Grčka

Zaljubljena u njena mora

Grčka avantura u septembru – Put Peloponeza

Kada dve godine ne odete na propisno more (da, postoji i ono drugo – nepropisno odlaženje na more) onda taj put planirate i planirate i planirate ili ne!

Već početkom godine smo shvatili da ćemo ove godine na godišnji, uzimajući u obzir ljude sa kojima radimo i koje treba da menjamo, ići poslednji. Što nas je dovelo do toga da idemo ČAK u septembru!  Do sada, avgust je bio naš mesec i znali smo šta od njega da očekujemo. Septembar može biti fenomenalan izbor ili malo manje fenomenalan ako vas potrefi kišni period. Verovatno će sad oni sa mnogo letujućeg iskustva da krenu da negoduju, ma kakva kiša, gde to, septembar je odličan. Elem, septembar i to 1. Svi đaci i roditelji u školu, mi na odmor, bili smo dobri, svu smo zadaću na vreme uradili i lektire pročitali, sad možemo da uživamo.

Dolazimo do momenta odabira mesta za letovanje. Hvala Bogu, onolika Grčka, ima gde da se bude. Kriterijumi su sledeći: negde gde nismo bili ni Mrgud ni ja, sunce po vremenskoj prognozi, lepo more, pristupačan smeštaj ( o tome ću još pisati), što je bliže moguće vodi, klopa – ako može doručak. Pregledali smo sajtove agencija, otišli u par njih. Smene: ili su već počele ili počinju kad nama ne odgovara. Ne, mi hoćemo da budemo na moru 3.9. najkasnije i da ostanemo najmanje 10 noćenja. Tu dolazimo do teme koja se zove manjak flekisibilnosti agencija ali, o tome neki drugi put. Vraćamo se dobrom starom Booking-u, zadamo rang cena po noći, zadamo ostale bitne stvari i krećemo. Ovde hladna voda, ovde najavljuju kišu i oblake, ovde nam se ne sviđa smeštaj, ovde daleko – znači sedaj u kola svaki dan pa se vozi još 30 min do najbliže plaže, ovde nema frižidera, ovde mnogo lepo al skupoooo itd. Prolazi dan po dan, došao petak, mi u subotu krećemo smeštaja nemamo. Ok, na takve stvari sam se već navikla. Italiju smo celu prešli od Trsta do Palerma na ovaj način, uveče rezervišemo gde ćemo sutra spavati. Sve rešili obaveze, ostalo da se spakujemo, možda i popeglamo, spremimo i idemo. I da, još da rezervišemo gde ćemo. Mrgud je već malo istraživao, sačuvao i kaže:“ Idi izaberi „. Krenem redom, plus ovde, minus onde, ovo lepo ,ovo nije, voda mhm, kažem evo ovo je odlično, tri sam čak ostavila mogućnosti. Ehej, 3! Nisam ni gledala na mapi gde je, samo blizina mora i vozi Miško. Kaže Mrgud: Ženo jesi ti videla gde sam to sve našao? Mislim se nisam ni gledala čoveče. More je tu, šta me briga za dalje. Knjige sam spremila već ima pola godine, kupaće gaće imam i dosta! Majku mu, pa pogledaj! –  Opet on, al je zapeo tvrdoglava Škorpija! Ajde, daj onaj Maps, ko ga smislio nek ga sreća prati čitavog života. Pogledam, ima kilometara bogme 1400 i koji preko. Ok, moramo negde noćiti nećeš voziti 1400 km odjednom, majčin sine od jednom pa da si još toliki.

Elem, na Peloponez nas je (me je da budem politički korektna) dovukla boja i blizina mora, obećavajuća temperatura od 30 stepeni u proseku. Što se mene tiče, kao što se već dalo zaključiti, sasvim površno razmatranje i odlučivanje je skroz ok, za ovakve stvari.

Nisam očekivala puno. Nisam ništa očekivala osim onog što sam nabrojala. A dobila sam i previše! Korak po korak.

Prespavali smo na Dojranskom jezeru. Po mom skromnom mišljenju, sad i nikad. Lepo je, ali ne vredi odvaljivanja pola karoserije na lokalnim putevima i istresanja svih kamenčića i peska iz bubrega. Može lepo da se spava i u Solunu, na samoj granici takođe. Cena prenoćišta na granici u kazinu 5 zvezdica sa doručkom i cena na Dojranskom jezeru gde dobiješ 1 peškir na dve glave, odvališ dva puta auspuh i pokidaš pola gume, razlika je minorna a usluga različita, ko oko i ono na kraju leđa. No, lepo ga je videti, eto to mu priznajemo.

Dojransko jezero, Makedonija

O pakovanju nas dvoje, dvočlane porodice, o tome ću vam pisati isto drugom prilikom. Treba samo napomenuti situaciju: 2 ručna frižidera, 18 knjiga i nedovoljno kofera u komšiluku i šire. Mislim da je dovoljno da naslutite.

Vratimo se troškovima puta, to obično volite da čitate. Sa izgradnjom ovog našeg dela E75 i njenim proširenjem (da, prošli smo i pored brda o kom priča AV danima) povećala se cena i putarine, no nije tako strašno, ne bih se tu zadržavala. Kod Makedonaca na granici iz Srbije nije gužva, hvala Svetom Savi i svim putnicima. Putarina – najbolje prođete ako plaćate u denarima. Ako nemate denara – preživećete i ovako, nije strašno. E da, uveli su i naplatu putem platne kartice što se mora priznati da je značajan napredak! Tu nisam ni sabirala koliko nas dođe. Računam sipamo gorivo jeftinije, pa ispeglamo trošak. Cena dizela 63 denara/l. Na svim pumpama koje smo videli, čak i na onim na putu do Dojrana. Sipaj i ne misli. Ujutru krenuli rano da pređemo granicu u normalno vreme, da nas ne prži 40 stepeni kao pre dve godine. Jes, kad bi Grci hteli da podrže našu zamisao. Makedonci, svaka vam čast! Znaju ljudi šta je patnja, samo prolazi i ne misli. Poželi srećan put i to je to, gospodski. Grci: ode čovek, zaustavi traku, biće da mu se pripiškilo ili je broj dva, nema ga nešto dugo. Da se razumemo, svaki put kad dođemo na njihovu granicu setim se koliko si gospodin kad putuješ avionom, al se setim i ona dva ručna frižidera i pogleda potencijalnih kontrolora i znam da je nemoguće. Ostaje mi samo da se svađam sama sa sobom i proklinjem geopolitičke prilike na svetu, kako je Grcima pripalo toliko obale i lepote za kojom mi duša čezne! I tako dok razmišljam o stvaranju i rastvaranju na sto stepeni, prebaci se iz šeste leve u trinestu desnu traku i tananana! Prošli i pasošku kontrolu, ravno sat i po kasnije od opasnosti da se proglasim kandidatom za nove predsedničke izbore u Grčkoj, sreća na nisam imala internet da pustim u viralni svet svoj naum i poštedeh sebe silnih objašnjavanja odakle je došla ideja za kandidaturu.

Svi koji su delili muku putničku kroz predivne predele Grčke znaju i da su namerno ostavili najgori deo autoputa na samom ulasku. Prosto te testiraju da vide koliko je jaka želja da smočiš noge u njihovo more. Kad već počneš da sričeš početke epa o stanju na autoputevima dođe i prva naplatna rampa. Iz daleka ciljaš da pogodiš jel 2,5 eura ili 1,50 ili 3,80 putarina. Duž obale igramo se ko da više! Udaramo glavom o šta stignemo i kažemo, ej bre, baš smo seljaci, pa što ne uzmemo onu elektronsku naplatu putarine kao kod nas pa milina, samo hajde. Natočiš je, pa zaboraviš. Eeeee, al ne može tako jednostavno. Nije im odlučivanje jača strana, pa imaš jedno 3-4 operatera koja, pazi sad, svaki održava svoj deo autoputa, svaki ima svoju elektronsku naplatu i naplatnu rampu. Pa majku vam lepu, bogovsku, koliko investitora imate! Ko da ste bogove sa Olimpa zamenili za po 1 investitora. Mislim da 2/3 stanovništva radi na naplati putarine, koliko puta rekosmo kalispera, jacaz, kalimera, nemam pojma sve mi se izmešalo….

Malo je reći da su pejzaži prelepi. Masline na sve strane, zapitaš se ko ih bere, koliko radnika im treba i koja im je dnevnica, postoji li traktor sa priključnom mašinom za branje maslina i u kakve se smeštajne kapacitete denu sve prelepe maslinice. Četinarsko drveće, zimzeleni razne, a sve pod kap po kap sistemom. Idi, sad sam shvatila gde odoše pare od putarine i nije mi žao, aham! Ponegde vidiš i kućicu u njihovom stilu, pa se igraš žmurke s morem, ti bežiš a ono te traži, kad te nađe a tebi sve drago oko srca, misliš se eto me još malo na cilju. Moram priznati da brzo leti vreme kad ti je glava prilepljena na staklu dok klima udara na najjače da se rashladi vreli metal automobila. Čak smo pronašli i benzisku pumpu sa restoranom gde služe pristojan kuvan obrok i više nego pristojnu kafu, a da nije onaj đavo od frapea i ko ga izmisli. Kapućino, espreso mmmhhhhmmm da ti srce zaigra. Rekla bih da ima veze sa povećanim brojem turista iz Italije i tim da za pojedina mesta u Grčkoj postoje sajtovi sa .it domenom, mada i dalje Britanci drže prevlast u reklamiranju Grčke i njenih lepota.

Tako u tim mojim razmišljanjima dođosmo do kraja autoputa za nas. Ukupno 50 eura od ulaska u Grčku do skretanja ka mestu Messini. Tu nas je već i noć uhvatila, jer putovanje je isprekidano, stani piški mi se, stani pije mi se kafa, stani gladna sam, jaooo što je lepo stani da slikam. Skretanje s autoputa i uključivanje na domaći, lokalni put predstavlja pravo zadovoljstvo. Da mi niko ne kaže kako su Grci lenji, ništa ne rade, ovde su sve puteve raskopali, gde god mrdneš nešto proširuju, bagere sve koje imaju sigurno su izvukli na ulicu i rade. Da se razumemo, radili su i subotu, proverila sam lično, išla da obračunam satnicu. Svaka čast. E sad, hotel koji smo izabrali ne pripada praktično ni jednom mestu. Tu je negde, između. Naravno, navigacija je dobila neophodne podatke da viče levo, skreni,desno, 200 metara polukružno, kružni tok četvrti izlaz itd, no nema hotela na toj lokaciji. Idi, izađi u market pitaj, dok još radi gde da idemo. Hajde tu su radile i ruke i noge, umoriš se dok pričaš engleski, elem nađosmo Smeštaj sa velik S, sveti presveti blagosloveni.

Logga beach hotel

E sad još da ostovarimo sve ono što smo i utovarili pa lepo na spavanje uz zvuk talasa,ako ništa drugo bar to je vredelo svih 1400 kilometara.

Atina kraljica Grčke

Već sam govorila o tome da nam je orjentir za odlazak na more bilo to da Atina bude dovoljno blizu, te da možemo barem jedan dan odvojiti da je vidimo koliko – toliko. Svesni da se svi delići grada koje bi smo želeli da vidimo ne mogu obići za kratko vreme, odlučili smo da poranimo i iskoristimo što je bolje moguće ono pred nama. Ustali smo, popakovali sve što nam je potrebno i krenuli (ponesite puno puno vode, nešto za jelo, za grickanje jer se može  desiti da prosto nemate vremena da sednete u restoran ako ste samo jedan dan u Atini). Plan za obilazak smo napravili par dana ranije, šta su nam prioriteti a šta je to što možda i možemo propustiti ako baš bude neophodno, što preporučujem svakom ko se upusti u ovu avanturu.

Atina je grad sa približno 3.800.000 stanovnika, a Grka ukupno ima oko 10 miliona. Uzevši u obzir ovu činjenicu i to da smo ponedeljak izabrali kao dan za obilazak, kao i cene i poteškoće oko parkiranja automobila na ulicama Atine rešili smo da se parkiramo u nekom tržnom centru koji omogućava da vam automobil bude relativno bezbedan i u hladu na 35 – 37 stepeni, plus jeftinije ćete proći kad se sve sabere. Izbor je pao na The Mall koji se nalazi blizu autoputa kojim se ulazi u grad i na samoj stanici metroa da bi smo sebi olakšali dalje kretanje kroz grad. Cena upotrebe autoputa od Halkide do Atine je 3,85 eura u jednom pravcu ako izaberete da jedan deo puta pređete kroz predgrađe Atine, a 6,65 eura ako želite da dođete baš do samog tržnog centra autoputem. Nismo imali nekih većih muka u pronalasku parkinga koji radi od 9 – 01 h i košta 4,5 eura na dan tako da ne morate srljati po gradu da bi ste stigli na vreme da preuzmete automobil. Tu smo promenili prevozno sredstvo i kupili jednodnevne karte za metro sa neograničenim brojem vožnji, kako u metrou tako i troli koja obuhvata veću površinu grada i dobro je usklađena sa rasporedom metroa. Cena karte je 4,5 eura po osobi, obavezno čekirajte pri ulasku u metro jer je kazna ako vas uhvate bez čekirane karte oko 70 eura. Metro ide sa ove stanice Kifissias na svakih 10 minuta prema gradu i treba se ukrcati ka smeru Piraeus, to je mesto u kom se nalazi atinska luka. U zavisnosti od gužve za nekih 20-25 minuta se iskrcate na stanici Omonia iz koje možete početi razgledanje grada, a možete se i ukrcati na crvenu liniju metroa i izaći za dve stanice na Syntagmi koja se nalazi ispod zgrade Parlamenta i koja je sama po sebi jedna od turističkih atrakcija jer u momentu kada su počeli da je prave naišli su na arheološke iskopine pa su jedan deo njih sačuvali i stavili u stakleni zid te se mogu videti slojevi zemlje kako pokrivaju istoriju. Neobično za jednu metro stanicu i što da ne vidite. Mi smo se ovde iskrcali i krenuli ka Parlamentu da vidimo smenu straže. Videli ste verovatno već fotografije uniforme karakteristične za čuvare Parlamenta. Mi smo imali priliku da ih vidimo i kako vežbaju koračanje, snimak koji sam podelila već na FB stranici bloga. Meni su jednostavno preslatki! Naravno kada naiđu turisti oni isprave korak, pojačaju lupkaranje zvončića jer su postali deo turističke atrakcije i svesni su toga.

Straža vežba

Straža vežba

Parlament sam po sebi je zgrada koju ne treba propustiti, dominira trgom Syntagma i lepo je zdanje. Ako stignete na vreme za smenu straže verujem da će vam biti interesantno da to doživite, nama jeste.

Kada imate malo vremena na raspolaganju za razgledanje grada može dobro da vam dođe i hop on, hop off autobusi. Karte se kreću od 20 do 40 eura po osobi, u zavisnosti od toga koje trase izaberete i traju 2 dana, crveni autobus je po našoj slobodnoj proceni bio najbolji izbor i po pitanju udobnosti, higijene i kulture vozača, ima wi-fi pa vam i to može doći zgodno. Kreću se u intervalima od 10 – 15 minuta tako da gde god da siđete, vrlo brzo nailazi sledeći. Naravno imaju i program koji vam priča o tome šta je to što vidite od znamenitosti i može biti zgodno ako se niste baš dobro pripremili za razgledanje. Stvari koje morate obići prema mom skromnom mišljenju dok ste u Atini su sledeće:

  • Nacionalna biblioteka, koja inače ne radi u Avgustu
  • Univerzitet Atine
  • Akademija Atine u kojoj se nalazi prostorija ( da ne kažem skupština) u kojoj su se okupljali veliki umovi Stare Grčke
  • Zevsov hram
  • Olimpijski stadion , prvi na kom su se održavale Olimpijske igre kakve danas znamo
  • Rimska agora
  • Narodni muzej Atine
  • Akopolj
  • ulicu Athinas i Nikis
  • Buvljak i trg na kom se on nalazi
  • Muzej Akropolja

Na opisu Nacionalne biblioteke, Univerziteta i Akademije se neću posebno zadržavati jer svaka od ovih institucija se nalazi jedna uz drugu i ako dođete do jedne čisto sumnjam da nećete doći i do druge dve. Plus jako sam se razočarala što biblioteka ne radi i ne mogu da uđem i udahnem moj omiljeni miris, samo smo spolja slikali i ja sam gvirnula unutra ljuta kao ris ali svakako želela bih da idete tamo ako se nađete u Atini. Zgrade same po sebi su impresivne svaka na svoj način, Univerzitet se renovira tako da se ne vidi baš u potpunosti ali i ono što je vidljivo dovoljno je da shvatite o čemu se tu radi. Volim da učim putujući i ne propuštam priliku da zastanem, razgledam, pročitam pa tako i ovde. Lepo je kročiti nogom na mesta na koja su dolazili tako veliki umovi i na sekund se vratiti u njihovo doba, čovek se oseća počastvovan što uopšte može tu da bude.

Detalj sa zgrade Univerziteta

Detalj sa zgrade Univerziteta

Prostorija (nazovimo je Skupštinom) gde se govorilo o demokratiji, gde se glasalo, razmenjivala mišljenja, prepiralo, gde su veliki umovi krojili sudbine naroda nalazi se u Akademiji. Sada je to moderna prostorija, sa tapaciranim sedištima, lepo oslikana i doterana. Mir je ono što odlikuje ovu zgradu sada i lepota, naravno.

Unutrašnjost Akademije

Unutrašnjost Akademije

Jedna od atrakcija na kojoj bih mogla da se zadržim narednih sto postova je Narodni muzej. Ovo gledajući sa spoljne strane ne baš toliko atraktivno mesto čuva u svojim njedrima zbirku kojoj se vrednost ne može odrediti. Ko zna koliko hiljada delića istrorije nosi u sebi, negde sam pronašla da ima preko 10. 000 izložbenih predmeta. Izloženi su naravno samo pojedini delovi ali i to je više nego dovoljno da poželite da budete tamo od otvaranja do zatvaranja. Prostorije su tematski podeljenje i ne morate ih sve obići ali vam iskreno savetujem da to učinite ako se ikad tamo zateknete. Ne samo što ćete imati priliku da vidite kako su izgledale neke stvari iz svakodnevnog života od pre par hiljada godina, što će vas samo po sebi ostaviti bez daha, već ćete imati priliku i da učite. Sa svakim korakom saznajete nešto novo i menjate se kako koračate. To je ono što volim kod muzeja. Uđete sa predstavom o nečemu a izađete potpuno drugačiji i više se ne možete vratiti nazad. Posle ovakvih poseta možete samo dalje da istražujete o temama koje ste načeli.

Narodni muzej Atine

Narodni muzej Atine

Na fotografiji se vidi samo jedna od prostorija, kojih ni sama ne znam koliko ima jer u momentu prestaneš da vodiš računa o tome gde ideš, već samo o tome šta je to što ćeš sledeće videti. Fotografisanje je dozvoljeno bez upotrebe blica, uvođenje životinja nije u slučaju da vodite ljubimce sa sobom na odmor. Po meni ovo je muzej za koji bi bilo najbolje da odvojite jedan ceo dan ako imate tu mogućnost.

Posle njega potpuno ošamućeni od onoga što smo pokušali da upijemo krećemo dalje. Napravili smo jednu grešku i baš zato vam napominjem sledeće: ako idete u obilazak Akropolja, Zevsovog hrama i Rimske agora najbolje je da online kupite karte ili na mestu hrama ili agore. Ono što vam na Akropolju neće reći je da postoji mogućnost da platite 30 eura po osobi i dobijete karte za ove tri znamenitosti i još za dve čini mi se . Mi smo prvo otišli na Akropolj pa smo tako za njega platili 20 eura, za Zevsov hram 6 i još za Rimsku agoru 8 eura po osobi i više nismo ni hteli da idemo dalje jer smo bili previše umorni a malo smo se i iznervirali kada smo shvatili da smo na neki način prevareni. Ova mogućnost kupovine karte za više lokacija se prećutkuje na ulazu u Akropolj, tako da je morate tražiti. Nije toliko pitanje novca ( mada što ne uštedeti) koliko to što se osećate kao nepismena osoba i neupućena. Pri tom nam je sve ovo bilo saopšteno u fazonu ko vam kriv što niste čitali, što i jeste tako niko nam nije kriv što nismo pažljivije čitali. Dakle čitajte sve moguće na svim lokacijama pre nego kupite kartu.

Akropolj

Sam dolazak na Akropolj je nešto gde ćete videti šta znači gužva, nema tih dana kada ovde nema turista. Predeo oko je lep za ugodnu šetnju, nije previše strmo mada vam se tako čini, osim na pojedinim deonicama ali one nisu duge. Obujte udobnu obuću jer nije sve baš uređeno i sigurno da ćete hodati po klizavom kamenju. Jasno je obeleženo kuda možete da se krećete, imate table sa pojašnjenjima šta gledate. Pogled na Atinu je fenomenalan jer je možete sagledati sa svih strana i iznenaditi se koliki je to grad, kao ja što sam. Ostala sam bez daha, ali bukvalno. Zgrade dok vam pogled doseže, osećate se kao u mravinjaku.  Istorija, istorija, istorija. To je ono po šta ste došli u Atinu i to je ono i što ćete dobiti. Možete samo da se divite veštini građevinarstva iz perioda nastanka, oku za detalje i trudu i radu koji su uloženi u zdanja koja se tamo nalaze. Što se mene lično tiče uživala sam u svakom koraku ma koliko on bolan bio posle celodnevnog tandrkanja po gradu. Još jedna napomena idite predveče ili rano ujutru, ako je oblačan dan imate jako puno sreće. Gore je toplo kao u pećnici.

Pogled na Atinu sa Akropolja

Pogled na Atinu sa Akropolja

Zevsov hram i park koji se nalazi u njegovoj blizini ostavite takođe za kasniji deo dana. Park je u stvari neka vrsta botaničke bašte, sa mnogobrojnim mestima za odmaranje, divnim primercima biljnih vrsta. On je utecište od gradske vreve, u njega se možete zavući i u toku dana ako postane previše vruće, popiti nešto hladno i predahnuti malo. Da, negde sam pročitala da je rano proleće najlepši period za obilazak Atine, ali vam moram reći da ni leto nije baš tako jako loše. Jeste možda veća gužva ali je lepo osetiti tu užurbanost, toplotu i ljude koji kruže gradom i dive mu se.

Zevsov hram

Zevsov hram

Postavljam sebi dok pišem ovaj tekst pitanje šta bih vam rekla kada je najbolje da obiđete ulicu Athinas i Monastiraki i ne mogu ni sama da se odlučim. Tu su za mene omiljene stvari kada je obilazak novih gradova i zemalja: pijaca, prodavnice lokalnih proizvoda, prodavnice i tezgice sa starinama. Ovo su mi drage lokacije jer tu osetite kako pulsira grad, kako se njegovi stanovnici ponašaju. Pogotovo na pijaci. U slučaju Atine tu je pijaca za meso i mesne proizvode i morske plodove čija prodaja me je podsetila na Siciliju, potpuno otvoreno bez posebnih higijenskih uslova, ni nalik onom na šta smo mi navikli. Vidi se da su kulture izvršile uticaj jedna na drugu. Tu su i male prodavnice začina koje mirišu na daleko i mame vas bez posebnog reklamiranja.

Prodavnica začina ulica Athinas

Prodavnica začina ulica Athinas

Cene su pristupačne mogla bih reći i ako želite za sebe neke uspomene moj predlog je da to bude i delić ovih proizvoda. Tu su i gotove smeše začina za suvlaki, giros i tzatziki salatu i još koješta. Za jednog gurmana kao što sam ja – raj na zemlji.

Trg na kom se nalazi buvljak

Trg na kom se nalazi buvljak

Što se tiče kupovine u smislu šopinga ako to volite neće vam nedostajati mesta za trošenje. Samo vodite računa da su im veličine manje nego naše, ako nekom kupujete poklon.

Nisam vam još napisala da smo se provozali i do Pireusa – luke koju nismo detaljno obilazili već samo turističkim autobusom. Obajsnili su nam ne samo da je to mesto na kom su ukotvljeni brodići raznih dimenzija i namena već je jedno od modenskih mesta za večernje izlaske mladih sa dobrim klubovima i muzikom. Meni se dopalo to što je praktično deo Atine iako to nije.

Za kraj bih vam rekla samo da ako vam se ikada ukaže prilika da odete u Atinu ugrabite je i uživajte. Svaki minut koji provedete u toj vrevi koja odiše istorijom na svakom koraku ostaće vam urezan u srcu i glavi. Vredi svake upale mišića, verujte mi na reč.

Halkida i severna regija ostrva Evija

Da bih opisala sever Evije ne mogu a da ne počnem sa Halkidom. To je glavni grad regije i prvo na šta nailazite kada pređete prelepi nov most, ujedno i najurbaniji grad na ostrvu, onaj koji daje impuls života ostatku. Da li postoje neke zanimljivosti koje treba videti, da naravno. Izdvojila bih tvrđavu na brdu koje je faktički deo kopna ali gledajući logiku pripada Halkidi i zove se Karababa. Do njega se može doći automobilom, ali moja iskrena preporuka je da parkirate sa druge strane pa pređete stari most Khalkis, šetalište i popnete se peške strmim ulicama ka tvrđavi. Jedan deo puta će vam društvo praviti i šuma kaktusa kojima ne možete a da se ne divite, pogled koji će vam se pružati na grad tokom ove šetnje a još ako idete u suton je fantastičan. Problem nastaje ako u suton želite da uđete u unutrašnjost jer je tvrđava otvorena od 8 do 15 časova. Nismo se dali iznervirati ovom činjenicom i rešili smo da opišemo pun krug okolo makar da je pregledamo sa svih strana. Jednim delom se ide kroz šumu borova – deo okrenut ka Halkidi, deo okrenut prema kopnu gleda na železnicu i velika je verovatnoća da će vam se ukazati neki voz u dolasku i odlasku, i jedan deo gleda na sam grad i šetalište pored mora. Neću vas daviti o detaljima kada je izgrađen itd jer se mogu lako pronaći on-line, poznato je mesto i turistička atrakcija.

Pogled na Halkidu

Pogled na Halkidu

Kada završite sa obilaskom tvrđave vredi spustiti se duž celog šetališta i polako udahnuti duh grada. Ovo je već pravo urbano mondensko šetalište, puno restorana, kafića i simpatičnih brodova koji su se tu privremeno zaustavili. Postoje aparati za njih na ulici za gorivo i ostale potrepštine. Puno mladih u poprilično istom fazonu ( svi valjda kupuju u istim prodavnicama), dama u punom sjaju, a i gospoda ne zaostaju, simpatičnih ponosnih vlasnika ljubimaca, roleraša, nema šta nema. Vrve svi kao mravi i muzika u stilu od Nirvane do Silvane. Inače, primetili smo da vrlo vole „novokomponovanu“ muziku vrlo sličnih, da ne kažem istih ritmova kao i kod nas. Takođe vole i spuštene prozore i glasnoću takvu da ti ispadaju oči na federe. Vidi se da smo sličnog mentaliteta.

Šetalište Halkida

Šetalište Halkida

Postoje u gradu još neke turističke atrakcije kao što je Crvena kuća, par crkvica ali da bih nastavila dalje i opisala sever preskačem ono što na mene nije ostavilo poseban dojam.

Od Halkide se krećemo sada prema banjskom naselju Edipsos, za koje smo dobili preporuke i pročitali baš pozitivne utiske. Iskreno, meni je veće oduševljenje bilo put do tamo nego sama banja. Put je apsolutno predivan! Prvo prolazimo kroz predgrađe Halkide i skoro se vozimo pored mora dobar deo puta pre susreta sa planinskim vencima. Penjete se polako prema borovim šumama i prate vas zvuci cvrčaka na sve strane. Pošto je put takav kakav je i ne dozvoljava jurcanje najpametnije što možete da uradite je da otvorite prozore, pustite neku finu tihu muziku i uživate u okruženju. Mirisi koji vas prate tokom penjanja kroz planinske vence u parku Katafigio Agrias Zois Dafnonta su fenomenalni i bilo bi šteta tuda samo projuriti. Put do banje od Halkide traje skoro 2 sata uz naše povremeno stajanje da snimimo ili fotografišemo prirodu. Ni sama ne znam koju bih fotografiju izdvojila da podelim sa vama.

Pogled sa vrha

Pogled sa vrha

Uživancija je stvarno imati privilegiju i voziti se kroz ovaj krajolik. Na drugoj strani posle spuštanja čekaju vas rodnije i zelenije poljane na kojima se može naći razno povrće, pa čak i kukuruz što smo sada prvi put videli na ostrvu. Tu su i ulični prodavci po principu tu mi je njiva a tu mi je tezga pa ste sigurni da kupujete sveže povrće. Ovde su predivne bundevice stigle za prodaju pa sam baš uživala razgledajući ih.

 

Bundevice

Bundevice

Pri kraju puta ka banji vrućina je još intezivnija jer smo izašli iz šumovitih predela i mene već malko hvata neka uspavanost ali posle 30 minuta eto nas, dobar deo puta od ovoga vozili smo uz more, što bliže što dalje pa smo našli i jednu simpatičnu zavučenu plažicu na koju smo kasnije u povratku i svratili i popili savršen kapućino sa ne tako savršenom cenom. Puštaju doduše Tonija Beneta, Frenk Sinatru i slično pa smo im cenu oprostili a i more je savršeno čisto. Ona se nalazi na potezu između Limnija i Roviesa, nema je među preporučenim plažama ali zato je ja od srca preporučujem još više, evo i jedne njene fotografije. Lako se pronalazi jer je pored samog puta i kada se polako vozi primeti se da ima dosta vozila na putu parkiranih okolo.

Predivna plažica

Predivna plažica

Elem, stigli smo i do hvaljenih lekovitih izvora. Na prvi pogled stvarno deluje nestvarno. Vruća voda, toliko vruća da vam je teško i da je pipnete u samom delu gde izvire, koja je pri tom slana i uliva se direktno u more. Tu je baš banjski objekat u koji možete ući da se kupate uz nadoknadu, doći na terapije i sl, ali nama to nije baš interesantno jer smo došli više iz radoznalosti nego da se natapamo ceo dan. Rekli su nam da nije preporučljivo biti na tom toplom delu duže od 15 minuta. Ok, prvo smo malo razgledali a zatim pokupili stvari i spustili se na plažu. Moj prvi utisak je da je toplo kao u paklu, poprilično skučeno i prljavo. Ne mislim na more već na samu plažu. Mi smo stigli oko 12 h, to jeste najtopliji deo dana, ali nije nam prvi put da u to doba negde dolazimo. Suncobran je jako teško namestiti jer je plaža samo površno peskovita dok je dubina kamen, a postavljenih suncobrana ima svega tri koja su naravno zauzeta. Istovarili smo se i u vodu, da se osvežimo pa onda da vidimo mi te tople vode. More je kristalno čisto, ima puno morskih ježeva i ulazak je malo problematičan ako ne nosite neku obuću jer ima dosta većeg kamenja koje je klizavo. Plaža je u to doba već puna. I da, ovde smo prvi put čuli naše turiste o kojima sad ne želim da pišem jer ću se iznervirati, ali ću već u nekom od kasnijih tekstova objasniti s čim smo se susreli kad su u pitanju turisti s našeg govornog područja, pri tom nisam od onih koji se prave da nisu iz Srbije kad odu na godišnji.

Termalni izvori Edipsos

Termalni izvori Edipsos

Ovde je lako plutati u vodi, ali čini mi se da nije baš najsrećniji izbor za porodicu zbog dece koja mogu lako da se udare, okliznu, nabodu na ježa, dosta je skučeno. Pošto smo se dobro rashladili krenuli smo da se ugrejemo na termalnim vodama. Molim vas ako idete izujte se i idite polako. Meni su rekli da je bolje obuti se jer je klizavo, ali tako je još lakše kliznuti. Tako sam opalila zadnjicu u neku rupu da mi je ostala masnica. Dakle, samo polako i bolje izuveni jer možete da osetite koji je kamen klizav. Što se tiče vode stvarno je kao što sam već rekla topla, primetila sam da neki ljudi sede baš u tim delovima gde izvire, nema šanse ja sam probala i previše je toplo. Mi smo se malo probrćkali na mestu gde se spaja sa morem i to je sasvim ok. Čini mi se da kad misle da je nešto lekovito ljudi su po malo čudni, misle sve će ih proći ako se budu smočili tokom jednog dana 5 sati.

Uglavnom došlo vreme da se izvadimo iz vode, sedeli smo na obali otprilike 10 minuta da malo dođemo sebi i otišli. Pošto je obala zagrađena šetalištem imate osećaj da nema daška vetra, previše je ljudi na jednom mestu i jednostavno je previše vruće. Verovatno je mnogo bolje ako idete u banjski objekat na više dana, ne znam. ostaje za neki drugi put.

U povratku smo osim one napred opisane plažice pronašli i jednu potpuno divlju, nad koju se naginju borovi i na kojoj vlada savršena tišina koja je bila raj za dušu i uši posle banje. Nalazi se na putu kod mesta Chronia i ako želite mir savršeno je mesto za bekstvo.

Divlja plaža

Divlja plaža

 

U povratku sam se trudila da upijem zvuke i mirise severa jer sam znala da neće biti dovoljno vremena da se obiđe baš svaki delić ostrva, jer je godišnji kratak a isplanirali smo još toliko toga.