Put do Sicilije

Spakovani i spremni za put krećemo ka Siciliji, hiljadu i nešto kilometara na jug od Livorna. Nestrpljivi smo da pređemo sve te silne kilometre koji su ispred nas i osetimo čari sicilijanske gostoprimljivosti na daleko čuvene. Put nam ide na ruku, većim delom je autoput, koji je još u pojedinim deonicama pod radovima pa moramo malo da krivudamo. No, to nam ne pada teško jer ubija jednoličnost autoputa. Priroda nastavlja da nam mami osmehe i oduševljenje. Vinogradima se polako pridružuju maslinjaci, podjednako postrojeni. Usputna mesta nam skreću poglede, jer što smo južnije to je veća verovatnoća da će se gradovi umesto u kotlinama nalaziti na vrhu planine. Zašto je tako? Možemo samo da nagađamo vođeni istorijom podneblja i našom logikom.

Toskana

Toskana

Htela sam ovde da dam par saveta ljudima koji se, poput nas, odluče da kolima prokrstare Italiju.
Prvo da znate da nema vinjete za autoputeve, već se putarina naplaćuje kao kod nas. Nije baš jeftina za naše uslove i nema baš logike u smislu kilometraže. Desiće vam se da za 30 kilometara platite više nego za 50. Kako, zašto, pojma nemam, nismo se zadubili u problematiku samo smo prihvatili. Postoje uvek tri trake pri naplati, od kojih ona označena belom tablom podrazumeva plaćanje u kešu, najčešće je tu automat za plaćanje, ređe čovek. Žuto označena tabla je za elektronsko plaćanje za kola koja to imaju, dok je plava za plaćanje karticom. Vodite računa da ne zalutate u pogrešnu traku jer će se vozila iza vas nagomilati za tili čas. Drugo cena goriva na benzinskim pumpama varira i to od pumpe do pumpe. Bukvalno. Postoji još caka, obratite pažnju da na mnogim pumpama cene goriva nisu istaknute tako da se vide jasno pre skretanja, te su cene duž autoputa više i za 30 eurocenti po litri u odnosu na pumpe koje su u gradovima. Takođe, tu je nešto što se zove cena za samouslugu i cena za služenje. Cena goriva ako vas usluži radnik na pumpi zna da bude veća i do 20 eurocenti. Realno, zašto bi ste davali taj novac samo ako stanete na pogrešnu točilicu. Cena dizela npr. varira od 1,43 eura po litru do 1,79. Više hiljada kilometara pravi značaju razliku. Ako želite da popijete kafu kad ste već na pumpi toplo preporučujemo da obratite pažnju na mesta koja se zovu Autogril. Ima ih u dve varijante, veće sa restoranom gde se može pristojno jesti za ne tako veliki iznos novca i manja nazvana sneck bar gde od hrane možete pronaći samo sendviče i pecivo. Obe varijante nude kafu za poneti u tri veličine i dosta različitih varijanti. Od srca preporučujemo kapućino media veličine. Sasvim je pristojan, možete dodati cimet, oraščić muskanti po želji. Cene se kreću od severa 1,60 do 1,80 jug zemlje.

Deo autoputa

Deo autoputa

Za naše standarde putevi su relativno dobri, ako postoje značajnija oštećenja ona su i označena.
Znaci na autoputu su u većini slučajeva u redu. Meni malo predstvalja problem to što pre eventualnih radova na putu postave toliko znakova sa obe strane vaše trake da se u momentu pogubite i nemate pojma šta su više hteli da kažu. Drugi problem koji može da se javi u lokalu su loše pozicionirani znaci u odnosu na put kojim prolazite. Dešava se da bukvalno nailazite na znak i ne znate da li je okrenut ka vama ili ka onom ko se uključuje. Isto tako putokazi. Ali posle nekog vremena se naviknete. U manjim mestima problem nastaje kada se nalazite na putu sa prvenstvom prolaza a u to niste sto posto sigurni jer vama to nije označeno već samo onima koji dolaze iz sporednih ulica. Ovo može biti problem jer vozite među Italijanima. Uključenja i isključenja sa autoputa znaju da budu baš neposredno označena, malim tablama koje nisu dovoljno upadljive, takođe traka predviđena za to vrlo kratka. Opet, vozeći duži period naviknete se.

Ono na šta se ne naviknete i posle nekoliko dana lutanja je način na koji Italijani voze. Oni voze bez ikakvog reda. Izleću, guraju se, pretiču sa desne strane. Pogotovo po gradovima. Kod njih je varijanta gas – kočnica – ko je bezobrazniji. Mogu slobodno reći da manja kola imaju prednost u odnosu na veća, što ne znači da će voziti bolje. Na autoputu imaju običaj da izleću pri uključenju bez obzira što ste vi već tu i idete konstantnom brzinom. Jok, to nema veze. Isto tako obilaze bez migavaca, bez upozorenja. A kada vas obiđu ne prave luk pri uključenju već samo opa i eto ih ispred. Ako niste iskusan vozač samo polako i strpljivo.
U gradovima posebnu opasnost predstavljaju skuteri i motori drugih vrsta. Provlače se između drugih vozila u želji da budu prvi na semaforu, pa se svi nakrckaju tako da čim se upali žuto kreću. Izleću podjednako i sa desne i sa leve strane, pa i o njima treba voditi računa i o njima.

Ali, sve je to deo šarma Italije.

Polako, savet po savet stigosmo do ferija koji nas prebacuje sa kopna na Siciliju. Meni srce treperi, samo da se smestimo, prespavamo i ujutru krećemo u obilazak prvog na spisku grada Catania.