Nisam Izbiračica. Pogotovo sa organizovanjem dva godišnja odmora u različitim firmama, pa još u sred sezone. Što bi se reklo meni mindeć samo da se bućnem.

Dakle, Lefkada ako nemate sitne dece može biti fantastičan izbor!

Evo šta možete da očekujete na ostrvu i putu do njega :

– more, more, more, more. Sa svih strana more. Jelte, ostrvo je u pitanju.

– slano i još slanije, vetrovito i još vetrovitije.

– ako idete kolima malooooo više gužve na granici u jutarnjim, a bogme i svim ostalim časovima na granici Srbije i Makedonije, u stvari na svim granicama.

– put, podnošljiv. Rećiću vam samo da u momentu prelaska u Grčku sam rekla da me se javno linčuje ako još jednom kažem da imamo najgore puteve u Evropi.

– e sad, ako volite da istražite barem malo šta ima zanimljivo za videti tamo gde idete, moram priznati da će vam najkorisniji biti Trip adviser i to baš ovaj britanski. Kasnije sam uklavirila i zašto.

– od korisnih preporuka i putopisa na srpskom skoro ništa korisno, nije da ne idu ljudi tamo već niko ne piše.

– od korisnih preporuka na engleskom može još i ovaj kao i ovaj sajt.

– pripremite mapu, dobre gume na autiću, proverite ga pre puta obavezno i u momentu dolaska na ostrvo zaboravite na navigaciju. Znači kompas je sasvim normalan deo opreme, jedan ašovčić, roštilj i možda neki solarni panel. Navigacija vam neće služiti ič.

Ok, do sada sam vas već ubedila da sigurno izaberete Lefkadu. Samo još da napomenem, ako očekujete ovde u ponudi za smeštaj da ćete naći eksluzivne hotele sa 656 zvezdica – teško. Većinom su privatni smeštaji, ima i nešto hotela na ostrvu, nisu loši ali nema dečka da vas hladi i rasteruje komarce.

Dakle smestili ste se. Mi smo bili stacionirani u Nidriju, malo mestašce, simpatično. No to i ovako nije bitno jer će služiti samo za spavanjac.

Jesam već spomenula da ne idete bez automobila? Put jeste dug ali vredi žrtve. Automobil je must. Ili motor. Ili bicikli ako ste jakoooo veliki avanturista. Cena goriva nešto viša nego kod nas, u zavisnosti od pumpe. Izbegavajte privatne, imaju NIS 🙂 odnosno nešto poput toga, državna što bi se reklo. Cena dizela i ostalih mu derivata varira svaki dan. Biće u skladu sa svetskim tržištem. Uglavnom, dizel oko 1,40 evrića za litru.

Malo podataka: Lefkada ima površinu oko 300 km2, oko 120 km je put oko ostrva, a dužina obale je oko 117 km. Jonsko je ostrvo. Glavni grad je Lefkas,a Nidri gde se smešta većina Srba je 17 km dalje.

Mi smo imali turističkog vodiča, čije smo usluge koristili prvi i zadnji dan. Dovoljno govori da smo obišli i prošnjuvali više nego on koji radi tamo već 5 godina kako je sam rekao.

Nego, plaže. Zbog toga ste došli.

Severo zapadne su : Pasa, Nikiana, Agios (Sveti) Joanis, Kaminia, Pefkulija, Agios Nikitas, Milos, Katizma, Kavalikefta i Megali Petra.

Redom:

Pasa:  malecna, malecna. Kao da ste upali nekom na privatni posed, samo očekujete nekog brkatog Grka da izleti i počne da maše puškom a vi zato spremite maslinovu granu, toga bar ima.

Nikiana:  malecna plaža ispred taverne, nije baš kao kod komšije, više onako kao eto nekako smo i tu ugurali plažu. (Osećaj sa dvorištem me je pratio i kroz sve seoske puteve). Plaže su inače kamenite, samo u različitim bojama i kalibracijama šljunka (što bi rekao gospodin Mrgud). Znači, zaboravite pesak. Eh, da zaboravite i super mega giga opremljene plaže, većina njih je potpuno divlja.

Kaminia: slično samo bez kafića.

Pefkulija : prva plaža koja podseća na plažu. Recimo ćerka plaža. Ima čak i ležaljke. Doduše ima i neki vidikovac. Htela još da vam kažem, kad vidite znak za plažu i 1,5 km do nje, najčešće u prevodu znači : parkiraj kola sad ćeš da pešačiš 1,5 km i to pod punom ratnom opremom.

Agios Joanis:

Agios  Joanis

Agios Joanis

Jel treba još nešto da pišem?

Ok, raj je za vidsurfere i sve ostale surfere, mi smo je prozvali našom plažom, ako hoćete da se odmorite od sopstvenog jezika i ljudi iz divne nam Srbije bingo! Većinom Italijani, najpribližnije pesku, tu je kafić, kabina za presvlačenje, toi toi, vetrenjače, ležaljke. Eh, da! Ležaljke se u principu ne naplaćuju, obično su u sklopu kafića, konobar dođe i ponudi vas da nešto popijete, donese. Manje više šta god da poručite je 5 evrića za dve osobe, počevši sa odvratnim kafama koje prave pa do soka u pakovanju 0,3 ili 0,5l.

Agios Nikitas i Milos : sorry, ne mogu ništa da napišem. Nismo otišli. Odbila nas je gomila parkiranih automobila parkiranih sa obe strane puta u nedogled, svih naroda i narodnosti. Idi, samo od pogleda izgubismo svu želju. Inače, kažu da su čiste. Do Milosa može se stići kozijom stazom preko 30 kamenih stepenika pa dok vam duša ne ispadne i to kroz nos u narednih 25 minuta pešačenja. Ili brodićem 6 evra po osobi da vas odveze i doveze sa plaže Nikitas. I dodatna opsanost su nudisti na plaži. Mislim da se ne sapletete o nekog.

Katizma:

Katizma

Katizma

Samo jedna reč : civilizacija. Dakle turbo folk na grčkom, sunobrani, ležalje, wc, parking, ludilo! Ali dobro dođe posle istraživačkih pohoda. Talasi inače sa ove strane su sada već znatno veći. Stepenika do plaže: 0. Jeeee!!! Noćom imadu i žurke za mlađadiju ako vole!

Kavalikefta i Megali Petra: praktično jedna do druge, ovo su najdivljije plaže na koje je naša noga kročila sa kopna. Jesmo istraživači i jesmo zaluđenici pronalaženja mesta bez previše ljudi ali put do plaže je toliko nepristupačan da sa rancem na leđima ne možete da prođete nego morate da se rasteretite pa lepo poreko okrenete pa kroz stene. Oprez za malo punije, moraćete da idete drugom, gorom stazom. Ovde obavezno sa suncobranom makar ga u ustima nosili, sunce prži, prirodnog hlada nema osim ujutru jako rano, suncobrana za iznajmiti nema. Kafića takođe nema, a nema ni gde da se jede. Znači ful koža klima i sve da se to ponese! Ipak, naj naj naj približnije pesku je upravo na ovim plažama. Pažnja: nudista na sve strane!

Kavalikefta

Kavalikefta

Jugo zapadne plaže:

Desimi, simpatična, ima dve pećine do kojih se može doći samo plivajući.

Mikros Gialos: fina sa sitnim peskom, super za usput.

Amousa: oko 18 km od Nidrija, suncobrani, ležaljke, kafić.

Vasiliki: u mestu Vasilikiju, simpatična i zgodna kada dolazite sa decom na letovanje, odmah tu, blizu smeštaja.23 km od Nidrija, može da se vidsurfuje.

Agiofili: Zemljani put oko 2,5 km od Vasilikija ili brodićem. Izgleda kao da je usečena na ostrvo. Dobra za usput.

Egremni i Porto Kaciki: savet, na obe isključivo brodom. Do prve 350 stepenica i nešto prašnjavog puta. Do druge, najlepše plaže koja se našla na svetskoj listi najlepših plaža, ima plavu zastavu itd 120 stepenica. Sitnica. Put do njih, onaj asfaltni deo predviđen za visoko vozilo. Parking 5 evra. Ima nešto kafića koji se nalaze pre ovih 120 stepenica. Mala je i na njoj je gomila ljudi. Ali je stvarno P R E L E P A!

Porto Kaciki

Porto Kaciki

Na slici se vidi i brodić za krstarenje: Lefkada, Itaka, Kefalonija, Meganisi, Skorpio.Preporučujem!

Pobrojah plaže i rekoh po koju , pa ću da skratim.

Ono što još možete i svakako preporučujem da vidite je još :

– Pećine (2 kom) Karouxa cave , Chirospilia. Malo ćete lutati dok ih ne pronađete, vredne su lutanja.

– Manastir Feneromenis

– Ako se hranite po restoranima obavezno idite u The Kathogi , tamo smo se tek najeli kao sav normalan svet! Domaćinin su engleski par, Piter i Alison, divni su, gostprimljivi, prijatni. Kuhinja je apsolutno fantastična! Jela su kao da ste svratili kod bake samo malo modernija i niko vam ne diše za vratom , još nisi pojeo! Dezerti i kafa, melodija ukusa!

 

Tako, vredelo je voziti se tolike kilometre!

 

Ako želite još nešto da saznate stojim na raspolaganju. Puna sam priča.

 

Odoh sad da još malo maštam o sledećoj destinaciji…