Grci

Prelepa Evia drugo po veličini ostrvo u Grčkoj – južni i istočni deo

Južni i istočni deo ostrva spajam u jedan putopis jer se put u dobrom delu poklapa. Prvo bih krenula od grada Eretrija koji je nekih 10 kilometara udaljen od našeg položaja. Na samom ulasku u grad nalazi se Arheološki muzej koji na našu veliku žalost radi od 8 do 15 časova, što ne odgovara potrebama turista rekla bih, jer većinom ćete se truditi da po najvećem suncu budete ili u morskom ili u kućnom hladu, ali dobro to je neko njihovo pravilo i šta mi sad tu možemo. Njega nismo obišli jer smo većinom prolazili kroz grad posle ovog perioda. No međutim preko puta njega se nalaze iskopine amfiteatra, gimnazije i starog grada Eterije. Problem pri obilasku može činiti to što su amfiteatar i gimnazija zagrađeni i zaključani, no ako ne umirete od želje da sve pipnete sasvim lepo se mogu videti i iz daljine. Ovaj amfiteatar spada po broju sedišta u srednje, bio je stecište naroda iz okoline i broji oko 6.000 mesta za sedenje, svoj konačan oblik dobio je 300 godina pre nove ere i za mene je uvek fascinantno kad se suočim sa činjenicom da su ovakve građevine uspele da pretrpe sve te silne godine nemara. Istorija nas podseća koliko smo malecni u odnosu na sve ono pre nas i ono što će doći posle nas. Amfiteatar se nalazio pod zemljom a njegovo iskopavanje je započeto krajem 1891. godine, na žalost kao ni u slučaju tvrđave u Lefkandiju ni ovde nije u potpunosti isorišten kapacitet za privlačenje turista pa se samim tim i nedostatak novca ogleda u nezavršenom poslu.

Amfiteatar Eretrija

Amfiteatar Eretrija

Stari grad Eretrija bio je nekada vlada za sebe i borio se sa Halkidom u ratu koji je trajao 100 godina oko zemlje koja je u ovom delu plodna. Sastojao se od 4 velike kuće i debelih zidina, bio okružen rekom i bio na neki način zid ka daljem stanovništvu. Danas se uz pomoć tabli koje tu stoje za tumačenje može spojiti priča o tome kakav je to grad bio i koliki je njegov značaj bio.

Stari grad Eretrija

Stari grad Eretrija

Što se pogleda na gimnaziju tiče tu su mogućnosti za razgledanje najslabije jer je samo jednim delom iskopana, ostalo je još dosta posla ali postoji tabla na kojoj je lepo objašnjeno šta je bilo i kako je funkcionisalo. Generalni utisak je da lokacija nije dovoljno iskorišćena u smislu turizma i da se verovatno čekaju donacije ili drugi način finansiranja da se završi iskopavanje. Što se prioriteta obilaska tiče mislim da je šteta ne doći ovde i ne videti i ne osetiti bar delić istorije.

Grad Eretrija sam po sebi je još jedan simpatičan morski gradić u kom se može pronaći sveža jagnjetina sa ražnja, ako ste ljubitelj, lepo prošetati i osvežiti uz dok sa plažom na kojoj postoji travnati deo i teren za odbojku. Odavde takođe saobraća i feri prema Atini.

Na daljem putu ka jugu nailazimo na farme riba, kako to ovde zovu. Najprirodniji mogući način za uzgoj ribe jer se nalaze u samom mogu ( osim naravno onog prirodnog) i ima ih dosta duž južne obale.

Farme riba

Farme riba

Put sam po sebi je skroz u redu, većim delom prati obalu, miris mora i zvuk cvrčaka je uz vas. Grci voze kako voze pa je zato najpametnije držati četvoro očiju otvorene u svakom slučaju. Prolazimo kroz dva, tri veća sela na čijim ulicama se nalaze prodavnice sveže ribe i morskih plodova, kafići, pekare i ono što primećujem da u kafićima većinom sede stariji muškarci i bistre novine ili razgovaraju. Starije žene se mogu videti na putu do prodavnice ili oko kuće, mlađi su verovatno u poslu. Na ovom delu ostrva je osim ribarenja zastupljena još i poljoprivreda u vidu uzgajanja pšenice, povrća, lubenica u ogromnim količinama, grožđa ali ne i toliko maslina što me iskreno iznenađuje. Tu je još i uzgajanje koza i tek po negde koja krava. U ovo doba na prvi pogled deluje kao da sve gori ali kada se malo bolje obrati pažnja vide se mali povrtnjaci, baštice i voćnjaci koji u najvećem broju slučajeva imaju sistem za navodnjavanje kap po kap. Svako selo ima crkvu i školu, koliku toliku.

Na jednom delu puta se odvajamo za istočni deo i plažu po imenu Kalamos, sa koje sam snimak objavila na Facebook stranici Djurovski. Do plaže se stiže lako, označena je i na putokazima, detaljno objašnjenje smo pronašli i na raznim sajtovima. Odlika je čista voda, talasi, tri – četiri preslatke tavernice i ne mnogo ljudi. Postoje dva dela plaže od kojih je jedan više okrenut turistima a drugi lokalcima, negde sam pronašla da je to i jedna od poznatih nudističkih plaža ( nisam proveravala ). Zvuk koji će vas uspavati i milovati dok se izležavate na suncu su talasi koji ne prestaju da huče. Za malu decu kažu nije povoljna, mada uz roditeljski nadzor uverili smo se da deca uživaju. Peskovita je više nego šljunkovita i postoji dovoljan broj ležaljki za sve posetioce. Više nego lep način da uživate u danu.

Kalamos plaža

Kalamos plaža

Posle ove plaže poželeli smo da pronađemo mesto Seta za koje smo čuli da ima još jedan predivan amfiteatar ali se taj put pretvorio u uživanje prirodom i vožnju po visinama raznih planina po unutrašnjosti, dođosmo do Sete u kojoj čini mi se živi 10 stanovnika ali nismo uspeli da nađemo traženo. U svakom slučaju nije nam žao jer tim putem sigurno ne bi smo prošli u nekom drugom slučaju, a bilo bi šteta da nismo.

Put do Sete

Put do Sete

20160804_175214

Druga plaža koja se nalazi na samom jugu ostrva a za koju smatram da je neopravdano izostavljena iz svih preporuka nalazi se u mestu Karistos. Ovo je još jedna odlična plaža za odmor sa decom. Dugačka je prema slobodnoj proceni oko 2 km, peščana, jedno 50 metara u dubinu voda je najdublja 150 cm, fini pesak je na dnu i odlična je za klince da uživaju u morskim čarolijama. U vodi ima ribica raznih vrsta i veličina a pošto je tu i dok za brodove sa kog se može skakati u vodu sa jedne strane zadovoljstvima nikad kraja. Plaža je dovoljno široka da na njoj nema gužve i da imate dovoljno ličnog prostora. Nema baš puno prirodnog hlada ali ima dovoljno suncobrana i mesta za vaš suncobran tako da se ne osećate skučeno. Pošto nas je baš oduševila gledali smo smeštajne kapacitete i oni su u mali u ovom gradiću i popunjeni za sezonu do kraja.

Plaza u Karistosu

Plaza u Karistosu

Fotografija je sa telefona a telefon od mazalica zamućen pa se ne vidi baš u punom sjaju ali možete mi verovatni na reč predivna plaža.

Druga plaža za koju smo dobili preporuku a nalazi se u blizini je Marmari u istoimenom gradiću koji prethodi ovom. Prvobitni plan je bio da na Marmariju provedemo ceo dan a samo malo u Karistosu međutim skroz smo okrenuli priču kada smo videli Karistos. Marmari je više divlja plaža koja je bila bukvalno krcata ljudima. Možda je problem bio u tome što je bila nedelja ali nije nas ništa posebno oduševila. Gomila automobila od kojih nisi mogao da pronađeš parking, jako puno mladeži koja se čini poprilično nacvrcana, a u drugom delu preglasni stariji ljudi koji kao da su na izletu kod komšije Pere. Sve u svemu previše bučno za naš pojam odmora. Možda da smo koju godinu mlađi ili stariji… Plus izgled plaže ništa posebno naspram Karistosa, nismo je čak ni fotografisali.

Karistos plaža

Karistos plaža

Ono što je još ostalo da se kaže o putešestviju na ovu stranu ostrva je predivan put kojim se stiže do juga. Vetrenjače kojih ima na sve strane jer je vetar vrlo jak, sela na koja nailazite kao iz neke druge dimenzije gde je vreme stalo u potpunosti, predivne kozice koje su glavne u saobraćaju i ta neka nesvakidašnja lepota Grčkog ostrva. Evo i jednog kratkog videa koji je nastao na vrhu posle kog se kreće u spuštanje ka ovim napred opisanim mestima i moru. Tu se može čuti vetar i videti spoj kamena i mora, zelenog i žutog, a na žalost ne može se osetiti miris soli u vazduhu.

Dolina hramova – Sicilija

Razmišljam koji deo Sicilije sledeći da opišem i shvatam da nam je nedostajalo još nekih 15 dana da obiđemo sve ono što smo u početku želeli. Kada smo krenuli da planiramo put, iskreno, nisam bila sigurna da ćemo uspeti da vidimo ni ovoliko koliko jesmo za to malo dana što smo ih proveli na ovom prelepom ostrvu, najvećem na Mediteranu.
Dolina hramova je još na početku bila jedna od stvari koju ćemo sigurno obići, što bi se reklo must. Agrigento je njen predvodnik, tako da smo i njega stavili u istu turu.
Put od Catanie do Agrigenta je skoro skroz spojen autoputom pa se stiže lako i jednostavno. Predeli kroz koje prolazimo su prelepi, od kiše koja nas je ispratila i temperature koja je zahtevala duge pantalone na sredini puta nas dočekuje sunce i toplota. Izabrali smo nedelju pa su putevi bili relativno prazni. Nema puno turista, ali ni lokalnog stanovništva. Uz put se nižu maslinjaci, polja agruma i strnjišta. Boja trave već polako prelazi iz zelene u zlatnu, dok su reke jedva vidljive u plitkim koritima.

Predeli centralnog dela Sicilije

Predeli centralnog dela Sicilije

Agrigento se pojavljuje iza okuke, iznenada. Već se toliko naviknete na vijadukte koji se smenjuju jedan za drugim da ne očekujete iza sledećeg grad u svoj svojoj lepoti i veličini. Sigurno još manje očekujete da će vas vijadukt uvesti pored zgrada u srce Agrigenta. Na moju veliku žalost nisam spremila fotoaparat za takav doček, a vraćati se unazad zbog predela je bilo komplikovano. Široki autoput se pretvara u uzan put sa jedva dve trake koji vas svojim krivudanjem vodi ka Dolini hramova, turističkoj atrakciji koja uveliko utiče i na život u gradu. Obzirom da je bila nedelja i vreme ručka grad je dremkao u tišini i pustio nas brzo da idemo dalje.

Još od momenta kada se polako izvlačite iz grada ka obali naslućujete da se tamo nalazi nešto magično, na suncu čija toplota sada već dostiže onu tačku koja određuje razliku između toplog i neprijatnog. Parking ispred ostataka velelepne građevine je na pola puta da bude popunjen pa se uz malo muke smeštamo i krećemo u radoznalu turu. Nedeljom nije moguće ići u muzej koji se nalazi u sklopu Doline hramova i moram reći da mi je zbog toga iskreno žao. Cena ulaznice je 12 eura, a sa ulaskom u muzej 15, po osobi naravno. Prostor gde se nalaze hramovi je ograđen tako da se sačuva od neovlašćenog ulaska.

Pogled prema moru

Pogled prema moru

Mogla bih reći da me na prvi korak zemljište i vegetacija asocira, po malo, na pustinjske krajeve. Zemlja koja izgleda kao da se puši od prašine koja se podigne od turističkih ubrzanih koraka. Suv vazduh sa povremenim osećajem blizine mora, kaktusi na sve strane. Prilazimo prvom hramu, ujedno i najočuvanijem sa razjapljenim ustima kojih nismo ni svesni. Zagledamo te stubove, očekujemo da nam nešto šapnu, kako su tu dospeli i šta ih je održalo do sada u takvom stanju. Za hramove se veruje da su nastali od grčke ruke, tako da su brodovi s mora mogli da ih vide a i stanovnici pored obale, na bezbednoj udaljenosti bogova od svakodnevnih molbi skrušenih ljudi.

Najočuvaniji hram

Najočuvaniji hram u pozadini

Dolinu hramova čini niz četiri hrama, Zevsov koji je ujedno bio i najveći je sada u najgorem stanju, više se može naslutiti njegovo postojanje kroz kamenje koje leži bezbrižno okolo nekadašnjeg hrama, nego što se sa sigurnošću reći gde se tačno nalazio. Ostali su više manje još u stojećem položaju i mirno posmatraju okolinu i ljude koji su, prema njihovim merilima, prolazni. Ako ste bilo kada u životu pomislili da ste veličina, dobro je doći na ovakvo mesto te podsetiti se koliko je ljudski život mrva u odnosu na beskraj vremena i tačkica u odnosu na veličine prirode i tvorevine predaka.

Hram i Agrigento u pozadini

Hram i Agrigento u pozadini

Sada je put za obilazak svakog hrama jednostavniji jer su izgradili nadvožnjak preko puta pa ne morate izlaziti iz jednog dela da bi ste stigli do Zevsovog hrama. Svaki korak je interesantan, vodimo računa da primetimo detalje, osobenosti ovog mesta a pogled nas vuče prema moru jer je u neposrednoj blizini i boja je očaravajuća.

Pogled u daljinu

Pogled u daljinu

Ne možete a da se ne zapitate zašto baš tu? Odgovor su imali oni koji su hramove i podigli, a mi možemo da naslućujemo koliko su bogovi bili poštovani i kolike su bile žrtve da se podigne ovako velelepno zdanje.
Obzirom da je blizu niza odmarališta krcato je turistima sa svih strana sveta, srećemo većinu jezika Evrope, svi do jednog se dive i uživaju. Ako se umorite od silnog razgledanja i razmišljanja tu je i par kafića za kafu i predah, kao i toaleti ako telo odluči da ga nije briga za silne lepote i da ima druge prioritete.
Bez obzira na prašnjave cipele i duge pantalone koje nas dodatno greju odlučujemo da siđemo do mora i barem na tren urežemo te boje u koru mozga za neka kasnija razmišljanja i uzdisanja. Vozimo se oko 10 kilometara sa druge strane u odnosu na onu kojom smo stigli i pristajemo na prvom mogućem mestu gde se prstići mogu osoliti.

Južna strana Sicilijanske obale

Južna strana Sicilijanske obale

Uživamo još malo pored obale a zatim krećemo nazad, ka Cataniji. U glavi se roje pitanja i podpitanja, prepuštamo se maštanjima šta se sve dešavalo baš tu, koji su sve moreplovci čeznuli da vide vatre u hramovima, koliko reči molitve je izgovoreno na oltarima i kako je došlo do toga da se deo hramova uništi.

Nailazimo na vreme kakvo nas je i ispratilo, pa i na ovu prirodnu lepotu kojoj nikad nismo bili bliže.

Vrtlog

Vrtlog

Da li je vredelo prevaliti 200 kilometara u jednom pravcu zbog Doline hramova? I te kako!