Prelepa Evia drugo po veličini ostrvo u Grčkoj – Lefkandi

Kada smo se odlučili da dođemo ove godine na  Eviju (Euboea) komentari koje smo čuli od malobrojnih ljudi koji su bili ovde su bili sve samo ne ohrabrujući, ali sve jedno nama je vodilja bilo to što možemo da odemo u Atinu na najlakši mogući način odavde. Malo smo pregledali plaže i činilo nam se dovoljno dobro da može fino da se letuje. Uobičajena rutina je da onog momenta kad odlučimo gde idemo pregledam sajtove koji pružaju informacije o mestima koje možemo videti, lokalnim restoranima itd… međutim ove godine neto posle našeg rezervisanja hotela menjala sam posao i pošto je to dovoljno zahtevno samo po sebi nisam želela da stvaram pritisak. Rešili smo istraživaćemo kad stignemo i nije ispalo kao loša ideja. Pre nego krenem da pišem o samom ostrvu moram dati par napomena vezanih za sam put to Grčke ako vam se slučajno desi da krenete 31. jula kao mi. Prvo:  kada putujete u sezoni trudite se da izbegnete dolazak na granicu u vreme pauze za ručak kod Grka. Neću da vam kažem da smo čekali na granici puna 2 sata ako ne i malo duže na temperaturi koja je prešla 40 stepeni u kolima, dokazi su ispod na fotografijama. Kada su jednom rešili da bi bilo dobro pustiti ljude da više ne crkavaju na toj vrućini vrlo brzo su nas rešavali, bez ikakve kotrole prtljaga valjda su shvatili da će ih neko izujedati ako ga samo malo zadrže. Najveći problem ,verujem,  bio je  ljudima sa malom decom kao i starijima, jer koliko god da ti radi klima nema nigde ni sene a o vodi, hrani da ne pričam. O našoj kulturi kao vozača uopšte ne želim da govorim, samo ću reći da smo se kao i uvek pokazali u „najboljem“  izdanju. Dakle, gledajte da od 2 do 3 h ne prelazite granicu. Što se tiče samog puta po Srbiji i Makedoniji primetila sam da se trude da poprave stvar, još ima dosta rupa, loše označenih deonica ali valjda jednom bude i taj naš autoput sređen a i makedonski. Gužve su velike i skoro svako stajanje na OMV pumpama (zbog kafe i toaleta) je prošlo sa dužim zadržavanjem. Vozite pažljivo zbog gužve i onih koji voze po 30 sati bez stajanja. Posle Niša situacija se popravlja u smislu gužve, većina ih se isključi prema Bugarskoj. Ako ikako možete pre putovanja nabavite onaj aparatić za plaćanje putarine automatski znatno olakšava vožnju (ENC)  i rešavate se čekanja na naplatnim rampama. Što se tiče same Makedonije i plaćanja putarina nekad im je putarina od 2 eura 60 denara a nekad 80, kad se preračunate nije neka značajna ušteda ali je bolje plaćati u denarima ako ste u mogućnosti.

Red na granici

Red na granici

Temperatura u kolima

Temperatura u kolima

Putovanje kroz Grčku podrazumeva u našem slučaju autoputeve, za koje kako smo došli do zaključka nemamo pojma šta smo platili. Kod njih je takva situacija da malo, malo,  eto ti naplatne rampe, ovde 2 eura, tamo 3 i tako mi dođosmo do cifre od 27 eura putarine od prelaska granice do dolaska na ostrvo. Šta si platio, da li deo koji ćeš tek da pređeš ili onaj koji si prešao pojma nemaš. Obzirom da smo posle granice pravili dužu pauzu da popijemo kafu, presvučemo garderobu, malo se osvežimo u hladu i da smo toliko čekali na ostvo stižemo noću i ne uspevamo baš da vidimo bog zna šta, ali bitno je da smo stigli zdravi i pravi.

Sutra ujutru razgledamo da vidimo gde smo to, kakvo nam je mesto i plaža. Za sve ove dane koliko smo tu potvrđuje nam se da smo izabrali dobru tačku za dalje razgledanje kao i dobro mesto za biti. Lefkandi ( Lefkanti ) kako im se gde svidi tako piše, je pravo turističko mestašce, sa odličnom  plažom i turistima većinom iz Grčke. Ima par dobrih taverni i kafića, malo šetalište, prodavnice i pekare, onoliko koliko vam je neophodno za svakodnevne aktivnosti. Nema napadnih klubova sa celonoćnim tandrkanjem muzike ( što bi za nas da smo koju godinu mlađi bio problem 🙂 ), nema prodavaca što vas saleću na šetalištu, nema te neke napadnosti na koju smo navikli kada su letovališta u pitanju. Puno je porodica i starijih ljudi ali ima i mladih, taman dovoljno da bude za svakog ponešto takav je koncept i samog gradića.  Svi su više nego pričljivi, engleski im je malo slabija strana ali nama to dozvoljava da se izolujemo. Plaža je od sitnog kamena i peska, voda je čista sa malo talasa i dosta morske trave u dubini. Deo ograničen za plivanje je dovoljno daleko i za one koji baš vole da plivaju. Plaža ima plavu zastavicu što znači tuševe, toalet itd. Nije gužva jer se ljudi smenjuju konstantno, oni sa decom i stariji idu u ranijim časovima, oni drugi kasnije i uvek se može naći mesto. Postoje delovi sa ležaljkama i bez njih. Ležaljke su vlasništvo kafića i njihova cena je ono što ćete iz kafića popiti. Kapućino je 2,5 eura ( ne fredo već normalan ) i sasvim je zadovoljavajućeg kvaliteta.Uz obalu je drvored tako da pored hlada od suncobrana tu je i prirodni hlad. Plivanje, ronjanje, sunčanje i odmaranje. To je baš to što smo i tražili, i to smo i radili prva dva tri dana.

Plaza Lefkandi

Plaza Lefkandi

Što se smeštaja tiče sudbinu smo kao i mnogo puta pre poverili Booking.com i nismo se pokajali. Nema prevelikih iznenađenja u smislu kvaliteta smeštaja i laganja od strane agencija, zamazivanja očiju i ostalih ne baš privlačnih stvari. Vidiš, pregledaš komentare ljudi, kojih je više nego dovoljno da zaključiš da li ti odgovara i uživaš, ne lupaš glavu šta si dobio za novac koji si dao.

U samom mestu postoje dve stvari koje bi trebalo obići a to su Venecijanske kule i stari zamak, na žalost nisu očigledno imali dovoljno sredstava da ih malo „utegnu“ i prikazuju kao turističku atrakciju ali svakako možete stići i do jednog i do drugog nekim prevoznim sredstvom.

Zamak sa predivnim pogledom

Zamak sa predivnim pogledom

Na žalost nismo baš uspeli da saznamo mnogo o samom zamku ali pogled koji se pruža na krajolik je fenomenalan i samo zbog toga se vredi popeti ako niste baš zainteresovani za istoriju. Vidi se ne samo gradić već i dobar deo mora i regije. Obujte patike a ne kao ja papuče pa svaki čas gledam gde ću glavu slomiti jer je kamenje klizavo i neravno.  Gore nije toplo jer stalno duvaju vetrovi i još jednom kažem predivno je! Put je malo čudan, imate utisak na pojedinim mestima kao da idete kroz nečije dvorište ali to je ovde normalno, tako da samo nastavite sa penjanjem. Mi smo put do zamka pronašli tako što smo otprilike uboli na navigaciji gde nam se činilo da je najpribližnije i potrefili smo. Postoji čak i parking lepo asfaltiran, verujem da lokalci dolaze ovamo često, ako ništa drugo a ono da uživaju u zalasku sunca.

Venecijanske kule

Venecijanske kule

Ove dve lepotice je mnogo lakše naći i one se u stvari nalaze u selu Vasiliko, ali pošto su Vasiliko i Lefkandi nekako kao jedna celina otuda ih stavljam u isti koš. Visoke su 17 m, nalaze se na brdu tako da se sa svih strana vide i na žalost zazidani su im ulazi iz bezbednosnih razloga pa im se možete diviti samo spolja. U blizini je su i dve crkve, jedna mala i starija, okrečena u tipično grčki belo da ti se glava usija od beline i jedna veća novija Naos Agiou u kojoj se edovno održavaju liturgije i koja se nalazi u podnožju brda, pa ako ste ljubitelji možete i to posetiti. Na ovom brdašcetu se vrlo često dešavaju i svadbe i druge proslave a zalazak sunca je nešto što se rečima opisati ne može, već jednostavno mora doživeti.

Zalazak sunca

Zalazak sunca

Zalazak sunca Evia Vasiliki

Zalazak sunca Evia Vasiliki

Mislila sam da sve o Eviji stavim u jedan blog post ali shvatam sad da ipak neće moći tako, pa se ovde za sada rastajemo.