Grčka

Zaljubljena u njena mora

Atina kraljica Grčke

Već sam govorila o tome da nam je orjentir za odlazak na more bilo to da Atina bude dovoljno blizu, te da možemo barem jedan dan odvojiti da je vidimo koliko – toliko. Svesni da se svi delići grada koje bi smo želeli da vidimo ne mogu obići za kratko vreme, odlučili smo da poranimo i iskoristimo što je bolje moguće ono pred nama. Ustali smo, popakovali sve što nam je potrebno i krenuli (ponesite puno puno vode, nešto za jelo, za grickanje jer se može  desiti da prosto nemate vremena da sednete u restoran ako ste samo jedan dan u Atini). Plan za obilazak smo napravili par dana ranije, šta su nam prioriteti a šta je to što možda i možemo propustiti ako baš bude neophodno, što preporučujem svakom ko se upusti u ovu avanturu.

Atina je grad sa približno 3.800.000 stanovnika, a Grka ukupno ima oko 10 miliona. Uzevši u obzir ovu činjenicu i to da smo ponedeljak izabrali kao dan za obilazak, kao i cene i poteškoće oko parkiranja automobila na ulicama Atine rešili smo da se parkiramo u nekom tržnom centru koji omogućava da vam automobil bude relativno bezbedan i u hladu na 35 – 37 stepeni, plus jeftinije ćete proći kad se sve sabere. Izbor je pao na The Mall koji se nalazi blizu autoputa kojim se ulazi u grad i na samoj stanici metroa da bi smo sebi olakšali dalje kretanje kroz grad. Cena upotrebe autoputa od Halkide do Atine je 3,85 eura u jednom pravcu ako izaberete da jedan deo puta pređete kroz predgrađe Atine, a 6,65 eura ako želite da dođete baš do samog tržnog centra autoputem. Nismo imali nekih većih muka u pronalasku parkinga koji radi od 9 – 01 h i košta 4,5 eura na dan tako da ne morate srljati po gradu da bi ste stigli na vreme da preuzmete automobil. Tu smo promenili prevozno sredstvo i kupili jednodnevne karte za metro sa neograničenim brojem vožnji, kako u metrou tako i troli koja obuhvata veću površinu grada i dobro je usklađena sa rasporedom metroa. Cena karte je 4,5 eura po osobi, obavezno čekirajte pri ulasku u metro jer je kazna ako vas uhvate bez čekirane karte oko 70 eura. Metro ide sa ove stanice Kifissias na svakih 10 minuta prema gradu i treba se ukrcati ka smeru Piraeus, to je mesto u kom se nalazi atinska luka. U zavisnosti od gužve za nekih 20-25 minuta se iskrcate na stanici Omonia iz koje možete početi razgledanje grada, a možete se i ukrcati na crvenu liniju metroa i izaći za dve stanice na Syntagmi koja se nalazi ispod zgrade Parlamenta i koja je sama po sebi jedna od turističkih atrakcija jer u momentu kada su počeli da je prave naišli su na arheološke iskopine pa su jedan deo njih sačuvali i stavili u stakleni zid te se mogu videti slojevi zemlje kako pokrivaju istoriju. Neobično za jednu metro stanicu i što da ne vidite. Mi smo se ovde iskrcali i krenuli ka Parlamentu da vidimo smenu straže. Videli ste verovatno već fotografije uniforme karakteristične za čuvare Parlamenta. Mi smo imali priliku da ih vidimo i kako vežbaju koračanje, snimak koji sam podelila već na FB stranici bloga. Meni su jednostavno preslatki! Naravno kada naiđu turisti oni isprave korak, pojačaju lupkaranje zvončića jer su postali deo turističke atrakcije i svesni su toga.

Straža vežba

Straža vežba

Parlament sam po sebi je zgrada koju ne treba propustiti, dominira trgom Syntagma i lepo je zdanje. Ako stignete na vreme za smenu straže verujem da će vam biti interesantno da to doživite, nama jeste.

Kada imate malo vremena na raspolaganju za razgledanje grada može dobro da vam dođe i hop on, hop off autobusi. Karte se kreću od 20 do 40 eura po osobi, u zavisnosti od toga koje trase izaberete i traju 2 dana, crveni autobus je po našoj slobodnoj proceni bio najbolji izbor i po pitanju udobnosti, higijene i kulture vozača, ima wi-fi pa vam i to može doći zgodno. Kreću se u intervalima od 10 – 15 minuta tako da gde god da siđete, vrlo brzo nailazi sledeći. Naravno imaju i program koji vam priča o tome šta je to što vidite od znamenitosti i može biti zgodno ako se niste baš dobro pripremili za razgledanje. Stvari koje morate obići prema mom skromnom mišljenju dok ste u Atini su sledeće:

  • Nacionalna biblioteka, koja inače ne radi u Avgustu
  • Univerzitet Atine
  • Akademija Atine u kojoj se nalazi prostorija ( da ne kažem skupština) u kojoj su se okupljali veliki umovi Stare Grčke
  • Zevsov hram
  • Olimpijski stadion , prvi na kom su se održavale Olimpijske igre kakve danas znamo
  • Rimska agora
  • Narodni muzej Atine
  • Akopolj
  • ulicu Athinas i Nikis
  • Buvljak i trg na kom se on nalazi
  • Muzej Akropolja

Na opisu Nacionalne biblioteke, Univerziteta i Akademije se neću posebno zadržavati jer svaka od ovih institucija se nalazi jedna uz drugu i ako dođete do jedne čisto sumnjam da nećete doći i do druge dve. Plus jako sam se razočarala što biblioteka ne radi i ne mogu da uđem i udahnem moj omiljeni miris, samo smo spolja slikali i ja sam gvirnula unutra ljuta kao ris ali svakako želela bih da idete tamo ako se nađete u Atini. Zgrade same po sebi su impresivne svaka na svoj način, Univerzitet se renovira tako da se ne vidi baš u potpunosti ali i ono što je vidljivo dovoljno je da shvatite o čemu se tu radi. Volim da učim putujući i ne propuštam priliku da zastanem, razgledam, pročitam pa tako i ovde. Lepo je kročiti nogom na mesta na koja su dolazili tako veliki umovi i na sekund se vratiti u njihovo doba, čovek se oseća počastvovan što uopšte može tu da bude.

Detalj sa zgrade Univerziteta

Detalj sa zgrade Univerziteta

Prostorija (nazovimo je Skupštinom) gde se govorilo o demokratiji, gde se glasalo, razmenjivala mišljenja, prepiralo, gde su veliki umovi krojili sudbine naroda nalazi se u Akademiji. Sada je to moderna prostorija, sa tapaciranim sedištima, lepo oslikana i doterana. Mir je ono što odlikuje ovu zgradu sada i lepota, naravno.

Unutrašnjost Akademije

Unutrašnjost Akademije

Jedna od atrakcija na kojoj bih mogla da se zadržim narednih sto postova je Narodni muzej. Ovo gledajući sa spoljne strane ne baš toliko atraktivno mesto čuva u svojim njedrima zbirku kojoj se vrednost ne može odrediti. Ko zna koliko hiljada delića istrorije nosi u sebi, negde sam pronašla da ima preko 10. 000 izložbenih predmeta. Izloženi su naravno samo pojedini delovi ali i to je više nego dovoljno da poželite da budete tamo od otvaranja do zatvaranja. Prostorije su tematski podeljenje i ne morate ih sve obići ali vam iskreno savetujem da to učinite ako se ikad tamo zateknete. Ne samo što ćete imati priliku da vidite kako su izgledale neke stvari iz svakodnevnog života od pre par hiljada godina, što će vas samo po sebi ostaviti bez daha, već ćete imati priliku i da učite. Sa svakim korakom saznajete nešto novo i menjate se kako koračate. To je ono što volim kod muzeja. Uđete sa predstavom o nečemu a izađete potpuno drugačiji i više se ne možete vratiti nazad. Posle ovakvih poseta možete samo dalje da istražujete o temama koje ste načeli.

Narodni muzej Atine

Narodni muzej Atine

Na fotografiji se vidi samo jedna od prostorija, kojih ni sama ne znam koliko ima jer u momentu prestaneš da vodiš računa o tome gde ideš, već samo o tome šta je to što ćeš sledeće videti. Fotografisanje je dozvoljeno bez upotrebe blica, uvođenje životinja nije u slučaju da vodite ljubimce sa sobom na odmor. Po meni ovo je muzej za koji bi bilo najbolje da odvojite jedan ceo dan ako imate tu mogućnost.

Posle njega potpuno ošamućeni od onoga što smo pokušali da upijemo krećemo dalje. Napravili smo jednu grešku i baš zato vam napominjem sledeće: ako idete u obilazak Akropolja, Zevsovog hrama i Rimske agora najbolje je da online kupite karte ili na mestu hrama ili agore. Ono što vam na Akropolju neće reći je da postoji mogućnost da platite 30 eura po osobi i dobijete karte za ove tri znamenitosti i još za dve čini mi se . Mi smo prvo otišli na Akropolj pa smo tako za njega platili 20 eura, za Zevsov hram 6 i još za Rimsku agoru 8 eura po osobi i više nismo ni hteli da idemo dalje jer smo bili previše umorni a malo smo se i iznervirali kada smo shvatili da smo na neki način prevareni. Ova mogućnost kupovine karte za više lokacija se prećutkuje na ulazu u Akropolj, tako da je morate tražiti. Nije toliko pitanje novca ( mada što ne uštedeti) koliko to što se osećate kao nepismena osoba i neupućena. Pri tom nam je sve ovo bilo saopšteno u fazonu ko vam kriv što niste čitali, što i jeste tako niko nam nije kriv što nismo pažljivije čitali. Dakle čitajte sve moguće na svim lokacijama pre nego kupite kartu.

Akropolj

Sam dolazak na Akropolj je nešto gde ćete videti šta znači gužva, nema tih dana kada ovde nema turista. Predeo oko je lep za ugodnu šetnju, nije previše strmo mada vam se tako čini, osim na pojedinim deonicama ali one nisu duge. Obujte udobnu obuću jer nije sve baš uređeno i sigurno da ćete hodati po klizavom kamenju. Jasno je obeleženo kuda možete da se krećete, imate table sa pojašnjenjima šta gledate. Pogled na Atinu je fenomenalan jer je možete sagledati sa svih strana i iznenaditi se koliki je to grad, kao ja što sam. Ostala sam bez daha, ali bukvalno. Zgrade dok vam pogled doseže, osećate se kao u mravinjaku.  Istorija, istorija, istorija. To je ono po šta ste došli u Atinu i to je ono i što ćete dobiti. Možete samo da se divite veštini građevinarstva iz perioda nastanka, oku za detalje i trudu i radu koji su uloženi u zdanja koja se tamo nalaze. Što se mene lično tiče uživala sam u svakom koraku ma koliko on bolan bio posle celodnevnog tandrkanja po gradu. Još jedna napomena idite predveče ili rano ujutru, ako je oblačan dan imate jako puno sreće. Gore je toplo kao u pećnici.

Pogled na Atinu sa Akropolja

Pogled na Atinu sa Akropolja

Zevsov hram i park koji se nalazi u njegovoj blizini ostavite takođe za kasniji deo dana. Park je u stvari neka vrsta botaničke bašte, sa mnogobrojnim mestima za odmaranje, divnim primercima biljnih vrsta. On je utecište od gradske vreve, u njega se možete zavući i u toku dana ako postane previše vruće, popiti nešto hladno i predahnuti malo. Da, negde sam pročitala da je rano proleće najlepši period za obilazak Atine, ali vam moram reći da ni leto nije baš tako jako loše. Jeste možda veća gužva ali je lepo osetiti tu užurbanost, toplotu i ljude koji kruže gradom i dive mu se.

Zevsov hram

Zevsov hram

Postavljam sebi dok pišem ovaj tekst pitanje šta bih vam rekla kada je najbolje da obiđete ulicu Athinas i Monastiraki i ne mogu ni sama da se odlučim. Tu su za mene omiljene stvari kada je obilazak novih gradova i zemalja: pijaca, prodavnice lokalnih proizvoda, prodavnice i tezgice sa starinama. Ovo su mi drage lokacije jer tu osetite kako pulsira grad, kako se njegovi stanovnici ponašaju. Pogotovo na pijaci. U slučaju Atine tu je pijaca za meso i mesne proizvode i morske plodove čija prodaja me je podsetila na Siciliju, potpuno otvoreno bez posebnih higijenskih uslova, ni nalik onom na šta smo mi navikli. Vidi se da su kulture izvršile uticaj jedna na drugu. Tu su i male prodavnice začina koje mirišu na daleko i mame vas bez posebnog reklamiranja.

Prodavnica začina ulica Athinas

Prodavnica začina ulica Athinas

Cene su pristupačne mogla bih reći i ako želite za sebe neke uspomene moj predlog je da to bude i delić ovih proizvoda. Tu su i gotove smeše začina za suvlaki, giros i tzatziki salatu i još koješta. Za jednog gurmana kao što sam ja – raj na zemlji.

Trg na kom se nalazi buvljak

Trg na kom se nalazi buvljak

Što se tiče kupovine u smislu šopinga ako to volite neće vam nedostajati mesta za trošenje. Samo vodite računa da su im veličine manje nego naše, ako nekom kupujete poklon.

Nisam vam još napisala da smo se provozali i do Pireusa – luke koju nismo detaljno obilazili već samo turističkim autobusom. Obajsnili su nam ne samo da je to mesto na kom su ukotvljeni brodići raznih dimenzija i namena već je jedno od modenskih mesta za večernje izlaske mladih sa dobrim klubovima i muzikom. Meni se dopalo to što je praktično deo Atine iako to nije.

Za kraj bih vam rekla samo da ako vam se ikada ukaže prilika da odete u Atinu ugrabite je i uživajte. Svaki minut koji provedete u toj vrevi koja odiše istorijom na svakom koraku ostaće vam urezan u srcu i glavi. Vredi svake upale mišića, verujte mi na reč.

Halkida i severna regija ostrva Evija

Da bih opisala sever Evije ne mogu a da ne počnem sa Halkidom. To je glavni grad regije i prvo na šta nailazite kada pređete prelepi nov most, ujedno i najurbaniji grad na ostrvu, onaj koji daje impuls života ostatku. Da li postoje neke zanimljivosti koje treba videti, da naravno. Izdvojila bih tvrđavu na brdu koje je faktički deo kopna ali gledajući logiku pripada Halkidi i zove se Karababa. Do njega se može doći automobilom, ali moja iskrena preporuka je da parkirate sa druge strane pa pređete stari most Khalkis, šetalište i popnete se peške strmim ulicama ka tvrđavi. Jedan deo puta će vam društvo praviti i šuma kaktusa kojima ne možete a da se ne divite, pogled koji će vam se pružati na grad tokom ove šetnje a još ako idete u suton je fantastičan. Problem nastaje ako u suton želite da uđete u unutrašnjost jer je tvrđava otvorena od 8 do 15 časova. Nismo se dali iznervirati ovom činjenicom i rešili smo da opišemo pun krug okolo makar da je pregledamo sa svih strana. Jednim delom se ide kroz šumu borova – deo okrenut ka Halkidi, deo okrenut prema kopnu gleda na železnicu i velika je verovatnoća da će vam se ukazati neki voz u dolasku i odlasku, i jedan deo gleda na sam grad i šetalište pored mora. Neću vas daviti o detaljima kada je izgrađen itd jer se mogu lako pronaći on-line, poznato je mesto i turistička atrakcija.

Pogled na Halkidu

Pogled na Halkidu

Kada završite sa obilaskom tvrđave vredi spustiti se duž celog šetališta i polako udahnuti duh grada. Ovo je već pravo urbano mondensko šetalište, puno restorana, kafića i simpatičnih brodova koji su se tu privremeno zaustavili. Postoje aparati za njih na ulici za gorivo i ostale potrepštine. Puno mladih u poprilično istom fazonu ( svi valjda kupuju u istim prodavnicama), dama u punom sjaju, a i gospoda ne zaostaju, simpatičnih ponosnih vlasnika ljubimaca, roleraša, nema šta nema. Vrve svi kao mravi i muzika u stilu od Nirvane do Silvane. Inače, primetili smo da vrlo vole „novokomponovanu“ muziku vrlo sličnih, da ne kažem istih ritmova kao i kod nas. Takođe vole i spuštene prozore i glasnoću takvu da ti ispadaju oči na federe. Vidi se da smo sličnog mentaliteta.

Šetalište Halkida

Šetalište Halkida

Postoje u gradu još neke turističke atrakcije kao što je Crvena kuća, par crkvica ali da bih nastavila dalje i opisala sever preskačem ono što na mene nije ostavilo poseban dojam.

Od Halkide se krećemo sada prema banjskom naselju Edipsos, za koje smo dobili preporuke i pročitali baš pozitivne utiske. Iskreno, meni je veće oduševljenje bilo put do tamo nego sama banja. Put je apsolutno predivan! Prvo prolazimo kroz predgrađe Halkide i skoro se vozimo pored mora dobar deo puta pre susreta sa planinskim vencima. Penjete se polako prema borovim šumama i prate vas zvuci cvrčaka na sve strane. Pošto je put takav kakav je i ne dozvoljava jurcanje najpametnije što možete da uradite je da otvorite prozore, pustite neku finu tihu muziku i uživate u okruženju. Mirisi koji vas prate tokom penjanja kroz planinske vence u parku Katafigio Agrias Zois Dafnonta su fenomenalni i bilo bi šteta tuda samo projuriti. Put do banje od Halkide traje skoro 2 sata uz naše povremeno stajanje da snimimo ili fotografišemo prirodu. Ni sama ne znam koju bih fotografiju izdvojila da podelim sa vama.

Pogled sa vrha

Pogled sa vrha

Uživancija je stvarno imati privilegiju i voziti se kroz ovaj krajolik. Na drugoj strani posle spuštanja čekaju vas rodnije i zelenije poljane na kojima se može naći razno povrće, pa čak i kukuruz što smo sada prvi put videli na ostrvu. Tu su i ulični prodavci po principu tu mi je njiva a tu mi je tezga pa ste sigurni da kupujete sveže povrće. Ovde su predivne bundevice stigle za prodaju pa sam baš uživala razgledajući ih.

 

Bundevice

Bundevice

Pri kraju puta ka banji vrućina je još intezivnija jer smo izašli iz šumovitih predela i mene već malko hvata neka uspavanost ali posle 30 minuta eto nas, dobar deo puta od ovoga vozili smo uz more, što bliže što dalje pa smo našli i jednu simpatičnu zavučenu plažicu na koju smo kasnije u povratku i svratili i popili savršen kapućino sa ne tako savršenom cenom. Puštaju doduše Tonija Beneta, Frenk Sinatru i slično pa smo im cenu oprostili a i more je savršeno čisto. Ona se nalazi na potezu između Limnija i Roviesa, nema je među preporučenim plažama ali zato je ja od srca preporučujem još više, evo i jedne njene fotografije. Lako se pronalazi jer je pored samog puta i kada se polako vozi primeti se da ima dosta vozila na putu parkiranih okolo.

Predivna plažica

Predivna plažica

Elem, stigli smo i do hvaljenih lekovitih izvora. Na prvi pogled stvarno deluje nestvarno. Vruća voda, toliko vruća da vam je teško i da je pipnete u samom delu gde izvire, koja je pri tom slana i uliva se direktno u more. Tu je baš banjski objekat u koji možete ući da se kupate uz nadoknadu, doći na terapije i sl, ali nama to nije baš interesantno jer smo došli više iz radoznalosti nego da se natapamo ceo dan. Rekli su nam da nije preporučljivo biti na tom toplom delu duže od 15 minuta. Ok, prvo smo malo razgledali a zatim pokupili stvari i spustili se na plažu. Moj prvi utisak je da je toplo kao u paklu, poprilično skučeno i prljavo. Ne mislim na more već na samu plažu. Mi smo stigli oko 12 h, to jeste najtopliji deo dana, ali nije nam prvi put da u to doba negde dolazimo. Suncobran je jako teško namestiti jer je plaža samo površno peskovita dok je dubina kamen, a postavljenih suncobrana ima svega tri koja su naravno zauzeta. Istovarili smo se i u vodu, da se osvežimo pa onda da vidimo mi te tople vode. More je kristalno čisto, ima puno morskih ježeva i ulazak je malo problematičan ako ne nosite neku obuću jer ima dosta većeg kamenja koje je klizavo. Plaža je u to doba već puna. I da, ovde smo prvi put čuli naše turiste o kojima sad ne želim da pišem jer ću se iznervirati, ali ću već u nekom od kasnijih tekstova objasniti s čim smo se susreli kad su u pitanju turisti s našeg govornog područja, pri tom nisam od onih koji se prave da nisu iz Srbije kad odu na godišnji.

Termalni izvori Edipsos

Termalni izvori Edipsos

Ovde je lako plutati u vodi, ali čini mi se da nije baš najsrećniji izbor za porodicu zbog dece koja mogu lako da se udare, okliznu, nabodu na ježa, dosta je skučeno. Pošto smo se dobro rashladili krenuli smo da se ugrejemo na termalnim vodama. Molim vas ako idete izujte se i idite polako. Meni su rekli da je bolje obuti se jer je klizavo, ali tako je još lakše kliznuti. Tako sam opalila zadnjicu u neku rupu da mi je ostala masnica. Dakle, samo polako i bolje izuveni jer možete da osetite koji je kamen klizav. Što se tiče vode stvarno je kao što sam već rekla topla, primetila sam da neki ljudi sede baš u tim delovima gde izvire, nema šanse ja sam probala i previše je toplo. Mi smo se malo probrćkali na mestu gde se spaja sa morem i to je sasvim ok. Čini mi se da kad misle da je nešto lekovito ljudi su po malo čudni, misle sve će ih proći ako se budu smočili tokom jednog dana 5 sati.

Uglavnom došlo vreme da se izvadimo iz vode, sedeli smo na obali otprilike 10 minuta da malo dođemo sebi i otišli. Pošto je obala zagrađena šetalištem imate osećaj da nema daška vetra, previše je ljudi na jednom mestu i jednostavno je previše vruće. Verovatno je mnogo bolje ako idete u banjski objekat na više dana, ne znam. ostaje za neki drugi put.

U povratku smo osim one napred opisane plažice pronašli i jednu potpuno divlju, nad koju se naginju borovi i na kojoj vlada savršena tišina koja je bila raj za dušu i uši posle banje. Nalazi se na putu kod mesta Chronia i ako želite mir savršeno je mesto za bekstvo.

Divlja plaža

Divlja plaža

 

U povratku sam se trudila da upijem zvuke i mirise severa jer sam znala da neće biti dovoljno vremena da se obiđe baš svaki delić ostrva, jer je godišnji kratak a isplanirali smo još toliko toga.

Prelepa Evia drugo po veličini ostrvo u Grčkoj – južni i istočni deo

Južni i istočni deo ostrva spajam u jedan putopis jer se put u dobrom delu poklapa. Prvo bih krenula od grada Eretrija koji je nekih 10 kilometara udaljen od našeg položaja. Na samom ulasku u grad nalazi se Arheološki muzej koji na našu veliku žalost radi od 8 do 15 časova, što ne odgovara potrebama turista rekla bih, jer većinom ćete se truditi da po najvećem suncu budete ili u morskom ili u kućnom hladu, ali dobro to je neko njihovo pravilo i šta mi sad tu možemo. Njega nismo obišli jer smo većinom prolazili kroz grad posle ovog perioda. No međutim preko puta njega se nalaze iskopine amfiteatra, gimnazije i starog grada Eterije. Problem pri obilasku može činiti to što su amfiteatar i gimnazija zagrađeni i zaključani, no ako ne umirete od želje da sve pipnete sasvim lepo se mogu videti i iz daljine. Ovaj amfiteatar spada po broju sedišta u srednje, bio je stecište naroda iz okoline i broji oko 6.000 mesta za sedenje, svoj konačan oblik dobio je 300 godina pre nove ere i za mene je uvek fascinantno kad se suočim sa činjenicom da su ovakve građevine uspele da pretrpe sve te silne godine nemara. Istorija nas podseća koliko smo malecni u odnosu na sve ono pre nas i ono što će doći posle nas. Amfiteatar se nalazio pod zemljom a njegovo iskopavanje je započeto krajem 1891. godine, na žalost kao ni u slučaju tvrđave u Lefkandiju ni ovde nije u potpunosti isorišten kapacitet za privlačenje turista pa se samim tim i nedostatak novca ogleda u nezavršenom poslu.

Amfiteatar Eretrija

Amfiteatar Eretrija

Stari grad Eretrija bio je nekada vlada za sebe i borio se sa Halkidom u ratu koji je trajao 100 godina oko zemlje koja je u ovom delu plodna. Sastojao se od 4 velike kuće i debelih zidina, bio okružen rekom i bio na neki način zid ka daljem stanovništvu. Danas se uz pomoć tabli koje tu stoje za tumačenje može spojiti priča o tome kakav je to grad bio i koliki je njegov značaj bio.

Stari grad Eretrija

Stari grad Eretrija

Što se pogleda na gimnaziju tiče tu su mogućnosti za razgledanje najslabije jer je samo jednim delom iskopana, ostalo je još dosta posla ali postoji tabla na kojoj je lepo objašnjeno šta je bilo i kako je funkcionisalo. Generalni utisak je da lokacija nije dovoljno iskorišćena u smislu turizma i da se verovatno čekaju donacije ili drugi način finansiranja da se završi iskopavanje. Što se prioriteta obilaska tiče mislim da je šteta ne doći ovde i ne videti i ne osetiti bar delić istorije.

Grad Eretrija sam po sebi je još jedan simpatičan morski gradić u kom se može pronaći sveža jagnjetina sa ražnja, ako ste ljubitelj, lepo prošetati i osvežiti uz dok sa plažom na kojoj postoji travnati deo i teren za odbojku. Odavde takođe saobraća i feri prema Atini.

Na daljem putu ka jugu nailazimo na farme riba, kako to ovde zovu. Najprirodniji mogući način za uzgoj ribe jer se nalaze u samom mogu ( osim naravno onog prirodnog) i ima ih dosta duž južne obale.

Farme riba

Farme riba

Put sam po sebi je skroz u redu, većim delom prati obalu, miris mora i zvuk cvrčaka je uz vas. Grci voze kako voze pa je zato najpametnije držati četvoro očiju otvorene u svakom slučaju. Prolazimo kroz dva, tri veća sela na čijim ulicama se nalaze prodavnice sveže ribe i morskih plodova, kafići, pekare i ono što primećujem da u kafićima većinom sede stariji muškarci i bistre novine ili razgovaraju. Starije žene se mogu videti na putu do prodavnice ili oko kuće, mlađi su verovatno u poslu. Na ovom delu ostrva je osim ribarenja zastupljena još i poljoprivreda u vidu uzgajanja pšenice, povrća, lubenica u ogromnim količinama, grožđa ali ne i toliko maslina što me iskreno iznenađuje. Tu je još i uzgajanje koza i tek po negde koja krava. U ovo doba na prvi pogled deluje kao da sve gori ali kada se malo bolje obrati pažnja vide se mali povrtnjaci, baštice i voćnjaci koji u najvećem broju slučajeva imaju sistem za navodnjavanje kap po kap. Svako selo ima crkvu i školu, koliku toliku.

Na jednom delu puta se odvajamo za istočni deo i plažu po imenu Kalamos, sa koje sam snimak objavila na Facebook stranici Djurovski. Do plaže se stiže lako, označena je i na putokazima, detaljno objašnjenje smo pronašli i na raznim sajtovima. Odlika je čista voda, talasi, tri – četiri preslatke tavernice i ne mnogo ljudi. Postoje dva dela plaže od kojih je jedan više okrenut turistima a drugi lokalcima, negde sam pronašla da je to i jedna od poznatih nudističkih plaža ( nisam proveravala ). Zvuk koji će vas uspavati i milovati dok se izležavate na suncu su talasi koji ne prestaju da huče. Za malu decu kažu nije povoljna, mada uz roditeljski nadzor uverili smo se da deca uživaju. Peskovita je više nego šljunkovita i postoji dovoljan broj ležaljki za sve posetioce. Više nego lep način da uživate u danu.

Kalamos plaža

Kalamos plaža

Posle ove plaže poželeli smo da pronađemo mesto Seta za koje smo čuli da ima još jedan predivan amfiteatar ali se taj put pretvorio u uživanje prirodom i vožnju po visinama raznih planina po unutrašnjosti, dođosmo do Sete u kojoj čini mi se živi 10 stanovnika ali nismo uspeli da nađemo traženo. U svakom slučaju nije nam žao jer tim putem sigurno ne bi smo prošli u nekom drugom slučaju, a bilo bi šteta da nismo.

Put do Sete

Put do Sete

20160804_175214

Druga plaža koja se nalazi na samom jugu ostrva a za koju smatram da je neopravdano izostavljena iz svih preporuka nalazi se u mestu Karistos. Ovo je još jedna odlična plaža za odmor sa decom. Dugačka je prema slobodnoj proceni oko 2 km, peščana, jedno 50 metara u dubinu voda je najdublja 150 cm, fini pesak je na dnu i odlična je za klince da uživaju u morskim čarolijama. U vodi ima ribica raznih vrsta i veličina a pošto je tu i dok za brodove sa kog se može skakati u vodu sa jedne strane zadovoljstvima nikad kraja. Plaža je dovoljno široka da na njoj nema gužve i da imate dovoljno ličnog prostora. Nema baš puno prirodnog hlada ali ima dovoljno suncobrana i mesta za vaš suncobran tako da se ne osećate skučeno. Pošto nas je baš oduševila gledali smo smeštajne kapacitete i oni su u mali u ovom gradiću i popunjeni za sezonu do kraja.

Plaza u Karistosu

Plaza u Karistosu

Fotografija je sa telefona a telefon od mazalica zamućen pa se ne vidi baš u punom sjaju ali možete mi verovatni na reč predivna plaža.

Druga plaža za koju smo dobili preporuku a nalazi se u blizini je Marmari u istoimenom gradiću koji prethodi ovom. Prvobitni plan je bio da na Marmariju provedemo ceo dan a samo malo u Karistosu međutim skroz smo okrenuli priču kada smo videli Karistos. Marmari je više divlja plaža koja je bila bukvalno krcata ljudima. Možda je problem bio u tome što je bila nedelja ali nije nas ništa posebno oduševila. Gomila automobila od kojih nisi mogao da pronađeš parking, jako puno mladeži koja se čini poprilično nacvrcana, a u drugom delu preglasni stariji ljudi koji kao da su na izletu kod komšije Pere. Sve u svemu previše bučno za naš pojam odmora. Možda da smo koju godinu mlađi ili stariji… Plus izgled plaže ništa posebno naspram Karistosa, nismo je čak ni fotografisali.

Karistos plaža

Karistos plaža

Ono što je još ostalo da se kaže o putešestviju na ovu stranu ostrva je predivan put kojim se stiže do juga. Vetrenjače kojih ima na sve strane jer je vetar vrlo jak, sela na koja nailazite kao iz neke druge dimenzije gde je vreme stalo u potpunosti, predivne kozice koje su glavne u saobraćaju i ta neka nesvakidašnja lepota Grčkog ostrva. Evo i jednog kratkog videa koji je nastao na vrhu posle kog se kreće u spuštanje ka ovim napred opisanim mestima i moru. Tu se može čuti vetar i videti spoj kamena i mora, zelenog i žutog, a na žalost ne može se osetiti miris soli u vazduhu.