Prelepa Evia drugo po veličini ostrvo u Grčkoj – južni i istočni deo

Južni i istočni deo ostrva spajam u jedan putopis jer se put u dobrom delu poklapa. Prvo bih krenula od grada Eretrija koji je nekih 10 kilometara udaljen od našeg položaja. Na samom ulasku u grad nalazi se Arheološki muzej koji na našu veliku žalost radi od 8 do 15 časova, što ne odgovara potrebama turista rekla bih, jer većinom ćete se truditi da po najvećem suncu budete ili u morskom ili u kućnom hladu, ali dobro to je neko njihovo pravilo i šta mi sad tu možemo. Njega nismo obišli jer smo većinom prolazili kroz grad posle ovog perioda. No međutim preko puta njega se nalaze iskopine amfiteatra, gimnazije i starog grada Eterije. Problem pri obilasku može činiti to što su amfiteatar i gimnazija zagrađeni i zaključani, no ako ne umirete od želje da sve pipnete sasvim lepo se mogu videti i iz daljine. Ovaj amfiteatar spada po broju sedišta u srednje, bio je stecište naroda iz okoline i broji oko 6.000 mesta za sedenje, svoj konačan oblik dobio je 300 godina pre nove ere i za mene je uvek fascinantno kad se suočim sa činjenicom da su ovakve građevine uspele da pretrpe sve te silne godine nemara. Istorija nas podseća koliko smo malecni u odnosu na sve ono pre nas i ono što će doći posle nas. Amfiteatar se nalazio pod zemljom a njegovo iskopavanje je započeto krajem 1891. godine, na žalost kao ni u slučaju tvrđave u Lefkandiju ni ovde nije u potpunosti isorišten kapacitet za privlačenje turista pa se samim tim i nedostatak novca ogleda u nezavršenom poslu.

Amfiteatar Eretrija

Amfiteatar Eretrija

Stari grad Eretrija bio je nekada vlada za sebe i borio se sa Halkidom u ratu koji je trajao 100 godina oko zemlje koja je u ovom delu plodna. Sastojao se od 4 velike kuće i debelih zidina, bio okružen rekom i bio na neki način zid ka daljem stanovništvu. Danas se uz pomoć tabli koje tu stoje za tumačenje može spojiti priča o tome kakav je to grad bio i koliki je njegov značaj bio.

Stari grad Eretrija

Stari grad Eretrija

Što se pogleda na gimnaziju tiče tu su mogućnosti za razgledanje najslabije jer je samo jednim delom iskopana, ostalo je još dosta posla ali postoji tabla na kojoj je lepo objašnjeno šta je bilo i kako je funkcionisalo. Generalni utisak je da lokacija nije dovoljno iskorišćena u smislu turizma i da se verovatno čekaju donacije ili drugi način finansiranja da se završi iskopavanje. Što se prioriteta obilaska tiče mislim da je šteta ne doći ovde i ne videti i ne osetiti bar delić istorije.

Grad Eretrija sam po sebi je još jedan simpatičan morski gradić u kom se može pronaći sveža jagnjetina sa ražnja, ako ste ljubitelj, lepo prošetati i osvežiti uz dok sa plažom na kojoj postoji travnati deo i teren za odbojku. Odavde takođe saobraća i feri prema Atini.

Na daljem putu ka jugu nailazimo na farme riba, kako to ovde zovu. Najprirodniji mogući način za uzgoj ribe jer se nalaze u samom mogu ( osim naravno onog prirodnog) i ima ih dosta duž južne obale.

Farme riba

Farme riba

Put sam po sebi je skroz u redu, većim delom prati obalu, miris mora i zvuk cvrčaka je uz vas. Grci voze kako voze pa je zato najpametnije držati četvoro očiju otvorene u svakom slučaju. Prolazimo kroz dva, tri veća sela na čijim ulicama se nalaze prodavnice sveže ribe i morskih plodova, kafići, pekare i ono što primećujem da u kafićima većinom sede stariji muškarci i bistre novine ili razgovaraju. Starije žene se mogu videti na putu do prodavnice ili oko kuće, mlađi su verovatno u poslu. Na ovom delu ostrva je osim ribarenja zastupljena još i poljoprivreda u vidu uzgajanja pšenice, povrća, lubenica u ogromnim količinama, grožđa ali ne i toliko maslina što me iskreno iznenađuje. Tu je još i uzgajanje koza i tek po negde koja krava. U ovo doba na prvi pogled deluje kao da sve gori ali kada se malo bolje obrati pažnja vide se mali povrtnjaci, baštice i voćnjaci koji u najvećem broju slučajeva imaju sistem za navodnjavanje kap po kap. Svako selo ima crkvu i školu, koliku toliku.

Na jednom delu puta se odvajamo za istočni deo i plažu po imenu Kalamos, sa koje sam snimak objavila na Facebook stranici Djurovski. Do plaže se stiže lako, označena je i na putokazima, detaljno objašnjenje smo pronašli i na raznim sajtovima. Odlika je čista voda, talasi, tri – četiri preslatke tavernice i ne mnogo ljudi. Postoje dva dela plaže od kojih je jedan više okrenut turistima a drugi lokalcima, negde sam pronašla da je to i jedna od poznatih nudističkih plaža ( nisam proveravala ). Zvuk koji će vas uspavati i milovati dok se izležavate na suncu su talasi koji ne prestaju da huče. Za malu decu kažu nije povoljna, mada uz roditeljski nadzor uverili smo se da deca uživaju. Peskovita je više nego šljunkovita i postoji dovoljan broj ležaljki za sve posetioce. Više nego lep način da uživate u danu.

Kalamos plaža

Kalamos plaža

Posle ove plaže poželeli smo da pronađemo mesto Seta za koje smo čuli da ima još jedan predivan amfiteatar ali se taj put pretvorio u uživanje prirodom i vožnju po visinama raznih planina po unutrašnjosti, dođosmo do Sete u kojoj čini mi se živi 10 stanovnika ali nismo uspeli da nađemo traženo. U svakom slučaju nije nam žao jer tim putem sigurno ne bi smo prošli u nekom drugom slučaju, a bilo bi šteta da nismo.

Put do Sete

Put do Sete

20160804_175214

Druga plaža koja se nalazi na samom jugu ostrva a za koju smatram da je neopravdano izostavljena iz svih preporuka nalazi se u mestu Karistos. Ovo je još jedna odlična plaža za odmor sa decom. Dugačka je prema slobodnoj proceni oko 2 km, peščana, jedno 50 metara u dubinu voda je najdublja 150 cm, fini pesak je na dnu i odlična je za klince da uživaju u morskim čarolijama. U vodi ima ribica raznih vrsta i veličina a pošto je tu i dok za brodove sa kog se može skakati u vodu sa jedne strane zadovoljstvima nikad kraja. Plaža je dovoljno široka da na njoj nema gužve i da imate dovoljno ličnog prostora. Nema baš puno prirodnog hlada ali ima dovoljno suncobrana i mesta za vaš suncobran tako da se ne osećate skučeno. Pošto nas je baš oduševila gledali smo smeštajne kapacitete i oni su u mali u ovom gradiću i popunjeni za sezonu do kraja.

Plaza u Karistosu

Plaza u Karistosu

Fotografija je sa telefona a telefon od mazalica zamućen pa se ne vidi baš u punom sjaju ali možete mi verovatni na reč predivna plaža.

Druga plaža za koju smo dobili preporuku a nalazi se u blizini je Marmari u istoimenom gradiću koji prethodi ovom. Prvobitni plan je bio da na Marmariju provedemo ceo dan a samo malo u Karistosu međutim skroz smo okrenuli priču kada smo videli Karistos. Marmari je više divlja plaža koja je bila bukvalno krcata ljudima. Možda je problem bio u tome što je bila nedelja ali nije nas ništa posebno oduševila. Gomila automobila od kojih nisi mogao da pronađeš parking, jako puno mladeži koja se čini poprilično nacvrcana, a u drugom delu preglasni stariji ljudi koji kao da su na izletu kod komšije Pere. Sve u svemu previše bučno za naš pojam odmora. Možda da smo koju godinu mlađi ili stariji… Plus izgled plaže ništa posebno naspram Karistosa, nismo je čak ni fotografisali.

Karistos plaža

Karistos plaža

Ono što je još ostalo da se kaže o putešestviju na ovu stranu ostrva je predivan put kojim se stiže do juga. Vetrenjače kojih ima na sve strane jer je vetar vrlo jak, sela na koja nailazite kao iz neke druge dimenzije gde je vreme stalo u potpunosti, predivne kozice koje su glavne u saobraćaju i ta neka nesvakidašnja lepota Grčkog ostrva. Evo i jednog kratkog videa koji je nastao na vrhu posle kog se kreće u spuštanje ka ovim napred opisanim mestima i moru. Tu se može čuti vetar i videti spoj kamena i mora, zelenog i žutog, a na žalost ne može se osetiti miris soli u vazduhu.