Putopisi

Pored knjiga putovanja su ono nešto za šta ne žalim novac. Zanimljivo je da ako dvoje ljudi odu u isto vreme na isto mesto doživeće ga totalno drugačije. Nekasamo imamo priliku da poredimo.

Nastavljamo dalje, turistički.

Turistički sigurna sam da ćete hteti da odete na Šanzelize (Avenue des Champs Elysees) , što je sasvim u redu. Najbolja kombinacija koju možete da napravite je poseta Luvru, pa kafica u parku koji se prostire pored Luvra (Jardin des Tuileries ) jer ovde možete da sednete i odmorite noge, što će sigurno biti zgodno posle višesatnog tumaranja. Zatim  lagana šetnja do Šanzelizea , jedini problem koji može da vas snađe na ovakvoj turi je to što nećete znati gde pre da gledate ali skoncentrišite se i sačuvajte prisebnost za pogled sa Trijumfalne kapije.

Opet, prodavnica ima na sve strane, kako sa suvenirima, tako i onih koje vam mame parice da same izlete iz novčanika. Dovoljan dokaz za to sam ja, koja inače uopšte ne volim kupovinu, niti obilaske prodavnica, ali kad dođem ovde totalno odlepim, i u stanju sam da napravim maratonski raspored samo da bih sve stigla.

Zašto je Šanzelize toliko popularan? Ako mene pitate to vam je nešto kao Knez Mihajlova ili Dunavska, Zmaj Jovina u Novom Sadu. Osim činjenice da se možete ispentrati na Trijumfalnu kapiju i toga da je uvek gužva, te da je tako urađena da vam se čini da je nastavak parka, nemam pojma. Nisam se iskreno nikad ni trudila da odgonetnem tu tajnu, pri tom ne mislim na istorijske činjenice. Mislim da ljudi jednostavno vole da budu tamo, jer i Parižani provode tamo dosta vremena. Promenada, mogli bi smo reći.

Jardin des Tuileries

Jardin des Tuileries

Sugestija : u Francuskoj ste, na Šanzelizeu ste , obavezno uđite u Louis Vuitton „prodavnicu“. Ne zbog činjenice da ćete tamo nešto kupiti (to zadovoljstvo teško da mogu da priuštim) , već zbog činjenice da je ovo mesto deo njihove istorije. Ova prodavnica se prostire preko cele zgrade, trospratnice. Dizajn, detalji, kako je sve zamišljeno, na koji način su izloženi artikli, sve je umetnost. Na žalost nisam mogla da fotografišem unutra, ali verujte mi ovo treba videti.

Zgrada LV na Šanzelizeu

Zgrada LV na Šanzelizeu

Kada sam iz daleka videla postavku u izlogu kroz glavu mi je prošlo, joj mnogo je šareno, nije tipično za njih. Kada sam se približila shvatila sam i zašto. Oko 80 % kupaca su turisti iz Kine, Japana,Tajlanda,Indije. Nije baš teško zaključiti koja im je ciljna grupa, odnosno ko je glavni baja u svetu, što se njih tiče. Prvi put pre par godina kada sam bila ovde, bila sam šokirana količinama kesa koje iznose napolje. Imala sam priliku da se vidim na delu šta znači kada imate ličnog prodavca, koji da bi, predpostavljam ostvario što veću proviziju od prodaje, samo što nije poljubio jedan bračni par u zadnjicu kada su napuštali prodavnicu. Izašli su od glave do pete u LV aranžmanu, sa sve putnim koferima. Upravo zato u ovom momentu izlozi izgledaju ovako

Izlog LV

Izlog LV


Ako ne vidite dobro, to je lutka sa kosim očima, žućkaste kože, u kimonu. A ja bih to nazvala dobrim marketingom.

Kad sam već kod pogleda na Pariz, osim Ajfelovog tornja i Trijumfalne kapije, super bi bilo još da odete do Monmarta, osim što ćete imati priliku da vidite deo Pariza koji je iznedrio mnoge umetnike, pogled sa stepenica  

Basilika Sacré-Cœur

Basilika Sacré-Cœur

je fenomenalan. Ovaj put nisam išla, ali srećom imam par fotografija u arhivi. To će vam se sigurno dopasti.

Mesto koje je treba videti iz više razloga je muzej savremene umetnosti Pompidou. Ovde takođe možete da se popnete na krov, praktično, i da bacite pogled na krovove Pariza. Dobar je osećaj. Osim toga bilo bi lepo da posetite i izložbe, uvek ima nešto interesantno, muzej je sam po sebi kao građevina interesantan, karta je 13 eura ako hoćete na vrh, ako nećete 10, a ako hoćete samo na vrh, bez razgledanja izložbe 3 eura ćete izdvojiti za to. Mada postoji jedna fora za besplatan odlazak gore, uključuje restoran koji se nalazi na vrhu i malu prevaru, pa vam neću pisati o tome.

Pogled sa Pompidua

Pogled sa Pompidua

Mislim da vam je za danas dosta aktivnosti:)

Za vikend bi trebalo da skočimo do Dovila, da zamočimo nogice u more. Pisaću vam, ne brinite;)

Realno, Pariz

Jučerašnje lutanje po gradu me je podstaklo da vam pišem danas još malo o realnosti, mislim da smo previše isključivi kao nacija (ograđujem se u startu od izuzetaka) i da nam je teško da prihavimo realnost čak i u momentu kada nas zvekne u lice svom snagom.

Svi mi imamo predrasude, da li prema osobama ili stvarima, poslovanju neke kompanije, knjigama koje nismo pročitali, ljudska priroda se može treningom promeniti, ali kada ne želite ili se ne trudite, teško.

Odmah napominjem, malo ću pljuvati po nama kao narodu, pa kome se ne dopada tema, neka se odmah isključi.

Druželjubiva sam osoba, imam gomilu poznanika, prijatelja, drugara i drugarica, različitih doba i različitih situacija (finansijskih). Ima jedna stvar koja ih (većinu) veže. Pričaju o stvarima koje ne poznaju. Nekad to radim i ja. Ne znam da li to potiče od činjenice da smo skloni tome da se pravimo pametni ili da jednostavno sudimo po koricama, da li smo plitki ili jednostavno neuki. Hajde da vam pričam malo o različiosti koju ćemo mi, u Srbiji, teško prihvatiti.

Stanovništvo glavnog grada Francuske odlikuje šarenolikost, u svakom smislu. Beli, crni, žuti, visoki, niski – svi su ljudi. Mnogi od njih nisu rođeni u Francuskoj, mnogi od njih jesu, mnogi ne pričaju jezik. Ta šarenolikost će vas sigurno zaintrigirati i pokrenuti na razmišljanje. Mene jeste.

Boja kože, odnos prema jelu i piću, neće vas toliko iznenaditi koliko razlika u kulturi.

Prvo, starine se ne diraju. Zgrada napravljena 1800. izgleda isto kao i tada, možda sa očišćenom fasadom, ali izmenjena nikako. Želite da promenite prozore, neće moći. Zavese koje se nalaze na prozorima, hoćete da stavite neku kičericu, neće moći. I oni to poštuju, to je njihov grad. Doduše tu je i zakon koji reguliše dosta toga. Hoćete da izgradite odvratan hotel u centru grada, kao u Novom Sadu, neće moći. Narušavate okolinu. Ako uradite neku promenu na spoljašnjem delu zgrade i niko vas od komšija ne prijavi, posle 30 godina postaje legalno. Da, dobro sam napisala – 30 godina.

Sledeće stvar: poštovanje. Družite se sa nekim, kolege ste na poslu, komšija koji stanuje ispod vas, sve ih poštujete. Ne morate da ih volite, ali morate da pokažete osnov poštovanja. Pozdraviće vas svaki put kad prođete, nema onih naših varijanti da vam komšinica okreće glavu jer joj niste legli.

Rad, red i disciplina. Dobro, barem rad. Naravno da ima kriminala, što lakšeg, što težeg, normalno kad ovoliko ljudi živi na jednom mestu (?! valjda normalno).Rad, verujte mi ako ne stremite ka nečemu, ako ste jedna od onih osoba koje vole da džabalebare teško ćete se družiti i uklopiti. Poznanike možete steći svuda, ali bukvalno gde god da krenete. Pogotovo ako ste komunikativni i nije vam problem da sklapate nova prijateljstva. Ovde vam u tom slučaju dosadno biti neće. Čak sam i ja koja ne znam da pričam francuski uspela da upoznam par ljudi za ovo kratko vreme.
DSCN1395

Na primer danas, šetnja po Šanzelizeu i obilazak prodavnica, donela su mi nova poznanstva. Vrlo lako i jednostavno, samo ne treba imati predrasude.

Da , predrasude. O tome sam htela da pišem.

Juče sam imala priliku da zađem u jedan od gej barova. Lepo označen, Banana Cafe . Ne znam za vas, ali meni je bio prvi put da se nađem na takvom mestu. Svi gej barovi su lepo označeni zastavom duginih boja. Za one koji pate od raznih fobija da ne zalaze. Za sve nas koji smo radoznali obavezno da zađemo.

Ulice Pariza

Ulice Pariza

Juče sam šetala po gradu sa rođenim Parižaninom, koji je svo vreme pokušavao da odgovara na moje šta je ovo, a kako se ovo zove… Hvala na strpljenju.  Želela sam da mi objasni odnos ljudi ovde prema gej zajednici. Kako to kod njih funkcioniše? Kada sam postavila ovo pitanje on se okrenuo i pitao me : „Šta kako funkcioniše?“ Hm, u momentu sam skontala koliko smo daleko. Dok mi je objašnjavao kako je normalno imati gej prijatelje, pogotovo jer su u ovakvim barovima uvek u društvu dosta drugarica, koje su uz njih opuštene, pa samim tim je i strejt muškarcima lakše da stupe u kontakt sa njima, meni je kroz glavu prolazilo otkazivanje parade u 2011. godini u zemlji Srbiji. Koliko svetlosnih godina smo daleko? Poznajem ljude koji bi pre umrli nego da kroče u ovakav bar, a da ne govorim o tome da se opuste i uživaju. Iskreno, jedva sam čekala da sednemo tamo i da samo posmatram. Jeste, i ja sam tupa i dozvoljavam da me ponekad savlada moja tupavost zvana srbizam. Znam da vi koji čitate i čudite se mojim predrasudama imate evropejske poglede na svet, totalno ste liberalni i sve to, vama nije čudno što ovde sve funkcioniše normalno. A znam isto tako da vi kojima to nije normalno, neće vam biti normalno ni posle ovih mojih reči. Bitna stvar je to što za našu glupost ili predrasudu nam nije kriv ni nedostatak novca, ni loša politika naše zemlje, ni ratovi koji su iza nas, već jednostavno naša nesposobnost da otvorimo um za nove stvari.

Zamislite scenu da u Novom Sadu u sred centra, npr. Dunavska ulica vidno označen nikne gej bar. Koliko bi vremena trebalo da ga neko ne iscrta, u najboljem slučaju, ili izlupa, neku gluposti uradi, da ne podstičem nasilje sad i ovde. Iskreno, mislim da će nam biti potrebno još mnogo godina da se naviknemo samo na ideju. Realno, obucite se nešto drugačije od trendova koji vladaju i prošetajte Dunavskom oko 21 h po toplom letnjem danu, tj. večeri. Da li znate kako će vas svi zagledati?! Probajte, ako ne verujete. A sad zamislite da prođe gej par koji se drži za ruke. Well, nisam baš sigurna kako bi to prošlo.

(osim za vreme Exita, tada valjda svi postajemo tolerantniji zbog uticaja prljavštine na mozak)

Da li je Novi Sad baš toliko liberalan koliko mi mislimo da jeste, ili je samo jedna učmala sredina, puna malograđana i „bitnih“ ljudi, koji po ceo dan ispijaju kafe i čačkaju telefone, da bi delovali zauzeto? Odmaknite se malo i sagledajte big picture.

Pričaćemo još o tome.

 

Da li se od romantike može (pre)živeti ovde?

Turistički dolazak u bilo koji grad na svetu nikada ne pruža potpuni uvid u stvarna dešavanja, toga morate biti svesni. Ako imate lokalnog vodiča moćićete da zavirite malo više u određene sfere, a ako imate nekog ko živi tu – iskoristite.

Za sve nas koji nismo nikada živeli u višemilionskom gradu dolazak u jedan takav može biti šok. To će vam se sigurno desiti ovde. Prva stvar na koju treba da računate je prevoz metroom sa tačke A na tačku B, to je najjednostavnije i najjeftinije. Start taxija košta 6 eura. Samo start. Metro karta 1,50 eura. Računica je jasna. Ako posedujete bilo koji pametni telefon opremite se nekom aplikacijom (dobra stvar je VIA NAVIGO) koja će vas uputiti bukvalno kuda peške, kuda metroom, koji vam je najkraći put, karta vam u tom slučaju ne treba. Imate li više avanturističkog duha, karta će svakako biti od pomoći.

Metro stanica Blv. St.German

Metro stanica Blv. St.German

Ako se odlučite za metro morate znati dve bitne stvari : ne vadite telefon ni u jednom slučaju iz tašne, džepa; držite tašnu kao da se vozite četvorkom u špicu, novčanik muški deo populacije najbolje nosite u prednjem džepu. Vrlo lako ćete biti pokradeni, normalno je da vam iz ruke neko pokupi telefon. Višemilionski grad, nema šta.

Nisam još uvek načela pitanje opstanka odnosno preživljavanja u ovom gradu. Plate su ok, zapadnoevropski standard. Cene su, pa recimo, za naš pojam vrlo visoke. Pogotovo kada je hrana u pitanju. Primer : 10 jaja u prodavnici koštaju oko 4 eura. Ako želite da ručate negde na na bulevaru St. Žerman, po osobi, glavno jelo plus kafa između 14 i 25 eura, u većini slučajeva nećete sigurno jesti samo glavno jelo, tu je i predjelo,kafica,desert. Francuska je poznata po vinima, uživanju u njima, hrani. Doći ovde a ne prepustiti se ovim stvarima je kao doći na more a ne okupati se.

Naravno, morate voditi računa o tome gde se nalazi mesto gde jedete, to će znatno uticati na cenu. Moja preporuka je da potražite restorane koji nisu na tipično turističkim mestima, prvo bolja hrana, drugo manje se plaća.

Mogu vam odmah preporučiti još jedno mesto gde volim da odema kad sam ovde. U pitanju je koreanski roštilj, prvo volim to što sami sebi pripremate hranu, odnosno pečete parčiće govedine, koje posle pečenja umočite u sos i jedete sa rižom i klicama. Ukus je odličan, cene su ok za Pariz, usluga je fantastična, jedino šta vam može biti problem je to što je u većini slučajeva puno. Drugo, volim ovo mesto jer je opuštena atmosfera, restoran deluje kao porodično mesto.  Još jedna stvar koja može da vam zasmeta je to što metro prolazi tačno ispod i oseti se svaki put kad prodje, a to je na svakih 5 minuta otprilike. Preporuka : probajte koreansku votku.

Koranski roštilj

Koranski roštilj

Ako treba da govorim o cenama, još jedna stvar koju treba da znate su cene karata u muzejima, uvek ćete bolje proći ako budete uzeli komplete karata. Pojedinačna karta za Luvr je oko 20 eura, treba znati i to da postoji jedan dan u mesecu kada je slobodan ulaz, taj dan se menja. Ovo treba iskoristiti, jer verujte, tamo uvek ima nešto da se vidi, ma koliko puta bili tamo.

Cene hotela takođe zavise od mesta gde se nalaze, ali u poslednje vreme je sve više stanova koje možete iznajmiti po danu – per day. Ovo je super varijanta za one koji žele da uštede, jer možete iznajmiti stan za 30 eura dan, doduše oko 11 kvadrata, nemojte očekivati luksuz, samo osnovne stvari, pobrinite se da je blizu metroa, da je čisto i da možete da promenite ako vam se ne dopada, odnosno nije loše imati dve, tri opcije. Bez obzira što je 11 kvadrata u pitanju, ovde može da se smesti tročlana porodica, a super je i ako planirate da posetite grad sa prijateljima.

Izvlačim vam  pravila kojih se držim : jedite u restoranima koji se ne nalaze na turističkim loakcijama, koristite metro, vidite sve što je besplatno, pare koje uštedite na ovaj način možete potrošiti na druga uživanja, obavezno probajte vina i hranu tipičnu za grad koji posećujete, jer ove dve stvari ćete duže pamtiti od bilo koje slike u Luvru.

Što se tiče sredstva komunikacije, uvek možete uhvatiti neki besplatan net, oko ovoga ne morate brinuti.

Želite suvenire? Možete ih pronaći na svakom koraku, možete ih pronaći povoljno, ne brinite.

Sve u svemu, ako ste student imaćete popusta na dosta toga, karte za muzeje, prevoz, i sl. Iskoristite to za posetu ovom gradu.

Najbitnije od svega je to što se svako pruža onoliko koliko je dugačak, pa se unapred treba pripremiti za to.