Arhiva

Slobodno uđite. Tekstovi nastali u vremenu kada sam tek otkrivala značenje bloga i priključivala se malim koracima blogosferi.

Kako izgraditi dobar odnos sa knjigovodstvom?

Posle prošlog posta na temu pokretanja sopstvenog posla i stvari na koje se treba pripremiti, nekako se ova tema nametnula sama po sebi, obzirom da će vam ovo biti jedan od presudnih odnosa ako posmatramo ispravnost poslovanja u zakonskim okvirima. Zašto insistiram i zašto vi treba da insistirate na zdravom i kvalitetnom odnosu sa knjigovodstvom (bilo agencijsko ili u vašim prostorijama)? Ja zato što sam sarađivala sa raznim i znam koliko vremena odnese ako se od početka stvari ne postave kako treba, a vi zato što potencijalno možete gubiti vreme, a vreme je novac, kao i sam novac, ako sve ne postavite od samog starta na zdrave noge.
U prošlom postu sam već objasnila na koji način treba birati knjigovodstvo pa o tome neću pisati, možete pročitati ovde, počećemo od momenta kada ste se već odlučili sa kim ćete sarađivati.
Pravilo broj 1 : otvoren razgovor.
Razlog za ovo pravilo je vrlo jednostavan, ako ne možete da budete otvoreni sa osobom koja će znati sve o vašem finansijskom stanju, sa kim možete? Nema tog knjigovođe koji ne može da kroz papire ne sagleda kako vi, kao firma, poslujete. Bilo da gleda promet, plate ili plaćanje poreza i drugih obaveza prema državi. On vidi svaki vaš izvod i to mu je dovoljno. Ako u samom startu bez zadrške otvoreno razgovarate o svemu što želite ili što smatrate da može biti problem, lakše ćete naći rešenja i razumevanje. Otvorenost u ovom odnosu je nešto što se mora.

Pravilo broj dva: iskrenost.
Ovo pravilo deli stav sa prethodnim. Ako budete iskreni u svojim planovima, predviđanjima, poslovnim poduhvatima koje očekujete u budućnosti, ne samo što će to uticati na kvalitet odnosa, već možete dobiti i koristan savet. Uzmimo na primer da ste u gubitku (kao i većina tek začetih kompanija) i da uporno pokušavate da prikažete stanje drugačijim kao se povećava obim posla i napredak postoji, realno je očekivati da će vaš knjigovođa očekivati od vas da na vreme izmirujete obaveze prema njemu ali i prema drugima, da ćete imati veći obim posla i da tu postoji tendencija poboljšanja, te samim tim i on smatra da na osnovu tog vašeg prikaza treba da poveća cenu rada. Ovaj primer je moguć samo ako do njega ne dolaze sve informacije i zbog vaše upornosti da prikažete stvari drugačijim od istine. Dovodite sebe u nepriliku, a osobu koja bi trebalo da bude vaš oslonac u poslu pretvarate u nekoga ko vam ne veruje. To vam sigurno ne treba!

Pravilo broj tri: ustanovite pravila odmah na početku.
Pod ovim podrazumevam pravila poslovanja između vaše firme i agencije, ako je van sedišta firme knjigovodstvo ali isto važi i za zaposlenog knjigovođu. Pravila treba da vam omoguće da lakše, brže i jednostavnije funkcionišete a samim tim i da vam podaci budu ažurniji. Kao prvo dogovorite se oko vremenskog intervala obrade dokumentacije. Ako je vi dostavite npr. svaki petak, kada je najranije očekivati da bude obrađena? Zatim se dogovorite oko toga ko će biti odgovoran za dostavu dokumentacije ( da li vi nosite ili oni dolaze po nju). Dogovorite se oko toga ko je ta osoba koja će kontrolisati podatke na dokumentaciji pre dostave njima, tako da znaju kome mogu da se obrate ako se jave nepravilnosti. Dogovorite se obavezno o tome koja je njihova nadoknada i do kada mora biti izdata i uplaćena – ako je faktura ili obračunata i isplaćena ako je plata. Dogovorite se i o ovlašćenjima, u smislu: ko prijavljuje potencijalne zaposlene i ko odjavljuje, ko ima punomoć i koje vrste punomoći za zastupanje u različitim institucijama, do kada te punomoći traju i u kom slučaju prestaju. Kada ustanovite sva ova pravila ne ostavljate prostor za nerešene situacije a samim tim ubrzavate i posao koji mora biti obavljen.

Pravilo broj četiri: pitajte!
Verujem da, kada zaplovite jednom u taj administrativni i knjigovodstveni svet ništa vam neće biti jasno, šta vam donose od dokumentacije da potpišete, zašto je to sad neophodno, kome to treba? Za svaku nedoumicu slobodno se obratite osobi koja radi za vas i pitajte. Na taj način pokazujete da vam je stalo do toga što se radi za vas i u vaše ime (jer vi ste odgovorna osoba a ne knjigovodstvo), ujedno pokazujete da vrednujete rad knjigovodstva, kao i da ste voljni da naučite i delujete u skladu sa pravilima.

freedigitalphotos.net

freedigitalphotos.net

Pravilo broj pet: napravite hodogram dokumentacije.
Prvi put sam čula za ovo bilo mi je totalno nejasno šta se podrazumeva pod hodogramom, ali vrlo je korisna stvar i znatno olakšava poslovanje bez obzira na broj zaposlenih. Hodogram podrazumeva da će se od momenta kada je neka dokumentacija dospela u prostorije kompanije (pod ovim se podrazumeva i poštansko sanduče) do momenta predaje knjigovodstvu znati ko je pročitao dokument, kod koga je bio, ko je upoznat sa njegovom sadržinom i ko je zadužen za eventualne ispravke, kao i ko sve ovo nije. Najsigurniji način da svaka osoba kod koje je bio svojim paragrafom to označi i samim tim potvrdi da je pročitala i da je saglasna. Zapamtite nije sve za svačije oči i ne mogu svi da rade sve – ovo je zlatno pravilo kada su dokumenta u pitanju.

Pravilo broj šest: čitajte!
Sve što stigne do vas od dokumentacije pročitajte! Ako vam nije jasno šta je to, vratite se na pravilo broj četiri: pitajte! Bez obzira što imate osobu koja je zadužena za knjigovodstvo ako ste mala kompanija tek na pomolu, čitajte sve što vam dođe pod ruku a ima veze sa vašom delatnošću. Zakone, predloge zakona, dopune zakona, knjigovodstvena uputstva, promene. Sve ovo da bi ste na neki način bili upoznati sa procedurama i vašim obavezama a i da bi ste imali celokupnu sliku poslovanja. Još jednu stvar bih volela ovde da napomenem: mnogi ljudi imaju običaj da knjigovodstvo smatraju nužnim zlom, te se na taj način i odnose prema celoj ovoj oblasti poslovanja. Verujem da ako ste vi projektni biro npr. vi možda ne vidite koja je svrha ovog dela posla ali ona postoji. Vi nekom plaćate da to radi, neophodno je, pokušajte tako da postavite stvari i biće vam lakše da prihvatite zašto vas zivkaju po sto puta da pitaju da li imate još neku fakturu ili otpremnicu.

Pravilo za kompanije koje su u PDV sistemu: naučite šta je to PDV, kako funkcioniše i šta vi tu tražite?
PDV sistem ovkakv kakav sad jeste i kako sad funkcioniše u principu ima dosta svojih prednosti. Ako ste u mesečnom PDVu sve knjgovođe će verovatno zakolutati očima jer to znači da do svakog 15. u mesecu moraju da ažuriraju sve vaše ulazne i izlazne fakture. Na koji način vi možete sami sebi pomoći je to što ćete se upoznati sa PDV sistemom za vašu delatnost, možete naučiti koji PDV može da se odbija, koji ne može,voditi računa o tome da li su vam i dobavljači u PDV sistemu pa se taj porez može „prebiti“ sa vašim izlaznim… Verujem da će vam knjigovođa objasniti sve ovo ako mu kažete zašto želite sve to da znate, a možete pronaći i odgovarajuću literaturu o tome.

Knjigovođe su obično ljudi koji poštuju preciznost, tačnost i jednostavnost u poslovanju. Kada to shvatite bude vam lakše da sa njima funkcionišete, da se zbližite i da ih na vreme opslužite neophodnim dokumentima, te tako i vi dobijete kvalitetnije informacije.

Čega sve treba biti svestan pre pokretanja posla

Verujem i znam da je na ovu temu napisano na desetine, ako ne i stotine tekstova. To ne umanjuje mogućnost da se ne pogreši, naprotiv. Čini mi se da od kako je recesija napala stari kontinent kod nas u Srbiji povećao se broj ljudi koji su ostali bez posla, ne samo zbog recesije, pa samim tim i broj ljudi koji žele da pokrenu svoj posao. A ko sam ja da vam ukažem na stvari kojih trebate biti svesni?!
Da vam odmah kažem, ova priča i saveti ne dolaze od nekoga ko je pokretao svoj posao, ova priča i saveti dolaze od nekog ko je bio na milimetar od toga, od nekoga ko je radio u novoosnovanom preduzeću i od nekoga čiji roditelji su jednom (davno) pokušali da pokrenu svoj posao. Gledala sam ljude oko sebe koji su to uradili, neki uspešno, neki manje uspešno i izvukla par zaključaka. Neće biti na odmet ako pročitate pre nego krenete u taj poduhvat.
Prvo : morate u sebi imati dovoljno preduzetničkog duha. Po definiciji preduzetnik je čovek koji nešto preduzima. Ne otvara i zatvara da bi dalje otvarao. Vi ćete ako smognete dovoljno hrabrosti morati dosta toga da preduzimate. Preduzetnik po mojoj definiciji znači sledeće: uporan kao mazga, spreman da uči kao osnovac, snažan kao Hulk, sa voljom onoga što je trebao da pređe sedam mora i prepliva sedam gora. I sve to sa čeličnim živcima. Dakle ako smo apsolvirali da sve ovo imate idemo na korak
Dva: morate se razumeti u papirologiju. Za ovu neophodnost po meni postoje dva osnovna razloga, prvi – da vas niko ne levati na bilo koji način, drugo – sačuvaćete sebi dosta onih čeličnih živaca. Kod nas u sistemu (ako jel postoji) sve funkcioniše tako da vam pored neophodnih papira treba još milion i jedan papir koji i nije baš tako potreban, ali država tako propisuje i vi, hteli to ili ne, morate da ispoštujete procedure da bi ste došli do cilja.
Jedno interesantno zapažanje sa lica mesta knjigovodstvenog ureda je sledeće: stranci koji dolaze u našu zemlju sa eventualnom željom da ulažu uvek su bolje inforimisani o zakonima koji važe kod nas nego državljani Srbije. Zašto je to tako, moja pretpostavka je: navika i oprez. Prvo kada razgovaram sa ljudima o želji da pokrenu posao prvo mi uvek ispričaju šta je to čime bi se bavili, kakav su zamislili prihod, gde su zamislili lokaciju, ko su im potencijalni klijenti. Ovo je sve naravno ok, ali od vaših želja ne vidite šta je to što je dozvoljeno i da bi ste nešto od toga ispunili šta je potrebno. Onda se većina ljudi nađe u situaciji da je već pokrenulo neku proceduru a zakon kaže drugačije od njegove/njene želje. Proučite zakon koji će određivati vašu oblast poslovanja. To je pod obavezno.
Da objasnim deo o levaćenju,što bi se narodski reklo. Verujem da ste upoznati sa činjenicom da sva papirologija mora proći kroz ruke (nekog) knjigovođe. Ako ste u situaciji da imate posla sa knjigovođom kog su vam preporučili moj savet je da pre pokretanja bilo kakve procedure odete na jedan opušten razgovor, konsultaciju, sa istim. Prvo da on upozna vas i vi njega. Zatražite mu savet u vezi sa nečim, bilo čim, da vidite brzinu kojom će vas snabdeti informacijama, bilo bi dobro i da proverite informacije. Drugo obratite pažnju na atmosferu koja vlada u kancelariji kad dolazite, ovo može dosta toga da vam kaže kakva je agencija (ako ste se odlučili za tu vrstu knjigovodstva). Ako su pretrpani, imaju previše klijenata, a mali broj zaposlenih tu nešto nije ok. Ili fušeraje posao ili se ostaje do jako kasno u kancelarijama, oboje ukazuje da nećete biti zadovoljni brzinom i kvalitetom rada. Vidite danas je knjigovodstveni posao generalno slabo plaćen, dešava se da agencije imaju i po 100 klijenata a samo 5 zaposlenih. To je 20 klijenata po glavi. Da li stvarno mislite da je za 8 sati dnevno moguće posvetiti se tom broju klijenata na svakodnevnoj bazi? Evo vam odgovora: nije! Znači da su prioritet najveći klijenti i da pošto ste vi tek na početku posla verovatno nećete biti u prvom planu. Vama kao nekom ko tek počinje trebaće informacije češće o tome kako stojite, preseci stanja, možda više prijava i odjava radnika, ako ste u PDV sistemu mesečno ćete možda imati dosta faktura, to za agenciju znači dosta posla. Morate biti u potpunosti sigurni da će vas agencija opsluživati na pravi način jer oni su vaš finansijski sektor. Pogrešan izbor knjigovodstva vi ste nagrabusili, mogu slobodno da kažem. Nego levaćenje – da objasnim na prostom primeru: vi želite da imate cvećaru, volite cveće, znate kako da ga uzgajate, negujete i prodajete. Da li znate kako da obračunate sebi PDV? Ne mislim u dinar tačno nego princip. Ne znate? Naučite. Vrlo često će se desiti da nabavite nešto za posao, uzmete fakturu, odnesete knjigovođi i on kaže da se taj pdv ne može odbiti. Ako se ne doznajete makar malo vi apsolutno nemate pojma o čemu priča. Na žalost vi na neki način morate biti sebi i početni knjigovođa. Ako imate novca upišite kurs pre otvaranja firme, moja iskrena sugestija. Možda mislite da je to bez veze ali biće kad tad onaj AHA momenat kad su papiri u pitanju.

freedigitalphotos.net

freedigitalphotos.net


Dakle, prešli smo pitanje zakona i papira, vaše volje i znanja.
Kad smo kod znanja, verujte mi moraćete dosta da učite. Ne samo o poslu koji želite da obavljate. Moraćete da učite o marketingu, o ljudskim resursima – ako imate zaposlene, o radnoj etici i procedurama.
Deo ljudskih resursa ću obrađivati u budućnosti, samo bih htela da vam napomenem ovde, po mom mišljenju ako nemate dovoljno novca da u naredna tri meseca platite svojim zaposlenim doprinose i platu (kakav god vid ugovora zaključili) ne zapošljavajte. Verovatno ćete morati da radite dan noć, noć dan, ali bolje i to nego da sebe stavljate u priliku da osećate dodatni teret zbog toga što imate ljude (koji nisu najuža rodbina) kojima treba obezbediti platu.
Lokacija posla je bitna ako se bavite direktnom prodajom B2C, krajnjim kupcima. U svim ostalim uslovima lokacija je manje bitan faktor. Znam tolike firme koje su potekle iz nečije sobe, garaže, šupe itd. Znate ih i vi. Dakle novac planiran za lokaciju uložite u druge resurse ako je to moguće.
Odnosi sa poslovnim saradnicima , o ovome ću takođe pisati više neki drugi put, sada samo želim da napomenem ovo: danas generalno na tržištu Srbije nema dovoljno novca u pojedinim oblastima poslovanja, odnosno u većini. Ako imate poslovne partenere koje želite da zadržite i koji vas poštuju potrudite se i dajte sve od sebe da sa njima imate korektan odnos. Srbija je mala zemlja, ljudi se među sobom poznaju, ako ste jednom loš klijent lako ćete postati i drugom. Morate paziti na svoju reputaciju već od samog početka, jer verujte ponekad vam je to dovoljno da ostanete na površini.
Novac ovo je najdelikatniji deo svega. Većina nas nema na gomili dovoljno novca da kaže e sad mi je dosadno malo ću da se igram poslovnih igrica i budem veliki gazda. Poznajem devojku koja je na svoju priliku da krene u sopstveni biznis čekala nekih 5 godina ako ne i više, upravo zbog novca. Isto tako znam ljude koji su se zadužili u banci, ali onoliko koliko su realno znali da će biti u mogućnosti da vraćaju čak i ako im posao propadne. Kod novca morate biti jako pažljivi. Najpametnije od svega je da sednete, izračunate u grubo koliki će vam biti troškovi u narednih godinu dana (jer verujem da planirate da radite duže od toga) u najboljoj i najgoroj varijanti, a zatim koliki će vam biti prihodi u obe varijante u istom periodu i zatim još pažljivije vidite koji bi vam najbolji moguć izvor potrebnih sredstava bio. Kada sam, ne tako davno, razmišljala o pokretanju partnerskog posla, ovo je za mene bio najgori deo. Ne mislim na računanje nego na to odakle ga nabaviti. Nekako je najlakše dobiti ga od prijatelja, rodbine. Samo ovde morate računati sa jednom jako bitnom stvari: ako ne budete vraćali prema planu otplate – kao u banci, dovešćete do toga da se naruše odnosi. Ako uzmete od banke, najbolje je računati sa najgorim mogućim pretpostavljenim prihodom, tako da iznos bude moguć za vraćanje.
Ovo su samo neke od stvari o kojima ćete morati da vodite računa, trudila sam se da budem što je više moguće koncizna, pisaću i dalje o ovoj i sličnim temama tako da stay tuned.

Kolektivni sportovi i šta znači kada ih trenirate

Na pisanje ovog posta me gurka već neko vreme činjenica da sport u Srbiji stoji sve lošije i pogled na sport uopšteno u zadnjih par godina, sve više se gleda novac a sve manje svrha sporta. Ne želim da pametujem i pišem o tome kako su uslovi ovakvi ili onakvi, da kritikujem niti da hvalim. Želim samo da vam iz perspektive osobe koja se od šeste do dvadesete godine bavila folklorom ozbiljno i pomalo košarkom – ovo više onako školski, želim da vam kroz svoje viđenje i iskustvo napišem šta za dete znači kada je u timu.
U Titelu u doba kada sam imala šest godina folklor je bio zastupljen. Bilo je i drugih sekcija, kako se to tada zvalo. Probala sam gimnastiku zato što je sestra to trenirala pa mi je bilo zanimljivo neko vreme, ali folklor je bio moja ljubav. Počela sam u najmlađoj grupi, učili su se prvi koraci, prvo standardni dva levo dva desno, a vremenom i malo komplikovanije koreografije. Obožavala sam da odlazim na treninge. Prvo to je bilo vreme kad mogu da jurcam sa svojim drugarima neometano od strane odraslih (na pauzama) i pod kontrolom Cece ili Čika Milorada kada su koreografije dobijale svoje oblike. Deca moraju negde da usmere svoju energiju, moraju da trče, igraju se i rastu. Zašto ne na ovaj način? Drugo učili smo se disciplini, timskom radu jer ako jedan od nas ne zna korak remeti celo kolo ili polukrug, pa se svi sjate da mu/joj pokažu kako da se što pre savlada. Učili smo se da poštujemo ljude koji troše vreme učeći nas. Učili smo se da budemo i konkurencija jedni drugima ali na zdrav način. Sport je dobar i individualni i kolektivni, ali po meni kolektivni budi u vama mnoga saznanja i nauke kojih ne budete svesni u individualnom. Verovatno toga nismo bili svesni sa šest ali sada to vidimo, svako od nas. Treće kroz sport stičete prijatelje, drugare, oni postanu bitan deo vašeg života vremenom. Gradite svoj network, a niste ni svesni toga. U školu idete sa ljudima koje drugi izaberu za vas, u sportu na neki način (trudom, radom i zalaganjem) vi birate ljude sa kojima imate zajedničku jednu veliku stvar a to je ljubav prema određenom sportu.
Još jedna bitna stvar koje se oslobodite je trema pred javne nastupe i pred nastupe uopšte. Ja sam je uvek imala, onako malo pozitivnu, dok ne kročim na scenu. Kad kročim ona se pretvori u razmišljanje da svi koraci budu tačni. Sećam se vremena kada nas je trenirao Čika Milorad, perfekcionista, za nastup u Vrdniku. Mislim da je to bio moj prvi nastup van Titela. Ponavljali smo ne znam koliko puta koreografiju, ako ne možeš dovoljno da se ispraviš on nam stavi letvu od metar iza ruku i igramo sa njom. Danas bi verovatno neka mama napravila oko toga haos kako se njeno dete muči i već šta ali nije bilo tako, to je bio jednostavan metod da se postigne željeno. Ako neko od nas zaboravi da se nasmeši dok igramo dođemo do toga da moramo da probamo opet sve dok svaki detalj ne bude odličan. Tu ovim jednostavnim metodom naučite da mislite ne samo o sebi već i o ljudima koji igraju sa vama. O vašem timu.

Da izvinte. Preuzeto sa demotivacija.rs

Da izvinte. Preuzeto sa demotivacija.rs


U četvrtom razredu osnovne škole moje drugarice Vinka, Sanja, Svetlana i ja odlučimo da se prijavimo na Zvrk – emisija koja se emitovala mislim na NSplus televiziji. Same se prijavile, same spremile koreografiju na pesmu „Let`s twist again“ vežbale po kućama ili pre probe na folkloru, pitale da nam drugari sa folklora izađu u susret i pozajme neke kostime, bez obzira što ih nećemo predstavljati dobili smo šta nam je trebalo ( žao mi je što nemam taj snimak danas bi se verovatno slatko ismejali jer smo bile našminkane kao ratnici u ljubičastim bojama). Podrška,to vam takođe dolazi iz tima.I inicijativa da uradite nešto za sebe.
Uslovi u kojima smo trenirali folklor su se smenjivali vremenom od dobrih preko solidnih do manje dobrih, nikad nisam razmišljala o tome kada sam odlazila na probe. Nošnje smo pozajmljivali vrlo često od drugih Akuda. Mi uradimo koreografiju, nošnja stigne dan pre nastupa ili dva, mame peru i peglaju a mi zasijamo na nastupu. Nismo razmišljali o tome: jao nemam svoju nošnju, tragedija. Prosto naviknete se da stvari ne mogu uvek biti savršene da bi se ispunio zadatak. Bitno je da vi date sve od sebe i na kraju sve bude ok. Presvlačili smo se pre nastupa svi zajedno, dečaci i devojčice, u svim uzrastima. Verujte mi ni jednom nisam imala osećaj da se zbog toga osećam izloženom ili ugroženom na bilo koji način. Pre nastupa su svi u svom haosu, juriš da se obučeš, pa da vidiš da li je frizura dobra, da li ima neko da te našminka ili ćeš sam, ako ti je pukla čarapa juriš drugu. Opanke te stežu tražiš nekog da se zamenite, ako ti je cipela velika ili mala menjaš se sa nekim ko ima isti problem. Sećam se igrali smo u Inđiji na otvaranju sportske sale. U Bunjevačkim nošnjama šetali ulicama od škole do sale, meni dugačka suknja, a noga za taj uzrast velika. Trči traži neke cipele na štiklu a da mogu da obujem. Na kraju sam u nekim desetkama išla od drugarice pozajmljenim mal` nisam nos slomila, ali zbog toga niko ne pravi dramu. Mnogo, mnogo tolerancije je potrebno da bi se bavili timskim sportom. Ili kada treba da se nauči nova pesma, iskreno ne da nemam glasa nego nešto. Imam sluha i obožavam muziku ali glasa baš slabo. To nikada nije uticalo na to da ne pevam ako to koreografija zahteva, jednostavno pređete preko toga, bez filozofije.
O druženjima koja se se dešavala posle nastupa da ne govorim! Upoznajete se sa drugim članovima Akuda, pevate, igrate i veselite se zajedno. Dešavale su se i simpatije, prijateljstva koja traju. Naučite da bez straha i treme komunicirate sa ljudima koje ne poznajete.
Danas, kada na žalost više ne treniram i dalje imam lepe uspomene sa putovanja, ljude koje sretnem i poznajem sa folklora. Danas kada odemo na neko veselje baš lepo se izigram i ne bude mi bezveze da stanem pored nekog koga ne poznajem i zaigram, a mogu to i u cipelama sa visokom štiklom. Danas kada gledam nastup folklora našeg ili drugih zemalja noga mi cupka i već vidim sebe kako im se pridružujem na sceni. Danas znam koliko je vremena, truda i rada potrebno da bi se napravila jedna koreografija, koliko je znoja potrošeno da bi sve izgledalo savršeno. Sve to sam naučila kroz vreme provedeno sa ljudima koji vole folklor i koji su ga održali u životu. Bez puno sredstava, sa puno dobre volje i ljubavi prema istom. Zato šaljite decu na kolektivne sportove, potrudite se da im pružite tu mogućnost a na njima je da se zaljube u jedan i tu ostanu, na njima je da nauče sve ovo i prođu kroz jedinstveno iskustvo biti deo tima.