Putopisi

Pored knjiga putovanja su ono nešto za šta ne žalim novac. Zanimljivo je da ako dvoje ljudi odu u isto vreme na isto mesto doživeće ga totalno drugačije. Nekasamo imamo priliku da poredimo.

Muzeji Amsterdama – Van Gogh museum

 

Blesavo hladan i tmuran dan je savršen za posetu muzejima, a baš takav je bio juče.

Da bi se izbegle uobičajene grupe turista i čekanje u redu na kartu, super bi bilo da kartu uzmete online. Ja to nisam uradila, a još je vreme Uskrsa, u to doba i onako prepun grad turista, sada je bukvalno pod okupacijom. Najbolje vreme odlaska u muzej, u normalnim okolnostima je oko 14 h, muzej je radnim danima otvoren do 18 h, blagajna se zatvara pola sata ranije, pa u ovom periodu izbegavate gužvu. Subotom muzej radi duže, do 22 h ali su gužve katastrofalne.

Najbolja moguća varijanta je da vas stvarno zanima umetnost i da ste se već unapred koliko – toliko informisali o radu i delu Van Gogha. U slučaju da iz radoznalosti idete u muzej, najbolje je da se uz kartu iznajmi i audio „vodič“ koji će vam ispričati na jednom od jezika koje ima ( nemački,engleski,španski,holandski) po koju zanimljivost o pojedinim delima. Cena karte je 14 € a iznajmljivanje „vodiča“ 5 €.

Ulica u kojoj se nalazi muzej se zove Paulus Peter straat, super je što su u blizini i drugi muzeji pa ako ste odvojili dan isključivo za muzeje nećete se puno našetati od jednog do drugog. Iskreno, meni je jedan dnevno sasvim dovoljno, jer iz do sadašnjeg iskustva sam shvatila da mi se od previše razgledanja sve pomeša, pa više niti znam gde sam šta videla, niti znam gde sam bila. Znači,tako je juče izbor pao na Van Gogha.

Zahvaljujući urođenoj radoznalosti Van Gogh mi je pre par godina bio fascinantan pa sam tako  imala fazu u kojoj sam se intezivno zanimala za njegov rad i život, te je na neki način poseta bila ispunjenje zamisli od pre par godina.

Ne znam da li znate da je bio jedan od najmlađih zaposlenih u Goupil & Cie, koja se bavila prodajom umetnina internacionalno, a čije je sedište bilo u Parizu. On je radio u Hagu, ali je ubzo postao nezadovoljan ovakvim načinom života. Pre nego što je odlučio da bude umetnik,neko vreme je bio neko vreme zagrižen za veru, da bi napokon shvatio u 26. godini šta je to čime će ostaviti trag na Zemlji.

Već na početku sam se dobrano smrzla, juče je bilo nekih 15 stepeni i duvao je vetar kao lud, ali rekoh, nema odustajanja!

Da ne spominjem da sam taman stigla na red za kartu a ono se ispred mene nacrtala neka ekskurzija iz Pariza sa sve 67 članova!

Ulatim, napokon! Svo osoblje vam je na usluzi i ako se ne snalazite najbolje sa savremenim tehnologijama čekiranja karata, ne brinite, ništa nije strašno, sve će vam pomoći. Morate proći skener,u slučaju da inače nosite sa sobom oružje ostavite ga kod kuće 🙂

Prvi pogled na unutrašnjost muzeja i nisam baš oduševljena. Nekako sve deluje previše jednostavno, podovi su drveni a zidovi okrečeni u belo.Ogromna je gužva i već sad počinjem da mislim da sam možda previše očekivala, a jošnisam videla ni jedno delo.

Savet : krenite od zadnjeg sprata.

To sam bar ja uradila i ispalo je odlično! Logika svih ljudi je da krenu od početka tj. od prizemlja. Uradite suprotno i bićete u prilici da priđete svakoj slici,polako pročitate šta vas zanima ili čujete šta  „vodič“ kaže. Kod svake slike imate broj sa slišalicama, on označava koji broj treba da ukucate da bi dobili podatke o određenoj slici.

Odmah da vam napomenem, fotografisanje u muzeju nije dozvoljeno. Na svakih par koraka imate čuvare koji ako primete da fotografišete, došetaće ljubazno do vas i obrisaće vam sve što ste fotografisali. Ja sam krišom uspela par snimaka da uradim, glavni razlog je bio to što toliko želim da imam neku vrstu uspomene da sam bila tamo, naravno osim sećanja, a suveniri su preskupi, to je jedno, a drugo ja obično nekad pobacam sve sitnice, pa bih tako sigurno i to nešto, u nekom napadu generalnog sređivanja kuće. Knjige o Van Goghu su od 15 eura (obična slikovnica sa debljim koricama) pa na gore.Uporediću sa Luvrom gde sam za nekih 10tak €kupila fantastičnu knjigu o Luvru,izložbi koja je trenutno bila postavljena, knjigu koju uvek možete da pročitate i naučite nešto.

Tako, eto mene na trećem spratu. Tu je postavljena stalna postava, gde su dela mnogih umetnika koja su većinom prikupljena zahvaljujući Vincetovom bratu Theo Van Gogh-u  i njegovom „brothet in low“ Andries Bogner. Neki od umetnika koji su izloženi na ovom spratu su

Emile Bernard, koji je bio fantastičan prijatelj Vinceta, kao i Odilon Redon , tu je još i Camille Pissaro i već tu shvatam da sam uradila pravu stvar dolaskom ovde!

Da vas ne bih davila detaljima svake slike koja je izložena, a i da bi ste i sami nekad došli ovde rećiću samo da je svetlost fantastična, ona bela koja mi se na početku učinila tako sterilna je u sad dobila svoju dimenziju, jer shvatam da je sve urađeno tako da se što je više moguće istakne lepota slika. A verujte mi na reč, predine su!

Priđite im blizu koliko god kanap dozvoljava i one čike čuvari, pokušajte da vidite kako su potezi vučeni, koliko je ljubavi i truda uloženo u svaku!

Kada se nađete u ovakvom društvu, čak i ako ste totalno izolovani od umetnosti, ne možete da ostanete ravnodušni!

Slika po slika, krećem prema drugom spratu, ali između 2. i 3. se nalazi  The suite (međusprat)   na kojem su izloženi radovi iz vremena kada je Vincent radio u Francuskoj, a ponajviše u Parizu.

Evo jedne slike,koju sam napravila krišom 🙂

Ovaj deo izložbe se naziva Beauty in abundance.

“ The exhibition will show approximately 100 prints from the permanent collection, by artists including Bonnard, Gauguin, and Toulouse-Lautrec. This exhibition marks the publication of the first major study of the museum’s print collection, Printmaking in Paris. The rage for prints at the fin de siècle.

In the years 1890 to 1905, Paris was swept by a craze for prints. Almost all French artists of the time experimented with lithography, etching, or woodcuts as an artistic medium. Marvellous and often colourful works of art were the result. The Van Gogh Museum holds a significant collection of more than 1,300 prints that illustrate the printmaking of this period in its full glory.“ uzeto sa sajta muzeja , da vam ne bih prepričavala.

Ovde sam se zadržala duže nego što sam planirala, prost razlog je to što nisam bila do sada toliko upoznata sa ovom fazom u Gogovom radu.

Polako sam razgledala sve plakate, a zatim na moje iznenađenje sam došla do dela gde su predstavljena neka od dela kako izgledaju kada se pregledaju X zracima. Naime, kao i svi drugi umetnici i Gogh je štedeo materijal, pa je tako skoro otkriveno uz pomoć X zraka da se ispod njegovih dela nalaze druga dela.

Na licu mesta možete da vidite šta je to što se sakrivalo godinama ispod, što je prilično zanimljivo i sigurna sam da ako sa sobom vodite klince, ovo je mesto gde će se oni najduže zadržati.

Sama umetnost po sebi mi je fascinanta, verovatno zato što se moje čarolije po tom pitanju završavaju kod crtanja lžkućice i cveća, ali videti ovakvu kolekciju na jednom mestu je zaista nešto što vas inspiriše i čini da se osećate lagano, kao da bi istog momenta da vam neko da boju i platno stvorili neko fantastično delo!

Drugi sprat je okićen slikama iz različitih perioda Van Goghovog rada, kako idete od jednog kraja ka drugom prolazite kroz sve faze njegovog slikanja. Tu je period Artes 1888-1889 kao i   Paris koji je dosta svetao, veseo 1886-1887, dok su radovi iz ranijih perioda tamniji, pa tako sam početak je obeležen crnim,sivim i braon tonovima. I neuko oko može da uoči koliko sa godinama napreduje i razvija sposobnosti kao slikar!

Prvi sprat je rezervisan za druge umetnike, a mene je posebno zainteresovala izložba koja je bila u delu muzeja koji je ispod zemlje, Dreams of nature – Symbolism from Van Gogh to Kandinsky. Simbolizam je bio bitan period Vincentovog slikarskog života, ovaj deo zgrade se razlikuje jer je dosta tamniji od ostalog

Iz prve obasti Ancient and new paradises

Podeljena je u 6 oblasi :

Ancient and new paradises  ( Drevni i novi rajevi )

Nature and suggestion (Priroda i sugestije)

Dreams and visions ( Snovi i vizije )

Silent cities ( Tihi gradovi )

The cosmos (Kosmos)

Into the mystic ( Kroz muziku) u ovom delu imate slušalice sa muzikom koju možete da slušate dok razgledate.

Ovde sam već ostala toliko dugo da nisam ni primetila koliko je prošlo od početka razgledanja. Polako sam se oprostila od velikana i krenula kući puna utisaka.

 

Svima je dobro poznato da je živeo veoma loš život, da mu je glavni oslonac i finansijer, i to ne samo njegov već i mnogim njegovim kolegama, bio Theo, ali je malo poznata činjenica da je posle smrti njih dvojice Theova žena Jo bila ta koja je napokon uspela da prodaje slike ovog za života podcenjenog umetnika, kao i pisma koja su nastajala između braće.

Mnoga od dela koja su izložena nisu vlasništvo muzeja, neke su pozajmljene iz drugih muzeja, neke su iz privatnih kolekcija, ali su sve podjednako fascinantne!

Zahvaljujući sinu Thea i Jo, koji je finalno ustanovi muzej i radi na tome da se sačuva rad i delo strica, a zatim i drugim naslednicima, kao i fondaciji, imamo priliku i privilegiju da postanemo barem na trenutak svedoci talenta i upornosti Vinceta.

Van Gogh Museum

 

 

 

Muzeji ili obilazak grada? Večito pitanje!

Kada imate ceo dan na raspolaganju i kada imate pred sobom grad koji još niste obišli i koji je toliko inspirativan, e onda ste u problemu! Lepom problemu! Da li da se posvetim prvo obilasku muzeja ili je bolje da se prvo koliko, toliko razgleda grad?

Ispijete prvu, pa i drugu kafu, dorčak i još uvek ne mogu da prelomim. Tetka mi je naslagala različite vrste mapa na sto i dala karticu za tramvaj, tako da sam u potpunosti opremljena i mogu da se šetam gde god mi duša ište.

Moram da vam napišem nekoliko tipova  :

cena jedne vožnje tramvajem je 2,60 eura osim u slučaju da ne nabavite GVB karticu koja funkcioniše na način kao BusPlus u Beogradu. Uplatite kredit, pri ulasku se čekirate i pri izlasku obavezno, ako to ne uradite pri izlasku naplatiće vam 4,5 evra sledeći put pri čekiranju. U nekim tramvajima ima konduktera, u nekim nema. Kroz centar vodi broj 5, ali u svakom slučaju i da se ne snađete svi vode do Centralne stanice, pa odatle možete pronaći onaj koji vam odgovara za dalje. Ako imate ovu karticu onda vam se ne skida 2,5 eura za vožnju, već je suma odgovarajuća razdaljini koju ste prošli. U svakom tramvaju se prikazuju nazivi ulica kroz koje prolazite i to je odlično ako znate gde ste krenuli, jedina stvar koja bi se mogla popraviti je to što se nazivi ulica izgovaraju samo na holandskom pa je malo teško ako se oslonite samo na slušanje naziva. Bolje je smestiti se negde blizu table sa nazivima pa čitati. Tramvaji su odlični, dosta ima novih, čisti su, nije velika gužva u njima i odličan način ako je napolju hladno a vi imate dosta da pređete do odredišta.

Fiets (fic – biciklo) možete da iznajmite na određenim mestima MacBike npr. gde su  turistički crvene boje, što je super jer će vam se skloniti sa puta i dati vam malo više prostora ostali učesnici saobraćaja.Cene rentiranja bicikala su od 9,5 € do 14,5 a ako želite osiguranje to može biti skuplje još nekih 3 € i možete ih naći na Leidseplain

Kada iznajmljujete biciklo možete se dogovoriti za različite obilaske, na primer postoji obilazak grada koji traje oko 3h, počinje u 16 h,studenti imaju popust pa je cena 16 €, a za 5 manje ako imate svoj bicikli. Lično nisam išla, ali verujem da je zanimljivo,mada ako ste rentirali fic i imate kartu možete i sami organizovati obilazak onako kako vam odgovara.

Ono što vam se može desiti je da vam priđe neki klinac ili neko kome su potrebne pare ( tipa za travu) i ponudi da kupite biciklo za 10-15 €, u pitanju su kradeni bicikli i moja preporuka je da to ne radite.

Grad možete obići i brodićem ili turističkim autobusom, ako ste za varijantu da vam neko priča a vi klimate glavom i nema interakcije. Uvek je najbolje ako imate za vodiča nekog ko vam je blizak i koga možete do beskraja da zapitkujete, kao ja Lakija.

Što se tiče vožnje taksijem tu morate povesti računa o tome da je taksi označen, da ima tablu i kod većine su plave tablice. Takav taksi u slučaju gužve može voziti i po delu kuda ide tramvaj, pa nećete doći u situaciju da ste zaglavljeni u saobraćaju. Ono što je bitno pitajte  za cenu vožnje pre nego što sednete, da se ne bi posle češali po glavi. Početna cena vožnje je od 7,5 do 7,80 €pa dva puta razmislite da li vam je stvarno neophodno da idete taksijem. Ova cena uključuje 2 km vožnje besplatno. Ovaj sistem je ustanovljen od strane države tako da… Šta da vam kažem, sledeći put kad vam se neki taksista u Srbiji požali nećete gundjati jer u Novom Sadu za  800 dinara možete da se vozate gde vam volja taksijem. Ako želite da se prebacite samo koji metar dalje većina taksista neće hteti da vas vozi, jer ima puno taksista i oni žele da iskoriste tu vožnju koju dobiju da bi zaradili neki evrić. Većina njih čeka oko sat vremena na jednu vožnju, pa i sami shvatate zašto vas neće voziti samo par metara dalje. Isti princip je i kod  taksista koji voze karavan automobile  , s tim što oni nekada naplaćuju start 12,5 € pa opet prvo pitajte.

Pošto sada možete da odlučite kako ćete se voziti, da vam kažem kako smo se mi zabavili.

Lazar (Laki- brat) ima studentski posao promotera , pa tako ima i super radno vreme, te ima  i najviše vremena da sa mnom luta po gradu. Idemo naravno, biciklima, i vožnja traje 35 minuta u jednom pravcu. Uporno pokušavam da negde ne poginem,odnosno da pratim Lakijev tempo vožnje. Mnogo je jednostavnije kada već prođete jednom određenom maršutom pa bar okvirno znate kuda se vozi, gde se izlazi na cestu, gde je staza odvojena itd. Krajolik kojim prolazimo od Amselfena do Amsterdama je nalik kakvom parku uz tek po koju zgradu.

Opet ispaljujem pitanja jedna za drugim i nadam se da će Laki imati strpljenja da odgovori na sva.

Desno,levo, levo desno. Prolazimo pored divnog parka.

Polako se bližimo gradu, već prepoznajem neke delove kuda smo juče uveče prolazili. Kad bih htela da zastanem baš pored svega što me zanima trebalo bi nam jedno 5 sati do odredišta, pa sam rešila da neke stvari jednostavno usput slikam i posle ispitujem detalje.

Još pre polaska smo se složili  da možemo ići gde god, da je najbolje da danas razgledamo grad jer je lep dan a da ću ja ići u muzeje kada bude hladno (kao da sam znala da će danas već biti oko 15 stepeni i vetar).

Prolazimo posred Amsterdam RAI što je njihov sajam i tu vidimo i konjiće, koji su ustvari baš sa RAI-ja.

Već sam vam rekla da se stalno nešto menja, gradi pa tako se dešava da su neke staze premeštene,pomerene, o tome treba voditi računa dok vozite.

U samom Amsterdamu postoji metro, ali nije toliko dobro povezan kao tramvajske linije. Ovde na slici se vidi ulica Scheldestraat kroz koju se gradi linija metroa, već 10tak godina se rade određene linije , međutim ispostavilo se da će cena izgradnje biti mnogo veća nego što su zamislili i da će sve ukupno trajati mnogo duže od planiranog.

Dolazimo do odredišta, protokol sa biciklima mora biti ispoštovan pa posle toga krećemo u ulicu Albert Cuyp  u kojoj je svaki dan pijaca, gde možete naći sve od igle do lokomotive, neka zamena za Kineze kod nas. Tu se još može uzeti sveža riba, voće koje se ne može naći u prodavnicama, različite vrste sireva, suveniri i začini.

Ovde se mešaju različiti mirisi, sir možete probati na svakoj tezgi, tu možete pronaći i specijalitet kao što su topli vafli sa jabukovim sirupom i cimetom ali i male palačinke koje je jedu sa puterom.

Hoćemo da stignemo do starijeg dela grada, dolazimo do Lijnbaansgracht, gde su kuće građene u periodu oko 1800. godine. Gracht je u prevodu kanal.

Ako krenete ka još užem centru možete videti kuće koje su građene u periodu oko 1400. godine. Prilično fascinantno zar ne? Koliko su očuvali svoju istoriju, to možete videti na svakom koraku, bez obzira na njihovu konstantnu potrebu da menjaju i ulepšavaju. Amsterdam ima oko 900.000 stanovnika i rade na tome da sam grad ne pređe tu cifru jer i ovako je prometno, gužva na sve strane i polako shvatam da bez obzira što na sve strane možete videti cveće,kanale i životinjice ne bih volela da moram da boravim ovde 24/7/365. Super je za obilaženje, super je za mlade ali ako ste po malo klaustrofobični kao ja,  možete steći utisak da vas zgrade guše.

Nastavljamo dalje i ja sve vreme zvernjam u zgrade, arhitektura je fanstastična, staro je uklopljeno sa novim na savršen način, tako da nemate osećaj da je neka zgrada tu spuštena iz svemira.

Ne mogu baš da ispratim sve nazive ulica kroz koje se krećemo,samo koračam i vodim računa da negde ne padnem,zapnem i sl.

Prolazimo Vijzelstraat.

Korak po korak dolazimo do Bio Markt gde se prodaje cveće, od saksijskog, preko semena u kesicama ali i lukovice. Ovde se mogu naći i suveniri, sušeno cveće i još šta god vam padne na pamet a vezano je za , šta? Cveće !

Tu su odlična prodavnica sira,ako i odlična prodavnica visećih ležaljki.

    

Evo i Leidsestraat ispred nas u kojoj, tajna mi je otkrivena se nalazi najbolja prodavnica Muffinsa sa imenom B&B Lunchroom, gde se mogu naći i fantastični sendviči. Cena muffinsa bez obzira na ukus je 2,5 € i vredi svaku paru 🙂

Nedaleko je i najskuplja prodavnica voća i povrća, iz kog razloga je skupa nikom nije poznato, jer se organski uzgojeno voće i povrće ovde može naći u svakom supermarketu.

Zatim dolazi Leidseplein o kojem sam vam već pričala, sa svojim mnogobrojnim kafićima i meni već sad polako počinje da se vrti u glavi od silnog razgledanja. To nije ono razgledanje kada idete pa polako sve na tenane, ovo je razgledanje takvo da vrtite glavu na sve strane, svuda je šarenilo, sve vas privlači, sve vam se dopada.

Verujem da smo posle trga krenuli da se vraćamo na mesto gde su nam bicikli ostavljeni, nadam se bezbedno, pa u tom prolazimo kroz kraj gde su nekada bile kuće, a danas su pretvorene u kancelarije, zbog visine cene kvadratvnog metra, prolazimo pored parka za decu, pa izbijamo tačno na staru Heineken pivaru.

Danas se tu skoro pa uošte ne proizvodi pivo (ponekad i to u malim količinama), ali se zato održava Heineken experience. Cena ovog događaja je 15 € ako kartu kupite kod Tours & Tickets (gde inače možete naći jeftinije karte za sve turistički atraktivne destinacije) i nekada ste za tu cenu dobijali 2 sata besplatnog ispijanja piva a danas samo  2 točena piva. Doduše možete obići muzej koji je u zgradi i možete naučiti kako se sipa pravilno pivo.

U tom stižemo na početnu tačku našeg obilaska za danas.

Nadam se da sam vam prenela bar jedan delić utisaka, a verujte ima ih toliko da nisam sigurna da će mozak uspeti pravilno da ih složi.

Danas je na redu barem jedan muzej, koji? To ćete znati sutra.

Boom Chicago Show

Ostala sam vam dužna utiske sa showa od ponedeljak uveče, a veoma želim da vam kažem kako je bilo.

Nisam puno ispitivala brata o detaljima pre nego što smo krenuli, samo sam pitala koja je vrsta nastupa čisto da znam šta  da očekujem.

Pitala sam se kako ćemo do Amsterdama, Laki je predložio tamvaj, prihvatam, mada mogla bih i ficom (fiets), da razgledamo okolinu. Krenusmo na tramvaj, ali ja sam imala hiljadu i jedno pitanje pa nam je bukvalno otišao ispred nosa. Ništa, ipak će biti biciklo (fic). Za ova dva dana koliko sam, postaje mi sve jasnije zašto toliko vole da koriste bicikle!

Krećemo u avanturu, Laki stvarno ima živaca da odgovara na sva moja pitanja i pod pitanja, sama sebi ličim na dete u periodu kada je sve u pitanjima.

Na početku mi je odmah rekao da nam treba 35 minuta do grada, prvo sam pomislila joj, ali vreme brzo prodje u razgledanju a pogotovo kada nemate pojma kuda idete i kako se do tamo stiže. U tom slučaju morate u potpunosti da se oslonite na vodiča, što možda i nije tako dobro, osim ako neko blizak, kao u mom slučaju.

 

Moram da vam napomenem da u Holandiji skoro stalno duva vetar, odnosno ne bas vetar kao košava kod nas,ali se oseća jače strujanje vazduha, upravo zbog toga imaju toliko vetrenjača. To može biti prilično nezgodno ako kao ja, imate oči osteljive na vetar i morate se unapred obezbediti sa tonom papirnih maramica, kako za oči bogme, tako i za nos.Pogotovo u ovom vremenskom periodu.

Stižemo polako, naravno tri lanca i sva ostala procedura, slepo pratim Lakija do mesta održavanja.Svuda je gužva, najviše mladih, ne bi se nikada reklo da je ponedeljak veče.

Nisam uspela ni da vidim naziv kafića u koji ulazimo, Laki me upoznaje sa drugarima koji rade promociju čitave stvari,kao kod nas što se dele flajeri, ali umesto flajera oni dele nešto što se zove „Boom magazine“ , vrlo korisnu stvar za jednog prosečnog turistu.

Upadamo unutra, na prvi pogleda izgleda kao svaki običan kafić. Bar, stolice, sprat gde se udobno možete smestiti i pijuckati svoje piće sa pogledom na Leidseplain trg na kojem se nalazi dosta kafića, restorana i tu baš možete da se opustite sa drugarima uz kaficu. Polako se probijamo do vrata i ulazimo u prostoriju koja liči na prvi pogled na malu krčmu. Separei sa strane, stolovi na sredini i stolice, pivo se pije na sve strane, a dužinom celog lokala se nalazi pozornica.

Odmah mi se dopalo!

Na pozornici je već počeo show, izgleda da smo malo zakasnili! Sedamo za sto tik uz pozornicu, naručujemo pivo, a šta bi drugo?

Super je što se sve govori na engleskom jeziku pa turisti sa malo boljim poznavanjem mogu bez problema da prate , inače u Amsterdamu svi govore engleski jezik počevši od prodavačica,vozača trolejbusa, autobusa,  pa na dalje i nije problem ako vas nešto interesuje vrlo su ljubazni i sve će vam objasniti.

Unapred sam saznala samo to da je show kombinacija improvizacije i unapred određenog teksta, bila sam malo skeptična pre dolaska ali onog momenta kada smo se smestili i kada sam se skoncentrisala na ono što govore sve sumnje su nestale!

Posle druge rečenice publika se valja od smeha! Odlična kombinacija ironije, šale i prozivanja! Glumci su fantastični, u nekim momentima se i sami smeju stvarima koje izgovaraju, ne mogu da sakriju! Tema priče je bila brendiranje, prvo malo sprdnje na račun brendova, na račun toga koliko smo svi time opterećeni, što svesno, što nesvesno.Sve se svodi na njihovu sposobnost za improvizaciju, četiri glumca i glumica. Vidi se da su uigrana ekipa, muzičar koji im daje podršku takođe improvizuje zajedno sa njima! Da bi sve imalo određeni efekat tu su stolice, slajdovi, kostimi… Naravno improvizacija ne bi bila potpuna da nisu izveli i nekoga iz publike, ovaj put jednog gospodina iz Nemačke, toliko su se zezali na njegov račun da nisam bila sigurna da li će u nekom momentu ustati i otići sa scene. Međutim, verujem da je i njega ponela atmosfera pristao je na igru i toliko se šalio  se sa njima da smo se bukvalno držali za stomake. Tokom neke ankete smo uočili i neke naše iz Srbije, toliko su se smejali da ih nije bilo teško uočiti, verujem da im je bilo podjednako dobro koliko i nama.

Prešli su preko više različitih tema, pa su se tako dotakli i trenutne situacije u Grčkoj na jedan fantastičan način u kombinaciji sa Angelom Merkel. Svaka tema koju su načeli je životna i u jednom momentu shvatate da se smejete nečemu zbog čega bi ste inače lupali glavom u zid koliko je loše. Glumci su napravili samo jednu pauzu i to nekih dvadesetak minuta, što možete iskoristiti da izađete napolje i zapalite cigaretu, jer kao i u većini zapadnih zemalja pušenje je zabranjeno u lokalima, mada je kontrola sprovođenja zabrana loša pa mnogi kafići to koriste. Što za pušače sigurno nije loša vest! Posle dva sata smejanja toliko su nžme bolela usta i stomak da jednostavno više nisam mogla, ali glumci su odlučili da nas nagrade sa još 20 minuta novog teksta, friškog, još uvek nedovoljno uvežbanog. Čak je i ovo bilo fantastično!

Show inače počinje svakog dana od ponedeljka do petka u 20 i 15, osim subotom, tada se izvode 2 predstave jedna je u 19 i 30, a druga koja je potpuna improvizacija , gde glumci sede u publici i ispijaju pivo zajedno sa njima, počinje u 21 i 15 h. Cena ulaznice je 22 eura, ali uvek možete da u razgovoru sa promoterima da dobijete popust koji zavisi od toga koliko je karata već prodato. U salu može da stane 230 osoba, 150 u donjem delu a 80 u gornji deo. Svako veče je skoro puno, verujem da je to dovoljan podatak da bi se zaokružila slika koliko je zabavan show u pitanju. U Boom Chicago možete i da večerate, u tom slučaju dodaćete još oko 20 eura na cenu karte.

Na izlasku iz lokala dok sam čekala glumce da se upoznamo i da im prenesem utiske ( hvala Lakiju na tome ) zapazila sam pismo koje je bilo uramljeno na zidu koje je osnivač Boom Chicago neke 1993. godine poslao kancelariji za turizam u Amsterdamu, gde ih pita da li bi se  show mogao preseliti iz Chicaga u Amsterdam. Da li bi turisti bili zainteresovani za tako nešto? Tu je takođe i odgovor odmah pored, prema njima ovakva vrsta zabave nije imala nikakve šanse, iz više razloga od kojih su neki to što nije na maternjem jeziku odnosno Holandskom, kada su u pitanju lokalni stanovnici adrugi je to što turisti nisu zainteresovani za ovakvu vrstu zabave. Biće da su se ipak malo preračunali, pa već više od 10 godina se uspešno zasmejavaju hiljade turista ali bogami i lokalaca.

 

Ovaj show koji smo mi gledali se zove Metamorphosis i samo je uvod u novi, koji počinje sa izvođenjem od 11. aprila i koji se zove

Ako ste došli u Amsterdam a niste svratili u Boom Chicago propustili ste mnogo!

Propustili ste više od dva sata smeha, propustili ste jedan odličan show i priliku da, bar na neko vreme zaboravite sve svoje brige.

 

Neka od imena koja su nastupala u Boom Chicago show :

Seth Meyers

Jason Sudeikis

Allison Silverman