Putopisi

Pored knjiga putovanja su ono nešto za šta ne žalim novac. Zanimljivo je da ako dvoje ljudi odu u isto vreme na isto mesto doživeće ga totalno drugačije. Nekasamo imamo priliku da poredimo.

A u Kelnu, slava na četiri jezika!

Još od dolaska u Holandiju, u planu je bio odlazak u Keln (Nemačka) na slavu kod rođaka.

Naravno da sam odmah bila za, do sada sam imala priliku samo da prolazim ili prelećem preko nje a nikada i da posetim bilo koji grad. Što se mene tiče, savršen način da se provede vikend. Najbolje od svega je to što su svi na slobodnim danima, jer je Uskrs.

Od Amselfena do Kelna stižemo za tri sata, autoputevi su fantastični, a meni prilika da razgledam malo okolinu.Kroz Holandiju sa autoputa možete da vidite polja, životinjice, vetrenjače, dosta toga, ali kako se pređe u Nemačku kod njih je sve manje – više ograđeno te i nemam baš neki pogled. Da nema table koja označava granicu sami bi primetili po zidinama.

Kako ulazimo u Keln vidimo toranj, mogu slobodno reći jedan od simbola grada, a naši domaćini stanuju tik uz njega. Uličice nas vode do odredišta, svi smo se sredili i doterali, baš kao za slavu. Razgledam malo iz auta arhitekturu, ako poredim sa Holandijom razlika je ogromna. Starije zgrade su mahom u tamnim bojama, sve vam se čini nekako sivo a zbog toga i prljavo, ali nije, sređeno je i uređeno, samo na neki drugi način.

Parkiranje je problem i ovde, pa iskačemo iz auta ispred odredišta dok tetak ne nađe parking, zvonimo i upadamo kod domaćina kao banda . Domaćini (Goga i Dejan) imaju dva mala preslatka klinca Nevena i Javora pa nam neće biti dosadno jer odmah po pozdravljanju su nas uvukli u njihovo carstvo igračaka. Deca koriste svoju malu magiju da se uvek osećate dobrodošlo u roku od samo par sekundi i da vas uvuku u svoj svet pa imate razlog a i opravdanje da totalno podetinjite!

Mi smo stigli prvi i dok se polako smeštamo uz priču i reči dobrodošlice, stižu i ostali gosti.

Da vam samo dam predstavu o sastavu gostiju, nabrojaću.

Dva mlađa para, nemački jezik i engleski, jedan sa dvoje dece, drugi bez.

Jedan stariji par, gde supruga govori srpski jezik, jer je gimnaziju završila u Sarajevu, a suprug pomalo, tek po koju reč, ali zato nemački i engleski odlično.

Četvoro dece, dvoje samo nemački, dvoje srpski i nemački.

Dva bračna para iz Holandije, gde troje govore srpski,holandski i engleski, a jedan muž holandski,nemački i engleski.

Ja sa znanjem engleskog, malo ruskog (koji mi ovde ne služi) i srpski i brat Marko sa znanjem holandskog, engleskog, malo nemačkog.

Elem, svi sa svima se rukuju, ljube i prijatno ćaskaju. U tom raspoloženju nam se prikrada i 16 h, vreme za kolače i kafu/čaj.

Lep način da se započne druženje, pogotovo što je običaj da svako od gostiju donese nešto. Imamo priliku da probamo različite nemačke kolačiće sa voćem u većini slučajeva i pokušamo da komuniciramo na što je više jezika moguće.

Razgovor ne jenjava, pronalaze se različite teme, od Tita preko toga da je Hans bio u Titelu jednom prilikom, pa do toga šta se trenutno gde dešava, kakvi su kolači i šta sam ja završila od škola, jer sam jedina nova u tom društvu.

Slava je posna pa tako na red dolaze i razne đakonije, počevši od raznih specijaliteta od ribe, pa zatim morskih plodova, a onda špagete sa raznim prelivima. Totalno neobično, a opet super!

Na tako malom prostoru toliko različitih ljudi,svi se smeju i uživaju u razgovoru.

Svi smo se toliko opustili da ne primećujemo kada je prošlo vreme, muzika se pojačava, deca odlaze na spavanje a odrasli se opuštaju pa počinju da plešu i da se zezaju još više. Stvarno fantasična, ta slava na četiri jezika!

Mic po mic mene obuzima umor pa se isključujem i odoh na spavanje. Imamo još jedan dan za razgledanje Kelna i baš se veselim tome!

Ujutru se svi budimo i okupljamo oko doručka, pokušavamo da se organizujemo i na kraju Marko i ja odlazimo u razgledanje grada.

Odlučili smo se da se provozamo, čime drugim nego tramvajem!

I dalje imam osećaj da je sve sivo i tmurno! Da, zaboravila sam da vam napomenem da se kartice za prevoz kupuju u sitnim evrima, pa je tako zgodno da imate uvek sitnine, isto važi i za Holandiju. U obe zemlje se plaćanje u 99 % vrši karticom (čak i na benzinskim pumpama imate automate za gorivo u kojima su ugrađeni delovi za plaćanje karticom,te se na taj način redukuje radna snaga) , pa je za nas turiste sitnina zakon!

Izlazimo kod Doma.

Dom je prediva crka u centralnom delu Kelna, ogromna građevina u kojoj se baš taj dan održavala liturgija, zbog Uskrsa pa smo ušli malo da razgledamo i poslušamo, bez obzira što ne razumemo.

Na samom ulasku shvatate veličinu ove građevine i koliko se sitno osećate kada kročite unutra. Raspoloženje je svečano, dosta turista i svi uživamo!

Posle obilaska Doma krećemo do Rajne jer je blizu.  Šetalište prati njen tok, a sam grad ima nekoliko mostova različitih stilova. Marko i ja odlučujemo da napravimo krug i pogledamo obe strane grada.

Prolazeći pored reke dolazimo i do starijeg dela grada koji je znatno svetliji od ostatka, pa se gubi onaj osećaj sivila i prljavštine.

Ulice su uske,popločane kamenom, sa dosta različitih boja, ali tipičnom gradnjom.

U tom razgledanju dolazimo do mosta i polako prelazimo na drugu stranu, upijajući svaki detalj pogleda koji se pruža pred nama.

Sada tek shvatam lepotu grada i njegovu veličnu.

Stvarno je fantastičan, sada svaki deo sivila se potpuno gubi! Verujem da ću ovaj pogled zauvek pamtiti!

Nastavljamo dalje, malo se gubimo sa druge strane obale jer su neki radovi u toku, pa zaobilaznim putem dolazimo do mosta kojim ćemo se vratiti odakle smo i krenuli.

Most na kome stavljate katanac za večnu ljubav!

Ograda je prekrivena katancima, to je železnički most sa pešačkom stazom,šaren od silne ljubavi.

Baš tu me obuzima neka seta, jer bilo bi prelepo stajati ovde sa onim koga voliš i podeliti savršen momenat.U  to ime kačim i ja katanac.

Krećemo dalje jer se nismo konsultovali za dalji plan!

Vraćamo se kod domaćina pa sa njima krećemo u park sa decom da malo uživaju i oni!

Predivan način da se provede vikend, kada  budete imali priliku za to!

Muzeji Amsterdama – Van Gogh museum

 

Blesavo hladan i tmuran dan je savršen za posetu muzejima, a baš takav je bio juče.

Da bi se izbegle uobičajene grupe turista i čekanje u redu na kartu, super bi bilo da kartu uzmete online. Ja to nisam uradila, a još je vreme Uskrsa, u to doba i onako prepun grad turista, sada je bukvalno pod okupacijom. Najbolje vreme odlaska u muzej, u normalnim okolnostima je oko 14 h, muzej je radnim danima otvoren do 18 h, blagajna se zatvara pola sata ranije, pa u ovom periodu izbegavate gužvu. Subotom muzej radi duže, do 22 h ali su gužve katastrofalne.

Najbolja moguća varijanta je da vas stvarno zanima umetnost i da ste se već unapred koliko – toliko informisali o radu i delu Van Gogha. U slučaju da iz radoznalosti idete u muzej, najbolje je da se uz kartu iznajmi i audio „vodič“ koji će vam ispričati na jednom od jezika koje ima ( nemački,engleski,španski,holandski) po koju zanimljivost o pojedinim delima. Cena karte je 14 € a iznajmljivanje „vodiča“ 5 €.

Ulica u kojoj se nalazi muzej se zove Paulus Peter straat, super je što su u blizini i drugi muzeji pa ako ste odvojili dan isključivo za muzeje nećete se puno našetati od jednog do drugog. Iskreno, meni je jedan dnevno sasvim dovoljno, jer iz do sadašnjeg iskustva sam shvatila da mi se od previše razgledanja sve pomeša, pa više niti znam gde sam šta videla, niti znam gde sam bila. Znači,tako je juče izbor pao na Van Gogha.

Zahvaljujući urođenoj radoznalosti Van Gogh mi je pre par godina bio fascinantan pa sam tako  imala fazu u kojoj sam se intezivno zanimala za njegov rad i život, te je na neki način poseta bila ispunjenje zamisli od pre par godina.

Ne znam da li znate da je bio jedan od najmlađih zaposlenih u Goupil & Cie, koja se bavila prodajom umetnina internacionalno, a čije je sedište bilo u Parizu. On je radio u Hagu, ali je ubzo postao nezadovoljan ovakvim načinom života. Pre nego što je odlučio da bude umetnik,neko vreme je bio neko vreme zagrižen za veru, da bi napokon shvatio u 26. godini šta je to čime će ostaviti trag na Zemlji.

Već na početku sam se dobrano smrzla, juče je bilo nekih 15 stepeni i duvao je vetar kao lud, ali rekoh, nema odustajanja!

Da ne spominjem da sam taman stigla na red za kartu a ono se ispred mene nacrtala neka ekskurzija iz Pariza sa sve 67 članova!

Ulatim, napokon! Svo osoblje vam je na usluzi i ako se ne snalazite najbolje sa savremenim tehnologijama čekiranja karata, ne brinite, ništa nije strašno, sve će vam pomoći. Morate proći skener,u slučaju da inače nosite sa sobom oružje ostavite ga kod kuće 🙂

Prvi pogled na unutrašnjost muzeja i nisam baš oduševljena. Nekako sve deluje previše jednostavno, podovi su drveni a zidovi okrečeni u belo.Ogromna je gužva i već sad počinjem da mislim da sam možda previše očekivala, a jošnisam videla ni jedno delo.

Savet : krenite od zadnjeg sprata.

To sam bar ja uradila i ispalo je odlično! Logika svih ljudi je da krenu od početka tj. od prizemlja. Uradite suprotno i bićete u prilici da priđete svakoj slici,polako pročitate šta vas zanima ili čujete šta  „vodič“ kaže. Kod svake slike imate broj sa slišalicama, on označava koji broj treba da ukucate da bi dobili podatke o određenoj slici.

Odmah da vam napomenem, fotografisanje u muzeju nije dozvoljeno. Na svakih par koraka imate čuvare koji ako primete da fotografišete, došetaće ljubazno do vas i obrisaće vam sve što ste fotografisali. Ja sam krišom uspela par snimaka da uradim, glavni razlog je bio to što toliko želim da imam neku vrstu uspomene da sam bila tamo, naravno osim sećanja, a suveniri su preskupi, to je jedno, a drugo ja obično nekad pobacam sve sitnice, pa bih tako sigurno i to nešto, u nekom napadu generalnog sređivanja kuće. Knjige o Van Goghu su od 15 eura (obična slikovnica sa debljim koricama) pa na gore.Uporediću sa Luvrom gde sam za nekih 10tak €kupila fantastičnu knjigu o Luvru,izložbi koja je trenutno bila postavljena, knjigu koju uvek možete da pročitate i naučite nešto.

Tako, eto mene na trećem spratu. Tu je postavljena stalna postava, gde su dela mnogih umetnika koja su većinom prikupljena zahvaljujući Vincetovom bratu Theo Van Gogh-u  i njegovom „brothet in low“ Andries Bogner. Neki od umetnika koji su izloženi na ovom spratu su

Emile Bernard, koji je bio fantastičan prijatelj Vinceta, kao i Odilon Redon , tu je još i Camille Pissaro i već tu shvatam da sam uradila pravu stvar dolaskom ovde!

Da vas ne bih davila detaljima svake slike koja je izložena, a i da bi ste i sami nekad došli ovde rećiću samo da je svetlost fantastična, ona bela koja mi se na početku učinila tako sterilna je u sad dobila svoju dimenziju, jer shvatam da je sve urađeno tako da se što je više moguće istakne lepota slika. A verujte mi na reč, predine su!

Priđite im blizu koliko god kanap dozvoljava i one čike čuvari, pokušajte da vidite kako su potezi vučeni, koliko je ljubavi i truda uloženo u svaku!

Kada se nađete u ovakvom društvu, čak i ako ste totalno izolovani od umetnosti, ne možete da ostanete ravnodušni!

Slika po slika, krećem prema drugom spratu, ali između 2. i 3. se nalazi  The suite (međusprat)   na kojem su izloženi radovi iz vremena kada je Vincent radio u Francuskoj, a ponajviše u Parizu.

Evo jedne slike,koju sam napravila krišom 🙂

Ovaj deo izložbe se naziva Beauty in abundance.

“ The exhibition will show approximately 100 prints from the permanent collection, by artists including Bonnard, Gauguin, and Toulouse-Lautrec. This exhibition marks the publication of the first major study of the museum’s print collection, Printmaking in Paris. The rage for prints at the fin de siècle.

In the years 1890 to 1905, Paris was swept by a craze for prints. Almost all French artists of the time experimented with lithography, etching, or woodcuts as an artistic medium. Marvellous and often colourful works of art were the result. The Van Gogh Museum holds a significant collection of more than 1,300 prints that illustrate the printmaking of this period in its full glory.“ uzeto sa sajta muzeja , da vam ne bih prepričavala.

Ovde sam se zadržala duže nego što sam planirala, prost razlog je to što nisam bila do sada toliko upoznata sa ovom fazom u Gogovom radu.

Polako sam razgledala sve plakate, a zatim na moje iznenađenje sam došla do dela gde su predstavljena neka od dela kako izgledaju kada se pregledaju X zracima. Naime, kao i svi drugi umetnici i Gogh je štedeo materijal, pa je tako skoro otkriveno uz pomoć X zraka da se ispod njegovih dela nalaze druga dela.

Na licu mesta možete da vidite šta je to što se sakrivalo godinama ispod, što je prilično zanimljivo i sigurna sam da ako sa sobom vodite klince, ovo je mesto gde će se oni najduže zadržati.

Sama umetnost po sebi mi je fascinanta, verovatno zato što se moje čarolije po tom pitanju završavaju kod crtanja lžkućice i cveća, ali videti ovakvu kolekciju na jednom mestu je zaista nešto što vas inspiriše i čini da se osećate lagano, kao da bi istog momenta da vam neko da boju i platno stvorili neko fantastično delo!

Drugi sprat je okićen slikama iz različitih perioda Van Goghovog rada, kako idete od jednog kraja ka drugom prolazite kroz sve faze njegovog slikanja. Tu je period Artes 1888-1889 kao i   Paris koji je dosta svetao, veseo 1886-1887, dok su radovi iz ranijih perioda tamniji, pa tako sam početak je obeležen crnim,sivim i braon tonovima. I neuko oko može da uoči koliko sa godinama napreduje i razvija sposobnosti kao slikar!

Prvi sprat je rezervisan za druge umetnike, a mene je posebno zainteresovala izložba koja je bila u delu muzeja koji je ispod zemlje, Dreams of nature – Symbolism from Van Gogh to Kandinsky. Simbolizam je bio bitan period Vincentovog slikarskog života, ovaj deo zgrade se razlikuje jer je dosta tamniji od ostalog

Iz prve obasti Ancient and new paradises

Podeljena je u 6 oblasi :

Ancient and new paradises  ( Drevni i novi rajevi )

Nature and suggestion (Priroda i sugestije)

Dreams and visions ( Snovi i vizije )

Silent cities ( Tihi gradovi )

The cosmos (Kosmos)

Into the mystic ( Kroz muziku) u ovom delu imate slušalice sa muzikom koju možete da slušate dok razgledate.

Ovde sam već ostala toliko dugo da nisam ni primetila koliko je prošlo od početka razgledanja. Polako sam se oprostila od velikana i krenula kući puna utisaka.

 

Svima je dobro poznato da je živeo veoma loš život, da mu je glavni oslonac i finansijer, i to ne samo njegov već i mnogim njegovim kolegama, bio Theo, ali je malo poznata činjenica da je posle smrti njih dvojice Theova žena Jo bila ta koja je napokon uspela da prodaje slike ovog za života podcenjenog umetnika, kao i pisma koja su nastajala između braće.

Mnoga od dela koja su izložena nisu vlasništvo muzeja, neke su pozajmljene iz drugih muzeja, neke su iz privatnih kolekcija, ali su sve podjednako fascinantne!

Zahvaljujući sinu Thea i Jo, koji je finalno ustanovi muzej i radi na tome da se sačuva rad i delo strica, a zatim i drugim naslednicima, kao i fondaciji, imamo priliku i privilegiju da postanemo barem na trenutak svedoci talenta i upornosti Vinceta.

Van Gogh Museum

 

 

 

Muzeji ili obilazak grada? Večito pitanje!

Kada imate ceo dan na raspolaganju i kada imate pred sobom grad koji još niste obišli i koji je toliko inspirativan, e onda ste u problemu! Lepom problemu! Da li da se posvetim prvo obilasku muzeja ili je bolje da se prvo koliko, toliko razgleda grad?

Ispijete prvu, pa i drugu kafu, dorčak i još uvek ne mogu da prelomim. Tetka mi je naslagala različite vrste mapa na sto i dala karticu za tramvaj, tako da sam u potpunosti opremljena i mogu da se šetam gde god mi duša ište.

Moram da vam napišem nekoliko tipova  :

cena jedne vožnje tramvajem je 2,60 eura osim u slučaju da ne nabavite GVB karticu koja funkcioniše na način kao BusPlus u Beogradu. Uplatite kredit, pri ulasku se čekirate i pri izlasku obavezno, ako to ne uradite pri izlasku naplatiće vam 4,5 evra sledeći put pri čekiranju. U nekim tramvajima ima konduktera, u nekim nema. Kroz centar vodi broj 5, ali u svakom slučaju i da se ne snađete svi vode do Centralne stanice, pa odatle možete pronaći onaj koji vam odgovara za dalje. Ako imate ovu karticu onda vam se ne skida 2,5 eura za vožnju, već je suma odgovarajuća razdaljini koju ste prošli. U svakom tramvaju se prikazuju nazivi ulica kroz koje prolazite i to je odlično ako znate gde ste krenuli, jedina stvar koja bi se mogla popraviti je to što se nazivi ulica izgovaraju samo na holandskom pa je malo teško ako se oslonite samo na slušanje naziva. Bolje je smestiti se negde blizu table sa nazivima pa čitati. Tramvaji su odlični, dosta ima novih, čisti su, nije velika gužva u njima i odličan način ako je napolju hladno a vi imate dosta da pređete do odredišta.

Fiets (fic – biciklo) možete da iznajmite na određenim mestima MacBike npr. gde su  turistički crvene boje, što je super jer će vam se skloniti sa puta i dati vam malo više prostora ostali učesnici saobraćaja.Cene rentiranja bicikala su od 9,5 € do 14,5 a ako želite osiguranje to može biti skuplje još nekih 3 € i možete ih naći na Leidseplain

Kada iznajmljujete biciklo možete se dogovoriti za različite obilaske, na primer postoji obilazak grada koji traje oko 3h, počinje u 16 h,studenti imaju popust pa je cena 16 €, a za 5 manje ako imate svoj bicikli. Lično nisam išla, ali verujem da je zanimljivo,mada ako ste rentirali fic i imate kartu možete i sami organizovati obilazak onako kako vam odgovara.

Ono što vam se može desiti je da vam priđe neki klinac ili neko kome su potrebne pare ( tipa za travu) i ponudi da kupite biciklo za 10-15 €, u pitanju su kradeni bicikli i moja preporuka je da to ne radite.

Grad možete obići i brodićem ili turističkim autobusom, ako ste za varijantu da vam neko priča a vi klimate glavom i nema interakcije. Uvek je najbolje ako imate za vodiča nekog ko vam je blizak i koga možete do beskraja da zapitkujete, kao ja Lakija.

Što se tiče vožnje taksijem tu morate povesti računa o tome da je taksi označen, da ima tablu i kod većine su plave tablice. Takav taksi u slučaju gužve može voziti i po delu kuda ide tramvaj, pa nećete doći u situaciju da ste zaglavljeni u saobraćaju. Ono što je bitno pitajte  za cenu vožnje pre nego što sednete, da se ne bi posle češali po glavi. Početna cena vožnje je od 7,5 do 7,80 €pa dva puta razmislite da li vam je stvarno neophodno da idete taksijem. Ova cena uključuje 2 km vožnje besplatno. Ovaj sistem je ustanovljen od strane države tako da… Šta da vam kažem, sledeći put kad vam se neki taksista u Srbiji požali nećete gundjati jer u Novom Sadu za  800 dinara možete da se vozate gde vam volja taksijem. Ako želite da se prebacite samo koji metar dalje većina taksista neće hteti da vas vozi, jer ima puno taksista i oni žele da iskoriste tu vožnju koju dobiju da bi zaradili neki evrić. Većina njih čeka oko sat vremena na jednu vožnju, pa i sami shvatate zašto vas neće voziti samo par metara dalje. Isti princip je i kod  taksista koji voze karavan automobile  , s tim što oni nekada naplaćuju start 12,5 € pa opet prvo pitajte.

Pošto sada možete da odlučite kako ćete se voziti, da vam kažem kako smo se mi zabavili.

Lazar (Laki- brat) ima studentski posao promotera , pa tako ima i super radno vreme, te ima  i najviše vremena da sa mnom luta po gradu. Idemo naravno, biciklima, i vožnja traje 35 minuta u jednom pravcu. Uporno pokušavam da negde ne poginem,odnosno da pratim Lakijev tempo vožnje. Mnogo je jednostavnije kada već prođete jednom određenom maršutom pa bar okvirno znate kuda se vozi, gde se izlazi na cestu, gde je staza odvojena itd. Krajolik kojim prolazimo od Amselfena do Amsterdama je nalik kakvom parku uz tek po koju zgradu.

Opet ispaljujem pitanja jedna za drugim i nadam se da će Laki imati strpljenja da odgovori na sva.

Desno,levo, levo desno. Prolazimo pored divnog parka.

Polako se bližimo gradu, već prepoznajem neke delove kuda smo juče uveče prolazili. Kad bih htela da zastanem baš pored svega što me zanima trebalo bi nam jedno 5 sati do odredišta, pa sam rešila da neke stvari jednostavno usput slikam i posle ispitujem detalje.

Još pre polaska smo se složili  da možemo ići gde god, da je najbolje da danas razgledamo grad jer je lep dan a da ću ja ići u muzeje kada bude hladno (kao da sam znala da će danas već biti oko 15 stepeni i vetar).

Prolazimo posred Amsterdam RAI što je njihov sajam i tu vidimo i konjiće, koji su ustvari baš sa RAI-ja.

Već sam vam rekla da se stalno nešto menja, gradi pa tako se dešava da su neke staze premeštene,pomerene, o tome treba voditi računa dok vozite.

U samom Amsterdamu postoji metro, ali nije toliko dobro povezan kao tramvajske linije. Ovde na slici se vidi ulica Scheldestraat kroz koju se gradi linija metroa, već 10tak godina se rade određene linije , međutim ispostavilo se da će cena izgradnje biti mnogo veća nego što su zamislili i da će sve ukupno trajati mnogo duže od planiranog.

Dolazimo do odredišta, protokol sa biciklima mora biti ispoštovan pa posle toga krećemo u ulicu Albert Cuyp  u kojoj je svaki dan pijaca, gde možete naći sve od igle do lokomotive, neka zamena za Kineze kod nas. Tu se još može uzeti sveža riba, voće koje se ne može naći u prodavnicama, različite vrste sireva, suveniri i začini.

Ovde se mešaju različiti mirisi, sir možete probati na svakoj tezgi, tu možete pronaći i specijalitet kao što su topli vafli sa jabukovim sirupom i cimetom ali i male palačinke koje je jedu sa puterom.

Hoćemo da stignemo do starijeg dela grada, dolazimo do Lijnbaansgracht, gde su kuće građene u periodu oko 1800. godine. Gracht je u prevodu kanal.

Ako krenete ka još užem centru možete videti kuće koje su građene u periodu oko 1400. godine. Prilično fascinantno zar ne? Koliko su očuvali svoju istoriju, to možete videti na svakom koraku, bez obzira na njihovu konstantnu potrebu da menjaju i ulepšavaju. Amsterdam ima oko 900.000 stanovnika i rade na tome da sam grad ne pređe tu cifru jer i ovako je prometno, gužva na sve strane i polako shvatam da bez obzira što na sve strane možete videti cveće,kanale i životinjice ne bih volela da moram da boravim ovde 24/7/365. Super je za obilaženje, super je za mlade ali ako ste po malo klaustrofobični kao ja,  možete steći utisak da vas zgrade guše.

Nastavljamo dalje i ja sve vreme zvernjam u zgrade, arhitektura je fanstastična, staro je uklopljeno sa novim na savršen način, tako da nemate osećaj da je neka zgrada tu spuštena iz svemira.

Ne mogu baš da ispratim sve nazive ulica kroz koje se krećemo,samo koračam i vodim računa da negde ne padnem,zapnem i sl.

Prolazimo Vijzelstraat.

Korak po korak dolazimo do Bio Markt gde se prodaje cveće, od saksijskog, preko semena u kesicama ali i lukovice. Ovde se mogu naći i suveniri, sušeno cveće i još šta god vam padne na pamet a vezano je za , šta? Cveće !

Tu su odlična prodavnica sira,ako i odlična prodavnica visećih ležaljki.

    

Evo i Leidsestraat ispred nas u kojoj, tajna mi je otkrivena se nalazi najbolja prodavnica Muffinsa sa imenom B&B Lunchroom, gde se mogu naći i fantastični sendviči. Cena muffinsa bez obzira na ukus je 2,5 € i vredi svaku paru 🙂

Nedaleko je i najskuplja prodavnica voća i povrća, iz kog razloga je skupa nikom nije poznato, jer se organski uzgojeno voće i povrće ovde može naći u svakom supermarketu.

Zatim dolazi Leidseplein o kojem sam vam već pričala, sa svojim mnogobrojnim kafićima i meni već sad polako počinje da se vrti u glavi od silnog razgledanja. To nije ono razgledanje kada idete pa polako sve na tenane, ovo je razgledanje takvo da vrtite glavu na sve strane, svuda je šarenilo, sve vas privlači, sve vam se dopada.

Verujem da smo posle trga krenuli da se vraćamo na mesto gde su nam bicikli ostavljeni, nadam se bezbedno, pa u tom prolazimo kroz kraj gde su nekada bile kuće, a danas su pretvorene u kancelarije, zbog visine cene kvadratvnog metra, prolazimo pored parka za decu, pa izbijamo tačno na staru Heineken pivaru.

Danas se tu skoro pa uošte ne proizvodi pivo (ponekad i to u malim količinama), ali se zato održava Heineken experience. Cena ovog događaja je 15 € ako kartu kupite kod Tours & Tickets (gde inače možete naći jeftinije karte za sve turistički atraktivne destinacije) i nekada ste za tu cenu dobijali 2 sata besplatnog ispijanja piva a danas samo  2 točena piva. Doduše možete obići muzej koji je u zgradi i možete naučiti kako se sipa pravilno pivo.

U tom stižemo na početnu tačku našeg obilaska za danas.

Nadam se da sam vam prenela bar jedan delić utisaka, a verujte ima ih toliko da nisam sigurna da će mozak uspeti pravilno da ih složi.

Danas je na redu barem jedan muzej, koji? To ćete znati sutra.