Putopisi

Pored knjiga putovanja su ono nešto za šta ne žalim novac. Zanimljivo je da ako dvoje ljudi odu u isto vreme na isto mesto doživeće ga totalno drugačije. Nekasamo imamo priliku da poredimo.

Grad u koji se jednostavno zaljubiš, Paris

Moja putovanja i blogerski svet u meni iznedrili su potrebu da ostavljam pisani trag. Shvatila sam prošli put, pišući iz Holandije, da je odlično rešenje umesto pojedinačnih kafa koje bih morala da ispijem po povratku sa nekog putovanja da svima pored slika dam i objašenje uz svaku, a može da bude i veoma iscrpljujuće, pišem šta sam videla i gde sam bila, ujedno pružajući mogućnost da oni koji nisu posetili mesto ili zemlju dobiju jednostavniji, realističniji pogled na nepoznati svet.

Ovog puta javljam vam se iz Pariza, grada svetlosti, a po meni i mladost. Nije mi prvi put da boravim ovde,tako da će se pisanje verujem, u startu razlikovati od prethodnog.

Napomena : kada sam prvi put u svom životu kročila u ovaj grad između nas je nastala posebna veza, simpatija u početu a sa svakim korakom po njegovim ulicama simpatija je prerasla u ljubav, iskrenu, neiskvarenu, čistu. Ljubav prema prelepom gradu.

Ako očekujete od mene da vam odgovorim na pitanje šta da očekujete kada dođete ovde, ne znam da li ćete pronaći odgovor u ovim redovima, ali sigurno ćete moći da pronađete barem po neki savet šta da posetite.

Dan 1:

Želela sam odmah da izađem na ulicu i osetim taj žagor, tempo i način života, lepotu i neobičnost Pariza, želela sam da mojim venama poteče ljubav koju mi pruža, baš zato smo izabrali da se samo šetamo i uživamo. Bez cilja i bez planova. Kafa, šetnja i ljudi, to je ono što mi je bilo potrebno.

Prvo ono što morate da znate je da ako želite da budete turista u Parizu odlično vreme za to je avgust, godišnji odmori su u toku, gužva u gradu je minimalna, moćićete da sednete gde želite bez čekanja u redu, da posetite turističke atrakcije bez prevelikog cimanja. Odlično vreme da umesto na more zbrišete ovamo. Veoma bitna stvar kada birate hotel u kom ćete biti smešteni je udaljenost metroa, koji je prsten (arandousman) zbog kraja u koji dolazite, jer ovo je višemilionski grad u kojem je nemoguće moguće.

Drugo odaberite i napravite program za svaki dan ako dolazite prvi put, jer desiće vam se ako niste dobro isplanirali da vas povuče ova ili ona ulica, zgrada, prodavnica (ako ste došli sa makar malo želje da kupujete) i sati se pretvaraju u minute, te ostajete na kraju kratki sa vremenom, bez mogućnosti da vidite željeno.

Dva, mogu reći, istorijski poznata kafića u koje ćete želeti svakako da svratite su „Les Deux Magots“ i „Cafe de Flore“ , ako niste bili ovde, pa,  recimo da niste bili u Parizu. Oba se nalaze na Bulevaru San Žerman (Boulevard Saint Germain). Ovaj deo grada, drugi prsten, je stvarno fantastičan, zgrade koje vas okružuju su prelepe, dovoljno je samo da sedite,pijuckate vaš espreso i uživate. Dosadno vam sigurno biti neće.

 

Ono što je karakteristično za pariske lokale je, da ako želite da sedite napolju,računajte da nećete baš imati previše slobodnog prostora, naime na što manje kvadrata treba staviti što više stolova i poslužiti što više ljudi, bilo da su u pitanju obroci ili kafice, u svakom slučaju  jednostavno uživanje. Ako želite da sedite unutra imaćete nešto više prostora ali ne previše. Što u prevodu znači u oba slučaja nema baš previše intime. No, vremenom se naviknete na to i prestanete da obraćate pažnju. Uopšte ne smeta da uživate, verujte na reč 🙂

Možete jesti na svakom koraku, grad je okrenut turistima, što je sasvim logično, no postoji jedno mesto koje ja posebno volim i ka kojem gajim poseban odnos, a koji je na korak dva od bulevara.Doduše ima ih na više lokacija, ali kad ste već na Bulevaru možete da svratite. Mi ga skraćeno zovemo Ontrokot a piše se Le Relais de l`Entrecote, na adresi  rue Saint-Benoît . Karakteristika ovog restorana je to što za ručak, a bogami i večeru možete dobiti samo jedno jelo da pojanim :  ovde inače postoji samo jedno jelo. Ako nije avgust, čekaćete oko pola sata u najboljem slučaju za sto. Imate višak vremena, dođite ranije, večera se služi od 7 časova, u tom slučaju dobićete sto ranije, ali svakako ćete morati da sačekate. Zašto je tolika gužva?

 Le Relais de l`Entrecote

Le Relais de l`Entrecote


 

Vrlo jednostavno, ono što služe za jelo nema ni jedan drugi restoran. Za predjelo ćete dobiti salatu: zelena salata, maslačak list, orasi i dresing od maslinovog ulja i senfa. Glavno jelo: juneće meso, moja preporuka srednje pečeno, jer kada je dobro pečeno ne dobija se isti ukus, sa određenim  sosom, koji se čak ni pravi u restoranima već se donosi spremljen  jer je poenta baš u njemu, recept sigurno nećete dobiti, ali sam sigurna da će vam se dopasti i  još pomfrit uz to . Glavno jelo se služi u dva puta, tako da verujem gladni nećete ostati. Želite li desert, imaćete mogućnost izbora. Deserti su podjednako dobri kao i glavno jelo. Ovaj lanac restorana vlasništvo je dve sestre, koje su i smislile recept za sos i verujte mi zarađuju odlične parice na tome.

Odavde sigurno izlazite punog stomaka, nasmejani i zadovoljni. Osoblje je više nego ljubazno, možete sedeti napolju ako želite, malo ćete se gurati i velika je verovatnoća je da ćete sedeti za istim stolom sa potpunim strancima, ali bitnije je to što ćete uživati.

 Le Relais de l`Entrecote

Le Relais de l`Entrecote

Verujem da sve dame ovog sveta žele da prošetaju ulicama ovog grada i osete modu koja se kreira i nosi. Savršena ulica za kupovinu je Rue de Rivoli, pogotovo za naš džep. Ovde možete pronaći brendove kao što su H&M, C&A, Bershka, Zara, Etam nanizane jedan do drugog, a u periodu jul-avgust cene su dosta snižene i stvarno povoljne, jer je sniženje stvarno, a ne ono po našem sistemu. Međutim dok ne dođete do tamo, morate proći preko Sene, a mi smo ovaj put preko čuvenog mosta Ponte des Artes na kom su snimane scene famoznog sastanka Zverke i Keri, kao i šetnja junakinja iz serije Gossip girl.

Osim katanaca koji su na sve strane, kako na mostu, tako i na svetiljkama, vrlo često ćete videti ljude koji piknikuju ovde. Sasvim normalna stvar.

DSCN1272-300x225

U ovom momentu onaj romantični deo svakog čoveka jednostavno mora da proradi. Pogotovo po ovakvom danu, sunce, malo oblaka, temperatura je prijatna, oko 25 stepeni. Savršeno za zaljubljene. Grad ljubavi,definitivno.

U ulici u kojoj se nalazi gomila prodavnica postoji jedna veoma zanimljiva zgrada između ostalog, zgrada je možemo reći data umetnicima na korišćenje. Na svakom spratu nalazi se nekoliko ateljea, na 4 sprata, raj za umetnike.

Zgrada koju koriste umetnici kao atelje

Zgrada koju koriste umetnici kao atelje

Osim ljubavi u Parizu umetnost na svakom koraku je nešto što ne možete da izbegnete. Umetnost je u izlozima prodavnica, građevinama, ljudima, osećate to na svakom koraku, samo ako želite da se prepustite tome.

Neobična arhitektura

Neobična arhitektura

Vreme neprimetno teče, reč po reč, izlog po izlog , korak po korak, pada veče i ono što želim da vidim je Ajfelov toranj.

Svaki put kad dođem obiđem ga, tu građevinu koja me asocira na inat, volju, upornost. Tu građevinu koja ima jedinstvenu moć da vas samo zbog postojanja učini srećnim.

Postoji nešto magično i veličanstveno tu. Pogotovo ako znate i odete uveče u periodu kada se pale specijalna svetla, od 10 i 45, do 02 posle ponoći, a u zimskom periodu do 01. Tada, u tom momentu, hteli ili ne, izleteće vam vao!

Ajfelov toranj

Ajfelov toranj

Tada, baš tu, shvatićete koliko je stvarna romantika Ajfelovog tornja! To mi ne možete poreći!

 

Svemogući pokretač – Shopping !

 

Danas sam rešila da vam ne pišem o izložbama, gradovima ili nekim prirodnim lepotama. Danas vam pišem o kupovini tj. da budem fensi Shopping-u.

Da krenem od početka, prvo onaj svakodnevni, kupovina namirnica.

Okruženi ste supermarketima, pa sve i da vam ništa ne treba ima da idete svaki dan u kupovinu, makar po sveže mleko! Za nas iz Srbije ovo je odličan sport, a pogotovo treniranje kako da ne trošite pare. Kako? Lepo! Kad uđete u prosečan supermarket i krenete redom da obilazite rafove oči vam se lepe za svaku sitnicu!

Da, nema malih trgovina kod čika Paje na ćošku i te fore. Samo veliki opstaju, mislim eto čisto da znate šta nas čeka.

Počevši od 66 vrsta hlebova, hoćete sa suvim grožđem, hoćete crni sa makom, hoćete beli običan, ili polubeli sa nemam pojma čim tu vam već treba jedno 15 minuta da izaberete! A to je tek hleb!

Idemo dalje, povrće. Verujem da ne znam svo ni da pobrojim,  a kamoli da kažem čemu služi kako se pravi. Ako ste slobodnog duha i skloni eksperimentima, tu je svemoćni čika Google pa nađite recept i poreklo za neku čudnu biljkicu.

Polako se šunjam prema mleku i mlečnim proizvodima, ajoj! Kad sam ugledala količine različitih marki, tipova, pakovanja već me neka nervoza hvata! Ih bre, mislim se, mi u Srbiji nismo ni svesni koliko smo srećni, tri tipa mleka i dva sira  i teraj! A ovde, sireva jedno 20 vrsta, mleka jedno 18 a ostalo neću ni da gledam. Kafa je sledeća na spisku, aha e tu je sad već jasnija, ali malo sutra! Pošto se ne pije naša stara dobra, iz meni nepoznatog razloga nazvana turska kafa, imate više vrsta kafa za onu filter kafu, pa za onu espreso pa nes, pa joj. Dobro, ajde dalje. Slatkiši.

E tu mi je već srce ostalo! Kao i svaki sladokusac ovde se nalazim u totalnom raju! Počevši od čokolada, pa do nekih polu kolača – polu hlebova, ne znam uopšte zašto se truditi oko pravljenja slatkiša. Samo nakupujete ovde i deca su vam do 5. godine garantovano bez zuba :)Tu je i svemogući puter od kikirikija bez kog ne može ni jedno domaćinstvo.

Preskačemo deterdžente, omekšivače i ostale kućne hemikalije i idemo do dela gde su meso i mesne prerađevine. Mislim, jedan čist bezobrazluk. Nema šta nema. Nisam pogledala za prepelice, ali ako nema sigurno bi ih nabavili.

A jesam na početku napomenula da ako imate karticu određenog supermarketa čekirate se na ulasku i uzmete nešto ovako

pa lepo kako trpate u korpu tako čekirate i nema iznenađenja sa cenama, sumom novca i slično, nego po dolasku na posebnu kasu ubacite ovu spravicu na određeno mesto i svoju dragu karticu sa paricama i to je to. Kakva namrgođena kasirka i gluposti.

Nego, gde stadoh? Aha,meso. Joj, šta da vam kažem, od prerađevina, do sitno i krupnije mlevenog i zapakovanog, do mariniranog, sitno iseckanog i samo da se jede.

Ajde dalje mislim se, oči će ti ispasti. E da, onda nailazimo na jednu policu na kojoj su već sniženi artikli dodatno sniženi. Tipa trikotaža neka, tiganji ili slično. Ali stvarno su dva puta sniženi, a ne kao kod nas, prvo poskupeli da bi bili sniženi.

Cene – zavise od kvaliteta. Uglavnom u odnosu na standard, hrana ima ok cene.

E sad, mogla bih i dalje da nabrajam ali hoću da vam kažem i u drugim oblastima kupovine kako da se snađete.

Ja vam ne umem sa tim silnim karticama da se izborim, tetka to sve maherski, ova za ono, ona za ovo i tako… Plastika koja život znači.

Idemo sad u prodavnice koje bi smo mogli nazvati Second hand, ali nije to onaj naš pa sad tu neka hrpetina garderoba u 4 metra kvadratna smeštena. Ovo su prodavnice gde imate od igle do lokomotive i to može da se nađe odličnih stvari.

Primer : kožni dvosed u krem boji,očuvan, ja bih rekla skoro pa da uopšte nije korišćen 60 onih lepih  €.

Dalje, tu možete pronaći slike, knjige, dečije igračke, društvene igre, garderobu, ploče, CD, posuđe. E sad, postoji fora da ako se razumete u određene stvri tipa staklariju, a imate vremena da šnjuvate ovuda možete da naletite na komade koji stvarno imaju neku vrednost.

Tako na primer možete za male pare da kupite poznati dizajn.  Ima krš stvari, koje ne bih ni za živu glavu uzela u ruku, ali ima i super činijica, posuda, slika, lampi, keramičkih saksija. A sve je jeftino.

I uvek su pune ove prodavnice. E sad, razmislite koliko puta ste kod nas ušli u neki second hand, ja bogme nijednom, priznajem.

Odmah u komšiluku ovih radnja nalaze se super skupe prodavnice nameštaja, gde jedna stolica (meni ružna) košta više od 1000 € . Da,nisam pogrešila broj nula.

Sad, ako patite od toga da vam i na gaćama stoji nečiji potpis ovo je mesto za vas, što se mene tiče pokupila sam par dobrih ideja.

Idemo dalje. Tržni centri, takozvani Mall-ovi. E tu vam je tek posebna priča.

                                                Ovo je mall u Amstelveen-u.

Kad uđete u jedan nema vam bez par sati napolje. To vam je provreno.

Što se tiče cena i ovde su one povezane sa kvalitetom, za svakog po nešto što bi se reklo. Moja persona je obožavalac H&M lanca pa naravno da sam se fokusirala na pronalaženje što je više njihovih prodavnica. Kod njih su vam uvek prihvatljive cene, ima stalno nekih popusta i može svašta da se pronađe.

No, ima još tu svega, počevši od Zare, Manga, pa preko kojekakvih Armanija,Šanela i ostalih, pa onda sportska partija,a  uglavnom kad uđete u jedan bilo koji od ovih, nema vam bez pola sata napolje. Ima jedna gospođa Claudija Strater kod nje se mogu naći klasični komadi, odličnog kvaliteta za one sa nešto dublji džepovima. Srednje dubljim.

Naravno kao i svuda i kod njih postoji sezona kad im SALE dolazi u posetu, pa se i vaši džepovi mogu obradovati.To je nekad kraj Maja i početak Juna i tamo oko Božića.

 

Naravno da ovde možete doručkovati, ručati i popiti šest kafa, dok sve obiđete. Ono što je super u svakom slučaju je da sve radi do 17 h, pa sve i da hoćete nemavam dužeg ostajanja. Nedeljom rade samo svake prve nedelje u mesecu, a subotom su takve gužve da to treba izbegavati u širokom luku.

Našlas sam jednu super slatku prodavnicu koja mi se dopala, a lično baš i nisam neka shoppingholičarka! U njoj možete naći svakave sitnice za kuću, počevši od ramova za slike, jastučića, pečkira, sveća itd… Cene su prihvatljive i nju bih volela da preselim bliže 🙂

Jako bitna stvar je sledeće : ako želite da plaćate u kešu niko neće imati da vam rasitni 100 ili 50 €, pa spremite sitan novac, a ako plaćate karticom da znate da su aparati mnogo bolji nego kod nas, odnosno nalaze se sa vaše strane pulta i obavezno rukom zaklonite kada ukucavate pin.

Zgodna je takođe i Hema, kao i C&A i još neke manje prodavnice. Moram da pomenem i tetkinu omiljenu prodavnicu, iz koje redovno dobija informacije one insajderske šta će biti na sniženju a to je de Bijenkorf   .

Što se tiče obuće cene su otprilike kao i kod nas, dobre  kožne cipele 50 €  ako uspete da ih ulovite na sniženju ako ne oko 70-80 , čizme oko 100 € i više , a ako uporedite prosek plate… Pa šta da vam kažem… Naravno tu su i one jeftinije vrste obuće od lošijih materijala, pa ko voli nek izvoli.

Sve u svemu ako hoćete da prištedite, morate biti informisani kad je gde koje sniženje, koliko posto i ako još možete da se sprijateljite sa nekom  prodavačicom, to je bingo!

Posle obilaska svega ovoga sledeća slika opisuje moje stanje.

 

Odoh sada, da se još malo muvam po gradu. Sutra je pakovanje!

Utrecht – grad iznenađenja!

Kada sam planirala putovanje i dolazak u Holandiju nisam se ni nadala da ću uspeti da vidim dalje od Amsterdama, zapravo nisam očekivala ni ovoliko od njega da ću videti… Zahvaljujući super organizovanju svih oko mene ali i spletu okolnosti uspela sam da posetim još jedan grad , na poziv tetke Zorice.

Na onom okupljanju u Kelnu i ona je, kao tetkova rođena sestra, naravno bila. Još tada je predložila da dođem do njih i vidim šta Utrecht ( čita se Utraht) ima da ponudi jednom turisti.

Ovo je četvrti grad po veličini u Holandiji, ali iskreno, nisam očekivala ništa kada sam krenula, jer i sama odluka da odem je donešena na prečac.

Svkako super sajt koji može veoma da vam pomogne u planiranju bilo kakvog putovanja po Holandiji je 9292 koji se može koristiti i na engleskom jeziku. Pomoć se sastoji u tome što ćete ukucati početnu adresu i onu na koju želite da stignete, pa će vam sajt dati vreme vašeg putovanja, sve vrste prevoza koje možete da kombinujete i uvek daje najbržu varijantu, a vi ako želite da se vozite npr. samo autobusom  možete da izaberete tu opciju.

Za nas koji smo po prvi put u ovoj zemlji ovo značajno olakšava život i planiranje.

Elem, kada sam dobila instrukcije kako da najbrže odem i sve ih zapisala korak po korak, opremila se aparatom i krenula.

Od kako sam ovde ovo je prvi put da se u tramvaju stvorila užasna gužva, ne znam da li je povezano sa proteklim praznicima, u svakom slučaju sam po prvi put morala da stojim kao roda.

Stižem na Centralnu stanicu, ulećem u železničku jer već kasnim i odstupam od plana putovanja i nailazim na problem.

Već sam vam rekla da se ovde skoro pa sve plaća karticama i da se keš jako slabo koristi, dolazim do aparata za kupovinu karata i naravno da ne mogu da je kupim za gotovinu.

Mozak mi radi 100 na sat, setim se da sam ponela, srećom, neku karticu iz Srbije a uopšte nisam sigurna da je predviđena za plaćanje van dinarske zone nikada me to nije interesovalo , sad ili ću uspeti da platim njom ili ne znam šta ću, u vozu ne možete da uzmete kartu.

Automat je prihvata,uh! Olakšanje, samo nisam se setila da odmah uzmem povratnu kartu! Nema veze, mislim se, sreća pa sam otkrila da ovo funkcioniše!

Druga stvar, na karti ne piše koji peron, uf! A stanica je veličine jedno 5 onih naših iz Novog Sada, ako ne i više, na više je nivoa, sa milion različitih tabla. Rekla bih da je železnički saobraćaj razvijen.

Pitam jednog ljubaznog otpravnika gde ja treba da budem, imam još par minuta dok voz ne krene i bukvalno trčim!

Stižem na vreme, taman kada je voz ušao na peron, prilična gužva i ovde. Neću vam reći kakvu sam facu napravila kada sam videla da su vagoni na sprat. Mislim, toliko su lepi da vam je uživanje i samo da ih gledate, a mogu da zamislim kako je super vožnja!

Ukrcavam se, na sprat naravno, radoznalac mali, da sve lepše vidim. Unutra je sve čisto, udobno se smeštam i jedva čekam da krenemo!

Znam da ima otprilike 35 kilometara između odredišta i baš me zanima za koliko stižemo, prema mapi putovanja za 24 minuta.

Prolazimo kroz deo Amsterdama koji nisam još obišla, pa se smeškam dok razgledam. Uživam,  a kako drugačije?!

Amsterdam

Amsterdam

Pejzaži se brzo smenjuju, sad je grad, pa polja i životinje, taman sam se zanela u prirodu kad teta neka nešto sa razglasa progovara, čini mi se da reče Utrecht centraal, to je moja stanica. Pogledam na sat, tačno 24 minuta! E to je tačnost!

U mojim očima su porasli još za dva broja!

Moja domaćica me čeka na stanici, odmah me je spazila  i posle srdačnih pozdrava pričamo o tome šta je mislila da radimo i posetimo, nemam nikakvih zamerki i prepuštam se njenim veštinama vodiča.

Ako sa spoljne strane, iz centra grada gledate stanicu, verujte mi nema šanse da shvatite da se iza niza butika nalaze peroni!

Sazidana je negde 70tih godina dvadesetog veka  i u to doba je predstavljala jedan od najmodernijih tržnih centara u Holandiji. Jedan kanal je u potpunosti zatvoren da bi sve izgledalo prema projektu. Fantastično! Silaskom sa perona ste praktično u centru grada a da toga niste ni svesni.

Utrecht je studentski grad, po tom pitanju sličan Novom Sadu, tokom trajanja školske godine prepun je mladih , dok je tokom leta miran i bez velikih gužvi.

Već na prvi pogled mi se dopao.

Utrecht

Utrecht

Kroz uske uličice centra koje vrve od mladih i po kojeg turiste, bez obzira na kišu, stižemo do najviše zgrade u gradu. Fantastična građevina Dom, iz daleka  na neki način  me je podsetila na onu iz Kelna, ali sa svakim korakom bliže  uviđam razlike.

Toranj

Toranj

Toranj, koji je nekada bio povezan sa crkvom, danas nije daje  na neki poseban način  šarm celom gradu.

Crkva

Crkva


Kada uđete u crkvu prvo što primetite je visina samog objekta a zatim koliko je sve jednostavno, svedeno. Nekada su pojedine bogate porodice plaćale da se sahrane unutar crkve pa se na nekim mestima i dalje vide grbovi – grobnice.

Grobnice

Grobnice

Izlazimo i krećemo  ka gradskom arhivu. Zorica me uvodi pričom zašto želi da odemo baš tamo, a ja na svakom koraku zagledam i ispitujem detalje.

Kroz nekoliko minuta hoda, eto nas u dvorištu. Ispred nas je neobičan hotel sa 5 zvezdica, koji je nekada bio Sud grada ( od 1596 godine) pre toga manastir , a sa druge strane dvorišta je Arhiv.

Picture-429-300x225

Uz malo raspitivanja saznajemo da je izložba zbog koje smo ovde smeštena u hotelu.

Evo o čemu se radi: grad je želeo da od napravi takvu izložbu arhiviranog materijala koja će privući ljude i neće biti dosadna. Sad i sami malo razmislite i zapitajte se koliko može biti interesantna takva izložba? E pa da vam kažem, ja sam ostala bez teksta!

Videćete i zašto!

Ulazimo unutra, daju nam plan izložbenog prostora i 3 D naočare. Čemu naočare i to 3 D ? Jednostavan odgovor, fotografije u 3 D projekciji. I to ne bilo kakve , fotografije iz perioda 19. i 20. veka. Kako to izgleda vam ne mogu prepričati samo ću reći da imate utisak da vam je sve na domak ruke, želite da pomilujete decu koja su na slikama i da hodate ruku pod ruku sa damama u prelpim haljinama.

Čak se mogu pogledati i dva privatna albuma  familija iz Utrechta u okruženju koje odgovara.

Unutrašnjost muzeja

Unutrašnjost muzeja

Sledeći  je na redu Auditorijum, nekada prostorija za ručavanje, kada je ovde bio manastir, a posle glavna sudnica. Karta koja pokazuje kako je rastao grad površinski, po broju stanovnika i pokazuje slike iz različitih vremenskih perioda.

Unutrašnjost muzeja

Unutrašnjost muzeja

Saznajemo da grad sada ima oko 300 000 stanovnika i krećemo dalje. Silazimo u podrum u deo koji se zove Moments.  Na panelu na sredini prostorije možete čuti poznate građane koji vam govore o momentima slave, a ako želite da promenite onog koji vam govori jednostavno nogom pritisnete dugme na podu. Za svaku od osoba koja priča su priloženi i dokumenti koji se mogu videti pored. Na moju veliku žalost sve je na holandskom a ako bi mi Zorica sve prevodila to bi potrajalo pa krećemo dalje.

Iz te prostorije se ulazi u vinski podrum, morate malo da se sagnete, i da pazite da vas ne prepadne fratar – duh  koji na holandskom govori o tome kako je on taj koji je zadužen da čuva vina i dodaje još po koju šalu na račun kaluđerskog načina života. Njegov govor je praćen zvučnim efektima, toliko dobro urađenim da sam se ja u jednom momentu pošteno prepala.

Krećemo dalje do Running meters prostorije gde uz pomoć čipovane kartice koju dobijate na ulasku možete pronaći različite informacije o znamenitim ličnostima grada, kao i preko 100 000 slika. Ako želite samo za određenu ličnost,mesto  ili  događaj  da sakupite slike i dokumenta, možete to uraditi pomoću ključnih reči. Da li treba da napomenem koliko sam tek ovde bila oduševljena?

Kako dobar način da nešto što može biti dosadno do beskonačnosti za decu na primer, pretvore u izložbu koja je toliko zanimljiva zbog interakcije da prosto ne želite da izađete.

Prolazimo hodnikom u kom stoje paneli sa ekranima osetljivim na dodir gde  možete videti kako izgledaju određeni delovi grada sada i nekad.

Unutrašnjost muzeja

Unutrašnjost muzeja

Unutrašnjost muzeja

Unutrašnjost muzeja

Moje oduševljenje sa svakim korakom raste i taman kad pomislim da je sve savršeno i da nema više iznenađenja nailazimo na četiri kabine koje su nekada bile zatvorske ćelije .

Ulazimo u prvu, sedamo na drvenu klupu i pritiskam start da bi se na ekranu pojavile slike suđenja pekarskoj porodici koja je ubila služavku u komšijskoj kući i koja će visiti na trgu.Pored ekrana visi mač što pojačava celokupan utisak, a o zvučnim efektima da ne govorim. Opet sve je na holandskom, pa mi treba prevodilac.

Unutrašnjost muzeja

Unutrašnjost muzeja

Sledeća nam govori o danu jednog sudije, kroz njegov dnevnik i sa pratećim rekvizitima kao što su odora, pisaći sto i perika.

Unutrašnjost muzeja

Unutrašnjost muzeja


Treća, meni najsimpatičnija, je ispunjena fotografijama bračnih parova iz različitih godina, a da bi čuli šta se dešava treba da pritisnete mali crveni čekić koji stoji kod svake.

Nasumično sam stisnula dugme kod jedne, pojavljuje se sudija veoma ozbiljno objašnjavajući slučaj ovog para, a zatim svaki od supružnika sa svojim razlozima za razvod.
Picture-453-225x300
Picture-452-225x300

Na vama je da izaberete presudu, a sudija će reći da li ste to tačno uradili.Ovaj moj par se razveo, ona je njega tukla, a on je jurio za igračicama.

Picture-455-225x300
Četvrta ćelija je savremena i govori o mladiću koji je spletom okolnosti nožem povredio nekog drugog mladića pa sada čeka suđenje. Početak teksta je : “ Pssst, otkud ti ovde, kako si ušao…“  da li treba da kažem da sam se i tu uplašila, kada se začulo to plus samo jedno oko na jednom od četiri ekrana. Još jedan poen dodajem za originalnost.

Polako se pribilžavamo kraju radnog vremena, 16 i 30 je, pa žurimo da vidimo još barem jedan film u mini bioskopskoj sali. Biramo temu zabave i uživamo u 17 minuta kombinacije slika, filmova i reportaža vezanih za zabavu u Utrechtu, što iz relativno skorijeg perioda, što iz 19. veka.

Ovde je kraj zabavi a u meni raste želja da ponovo dođem.

Rećiću vam da kompletna postavka traje do Novembra meseca ove godine, pa imate još vremena da je posetite.

Krećemo  ka njihovoj kući gde ćemo  jesti neki od specijaliteta iz Tajlanda i jedva čekam da probam.

Zastale smo još u  ulici slavnih gde se svakom ko dobije Zlatno tele na festivalu filma daje da utisne otisak ruke.

Picture-466-300x225
Da malo predahnemo sedamo u kafić na obližnjem trgu, ja poručujem nes kafu i tortu od sira jer me baš zanima kakva je kod njih verzija tog meni omiljenog slatkiša, a Zorica pivo i kuglice od mesa koje su autentične i služe se sa senfom.

Moram vam reći probala sam i njih i odlične su, ni torti nema mane.

Picture-470-300x225

Na moju žalost nisam slikala večeru, pa da vam svima pokažem kako je prelepo izgledala, ali ću vam reći da smo jeli sušenu svinjetinu u soja sosu, povrće pečeno u voku, nezaobilazni pirinač i ribu kuvanu na pari u bananinom lišću i da je sve bilo fantastično!

Prepuna utisaka se vraćam u Amsterdam za tačno 24 minuta!

Neverovatna je ova zemlja.