Italija

Italija zemlja pesme, pizze i fudbala. Onako kako sam uspela da je doživim

Catania, lepa u svom haosu

Kada bih jednom rečju trebala da opišem Kataniju izabrala bih : živa.
Prvi grad po našem dolasku koji smo rešili da obiđemo, delom zbog činjenice da je blizu mesta u kom smo odseli, delom zbog preporuka koje smo dobili.
Nismo porešili. Ona nas je uvela u sicilijanski način života i tempo. Na spisku bitnih stvari za obilaženje prvo stoji pijaca napisana velikim slovima sa tri uzvičnika. A’ Piscaria Mercato del Pesce tzv. riblja pijaca na kojoj se mogu naći i ostali plodovi mora, okružena uličicama u kojima se prodaje sveže povrće i voće. Bukvalno sam pretrčala od kola do mesta dešavanja. Ako niste sigurni gde se tačno nalazi samo slušajte povike i glasno cenkanje i dovešće vas do pravog mesta. Zašto me je toliko privukla? Zato što na pijacama uvek najbolje vidite ljude i način života. Ako uzmemo u obzir da sve što se prodaje je sveže s mora ulovljeno, za mene nema veće sreće. Na prilasku već vidim prodavce kako se cenjakaju i nude svoje proizvode, kupce koji negoduju i gomilu radoznalih turista.

Povrće se nalazi u sporednim ulicama,kao i začini

Povrće se nalazi u sporednim ulicama,kao i začini

Mirisi povrća, svežih citrusa i začina vam se uvlače u kožu, hteli, ne hteli krećete da se raspitujete o ponuđenom i razgledate. Cene su sasvim pristojne ako ih poredimo sa prodavnicama, a zadovoljstvo ovakve kupovine za mene neprocenljivo. U ovom delu možete naići i na sveže meso koje se prodaje kao da sanitarna inspekcija nikad nije ni postojala. Predpostavljam da je sve zakonom uređeno, ali sasvim sigurno ne očekujete da vam mesar ispred nosa tresne parčekanju junetine bez problema na dasku koja izgleda kao da je u upotrebi već više generacija. Pilići vise očerupani sa sve glavama, sveži vidi se, al ni to ne očekujete. Lokalci kupuju bez problema, tako da se ne brinem oko ispravnosti. Korak po korak riba nadjačava miris svežeg mesa.

Riba i morske blagodeti

Riba i morske blagodeti

Iskreno, prvo sam jedno pet minuta samo stojala na podijumu koji se nalazi iznad ribljeg dela i gledala. Po licima ljudi koji prodaju možete zaključiti da li su ribari umorni od noćašnjeg lova ili oni koji samo prodaju. Školjke, puževi, škampi, sabljarka, sveža tuna, sitne ribice, sve je tu. Trgovci su malo nervozniji, od silne želje da prodaju ulov i vrate se onom što najbolje znaju. Tu su i restorani koji vam spremaju proizvode s pijace, tako da ste sigurni da jedete sveže proizvode. Ovde jedite samo ako imate dovoljno jak stomak za sve mirise koji vas okružuju. Pijaca traje otprilike do 13 časova, pa ako želite da stvarno osetite čari ovog prelepog mesta dođite na vreme.

Između pijace i autobuske stanice se nalazi park u kom osim dečice koja se igraju i njihovih roditelja možete zateći i Sicilijance u godinama koji se kartaju i viču toliko glasno da nas je upravo ta buka i privukla. Malo smo ih posmatrali ne ometajući igru, veoma su zabavni i simpatični. Skroz su u svom svetu, uživaju i smeju se, bez obzira na ishod partije. Igra nam nije poznata pa nastavljamo dalje tražeći mapu grada.

Topla preporuka za sve gradove koje ćete obilaziti u Italiji je da pronađete mapu grada. Nekad su mape koje se mogu kupiti u suvenirnicama mnogo bolje rešenje nego one koje dobijete za džabe u turističkim info biroima. Mi smo tražili one koje imaju označene znamenitosti ali i malo više od toga. Cena im je u principu približna i kreće se oko 4 eura. Kada je jednom imate u rukama nastavak razgledanja je mnogo jednostavniji. Sve ovo naravno pod uslovom da nemate vodiča.

Kada izbijete na Piazza Duomo sve vam je lakše. Većina bitnih stvari prema vodičima se nalazi u neposrednoj blizini tako da ih možete obići i peške, polako.

Katedrala Duomo

Katedrala Duomo

Ako želite da popijete kaficu i da se osvežite preporuka je da nađete kafiće koji su malo dalji od Piazza Duomo, prvo zbog gužve, drugo zbog cena. Što ste bliže centrima dešavanja to su cene veće. Inače cene kapućina i američke (filter) kafe variraju od 2,50 pa sve do 4, 50 eura, što svakako nije mala razlika. Sa solidnim znanjem engleskog jezika uglavnom ćete moći da se sporazumete, ne bi trebalo da bude problema. Ako znate francuski biće vam još lakše jer je sličan italijanskom i dosta njih ga uči u školama. Ako želite da jedete u restoranima bitno je da znate da je u Kataniji vreme ručka od 13 do 15 h. Vrlo je moguće da ćete posle ovog vremena imati sužen izbor restorana za ručak. Naravno barovi sa brzom hranom, ukoliko ih nađete jer su malo zavučeniji, rade stalno.
Ako idete kolima biće vam interesantno da se parking u toku ručka ne plaća i tada ćete ga najlakše naći. Ja sam pri uplaćivanju previdela ovu činjenicu pa sam nam slučajno uplatila taman dovoljno parkinga, jer umesto predviđenih tri sata koliko smo mislili da će nam biti dovoljno, lutali smo mnogo više. Inače cena parkinga po satu je 0,75 eura što je poprilično jeftino u odnosu na druge gradove koje smo obilazili.

Štrik za veš gde god je zgodno postavi

Štrik za veš gde god je zgodno postavi

Preporučila bih vam da uđete u katedralu Duomo, da obiđete Teatro Antico e Odeon, prođete ulicama Vitorio Emanuele, Etna i Antonino di Sanguliano. Na svakom koraku imate crkvu, iskopinu ili spomenik da vidite, fotografišete i naučite nešto. Ispred katedrale sam primetila par starijih gospođa koje su čekale misu sa crvenim šalovima oko vrata, što je znak njihove pripadnosti kultu Svete Agate, kako sam kasnije saznala. U vreme mise nije dozvoljen ulazak turistima.
Osim crkvi na svakom koraku, ako obratite pažnju videćete i neobična mesta na kojima su postavljene bogomolje. Na primer na sred zgrade u kojoj se živi ili na ćošku neke ulice. To odražava njihovu pobožnost.

Bogomolja

Bogomolja

Jedino mesto na kom ćete platiti ulazak je ako želite da uđete je Anfiteatro Romano, ulaznica za jednu osobu ako imate preko 25 godina je 6 eura. Mislim da ne vredi tih para jer smo mi prošli ulicu više i pogledali kako izgleda pre nego odlučimo da li da uđemo. U crkvama koje su otvorene za posetioce uglavnom se može ostaviti prilog, ako želite, osim ako ne želite vodiča, to se dodatno plaća.

Katanija

Katanija

Nama je vreme išlo na ruku, toplo ali ne previše da ne možete da šetate pa smo većinom lutali, razgledali, zapažali, udisali i pokušavali da što više uhvatimo šmeka za dane kada ne budemo tu. Ako niste ljubitelj pešačenja tu su hop on – hop of autobusi čija je cena 15 eura po osobi.

Napomenula bih još da ako ne možete da zamislite odmor bez kupovine, ne brinite se ovo je pravo mesto za vas. U neposrednoj okolini, oko 20 km udaljen od grada nalazi se tržni centar sa oko 120 prodavnica. Ako vas to ne zadovolji tu je i jedan bliže gradu sa popriličnim brojem. Outlet sa markiranom garderobom se nalazi na nekih 50 kilometara od grada autoputem prema Palermu. U samom centru grada se nalaze zlatare, butici, prodavnice obuće a tu je i trg na kom se prodaju džidže. U svakom slučaju bićete zadovoljni verujte na reč.

Put do Sicilije

Spakovani i spremni za put krećemo ka Siciliji, hiljadu i nešto kilometara na jug od Livorna. Nestrpljivi smo da pređemo sve te silne kilometre koji su ispred nas i osetimo čari sicilijanske gostoprimljivosti na daleko čuvene. Put nam ide na ruku, većim delom je autoput, koji je još u pojedinim deonicama pod radovima pa moramo malo da krivudamo. No, to nam ne pada teško jer ubija jednoličnost autoputa. Priroda nastavlja da nam mami osmehe i oduševljenje. Vinogradima se polako pridružuju maslinjaci, podjednako postrojeni. Usputna mesta nam skreću poglede, jer što smo južnije to je veća verovatnoća da će se gradovi umesto u kotlinama nalaziti na vrhu planine. Zašto je tako? Možemo samo da nagađamo vođeni istorijom podneblja i našom logikom.

Toskana

Toskana

Htela sam ovde da dam par saveta ljudima koji se, poput nas, odluče da kolima prokrstare Italiju.
Prvo da znate da nema vinjete za autoputeve, već se putarina naplaćuje kao kod nas. Nije baš jeftina za naše uslove i nema baš logike u smislu kilometraže. Desiće vam se da za 30 kilometara platite više nego za 50. Kako, zašto, pojma nemam, nismo se zadubili u problematiku samo smo prihvatili. Postoje uvek tri trake pri naplati, od kojih ona označena belom tablom podrazumeva plaćanje u kešu, najčešće je tu automat za plaćanje, ređe čovek. Žuto označena tabla je za elektronsko plaćanje za kola koja to imaju, dok je plava za plaćanje karticom. Vodite računa da ne zalutate u pogrešnu traku jer će se vozila iza vas nagomilati za tili čas. Drugo cena goriva na benzinskim pumpama varira i to od pumpe do pumpe. Bukvalno. Postoji još caka, obratite pažnju da na mnogim pumpama cene goriva nisu istaknute tako da se vide jasno pre skretanja, te su cene duž autoputa više i za 30 eurocenti po litri u odnosu na pumpe koje su u gradovima. Takođe, tu je nešto što se zove cena za samouslugu i cena za služenje. Cena goriva ako vas usluži radnik na pumpi zna da bude veća i do 20 eurocenti. Realno, zašto bi ste davali taj novac samo ako stanete na pogrešnu točilicu. Cena dizela npr. varira od 1,43 eura po litru do 1,79. Više hiljada kilometara pravi značaju razliku. Ako želite da popijete kafu kad ste već na pumpi toplo preporučujemo da obratite pažnju na mesta koja se zovu Autogril. Ima ih u dve varijante, veće sa restoranom gde se može pristojno jesti za ne tako veliki iznos novca i manja nazvana sneck bar gde od hrane možete pronaći samo sendviče i pecivo. Obe varijante nude kafu za poneti u tri veličine i dosta različitih varijanti. Od srca preporučujemo kapućino media veličine. Sasvim je pristojan, možete dodati cimet, oraščić muskanti po želji. Cene se kreću od severa 1,60 do 1,80 jug zemlje.

Deo autoputa

Deo autoputa

Za naše standarde putevi su relativno dobri, ako postoje značajnija oštećenja ona su i označena.
Znaci na autoputu su u većini slučajeva u redu. Meni malo predstvalja problem to što pre eventualnih radova na putu postave toliko znakova sa obe strane vaše trake da se u momentu pogubite i nemate pojma šta su više hteli da kažu. Drugi problem koji može da se javi u lokalu su loše pozicionirani znaci u odnosu na put kojim prolazite. Dešava se da bukvalno nailazite na znak i ne znate da li je okrenut ka vama ili ka onom ko se uključuje. Isto tako putokazi. Ali posle nekog vremena se naviknete. U manjim mestima problem nastaje kada se nalazite na putu sa prvenstvom prolaza a u to niste sto posto sigurni jer vama to nije označeno već samo onima koji dolaze iz sporednih ulica. Ovo može biti problem jer vozite među Italijanima. Uključenja i isključenja sa autoputa znaju da budu baš neposredno označena, malim tablama koje nisu dovoljno upadljive, takođe traka predviđena za to vrlo kratka. Opet, vozeći duži period naviknete se.

Ono na šta se ne naviknete i posle nekoliko dana lutanja je način na koji Italijani voze. Oni voze bez ikakvog reda. Izleću, guraju se, pretiču sa desne strane. Pogotovo po gradovima. Kod njih je varijanta gas – kočnica – ko je bezobrazniji. Mogu slobodno reći da manja kola imaju prednost u odnosu na veća, što ne znači da će voziti bolje. Na autoputu imaju običaj da izleću pri uključenju bez obzira što ste vi već tu i idete konstantnom brzinom. Jok, to nema veze. Isto tako obilaze bez migavaca, bez upozorenja. A kada vas obiđu ne prave luk pri uključenju već samo opa i eto ih ispred. Ako niste iskusan vozač samo polako i strpljivo.
U gradovima posebnu opasnost predstavljaju skuteri i motori drugih vrsta. Provlače se između drugih vozila u želji da budu prvi na semaforu, pa se svi nakrckaju tako da čim se upali žuto kreću. Izleću podjednako i sa desne i sa leve strane, pa i o njima treba voditi računa i o njima.

Ali, sve je to deo šarma Italije.

Polako, savet po savet stigosmo do ferija koji nas prebacuje sa kopna na Siciliju. Meni srce treperi, samo da se smestimo, prespavamo i ujutru krećemo u obilazak prvog na spisku grada Catania.

Lucca slučajno otkriveni grad

Igrom slučajnosti umesto da obiđemo Liviorno, prema planiranom, dobili smo preporuke od lokalaca za obilazak gradića Luka,koji se nalazi nekih tridesetak kilometara od Tirrenia i rodno je mesto Pučinija, grad koji je bio pod Napoleonom, grad koji sigurno krije iznenađenja. Rečeno nam je da ćemo imati šta da vidimo, obiđemo, gde da ručamo i napravimo predah. Naravno da smo poslušali, takvi saveti se ne odbijaju. Vozimo se delom lokalnim putem što nam pričinjava zadovoljstvo jer razgledamo kućice, prirodu i ljude.
Teško je odrediti tipičnog Italijana, Italijanku, jer kao narod koji živi okružen morem i koji je osvajao, genetika je miks ljudi sa najrazličitijih mogućih delova sveta. Ono što sa sigurnošću možete oceniti je stil. Italijni imaju stila i za izvoz – što je već opšte poznato. Muškarci su namirisani jakim parfemima, košulja, pantalone, cipele, sako, kosa sređena pod konac. Tu su i opuštene varijante, sa košuljom bez sakoa, sa majicama, bermudama, sve pod konac. Mlađe generacije već popuštaju u takvom načinu oblačenja, teže nekom buntu što prenose i na garderobu.“Bekamovka“ je vrlo popularna frizura, prosto vam upada u oči. Starije dame su predivne, iskreno. Skockane, jednostavno a opet interesantno, obuća oličenje elegancije, torba, nakit, sve savršeno. Negovane su, a opet nisu napadne. Naravno, sa izuzecima. Mlađe dame su, poput svojih muških vršnjaka, šarenolike. Od načina oblačenja koji ide od umerenog ka ekstremno kičastom, do jačine šminke, veličine platformi na nogama – mislila sam da smo mi najgori po tom pitanju, no nismo, preko kose koja je u svim mogućim bojama i tonovima, kao i način šišanja.
Ulazak u sam grad govori o urbanom mestu, užurbanom, opterećenom svakodnevnim životom stanovnika. Do momenta dok se ne približite zelenim površinama koje naglašavaju prisustvo zidina koje kriju poseban život. Prvo sam pomislila kako je lepo što su ih sačuvali bez obzira na to što se grad razvijao, a zatim shvatila da to nisu samo zidine nekog bivšeg grada. One su grad. U unutrašnjost se ulazi kolima, postoje dva, tri parkinga koja su namenjena onima koji ne žive tu. Dok gledamo na mesto za smeštanje već smo u akciji traženja turističkog biroa i mape, drugačije ne vredi.

Pogleda sa zidina

Pogleda sa zidina

Na prvu loptu neodoljivo me podseća na Veneciju samo bez vode, ako izuzmemo 8 metara visoke zidove koji ga okružuju. Oko celog grada se može prošatati zidom, postoje i staze za trčanje. Drvored vam pravi hlad i ugodan vetrić čarlija i umanjuje vrućinu, štiti unutrašnjost od savremene spošljašnjosti, pruža dom pticama koje vam pesmom prave društvo dok uživate u pogledu.

Kuće su visoke, uske, kao i ulice. Nagurane jedna do druge, kao da čuvaju teritoriju. Ljudi i dalje žive tu, mesto vrvi koliko od turista toliko i od stanovnika. Malena kola parkirana tamo gde je dozvoljeno parkiranje samo stanovnicima grada govore o tome koliko ih je.

Ulica Lucca

Ulica Lucca

Dok šetate očekujete da će svakog momenta Julija izleteti na terasu i početi da zove Romea, ne zbog mesta na kom se nalazite već zbog preslatkih terasa.

Terasa Lucca

Terasa Lucca

Znamenitosti ima na svakom koraku, crkava koliko smo uspeli da izbrojimo ima 20. Da, dvadeset. Verovatno je svaka bogatija porodica sagradila po jednu za sebe, ili su se takmičili ili nisu bili u dobrim odnosima sa komšijama 🙂
Svaka je na svoj način lepa, stilovi su nalik jedan drugom a nama je za oko najviše zapala Chiesa di San Michaele in Foro. Veličanstvena u svojoj gordosti, izdvojena na trgu, išarana godinama i vremenskim uslovima.

Chiesa di San Michele in Foro

Chiesa di San Michele in Foro

Unutrašnjost nije toliko bogata kao u katedrali u Pisi, ali je spoljašnost rame uz rame sa ostalim lepoticama. Spoj italijanskog nasleđa, prvi put pominje oko 800 godine i arapske ljubavi ka ukrašavanju koja je prevagnula u naknadnim radovima, jer je u to doba Pisa bila centar trgovine sa arapskim svetom. Detalji toliko tanani da prosto ne možete da verujete da su odoleli vremenu i ostali takvi i posle više vekova.Prelepe orgulje koje krase čitav jedan zid i dalje su u funkciji.

Detalji San Michele in Foro

Detalji San Michele in Foro

Mesto savršeno za predah uz neizbežnu kafu je Piazza Anfiteatro, sa mnoštvom restorana, suvenirnica i poslastičarnica. Ako se nađete u Italiji obavezno probajte domaće sladolede, to je iskrena preporuka.Prepustite se ukusima i mirisima njihove kuhinje, čak i ako ste skeptici. Nećete biti razočarani, verujte mi.

Piazza Anfiteatro

Piazza Anfiteatro

Park Lucca

Park Lucca

Nastavljamo obilazak dalje okrepljeni, dok svaku tačku označenu na mapi nismo obišli.Malo, malo pa možete videti i park unutar neke zgrade otvoren za uživanje sa česmom u slučaju da ste ožedneli.

Pinokija na neki način svojataju, obzirom da je nastao u Firenci, tako da se njegov lik može naći svuda, od magneta, igračaka, držača za knjige pa do ringišpila.

Pinokio ringišpil

Pinokio ringišpil

Ako vas mrzi da pešačite tu su bicikli za iznajmljivanje, kočije ili ona vozila sa nastrešnicom. U svakom slučaju ako zalutate u ovaj kraj odvojite vreme i obiđite Luku, vredi svakog minuta vašeg vremena.

Clock tower

Clock tower