godišnji odmor

Catania, lepa u svom haosu

Kada bih jednom rečju trebala da opišem Kataniju izabrala bih : živa.
Prvi grad po našem dolasku koji smo rešili da obiđemo, delom zbog činjenice da je blizu mesta u kom smo odseli, delom zbog preporuka koje smo dobili.
Nismo porešili. Ona nas je uvela u sicilijanski način života i tempo. Na spisku bitnih stvari za obilaženje prvo stoji pijaca napisana velikim slovima sa tri uzvičnika. A’ Piscaria Mercato del Pesce tzv. riblja pijaca na kojoj se mogu naći i ostali plodovi mora, okružena uličicama u kojima se prodaje sveže povrće i voće. Bukvalno sam pretrčala od kola do mesta dešavanja. Ako niste sigurni gde se tačno nalazi samo slušajte povike i glasno cenkanje i dovešće vas do pravog mesta. Zašto me je toliko privukla? Zato što na pijacama uvek najbolje vidite ljude i način života. Ako uzmemo u obzir da sve što se prodaje je sveže s mora ulovljeno, za mene nema veće sreće. Na prilasku već vidim prodavce kako se cenjakaju i nude svoje proizvode, kupce koji negoduju i gomilu radoznalih turista.

Povrće se nalazi u sporednim ulicama,kao i začini

Povrće se nalazi u sporednim ulicama,kao i začini

Mirisi povrća, svežih citrusa i začina vam se uvlače u kožu, hteli, ne hteli krećete da se raspitujete o ponuđenom i razgledate. Cene su sasvim pristojne ako ih poredimo sa prodavnicama, a zadovoljstvo ovakve kupovine za mene neprocenljivo. U ovom delu možete naići i na sveže meso koje se prodaje kao da sanitarna inspekcija nikad nije ni postojala. Predpostavljam da je sve zakonom uređeno, ali sasvim sigurno ne očekujete da vam mesar ispred nosa tresne parčekanju junetine bez problema na dasku koja izgleda kao da je u upotrebi već više generacija. Pilići vise očerupani sa sve glavama, sveži vidi se, al ni to ne očekujete. Lokalci kupuju bez problema, tako da se ne brinem oko ispravnosti. Korak po korak riba nadjačava miris svežeg mesa.

Riba i morske blagodeti

Riba i morske blagodeti

Iskreno, prvo sam jedno pet minuta samo stojala na podijumu koji se nalazi iznad ribljeg dela i gledala. Po licima ljudi koji prodaju možete zaključiti da li su ribari umorni od noćašnjeg lova ili oni koji samo prodaju. Školjke, puževi, škampi, sabljarka, sveža tuna, sitne ribice, sve je tu. Trgovci su malo nervozniji, od silne želje da prodaju ulov i vrate se onom što najbolje znaju. Tu su i restorani koji vam spremaju proizvode s pijace, tako da ste sigurni da jedete sveže proizvode. Ovde jedite samo ako imate dovoljno jak stomak za sve mirise koji vas okružuju. Pijaca traje otprilike do 13 časova, pa ako želite da stvarno osetite čari ovog prelepog mesta dođite na vreme.

Između pijace i autobuske stanice se nalazi park u kom osim dečice koja se igraju i njihovih roditelja možete zateći i Sicilijance u godinama koji se kartaju i viču toliko glasno da nas je upravo ta buka i privukla. Malo smo ih posmatrali ne ometajući igru, veoma su zabavni i simpatični. Skroz su u svom svetu, uživaju i smeju se, bez obzira na ishod partije. Igra nam nije poznata pa nastavljamo dalje tražeći mapu grada.

Topla preporuka za sve gradove koje ćete obilaziti u Italiji je da pronađete mapu grada. Nekad su mape koje se mogu kupiti u suvenirnicama mnogo bolje rešenje nego one koje dobijete za džabe u turističkim info biroima. Mi smo tražili one koje imaju označene znamenitosti ali i malo više od toga. Cena im je u principu približna i kreće se oko 4 eura. Kada je jednom imate u rukama nastavak razgledanja je mnogo jednostavniji. Sve ovo naravno pod uslovom da nemate vodiča.

Kada izbijete na Piazza Duomo sve vam je lakše. Većina bitnih stvari prema vodičima se nalazi u neposrednoj blizini tako da ih možete obići i peške, polako.

Katedrala Duomo

Katedrala Duomo

Ako želite da popijete kaficu i da se osvežite preporuka je da nađete kafiće koji su malo dalji od Piazza Duomo, prvo zbog gužve, drugo zbog cena. Što ste bliže centrima dešavanja to su cene veće. Inače cene kapućina i američke (filter) kafe variraju od 2,50 pa sve do 4, 50 eura, što svakako nije mala razlika. Sa solidnim znanjem engleskog jezika uglavnom ćete moći da se sporazumete, ne bi trebalo da bude problema. Ako znate francuski biće vam još lakše jer je sličan italijanskom i dosta njih ga uči u školama. Ako želite da jedete u restoranima bitno je da znate da je u Kataniji vreme ručka od 13 do 15 h. Vrlo je moguće da ćete posle ovog vremena imati sužen izbor restorana za ručak. Naravno barovi sa brzom hranom, ukoliko ih nađete jer su malo zavučeniji, rade stalno.
Ako idete kolima biće vam interesantno da se parking u toku ručka ne plaća i tada ćete ga najlakše naći. Ja sam pri uplaćivanju previdela ovu činjenicu pa sam nam slučajno uplatila taman dovoljno parkinga, jer umesto predviđenih tri sata koliko smo mislili da će nam biti dovoljno, lutali smo mnogo više. Inače cena parkinga po satu je 0,75 eura što je poprilično jeftino u odnosu na druge gradove koje smo obilazili.

Štrik za veš gde god je zgodno postavi

Štrik za veš gde god je zgodno postavi

Preporučila bih vam da uđete u katedralu Duomo, da obiđete Teatro Antico e Odeon, prođete ulicama Vitorio Emanuele, Etna i Antonino di Sanguliano. Na svakom koraku imate crkvu, iskopinu ili spomenik da vidite, fotografišete i naučite nešto. Ispred katedrale sam primetila par starijih gospođa koje su čekale misu sa crvenim šalovima oko vrata, što je znak njihove pripadnosti kultu Svete Agate, kako sam kasnije saznala. U vreme mise nije dozvoljen ulazak turistima.
Osim crkvi na svakom koraku, ako obratite pažnju videćete i neobična mesta na kojima su postavljene bogomolje. Na primer na sred zgrade u kojoj se živi ili na ćošku neke ulice. To odražava njihovu pobožnost.

Bogomolja

Bogomolja

Jedino mesto na kom ćete platiti ulazak je ako želite da uđete je Anfiteatro Romano, ulaznica za jednu osobu ako imate preko 25 godina je 6 eura. Mislim da ne vredi tih para jer smo mi prošli ulicu više i pogledali kako izgleda pre nego odlučimo da li da uđemo. U crkvama koje su otvorene za posetioce uglavnom se može ostaviti prilog, ako želite, osim ako ne želite vodiča, to se dodatno plaća.

Katanija

Katanija

Nama je vreme išlo na ruku, toplo ali ne previše da ne možete da šetate pa smo većinom lutali, razgledali, zapažali, udisali i pokušavali da što više uhvatimo šmeka za dane kada ne budemo tu. Ako niste ljubitelj pešačenja tu su hop on – hop of autobusi čija je cena 15 eura po osobi.

Napomenula bih još da ako ne možete da zamislite odmor bez kupovine, ne brinite se ovo je pravo mesto za vas. U neposrednoj okolini, oko 20 km udaljen od grada nalazi se tržni centar sa oko 120 prodavnica. Ako vas to ne zadovolji tu je i jedan bliže gradu sa popriličnim brojem. Outlet sa markiranom garderobom se nalazi na nekih 50 kilometara od grada autoputem prema Palermu. U samom centru grada se nalaze zlatare, butici, prodavnice obuće a tu je i trg na kom se prodaju džidže. U svakom slučaju bićete zadovoljni verujte na reč.

Grad u koji se jednostavno zaljubiš, Paris

Moja putovanja i blogerski svet u meni iznedrili su potrebu da ostavljam pisani trag. Shvatila sam prošli put, pišući iz Holandije, da je odlično rešenje umesto pojedinačnih kafa koje bih morala da ispijem po povratku sa nekog putovanja da svima pored slika dam i objašenje uz svaku, a može da bude i veoma iscrpljujuće, pišem šta sam videla i gde sam bila, ujedno pružajući mogućnost da oni koji nisu posetili mesto ili zemlju dobiju jednostavniji, realističniji pogled na nepoznati svet.

Ovog puta javljam vam se iz Pariza, grada svetlosti, a po meni i mladost. Nije mi prvi put da boravim ovde,tako da će se pisanje verujem, u startu razlikovati od prethodnog.

Napomena : kada sam prvi put u svom životu kročila u ovaj grad između nas je nastala posebna veza, simpatija u početu a sa svakim korakom po njegovim ulicama simpatija je prerasla u ljubav, iskrenu, neiskvarenu, čistu. Ljubav prema prelepom gradu.

Ako očekujete od mene da vam odgovorim na pitanje šta da očekujete kada dođete ovde, ne znam da li ćete pronaći odgovor u ovim redovima, ali sigurno ćete moći da pronađete barem po neki savet šta da posetite.

Dan 1:

Želela sam odmah da izađem na ulicu i osetim taj žagor, tempo i način života, lepotu i neobičnost Pariza, želela sam da mojim venama poteče ljubav koju mi pruža, baš zato smo izabrali da se samo šetamo i uživamo. Bez cilja i bez planova. Kafa, šetnja i ljudi, to je ono što mi je bilo potrebno.

Prvo ono što morate da znate je da ako želite da budete turista u Parizu odlično vreme za to je avgust, godišnji odmori su u toku, gužva u gradu je minimalna, moćićete da sednete gde želite bez čekanja u redu, da posetite turističke atrakcije bez prevelikog cimanja. Odlično vreme da umesto na more zbrišete ovamo. Veoma bitna stvar kada birate hotel u kom ćete biti smešteni je udaljenost metroa, koji je prsten (arandousman) zbog kraja u koji dolazite, jer ovo je višemilionski grad u kojem je nemoguće moguće.

Drugo odaberite i napravite program za svaki dan ako dolazite prvi put, jer desiće vam se ako niste dobro isplanirali da vas povuče ova ili ona ulica, zgrada, prodavnica (ako ste došli sa makar malo želje da kupujete) i sati se pretvaraju u minute, te ostajete na kraju kratki sa vremenom, bez mogućnosti da vidite željeno.

Dva, mogu reći, istorijski poznata kafića u koje ćete želeti svakako da svratite su „Les Deux Magots“ i „Cafe de Flore“ , ako niste bili ovde, pa,  recimo da niste bili u Parizu. Oba se nalaze na Bulevaru San Žerman (Boulevard Saint Germain). Ovaj deo grada, drugi prsten, je stvarno fantastičan, zgrade koje vas okružuju su prelepe, dovoljno je samo da sedite,pijuckate vaš espreso i uživate. Dosadno vam sigurno biti neće.

 

Ono što je karakteristično za pariske lokale je, da ako želite da sedite napolju,računajte da nećete baš imati previše slobodnog prostora, naime na što manje kvadrata treba staviti što više stolova i poslužiti što više ljudi, bilo da su u pitanju obroci ili kafice, u svakom slučaju  jednostavno uživanje. Ako želite da sedite unutra imaćete nešto više prostora ali ne previše. Što u prevodu znači u oba slučaja nema baš previše intime. No, vremenom se naviknete na to i prestanete da obraćate pažnju. Uopšte ne smeta da uživate, verujte na reč 🙂

Možete jesti na svakom koraku, grad je okrenut turistima, što je sasvim logično, no postoji jedno mesto koje ja posebno volim i ka kojem gajim poseban odnos, a koji je na korak dva od bulevara.Doduše ima ih na više lokacija, ali kad ste već na Bulevaru možete da svratite. Mi ga skraćeno zovemo Ontrokot a piše se Le Relais de l`Entrecote, na adresi  rue Saint-Benoît . Karakteristika ovog restorana je to što za ručak, a bogami i večeru možete dobiti samo jedno jelo da pojanim :  ovde inače postoji samo jedno jelo. Ako nije avgust, čekaćete oko pola sata u najboljem slučaju za sto. Imate višak vremena, dođite ranije, večera se služi od 7 časova, u tom slučaju dobićete sto ranije, ali svakako ćete morati da sačekate. Zašto je tolika gužva?

 Le Relais de l`Entrecote

Le Relais de l`Entrecote


 

Vrlo jednostavno, ono što služe za jelo nema ni jedan drugi restoran. Za predjelo ćete dobiti salatu: zelena salata, maslačak list, orasi i dresing od maslinovog ulja i senfa. Glavno jelo: juneće meso, moja preporuka srednje pečeno, jer kada je dobro pečeno ne dobija se isti ukus, sa određenim  sosom, koji se čak ni pravi u restoranima već se donosi spremljen  jer je poenta baš u njemu, recept sigurno nećete dobiti, ali sam sigurna da će vam se dopasti i  još pomfrit uz to . Glavno jelo se služi u dva puta, tako da verujem gladni nećete ostati. Želite li desert, imaćete mogućnost izbora. Deserti su podjednako dobri kao i glavno jelo. Ovaj lanac restorana vlasništvo je dve sestre, koje su i smislile recept za sos i verujte mi zarađuju odlične parice na tome.

Odavde sigurno izlazite punog stomaka, nasmejani i zadovoljni. Osoblje je više nego ljubazno, možete sedeti napolju ako želite, malo ćete se gurati i velika je verovatnoća je da ćete sedeti za istim stolom sa potpunim strancima, ali bitnije je to što ćete uživati.

 Le Relais de l`Entrecote

Le Relais de l`Entrecote

Verujem da sve dame ovog sveta žele da prošetaju ulicama ovog grada i osete modu koja se kreira i nosi. Savršena ulica za kupovinu je Rue de Rivoli, pogotovo za naš džep. Ovde možete pronaći brendove kao što su H&M, C&A, Bershka, Zara, Etam nanizane jedan do drugog, a u periodu jul-avgust cene su dosta snižene i stvarno povoljne, jer je sniženje stvarno, a ne ono po našem sistemu. Međutim dok ne dođete do tamo, morate proći preko Sene, a mi smo ovaj put preko čuvenog mosta Ponte des Artes na kom su snimane scene famoznog sastanka Zverke i Keri, kao i šetnja junakinja iz serije Gossip girl.

Osim katanaca koji su na sve strane, kako na mostu, tako i na svetiljkama, vrlo često ćete videti ljude koji piknikuju ovde. Sasvim normalna stvar.

DSCN1272-300x225

U ovom momentu onaj romantični deo svakog čoveka jednostavno mora da proradi. Pogotovo po ovakvom danu, sunce, malo oblaka, temperatura je prijatna, oko 25 stepeni. Savršeno za zaljubljene. Grad ljubavi,definitivno.

U ulici u kojoj se nalazi gomila prodavnica postoji jedna veoma zanimljiva zgrada između ostalog, zgrada je možemo reći data umetnicima na korišćenje. Na svakom spratu nalazi se nekoliko ateljea, na 4 sprata, raj za umetnike.

Zgrada koju koriste umetnici kao atelje

Zgrada koju koriste umetnici kao atelje

Osim ljubavi u Parizu umetnost na svakom koraku je nešto što ne možete da izbegnete. Umetnost je u izlozima prodavnica, građevinama, ljudima, osećate to na svakom koraku, samo ako želite da se prepustite tome.

Neobična arhitektura

Neobična arhitektura

Vreme neprimetno teče, reč po reč, izlog po izlog , korak po korak, pada veče i ono što želim da vidim je Ajfelov toranj.

Svaki put kad dođem obiđem ga, tu građevinu koja me asocira na inat, volju, upornost. Tu građevinu koja ima jedinstvenu moć da vas samo zbog postojanja učini srećnim.

Postoji nešto magično i veličanstveno tu. Pogotovo ako znate i odete uveče u periodu kada se pale specijalna svetla, od 10 i 45, do 02 posle ponoći, a u zimskom periodu do 01. Tada, u tom momentu, hteli ili ne, izleteće vam vao!

Ajfelov toranj

Ajfelov toranj

Tada, baš tu, shvatićete koliko je stvarna romantika Ajfelovog tornja! To mi ne možete poreći!