Holandija

Zemlja tulipana, prirode i zelenila

Utrecht – grad iznenađenja!

Kada sam planirala putovanje i dolazak u Holandiju nisam se ni nadala da ću uspeti da vidim dalje od Amsterdama, zapravo nisam očekivala ni ovoliko od njega da ću videti… Zahvaljujući super organizovanju svih oko mene ali i spletu okolnosti uspela sam da posetim još jedan grad , na poziv tetke Zorice.

Na onom okupljanju u Kelnu i ona je, kao tetkova rođena sestra, naravno bila. Još tada je predložila da dođem do njih i vidim šta Utrecht ( čita se Utraht) ima da ponudi jednom turisti.

Ovo je četvrti grad po veličini u Holandiji, ali iskreno, nisam očekivala ništa kada sam krenula, jer i sama odluka da odem je donešena na prečac.

Svkako super sajt koji može veoma da vam pomogne u planiranju bilo kakvog putovanja po Holandiji je 9292 koji se može koristiti i na engleskom jeziku. Pomoć se sastoji u tome što ćete ukucati početnu adresu i onu na koju želite da stignete, pa će vam sajt dati vreme vašeg putovanja, sve vrste prevoza koje možete da kombinujete i uvek daje najbržu varijantu, a vi ako želite da se vozite npr. samo autobusom  možete da izaberete tu opciju.

Za nas koji smo po prvi put u ovoj zemlji ovo značajno olakšava život i planiranje.

Elem, kada sam dobila instrukcije kako da najbrže odem i sve ih zapisala korak po korak, opremila se aparatom i krenula.

Od kako sam ovde ovo je prvi put da se u tramvaju stvorila užasna gužva, ne znam da li je povezano sa proteklim praznicima, u svakom slučaju sam po prvi put morala da stojim kao roda.

Stižem na Centralnu stanicu, ulećem u železničku jer već kasnim i odstupam od plana putovanja i nailazim na problem.

Već sam vam rekla da se ovde skoro pa sve plaća karticama i da se keš jako slabo koristi, dolazim do aparata za kupovinu karata i naravno da ne mogu da je kupim za gotovinu.

Mozak mi radi 100 na sat, setim se da sam ponela, srećom, neku karticu iz Srbije a uopšte nisam sigurna da je predviđena za plaćanje van dinarske zone nikada me to nije interesovalo , sad ili ću uspeti da platim njom ili ne znam šta ću, u vozu ne možete da uzmete kartu.

Automat je prihvata,uh! Olakšanje, samo nisam se setila da odmah uzmem povratnu kartu! Nema veze, mislim se, sreća pa sam otkrila da ovo funkcioniše!

Druga stvar, na karti ne piše koji peron, uf! A stanica je veličine jedno 5 onih naših iz Novog Sada, ako ne i više, na više je nivoa, sa milion različitih tabla. Rekla bih da je železnički saobraćaj razvijen.

Pitam jednog ljubaznog otpravnika gde ja treba da budem, imam još par minuta dok voz ne krene i bukvalno trčim!

Stižem na vreme, taman kada je voz ušao na peron, prilična gužva i ovde. Neću vam reći kakvu sam facu napravila kada sam videla da su vagoni na sprat. Mislim, toliko su lepi da vam je uživanje i samo da ih gledate, a mogu da zamislim kako je super vožnja!

Ukrcavam se, na sprat naravno, radoznalac mali, da sve lepše vidim. Unutra je sve čisto, udobno se smeštam i jedva čekam da krenemo!

Znam da ima otprilike 35 kilometara između odredišta i baš me zanima za koliko stižemo, prema mapi putovanja za 24 minuta.

Prolazimo kroz deo Amsterdama koji nisam još obišla, pa se smeškam dok razgledam. Uživam,  a kako drugačije?!

Amsterdam

Amsterdam

Pejzaži se brzo smenjuju, sad je grad, pa polja i životinje, taman sam se zanela u prirodu kad teta neka nešto sa razglasa progovara, čini mi se da reče Utrecht centraal, to je moja stanica. Pogledam na sat, tačno 24 minuta! E to je tačnost!

U mojim očima su porasli još za dva broja!

Moja domaćica me čeka na stanici, odmah me je spazila  i posle srdačnih pozdrava pričamo o tome šta je mislila da radimo i posetimo, nemam nikakvih zamerki i prepuštam se njenim veštinama vodiča.

Ako sa spoljne strane, iz centra grada gledate stanicu, verujte mi nema šanse da shvatite da se iza niza butika nalaze peroni!

Sazidana je negde 70tih godina dvadesetog veka  i u to doba je predstavljala jedan od najmodernijih tržnih centara u Holandiji. Jedan kanal je u potpunosti zatvoren da bi sve izgledalo prema projektu. Fantastično! Silaskom sa perona ste praktično u centru grada a da toga niste ni svesni.

Utrecht je studentski grad, po tom pitanju sličan Novom Sadu, tokom trajanja školske godine prepun je mladih , dok je tokom leta miran i bez velikih gužvi.

Već na prvi pogled mi se dopao.

Utrecht

Utrecht

Kroz uske uličice centra koje vrve od mladih i po kojeg turiste, bez obzira na kišu, stižemo do najviše zgrade u gradu. Fantastična građevina Dom, iz daleka  na neki način  me je podsetila na onu iz Kelna, ali sa svakim korakom bliže  uviđam razlike.

Toranj

Toranj

Toranj, koji je nekada bio povezan sa crkvom, danas nije daje  na neki poseban način  šarm celom gradu.

Crkva

Crkva


Kada uđete u crkvu prvo što primetite je visina samog objekta a zatim koliko je sve jednostavno, svedeno. Nekada su pojedine bogate porodice plaćale da se sahrane unutar crkve pa se na nekim mestima i dalje vide grbovi – grobnice.

Grobnice

Grobnice

Izlazimo i krećemo  ka gradskom arhivu. Zorica me uvodi pričom zašto želi da odemo baš tamo, a ja na svakom koraku zagledam i ispitujem detalje.

Kroz nekoliko minuta hoda, eto nas u dvorištu. Ispred nas je neobičan hotel sa 5 zvezdica, koji je nekada bio Sud grada ( od 1596 godine) pre toga manastir , a sa druge strane dvorišta je Arhiv.

Picture-429-300x225

Uz malo raspitivanja saznajemo da je izložba zbog koje smo ovde smeštena u hotelu.

Evo o čemu se radi: grad je želeo da od napravi takvu izložbu arhiviranog materijala koja će privući ljude i neće biti dosadna. Sad i sami malo razmislite i zapitajte se koliko može biti interesantna takva izložba? E pa da vam kažem, ja sam ostala bez teksta!

Videćete i zašto!

Ulazimo unutra, daju nam plan izložbenog prostora i 3 D naočare. Čemu naočare i to 3 D ? Jednostavan odgovor, fotografije u 3 D projekciji. I to ne bilo kakve , fotografije iz perioda 19. i 20. veka. Kako to izgleda vam ne mogu prepričati samo ću reći da imate utisak da vam je sve na domak ruke, želite da pomilujete decu koja su na slikama i da hodate ruku pod ruku sa damama u prelpim haljinama.

Čak se mogu pogledati i dva privatna albuma  familija iz Utrechta u okruženju koje odgovara.

Unutrašnjost muzeja

Unutrašnjost muzeja

Sledeći  je na redu Auditorijum, nekada prostorija za ručavanje, kada je ovde bio manastir, a posle glavna sudnica. Karta koja pokazuje kako je rastao grad površinski, po broju stanovnika i pokazuje slike iz različitih vremenskih perioda.

Unutrašnjost muzeja

Unutrašnjost muzeja

Saznajemo da grad sada ima oko 300 000 stanovnika i krećemo dalje. Silazimo u podrum u deo koji se zove Moments.  Na panelu na sredini prostorije možete čuti poznate građane koji vam govore o momentima slave, a ako želite da promenite onog koji vam govori jednostavno nogom pritisnete dugme na podu. Za svaku od osoba koja priča su priloženi i dokumenti koji se mogu videti pored. Na moju veliku žalost sve je na holandskom a ako bi mi Zorica sve prevodila to bi potrajalo pa krećemo dalje.

Iz te prostorije se ulazi u vinski podrum, morate malo da se sagnete, i da pazite da vas ne prepadne fratar – duh  koji na holandskom govori o tome kako je on taj koji je zadužen da čuva vina i dodaje još po koju šalu na račun kaluđerskog načina života. Njegov govor je praćen zvučnim efektima, toliko dobro urađenim da sam se ja u jednom momentu pošteno prepala.

Krećemo dalje do Running meters prostorije gde uz pomoć čipovane kartice koju dobijate na ulasku možete pronaći različite informacije o znamenitim ličnostima grada, kao i preko 100 000 slika. Ako želite samo za određenu ličnost,mesto  ili  događaj  da sakupite slike i dokumenta, možete to uraditi pomoću ključnih reči. Da li treba da napomenem koliko sam tek ovde bila oduševljena?

Kako dobar način da nešto što može biti dosadno do beskonačnosti za decu na primer, pretvore u izložbu koja je toliko zanimljiva zbog interakcije da prosto ne želite da izađete.

Prolazimo hodnikom u kom stoje paneli sa ekranima osetljivim na dodir gde  možete videti kako izgledaju određeni delovi grada sada i nekad.

Unutrašnjost muzeja

Unutrašnjost muzeja

Unutrašnjost muzeja

Unutrašnjost muzeja

Moje oduševljenje sa svakim korakom raste i taman kad pomislim da je sve savršeno i da nema više iznenađenja nailazimo na četiri kabine koje su nekada bile zatvorske ćelije .

Ulazimo u prvu, sedamo na drvenu klupu i pritiskam start da bi se na ekranu pojavile slike suđenja pekarskoj porodici koja je ubila služavku u komšijskoj kući i koja će visiti na trgu.Pored ekrana visi mač što pojačava celokupan utisak, a o zvučnim efektima da ne govorim. Opet sve je na holandskom, pa mi treba prevodilac.

Unutrašnjost muzeja

Unutrašnjost muzeja

Sledeća nam govori o danu jednog sudije, kroz njegov dnevnik i sa pratećim rekvizitima kao što su odora, pisaći sto i perika.

Unutrašnjost muzeja

Unutrašnjost muzeja


Treća, meni najsimpatičnija, je ispunjena fotografijama bračnih parova iz različitih godina, a da bi čuli šta se dešava treba da pritisnete mali crveni čekić koji stoji kod svake.

Nasumično sam stisnula dugme kod jedne, pojavljuje se sudija veoma ozbiljno objašnjavajući slučaj ovog para, a zatim svaki od supružnika sa svojim razlozima za razvod.
Picture-453-225x300
Picture-452-225x300

Na vama je da izaberete presudu, a sudija će reći da li ste to tačno uradili.Ovaj moj par se razveo, ona je njega tukla, a on je jurio za igračicama.

Picture-455-225x300
Četvrta ćelija je savremena i govori o mladiću koji je spletom okolnosti nožem povredio nekog drugog mladića pa sada čeka suđenje. Početak teksta je : “ Pssst, otkud ti ovde, kako si ušao…“  da li treba da kažem da sam se i tu uplašila, kada se začulo to plus samo jedno oko na jednom od četiri ekrana. Još jedan poen dodajem za originalnost.

Polako se pribilžavamo kraju radnog vremena, 16 i 30 je, pa žurimo da vidimo još barem jedan film u mini bioskopskoj sali. Biramo temu zabave i uživamo u 17 minuta kombinacije slika, filmova i reportaža vezanih za zabavu u Utrechtu, što iz relativno skorijeg perioda, što iz 19. veka.

Ovde je kraj zabavi a u meni raste želja da ponovo dođem.

Rećiću vam da kompletna postavka traje do Novembra meseca ove godine, pa imate još vremena da je posetite.

Krećemo  ka njihovoj kući gde ćemo  jesti neki od specijaliteta iz Tajlanda i jedva čekam da probam.

Zastale smo još u  ulici slavnih gde se svakom ko dobije Zlatno tele na festivalu filma daje da utisne otisak ruke.

Picture-466-300x225
Da malo predahnemo sedamo u kafić na obližnjem trgu, ja poručujem nes kafu i tortu od sira jer me baš zanima kakva je kod njih verzija tog meni omiljenog slatkiša, a Zorica pivo i kuglice od mesa koje su autentične i služe se sa senfom.

Moram vam reći probala sam i njih i odlične su, ni torti nema mane.

Picture-470-300x225

Na moju žalost nisam slikala večeru, pa da vam svima pokažem kako je prelepo izgledala, ali ću vam reći da smo jeli sušenu svinjetinu u soja sosu, povrće pečeno u voku, nezaobilazni pirinač i ribu kuvanu na pari u bananinom lišću i da je sve bilo fantastično!

Prepuna utisaka se vraćam u Amsterdam za tačno 24 minuta!

Neverovatna je ova zemlja.

 

 

Losos na Cacin način, recept iz Holandije

 

Danas ste u užasnoj gužvi a treba spremiti ručak ( u slučaju Holandije večeru) i bas vas mrzi da provedete tri sata u kuhinji, evo jednog odličnog recepta za vas.

Treba vam jedno pakovanje zamrznutok lososa – fileti,

dve veće paprike crvene,

čeri paradajz, mada može i običan isečen na veće komade,

mladi  crni luk, jedna veza,

so i maslinovo ulje i za kraj mladi sir pomešan sa peršunovim listom ili najbolje dva vajkrema sa peršunom.

Priprema:

nauljite tepsiju i u nju poređate filete lososa, poređate čeri paradajz po želji, ako ga volite stavite malo više ako ne manje,samo zbog ukusa.

 

Posle toga iseckate papriku na veće komade pa dodate.

Odmah zatim isečete mlad crni luk i dodate svemu. Sada već deluje šarenije i lepše.

Sada tepsiju prekrijete folijom i stavite 15 minuta u rernu na 200 stepeni da se peče, posolite samo, nema potrebe za drugim začinima.

Moram da napomenem da je tetkina rerna ona sa ventilatorom, pa ako nemate takvu proverite posle 15 minuta šta se dešava, da je povrće omekšalo.

Posle 15 minuta dodajete dva vajkrema sa peršunom, ako nemate to može da prođe i onaj mladi sir za mazanje ili nešto što ima sličnu teksturu, samo da ne bude kiselo.

Vratite u rernu još 5 do 10 minuta u zavisnosti od toga kakvo je bilo kada ste izvadili prošli put, pokriveno folijom.

Paprika treba da bude takva da nije raskuvana, dok će se paradajz u potpunosti skuvati.

 

Ovde se jede uz male kifle koje se mogu kupiti u prodavnicama kao polupečene od graham brašna, pa se u rerni još dopeku nekih 5 minuta, ali kod nas možete služiti sa graham hlebom ili već običnim kiflama.

Javite kako vam se dopada kad budete pravili.

Prijatno!

 

More, doduše Severno ledeno ali ipak more!

 

Prednost Holandije je to što, ako ste došli turistički i želite da vidite što više , sve vam je na maksimalno dva sata vožnje, putevi su odlični, imate na raspolaganju železnicu, koja je takođe odlična, pa vam ni jedno putovanje neće teško pasti.

Tetka  već para dana spominje more, pa da joj je da odemo na more,  a ja kakva sam uvek sam za svako putovanje, a na ruku nam idu i ovi neradni dani, more eto nas! Pošto smo obe ranoranioci, u sam cik zore ( ovde oko 7 h ) ustadosmo, kafica i pokret. Do tamo nam treba oko 40 minuta lagane vožnje.

Krećemo se autoputevima, kada imate navigaciju nije vam problem možete i na kraj sveta, čak i ako ne poznajete put do odredišta, a u našem slučaju je uključena za svaki slučaj. Super je što se oglašava kao Joda  (Star Wars) i zasmejava nas.

Uživam razgledajući okolinu, zelenilo na sve strane, kravice, ovce i ptice! Zemlja cveća i životinja definitivno!

Da bi smo stigle do tamo prolazimo kroz Harleem ( onaj u New York-u  je dobio ime po ovom u Holandiji, jer je New York bio prvobitno holandski, dok ga nisu prodali Engleskoj, i da, zato ima onako lepo pravilno raspoređene ulice, koje se nadam da ću videti kad tad) koji je prosto prelep. Arhitektura je karakteristična holandska, kućica do kućice sa prelepo uređenim baštama.

Već se vidi da smo bliže moru pa je i rastinje drugačije. Inače mesto gde je kuća u Amstelfenu je na  -4,1 metar nadmorske visine, što bi značilo da se penjemo.

Pred nama se već sada nazire deo nacionalnog parka „Zuid – Kennemerland“ .

Park se nalazi duž obale mora, možete se parkirati baš u parku (2 € sat vremena ) a možete i pre parka, ali u tom slučaju vas čeka malo više pešačenja. Ne treba ni da spominjem da ima biciklistička staza, zar ne?

U principu šetajući parkom, šetaćete se preko dina,  možete videti preko 100 vrsta ptica ali i druge životinje kao što su jeleni, cvrena lisica, veverice, zečevi.

Mi smo imale bliski susret samo sa

i nekoliko gladnih vrabaca.

 

Svež morski vazduh je pravi pokretač pa imamo snage za dugu šetnju obalom i priču. Obzirom da nemamo priliku da provodimo tokom godine ovoliko vremena zajedno, jer ako i uspemo da se vidimo to je uvek neka frka, godišnji je suviše kratak da bi se obišla sva rodbina a pri tom da se i odmori, pa su tetka i familija uvek u letu, sada je prilika da nadoknadimo dobar deo vremena.

Pokušavam da upijem što više zvuka talasa i lepote plaže kojom koračamo. Pesak je pod našim nogama je vlažan pa tonemo na pojedinim mestima , jutro je bilo izuzetno hladno pa se na dinama može videti mraz na pesku. To vidim prvi put u životu.

Na plaži najviše uživaju psi koji trče na sve strane za pticama, talasima, loptama. Ovo je za njih raj.

Posle dva sata šetanja noge mi već polako postaju teške pa krećemo ka restoranu na obali da se osvežimo kafom pre nego što nastavimo šetnju  po dinama.

 

Restoan funkcioniše po principu samoposluživanja, cene su prilično ok, s obzirom da je jedini restoran te nema konkurencije. Imaju predine prirodne sokove, sveže napravljene, od maline preporučujem.

Dok ispijamo kafu posmatram ljude i primećujem da je veliki broj onih koji su došli sa psima ili sa decom, ili oboje, i stvarno jeste savršeno mesto gde sa porodicom možete da dođete i odmorite, deca imaju igralište pa mogu da se druže, a za pse su tu činije sa vodom. To ja zovem customer care.

Želim da momenat uživanja traje što duže. Vrapčići oko nas traže mrvice od kolača da napune stomačiće, pa da uživaju u dremkanju  na suncu.

Staza kojom smo došle ne pruža ni delić mogućnosti da naslutite šta vas čeka iza prvog dela dina. Čim smo se provukle iza prve krivine čeka nas predivan pogled.

Ako se odlučite da obiđete ceo park najbolje je da to uradite biciklom, peške nećete stići za jedan dan.

Nas dve smo se odlučile da obiđemo samo deo, ali verujem da ću ako budem ikada imala priliku da se vratim ovde obići ceo, toliko me je očarao.

 

Posle štenje se osećam iscrpljena ali i prepuna utisaka i smešak mi je na usnama. Savršen način da se započne dan zar ne?