Grčka avantura u septembru – Put Peloponeza

Kada dve godine ne odete na propisno more (da, postoji i ono drugo – nepropisno odlaženje na more) onda taj put planirate i planirate i planirate ili ne!

Već početkom godine smo shvatili da ćemo ove godine na godišnji, uzimajući u obzir ljude sa kojima radimo i koje treba da menjamo, ići poslednji. Što nas je dovelo do toga da idemo ČAK u septembru!  Do sada, avgust je bio naš mesec i znali smo šta od njega da očekujemo. Septembar može biti fenomenalan izbor ili malo manje fenomenalan ako vas potrefi kišni period. Verovatno će sad oni sa mnogo letujućeg iskustva da krenu da negoduju, ma kakva kiša, gde to, septembar je odličan. Elem, septembar i to 1. Svi đaci i roditelji u školu, mi na odmor, bili smo dobri, svu smo zadaću na vreme uradili i lektire pročitali, sad možemo da uživamo.

Dolazimo do momenta odabira mesta za letovanje. Hvala Bogu, onolika Grčka, ima gde da se bude. Kriterijumi su sledeći: negde gde nismo bili ni Mrgud ni ja, sunce po vremenskoj prognozi, lepo more, pristupačan smeštaj ( o tome ću još pisati), što je bliže moguće vodi, klopa – ako može doručak. Pregledali smo sajtove agencija, otišli u par njih. Smene: ili su već počele ili počinju kad nama ne odgovara. Ne, mi hoćemo da budemo na moru 3.9. najkasnije i da ostanemo najmanje 10 noćenja. Tu dolazimo do teme koja se zove manjak flekisibilnosti agencija ali, o tome neki drugi put. Vraćamo se dobrom starom Booking-u, zadamo rang cena po noći, zadamo ostale bitne stvari i krećemo. Ovde hladna voda, ovde najavljuju kišu i oblake, ovde nam se ne sviđa smeštaj, ovde daleko – znači sedaj u kola svaki dan pa se vozi još 30 min do najbliže plaže, ovde nema frižidera, ovde mnogo lepo al skupoooo itd. Prolazi dan po dan, došao petak, mi u subotu krećemo smeštaja nemamo. Ok, na takve stvari sam se već navikla. Italiju smo celu prešli od Trsta do Palerma na ovaj način, uveče rezervišemo gde ćemo sutra spavati. Sve rešili obaveze, ostalo da se spakujemo, možda i popeglamo, spremimo i idemo. I da, još da rezervišemo gde ćemo. Mrgud je već malo istraživao, sačuvao i kaže:“ Idi izaberi „. Krenem redom, plus ovde, minus onde, ovo lepo ,ovo nije, voda mhm, kažem evo ovo je odlično, tri sam čak ostavila mogućnosti. Ehej, 3! Nisam ni gledala na mapi gde je, samo blizina mora i vozi Miško. Kaže Mrgud: Ženo jesi ti videla gde sam to sve našao? Mislim se nisam ni gledala čoveče. More je tu, šta me briga za dalje. Knjige sam spremila već ima pola godine, kupaće gaće imam i dosta! Majku mu, pa pogledaj! –  Opet on, al je zapeo tvrdoglava Škorpija! Ajde, daj onaj Maps, ko ga smislio nek ga sreća prati čitavog života. Pogledam, ima kilometara bogme 1400 i koji preko. Ok, moramo negde noćiti nećeš voziti 1400 km odjednom, majčin sine od jednom pa da si još toliki.

Elem, na Peloponez nas je (me je da budem politički korektna) dovukla boja i blizina mora, obećavajuća temperatura od 30 stepeni u proseku. Što se mene tiče, kao što se već dalo zaključiti, sasvim površno razmatranje i odlučivanje je skroz ok, za ovakve stvari.

Nisam očekivala puno. Nisam ništa očekivala osim onog što sam nabrojala. A dobila sam i previše! Korak po korak.

Prespavali smo na Dojranskom jezeru. Po mom skromnom mišljenju, sad i nikad. Lepo je, ali ne vredi odvaljivanja pola karoserije na lokalnim putevima i istresanja svih kamenčića i peska iz bubrega. Može lepo da se spava i u Solunu, na samoj granici takođe. Cena prenoćišta na granici u kazinu 5 zvezdica sa doručkom i cena na Dojranskom jezeru gde dobiješ 1 peškir na dve glave, odvališ dva puta auspuh i pokidaš pola gume, razlika je minorna a usluga različita, ko oko i ono na kraju leđa. No, lepo ga je videti, eto to mu priznajemo.

Dojransko jezero, Makedonija

O pakovanju nas dvoje, dvočlane porodice, o tome ću vam pisati isto drugom prilikom. Treba samo napomenuti situaciju: 2 ručna frižidera, 18 knjiga i nedovoljno kofera u komšiluku i šire. Mislim da je dovoljno da naslutite.

Vratimo se troškovima puta, to obično volite da čitate. Sa izgradnjom ovog našeg dela E75 i njenim proširenjem (da, prošli smo i pored brda o kom priča AV danima) povećala se cena i putarine, no nije tako strašno, ne bih se tu zadržavala. Kod Makedonaca na granici iz Srbije nije gužva, hvala Svetom Savi i svim putnicima. Putarina – najbolje prođete ako plaćate u denarima. Ako nemate denara – preživećete i ovako, nije strašno. E da, uveli su i naplatu putem platne kartice što se mora priznati da je značajan napredak! Tu nisam ni sabirala koliko nas dođe. Računam sipamo gorivo jeftinije, pa ispeglamo trošak. Cena dizela 63 denara/l. Na svim pumpama koje smo videli, čak i na onim na putu do Dojrana. Sipaj i ne misli. Ujutru krenuli rano da pređemo granicu u normalno vreme, da nas ne prži 40 stepeni kao pre dve godine. Jes, kad bi Grci hteli da podrže našu zamisao. Makedonci, svaka vam čast! Znaju ljudi šta je patnja, samo prolazi i ne misli. Poželi srećan put i to je to, gospodski. Grci: ode čovek, zaustavi traku, biće da mu se pripiškilo ili je broj dva, nema ga nešto dugo. Da se razumemo, svaki put kad dođemo na njihovu granicu setim se koliko si gospodin kad putuješ avionom, al se setim i ona dva ručna frižidera i pogleda potencijalnih kontrolora i znam da je nemoguće. Ostaje mi samo da se svađam sama sa sobom i proklinjem geopolitičke prilike na svetu, kako je Grcima pripalo toliko obale i lepote za kojom mi duša čezne! I tako dok razmišljam o stvaranju i rastvaranju na sto stepeni, prebaci se iz šeste leve u trinestu desnu traku i tananana! Prošli i pasošku kontrolu, ravno sat i po kasnije od opasnosti da se proglasim kandidatom za nove predsedničke izbore u Grčkoj, sreća na nisam imala internet da pustim u viralni svet svoj naum i poštedeh sebe silnih objašnjavanja odakle je došla ideja za kandidaturu.

Svi koji su delili muku putničku kroz predivne predele Grčke znaju i da su namerno ostavili najgori deo autoputa na samom ulasku. Prosto te testiraju da vide koliko je jaka želja da smočiš noge u njihovo more. Kad već počneš da sričeš početke epa o stanju na autoputevima dođe i prva naplatna rampa. Iz daleka ciljaš da pogodiš jel 2,5 eura ili 1,50 ili 3,80 putarina. Duž obale igramo se ko da više! Udaramo glavom o šta stignemo i kažemo, ej bre, baš smo seljaci, pa što ne uzmemo onu elektronsku naplatu putarine kao kod nas pa milina, samo hajde. Natočiš je, pa zaboraviš. Eeeee, al ne može tako jednostavno. Nije im odlučivanje jača strana, pa imaš jedno 3-4 operatera koja, pazi sad, svaki održava svoj deo autoputa, svaki ima svoju elektronsku naplatu i naplatnu rampu. Pa majku vam lepu, bogovsku, koliko investitora imate! Ko da ste bogove sa Olimpa zamenili za po 1 investitora. Mislim da 2/3 stanovništva radi na naplati putarine, koliko puta rekosmo kalispera, jacaz, kalimera, nemam pojma sve mi se izmešalo….

Malo je reći da su pejzaži prelepi. Masline na sve strane, zapitaš se ko ih bere, koliko radnika im treba i koja im je dnevnica, postoji li traktor sa priključnom mašinom za branje maslina i u kakve se smeštajne kapacitete denu sve prelepe maslinice. Četinarsko drveće, zimzeleni razne, a sve pod kap po kap sistemom. Idi, sad sam shvatila gde odoše pare od putarine i nije mi žao, aham! Ponegde vidiš i kućicu u njihovom stilu, pa se igraš žmurke s morem, ti bežiš a ono te traži, kad te nađe a tebi sve drago oko srca, misliš se eto me još malo na cilju. Moram priznati da brzo leti vreme kad ti je glava prilepljena na staklu dok klima udara na najjače da se rashladi vreli metal automobila. Čak smo pronašli i benzisku pumpu sa restoranom gde služe pristojan kuvan obrok i više nego pristojnu kafu, a da nije onaj đavo od frapea i ko ga izmisli. Kapućino, espreso mmmhhhhmmm da ti srce zaigra. Rekla bih da ima veze sa povećanim brojem turista iz Italije i tim da za pojedina mesta u Grčkoj postoje sajtovi sa .it domenom, mada i dalje Britanci drže prevlast u reklamiranju Grčke i njenih lepota.

Tako u tim mojim razmišljanjima dođosmo do kraja autoputa za nas. Ukupno 50 eura od ulaska u Grčku do skretanja ka mestu Messini. Tu nas je već i noć uhvatila, jer putovanje je isprekidano, stani piški mi se, stani pije mi se kafa, stani gladna sam, jaooo što je lepo stani da slikam. Skretanje s autoputa i uključivanje na domaći, lokalni put predstavlja pravo zadovoljstvo. Da mi niko ne kaže kako su Grci lenji, ništa ne rade, ovde su sve puteve raskopali, gde god mrdneš nešto proširuju, bagere sve koje imaju sigurno su izvukli na ulicu i rade. Da se razumemo, radili su i subotu, proverila sam lično, išla da obračunam satnicu. Svaka čast. E sad, hotel koji smo izabrali ne pripada praktično ni jednom mestu. Tu je negde, između. Naravno, navigacija je dobila neophodne podatke da viče levo, skreni,desno, 200 metara polukružno, kružni tok četvrti izlaz itd, no nema hotela na toj lokaciji. Idi, izađi u market pitaj, dok još radi gde da idemo. Hajde tu su radile i ruke i noge, umoriš se dok pričaš engleski, elem nađosmo Smeštaj sa velik S, sveti presveti blagosloveni.

Logga beach hotel

E sad još da ostovarimo sve ono što smo i utovarili pa lepo na spavanje uz zvuk talasa,ako ništa drugo bar to je vredelo svih 1400 kilometara.