Methoni

Istorijska mesta Peloponeza – tvrdjave Methoni i Koroni, oči Venecije

Ove godine smo rešili da odmor i kupanje, uživanje u suncu i mirisu mora ima prioritet u odnosu na obilazak Peloponeza. Ipak, bilo bi mi jako žao da bar nešto nismo videli, bar malo da zavirimo i načnemo priču o istoriji zadnjeg prsta.

Osim svima poznate Sparte, Peloponez je poznavao i vlast Venecijanaca kao i Otomanskog carstva. Vojnička čizma ga je često gazila, a zabeleženo je da je bio nastanjen od Paleolita. Naziv Peloponez nosi po junaku Pelopsu za kog se, po mitologiji, veruje da je osvojio celu oblast. Više o istoriji možete pročitati ovde, ukoliko vas zanima.

Za mene, pored osećaja da koračaš istom zemljom kojom su koračali Spartanci koji te onako okuraži i da ti posebnu setu i radost u isto vreme, poseta tvrđavama znači male lekcije o istoriji. Iako mi je deda redavao istoriju i geografiju ceo životni vek, nisam nikad bila posebno naklonjena pamćenju detalja u vidu godina i tačnih imena, naziva istorijskih dešavanja. Istorija kao predmet u školi me nikad nije privlačila, ali mi je zato život  omogućio da posetim neka od istorijskih mesta i trudim se da tokom posete saznam i zapamtim što više mogu.

Krenimo redom od Koroni tvrđave. Nalazi se na unutrašnjem delu prvog prsta u istoimenom gradu, južnozapadni deo poluostrva, zaliv Messinia. Podignuta je u vreme vladavine Venecijanske republike na samom obodu zaliva tako da se zidine tvrđave nadovezuju na litice mora.Ceo grad Koroni ima 1,409 stanovnika po popisu iz 2011.godine Tvrđava je sagrađena u 13.veku i obnovljena u 16. od strane Otomanskog carstva.

Kada ulazite u grad i krećete prema tvrđavi prolazite kroz uske ulice tipične za Grčku. Snimak jedne od njih sam stavila na FB stranicu pa možete pogledati. Uvek me oduševe ovakve uličice, mislim nema šanse da ćemo uspeti tamo da se zavučemo i nekako uspemo. Čak i da parkiramo kola. Ono po čemu je posebna po meni je to što je još živa. Kad kažem živa, podrazumevam da unutar nje još ima stanovnika. Ti ispod tvrđave nalazi se ulica u kojoj su kućice raznih boja, roza ispred koje drema kuca, pa tipično bela sa plavim prozorima, žuta sa cvetnom oazom na terasi, krem sa papagajem i ribarskim priborom. Nailazimo i na jednog vremešnog ribara koji sprema mrežu za posao. Sa ove strane ispred samog ulaza pruža se predivan pogled na uvalu i pristanište, ribarske i druge barke koje čekaju da se otisnu i krenu put plavetnila.

Ulaz u tvrdjavu Koroni

Ulaz u tvrdjavu Koroni

 

_MG_1995

Dve kuće obojene belo sa macom koja spava u žardinjeri doprinose šarmu. Jedna od njih zapuštena, propala a druga kao da je sad iz bajke izašla. Na drugom kraju tvrđave smo pronašli još dve slične. Život se i dalje odvija unutar zidina, kao što vidite.

Crkva tvrđava Koroni

Pored kuća, i dalje postoji groblje koje je „aktivno“ i crkva koja takođe i dalje ima svoju funkciju, dok je na drugom kraju još jedna koju obnavljaju.

Obnovljen deo spoljnog zida

Kroz celu tvrđavu se smenjuju stabla smokve i maslina. Vide se delovi koju su rekonstruisani i delovi gde je rekonstrukcija tek počela ili završava. Biće potrebno još mnogo vremena i truda, sredstava da se sačuva od propadanja.

Pogled na zaliv

Dok tumarate i tražite gde je bila koja zgrada i pokušavate da odredite veličinu i položaj istih, zvuk talasa i miris mora vas golicaju.Sa tvrđave se pružaju pogledi na tri strane, more i pučina sa jedne, mala luka samog mesta sa druge i sa treće puca pogled ka Koroni i planinama iza njega. Iako smo došli u 11 h kada je sunce već uveliko na nebu, ne osećate toliko toplotu zbog strujanja vazduha sa mora.

Ostavila je na nas predivan utisak u svoj svojoj sadašnjoj skromnosti. Shvatate strateški položaj i važnost tvrđave za vojnike i očuvanje vlasti nad teritorijom, kada je jednom obiđete.

Nastavljamo put tvrđave Methoni. I ona nosi isto ime kao grad u kom se nalazi. Putovanje od jedne do druge koje traje oko pola sata kolima duž obale, uz prijatne prizore planina i mora, poprilično dobar put, pravo je uživanje. Prvo što primećujemo je visinska razlika. Dok je Koroni smeštena na brdu, na samoj litici, Methoni se nalazi maltene na nivou mora. Okružena sa tri strane morem i sa jedne kopnom, predstavlja pravo uživanje za radoznalo oko turista. Na samom ulazu i prilasku glavnoj kapiji neodoljivo podseća na Petrovaradinsku. Šamci kojima je mogla biti puštena voda nekada davno i uzak most  sa 14 lukova dele je od ostatka naselja. Sagrađena u 13. veku, jedna je od najvećih u oblasti Mediterana,sama tvrđava slavi Veneciju i njenu tadašnju arhiktekturu.

Jedan od očuvanijih delova tvrđave Methoni

Spremite dobru obuću (ne kao ja japanke), vodu i šešire za obilazak. Svaki kutak je zanimljiv na svoj način i želećete sve da obiđete. Na slici gore je ulazak u tvrđavu, most sa lukovima.

Centalni stub

Centralni stub u tvrđavi, kod kog su se okupljale vojske, pravile manifestacije i koji je služio kao mesto sastajanja.

Stambeni objekat

Sa leve strane fotografije u  prvom planu sa kružnim krovom nalazi se stambeni objekat dok je iza njega crkva koja je trenutno u fazi obnove. Sa desne strane se vidi jedan od spoljnih zidova sa izviđačkim kulama.

Pogled na Bourtzi - zatvor dodat za vreme Otomana

Pogled na Bourtzi – zatvor i mesto gde su se izvršavala pogubljenja, nalazi se na kamenom ostrvcetu i dograđen je za vreme Otomanskog upravljanja tvrđavom.

Unutrašnjost

Unutrašnjost zatvora bez daščanih podova i stepenica koje su istrunule od vremena, vetra i soli. Deluje zastrašujuće i očaravajuće u isto vreme.

Pogled na tvrđavu

Spoljna strana tvrđave slikana od strane zatvora, kao što se vidi povezane su uskim kamenim putem, okružene morem.

Nisam spomenula a bitno je reći da se ulaz plaća i da košta 2 eura po osobi za odrasle. Nije visoka cena za ono što ćete videti i iskusiti. Malo je reći da je predivno.

Ono što je besplatno je kupanje na plaži koja se nalazi uz sam bok tvrđave, potpuno peščana i plitka, savršena za klince, za istraživanje ronjenjem bez dodatne opreme i za izležavanje i sunčanje.

 

Smeštaj, plaže i uopšteni saveti o biranju destinacije za odmor

Peloponez sam po sebi je bogat obalama , ima tri poluostrva i gomilu plaža. Verujem da ima za svakog po nešto, ko je spreman da se upusti u avanturu. Prvo se osvrćem, još jednom, na način pronalaženja smeštaja.

Već sam u prošlom tekstu rekla da su naše agencije poprilično ograničene i ne fleksibilne kada je smeštaj u pitanju i držim se tog stava.Ne kudim ih, samo kažem da je njihov posao (oni ga tako shvataju) da vam ponude i prodaju smeštaj, eventualno prevoz. Dalje od toga ne očekujte. Na Lefkadu smo 2013. godine išli preko agencije. Nismo dobili ništa više u smislu usluge od onoga što i sami uradimo preko online rezervacija.Vodič koji se nalazio tamo na ostrvu nije znao da nam kaže ništa više od onoga što smo pročitali pre dolaska, na kraju smo mi njemu objašnjavali šta još sve može da se vidi.

Moja preporuke za odabir smeštaja su:

  • Booking – sajt preko kog možete rezervisati bilo gde u svetu. Vrlo je jednostavan za korišćenje, nudi široki spektar smeštaja u smislu cene i kvaliteta, ima mogućnost sužavanja pretraga na osnovu vama bitnih parametara i ima ga i na srpskom. Tu su ocene svakog hotela, koje ne možete dati ako niste bili gost istog, sa opisima šta je bilo dobro a šta nije. Većina današnjih smeštaja želi dobru ocenu preko njega i potrudiće se da vas zadovolji, ako ne tu je ocena i za to. Možete odmah da vidite da li imate mogućnost parkiranja unutar smeštajne jedinice, u poslednje vreme vam nude i da rentirate kola preko njih i slične usluge povezane sa putovanjima. Možete da naglasite da želite kasniji dolazak, možete da vidite da li je objekat koji želite da iznajmite pet frendli ili nije i takve stvari koje omogućuju da vam život i putovanje bude lakše i jednostavnije.
  • Tripadvisor. Moram priznati da njega nismo toliko često koristili za rezervacije koliko za proveru. Hotela, kafića, restorana, atrakcija i vrlo je zgodan kada putujete negde i treba vam vodič. Eto, on je kao neki virtuelni, besplatan vodič. Kao i od pravog ne možete očekivati da će potrefiti sve što vas zanima ali će sigurno olakšati putovanje i istraživanje.
  • Možete lično pronaći hotel i sa njima iskomunicirati, imate Google Maps preko kog možete pristupiti satelitskom snimku svakog hotela ili dela gde želite da idete i na taj način pronaći hotel. Napominjem konkretno za Grčku da sam od prijatelja dobila i pozitivna mišljenja za sajt Nikana, ima i mnoštvo drugih sajtova, slobodno ih pretražite.

Ovaj zadnji prst Peloponeza (vidite prošli post za našu trenutnu lokaciju) obiluje smeštajnim kapacitetima, sa obe strane. Na prvu ruku bih rekla da su se nekako podelili. Zapadni deo, onaj bliži Zakintosu je urbaniji, poželjniji za mlađu populaciju. Ovaj istočni obiluje smeštajem u delovima koji ne pripadaju ni jednom gradu, nema prodavnica, nema kafića, nema muzike. Dakle, više pogoduju porodicama koje su došle da se stvarno odmore, zaljubljenim mlađim i starijim parovima, kao i svima onima kojima je gužve preko glave. Bilo bi dobro imati na raspolaganju automobil u slučaju odabira ovakvih mesta kao polazne tačke, jer će vam omogućiti da ne osetite nedostatak napred navedenog i pomoći vam u osvajanju i razgledanju.

Moje pitanje za ljude koji idu na odmor i pitaju za preporuku je uvek : „A šta očekuješ od odmora? “ Ukoliko očekuješ da ćeš lumpovati do zore šta ti vredi hotel uz more u čijem krugu nema kafane ni u blizini, a i suprotno.

Dakle, pre nego što odlučite gde želite da letujete postavite sebi sledeća pitanja:

  1. Šta očekujem od letovanja?
  2. Koliko para sam spreman da potrošim na smeštaj?
  3. Šta očekujem za taj novac? Budite realni ovde
  4. Koliko para sam spreman da potrošim za hranu i ostale drangulije (kafa, sokovi, sladoled itd)?
  5. Koliko kilometara sam spreman da pređem da bih dobio ono što želim?
  6. Da li ću radije žrtvovati broj dana proveden na moru ili kvalitet smeštaja ukoliko ne mogu da sve uklopim?
  7. Šta mi je još bitno da vidim? Možda ništa, možda samo hoćete da se izležavate na pesku 10 dana i to vam je dovoljno.
  8. Da li mi je bitna blizina restorana, kafića, prodavnica i sl?

Za početak  budite iskreni kada odgovarate na njih i odgovori će vas dovesti do toga gde želite da idete i koliko para ste spremni da za to izdvojite. Danas na internetu možete pronaći gomilu članaka o svakom mestu na koje želite da odete, što na srpskom jeziku što na engleskom. Za mene, kada je Grčka u pitanju, okosnicu predstavljaju britanski sajtovi. Tripadvisor okrenem na britanski (English UK) da bih pogledala preporuke za restorane i kafiće. Oni su poprilično rigidni i očekuju u većini slučajeva da im se titra, a vole Grčku. Ako je njima neki restoran ok, znam da će se meni dopasti i da će klopa biti odlična.  Prosto iskustvo je do sada tako pokazalo.

Iako se mi vodimo kao „paradajz“ turisti smatram da nije tako. Naš čovek voli da pojede i popije, a to su glavne osobine dobrog turiste. Mi idemo po restoranima, idemo po prodavnicama, kupujemo, ispijamo kafe, vučemo kući 100 l maslinovog ulja i 15 kg feta sira. Po nekad odvučemo i pola morske obale, al to će nam oprostiti.

Elem, da se vratim na očekivanja i ispunjenje istih. Hotel u koji smo došli u potpunosti je ispunio naša očekivanja jer smo to što smo platili i dobili, a bili smo svesni šta plaćamo i šta možemo očekivati. Hotel sa 2 zvezdice, kreveti udobni, čistoća zavidna – spremačica svaki dan ulazi briše sobe, kupatila, menja posteljinu i pečkire po potrebi, a najređe svaki drugi dan. Juče sam baš shvatila da jastučnica prelepo miriše i tome sam obradovala jer znači sinusi su se očepili. Nameštaj sigurno nije Luj XVI, običan, čak ga po meni ima i previše u sobi, dalo bi se po nešto i izbaciti, al ne znam šta nalažu hotelska pravila. TV – mali, nismo ga ni uključivali, kome danas na odmoru treba TV. Em sam jedva dočekala da ga ne gledam ni u prolazu, em more, em sunce, em tu su interneti i čuda tehnologije. WiFi – onako, evo pokušavam već neko vreme dok pišem da nakačim vam i sliku, slabije ide kad je navala, ali iz sobe mogu da se čitaju vesti ili surfa ponekad. Svuda ga ima, ne mora se u lobi. Svaka soba ima i frižiderčić koji baš lepo posluži.Svaka soba ima klimu koja treba i sad bez obzira što je septembar i to se ne naplaćuje dodatno. Hrana – uplatili smo s doručkom, super je. Švedski sto, doručak od 8,30 -10,00h. Ja ponekad uzmem još jednu kafu pa odnesem pored ležaljke. Slatko, slano, jaja, sirevi, šta hoćeš tu je. Nema prepeličje mleko,ali iskreno i pred boljim hotelima nema šta da se stide.Mi smo se za ostale obroke snalazili, frižider je poslužio za neke od njih, nešto restorani i nije ništa problem.  Sam izgled hotel mi je manje bitan, no dvorište, prilaz plaži i sama plažica hotela su predivni, kao i dvorište kojim sam oduševljena. Terasa na kojoj možete doručkovati uz cvrkut ptica i cveće. Stvarno mali raj. Pakring isred hotela nije zagrađen ali ima ga dovoljno za sve goste, čak je veći deo i pod hladom. Pošto me zeza net, postaviću slike na FB stranicu bloga pa pogledajte. Privatnost na plaži zagarantovana, nema da vam skače neko preko ležaljke, nema da razmišljate da li će vam lopov pokupiti telefon ili pare iz tašne ili celu tašnu. Suncobran i ležaljke su besplatni za sve goste hotela. Espreso košta u baru posle doručka 2,5 eura. To sam pila jedino pa to znam cenu. Vidim da gosti uzimaju i frape i vodu. Mi smo čak donosili svoje sokove (jer moj Mrgud vuče Sola hladne čajeve iz Srbije), voće ili grickalice. Ukoliko želite vino uz večeru npr,imaju to u ponudi i posle zatvaranja bara na plaži. Hotel ima i vanjski tuš posle kupanja u moru možete se poslužiti ko želi. Plaža uz hotel očišćena, manje kamenita više peskovita, hvatali smo i ribice. Ležaljke po dve u paru, nisu razdrndane, sve kako treba. Vlasnici hotela koji ujedno i rade u njemu, kulturni, prijatni i ljubazni ljudi.

Ovakvih i sličnih smeštaja ima na desetine na ovoj strani, gde god da odete nećete pogrešiti.Cene su razne, od onih sa tri cifre pa do onih od par hiljada eura. Sve opet zavisi šta tražite i šta možete da priuštite.

 

Sad kada smo se osvrnuli na hotel i smeštaj, još da kažem reč dve o plažama. Osim ove hotelske, kojom smo toliko bili oduševljeni da su nam posle sve ostale bile ok ali sa vodom ne dovoljno čistom i bez ribica sa kojima smo uživali

Plaža Analipsi

                                                                                               Plaža Analipsi

 

, obišli smo još svega par njih. U blizini se nalaze Analipsi, Velika i Agios Andreas. Obišli smo Velika i Analipsi, a Agios Andreas je slična ovoj kod hotela pa nismo išli. Analipsi i Velika su na sličan fazon plaže. Obe su peskovite, široke i dugačke. More je manje providno zbog peska koji se konstantno podiže sa talasima. Obe su delimično uređene sa par kafića. Na obema možete da ponesete i svoj suncobran bez da bilo šta platite i da se smestite. Cene kafe u kafićima su 2-2,5 eura. Usluga je ok, utisak isto ok. Obzirom na internet i za njih ću slike staviti direktno na stranici jer sam nestrpljiva da objavim post.

Plaza hotela Logga Beach

                                                                                      Plaza hotela Logga Beach

Dalje, na zapadnoj strani smo išli na plažu u gradu Methoni koja deluje prosto neverovatno jer je peščana, plitka do beskraja i leži podno zamka iz doba vladavine Venecijanaca, sa brodićima koji kao da su nacrtani. Boja vode se smenjuje od teget do azurno plave. Tu su takođe bar kafei i restorani – svega par njih, dovoljno za užitak, cena ručka za nas dvoje sa sve kafom, sokovima i predjelom 35 eura, domaća kuhinja, lepo se najeli, pošteno. Na žalost nisam zapamtila naziv restorana, ali ako se nađete na ovoj lokaciji prepoznaćete ga po popunjenim stolovima, po drvenoj konstrukciji terase, kamenom podu sa belom fugnom i činjenicom da je je u sredini između hotela i centralnog trga. Tu su i nezaobilazni plavo beli stoljnaci, gomila maca i plavo obojeni prozori i vrata. Konobari i usluga odlična, prijatno mesto, baš da uživaš. Meni se sastoji od svega par jela i vrlo je jednostavan, što nadoknađuje brzinom od narudžbe do isporuke i ukusom.

Plaža u gradu Methogi

                                                                                   Plaža u gradu Methoni

 

Druga je veoma poznata i popularna Voidokilia, do koje smo išli po uputstvima lude nam navigacije kroz dzunglu i prašumu, samo sam očekivala da iskoči tigar kao u crtanom sa Šiljom, mjaukne i zaoštri noktiće. Ne brinite ima do nje i normalan put. Samo ga treba pronaći, pratite znake na putu a ne navigaciju. Tražeći nju našli smo i Limni Divariou jezero, koje je zanimljivo jer ga deli dina od par metara od mora. Koliko smo uspeli da vidimo zemlja oko njega je plodna i dosta se u njemu gaji ribe. Takođe dospeli smo i do surferskog kraja i plaže Gialova. Ako volite surf, na pravom ste mestu. Plaže su polu divlje, sa ponekim barom, pune surfera, boje su slične svuda od tirkiza do tamno teget, predivne.

Vodokia

                                                                                                           Voidokilia

Što se tiče same Voidokilia plaže ona je u potpunosti divlja, nema suncobrana ni ležaljki, samo prirodan hlad stene na jednom mestu, voda je hladnija nego na ostalim na kojima smo bili jer je okrenuta ka otvorenom moru, talasi su prisutni konstantno, peskovita je sa lokalizovanim delovima morske trave, okruženi ste peskom sa 3 strane sa četvrte otvoreno more. Nije nas bacila na kolena, ali moram priznati da je neobična.

Ostale smo ostavili za drugi put, ima još mora i vremena.