Recepti

Umesto da zapisujem u svesku počela sam da prenosim na blog, verujem da će nekome biti inspiracija za dobru klopu ili će probuditi strast prema kuvanju. Mene smiruje te im odajem čast

Uskršnji voćni rolat

Ma nije Uskršnji, nego me mrzelo da pravim uobičajenu tonu kolača i torti i ostalih slatkih đakonija pa smo „spali“ na rolat.

Dakle potrebno je sledeće:

  •   voće ( u datom rolatu banane, inače može i jagode, maline, ribizle šta vam volja.)
  • maloooo više vremena jer filu treba malo više vremena da se `ladne
  • sledeći sastojci : 6 celih jaja, 3 kašike oraha, 4 kašike brašna, 6 kašika šećera, malo praška za pecivo – bukvalno malo, ovo sve je za koru.

Fil : – 3 pudinga od vanile , a i ne mora od vanile, sve zavisi šta hoćete da koristite od voća, ja kad baš poludim i pustim mašti na volju koristim puding od jagode i ananas kao voće, čokoladni puding i maline. Tako da vam dođe kao da svaki put pravite drugi rolat i onda pokažete svim onim babama i strinama što kažu da ne znate da kuvate!  i da, treba još jedan margarin za kuvanje. Naravno mleko u koje ćete da zakuvate ove silne pudinge.

Moje iskustvo je da uvek krenem prvo od fila jer pudingu treba vremena da se ohladi.

Dakle, mleko standardno na šporet da se ugreje tako da u njega može da se sipa razmućen prašak za puding, u činiju razmutite jedno deci, deci i po  mleka i 2 kašike srednje ravne šećera da ne bude preslatko. Kada se mleko ugreje dovljno polako uz mešanje sipate razmućen prašak i kuvate dok se ne zgusne. Kad je to gotovo, uobičajena procedura je il stavite na hladne pločice da se što pre ohladi ili stavite u kadu. Verujem da svaka domaćica koja je bar jednom kuvala puding sa namerom da ga doda u neki fil zna za ove fore. Može isto tako i u veću šerpu do pola napunjenu hladnom vodom.

Kora: prvo mikser namontirate, zatim u činiju odvojite napred navedena jaja na belance i žumance, prvo miksirate belanca dok ne budu kao sneg čvrsta, ovo je moje mame opis, a zatim tu dodate žumanca. Mutite i dalje, pa dodate šećer, može i malo vanile- biljke tek tek, zarad jače arome, potom smanjite brzinu miksera na minimalnu, pa dodate orahe i brašno i bukvalno trunku praška za pecivo tek toliko da kora ne bude zdudana, ali ne treba da bude ni previše debela.

Kad je sve to gotovo, u rernu koja je prethodno zagrejana na 220 stepeni pečenje! Da, pleh je najbolje da je veći, onaj što dobijete sa šporetom zajedno, da bude tanja a veća kora. Na pleh obavezno papir za pečenje, jer koru treba odvojiti ili podmažete pleh sa maslacem i pospete brašnom.

                                                                                                      Ovako izgleda dok se muti.

E sad, znate kad je gotova kora ako zabodete čačkalicu i na nju se ne zalepi testo. Tad vadite iz rerne koru i čim uspete da je pretresete na krpu, koju ste prethodno pripremili , neku veću koja će vam poslužiti da urolate koru, brzinski dok se još nije ohladila savijate koru kao kad rolate tepih za pranje.

Ovako nekako zgužvano izgleda kora kad je odmotate da bi ste počeli da je filujete. Bitno je stvarno da pazite da bude lepo urolana, ne morate da vlažite krpu niti bilo šta drugo, samo nek je čista i dovoljno velika 🙂

U međuvremenu dok se kora prilagođava novom izgledu, vi ćete da umutite mikserom onaj margarin za kuvanje, ja sam koristila Vitalov, njihov inače volim mislim da je skroz ok. Kada dobro umutite margarin, tako da postane penast, ako se ohladio puding dodate.

Napomena: ako slučajno stavite puding u margarin dok je još topao, desiće vam se da se fil rasćoćka, u tom slučaju moraćete duže da čekate da se opet stegne ili možete dodati malo kokosa ili plazme mlevene.

Kada ste sve to lepo spojili ide filovanje, vrlo jednostavno. Fil razmažete preko cele kore ravnomerno, voće – sveže, poređate sa jedne strane, one od koje planirate da počnete rolovanje i to ne previše debelo jer nećete moći lepo da urolate. Ostavite jednu manju količinu fila da okolo namažete rolat.

Ovako izgleda kada je skroz gotovo. Još jedna bitna stvar je da morate, kada je vreme toplo, držati rolat u frižideru, pa povedite računa na čemu ćete početi da ga pravite da možete posle da ga ugurate u frigo.

Po želji možete dodati malo ruma ili pojačati ukus vanile sa štapićem tokom kuvanja fila, može takođe i aroma neka da se ubaci. Lično, izbegavam još dodatnih boja, aroma i to sve veštačko.

Kada služite možete dodati i kuglu sladoleda odgovarajućeg ukusa, toping od čokolade preko ili šlag. Pustite mašti na volju.

Za one koji se hrane zdravije od ostalih, probala sam da stavljam žuti šećer, soja mleko umesto običnog, sve ok, možete i tako, jedino je nešto drugačiji ukus. Nisam probala sa integralnim brašnom, ako neko bude raspoložen neka mi javi kako je uspelo.

I da, moraću da poradim na svom umeću dekorisanja do tada mi verujte na reč da je fantastična poslastica. Ili na ukus 😉

Zanimljivo povrće à la moi

Ovo je još jedno od onih jela koje sam smislila onako, uz put, jer mi je naša kuhinja standardna već malo dosadna.

Vuče mi po malo na meksičku kuhinju što zbog sastojaka što zbog krajnjeg rezultata. Možete ga jesti i servirati hladno ili potpuno vruće, pa je zgodno za mame koje rade long hours, lepo se smesti u frižider danas , sutra se služi bez zagrevanja, ne gubi na ukusu, zdravo je i dalje, ukus koji je fantastičan ostaje identičan.

Potrebni sastojci:

– 250 grama mlevenog mesa junećeg

– praziluk srednje veličine

– šargarepa 3 , 4 komada, malo celerovog korena

– grašak dve šake otprilike

– kukuruz šećerac isto dve šake, može i više ako ga obožavate kao i ja

– celer ( od momenta kada sam saznala koliko je zdrav postao je značajan činilac moje kuhinje)

– sok od paradajza

– bosiljak, origano, so, biber

– sir ( formađio za pastu) Meggle u mom slučaju

– maslinovo/kantarionovo ulje

– pola kocke pileće ( uvek radim kontrast, ako je meso juneće kocka je pileća i obrnuto)

Redom ide seckanje šargarepe, celera , praziluka i sve to ide na disnstanje.

Naravno na kantarionovom ulju. Još nešto sam naučila kuvajući i eksperimentišući, nikad ne solim hranu kada tek počinjem sa pripremom, jer ako je odmah posolim brže ispušta vodu pa moram da dodajem tokom dinstanja, ovako se sporije vrši proces u sopstvenoj vodi.

Morate mešati s vremena na vreme da se mleveno meso lepo raspe, da ne bude zgrudvano.

Kada je sve omekšalo dodajem grašak i kukuruz koji su već blanširani pa im ne treba toliko vremena da se skuvaju, svega 15 min.

Dok se sve to krčka dodajem otprilike 2,5 dcl soka od paradajza, ne koncetrat, već baš sok jer ukus bude totalno različit.

Zatim dodajem bosiljak, origano, pola kocke supe i so.

Sve ovo po ukusu, ja obožavam bosiljak pa ga stavim baš dosta. Može svež a možete da stavite i suv, ne pravi razliku.

Serviranje može biti sledeće :

samo jelo tako vruće sipate u činiju (lepše i bolje od tanjira) za supu. Pospete sirom za paste. I njam njam 🙂 dodajem biber u količini koju volim. Ako volite ljuto u jelo možete dodati malecno parče čili paprike. Probala sam jednom i tako, bude baš pikantno.

Drugi način serviranja je potpuno isti , činija, sir i to, ali hladno i dodate još kockice prepečenog integralnog hleba. Pošto je sastav jela takav da je čorbasto, ovaj hleb u hladnoj čorbi bude balans toplote.Celer sa svojom aromom i krckavi kukuruz, kao i začini daju jelu predivnu aromu i osvežavajući ukus.

Prijatno!

Prolećna kuhinja

Volim proleće zato što možete da pronađete razne travke, za jelo naravno po pijacama ili u vašim baštama, ako ste bili vredni i ambiciozni u pogledu home made povrćkica.

Zato volim i da petljam oko kuhinje u proleće, šta god da stavite u šerpu ne može da bude loše. Organizam je spreman za buđenje iz zimskog sna, potrebni su mu vitamini i pojačana hrana da izdrži ove vremenske vratolomije.

To zelenilo i rumenilo me natera da se primaknem šporetu, opašem kecelju i dohvatim se varjače. Ne neću da vaspitavam nikog, već da eksperimentišem. Evo jedne čorbice čija se osnova može koristiti i za druga jela.

Potrebno je:

– celer srednje veličine

– tri četiri šargarepe

– praziluk

– pečurke, par komada

– malko maslinovog ulja ( kantarionovo- ko može da podnese ukus i miris je još bolje)

– soli, bibera, jedan lovorov list

– po želji jaje i pavlaka

– 1/2 kocke za supu juneće ili pileće

Način pripreme:

svo povrće iseckati i staviti da se dinsta u šerpu, sa malo maslinovog ulja. Mislim bukvalno malo, svega par kapi, ono je dosta masnije od običnog te ne treba puno. U principu može i bez njega ali meni je lepše kad ga ima,  koristim i kantarionovo vrlo često, dobro je za probavu, pogotovo za ljude koji puno sede i ne kreću se preterano, „čuva“ creva.

Napomena:  nikako NE stavljati povrće u blender, potpuno se promeni uskus i izgled čorbice.

Kada se izdinsta ( oko 20 minuta na malo jačoj vatri) ispasirati pasirkom za pire i to tako da ne bude baš totalna kaša, svakako pečurke ( šampinjone) ne možete baš ispasirati.

Dodajemo začine: so, kocku, lovorov list.

Još par minuta da se krčka i onda dosipam još vode, npr oko 1/2 l.

Nemam pojma da li već znate taj trik sa povrćem, nikada se ne dodaje hladna ili mlaka voda, uvek vruća jer se drugačije povrće nekako okameni. To mi baka nekad rekla, od tada uvek primenjujem.

Probate, ako vam se čini da nije dovoljno slano ili začinjeno dodajte još . Lično ne volim ni previše začinjeno ni previše slano, pa u većini slučajeva svi dosoljavaju ono što ovoj kuvarici izađe iz kuhinje.

Ako postite ili ste na dijeti, režimu, ishrani, ne dodajete sledeće:

umućena pavlaka i jaja. Vrlo često umesto pavlake koristim Mileram onaj Meggle. Ako niste što da ne, malo pojačati.

Biber uvek dodajem tek kada serviram.

Možete dodati pavlaku i na kraju, bez jaja, u tanjir direktno.

 

Sad, da vam kažem još nešto ova podloga je odlična i za rižoto ili u nju dodati testo ( makarone) , naravno pre dodavanja one vode.

Varijacija na ovo je ista podloga, samo još kockice piletine – belog mesa i rižoto fantastičan !

Vreme pripreme sa sve ljuštenjem i pranjem povrća je oko 40 min. Nije dugo za ukusan i kvalitetan ručak.

 

Prijatno 🙂