Arhiva

Slobodno uđite. Tekstovi nastali u vremenu kada sam tek otkrivala značenje bloga i priključivala se malim koracima blogosferi.

Šta se desi kad dođe do spajanja trgovačkih lanaca?

Pre neki dan sam slučajno naletela na tekst o tome kako je Mercator odbio ponudu koju je dobio za Intersport jer im ponuđena suma nije bila dovoljna (možete ga pročitati ovde . Igrom slučaja sam upućena u promene koje su nastale od kako je Mercator preuzet od strane Agrokora i počela sam da razmišljam koliko se u stvari ne vodi računa kome se i šta prodaje.
Nemam ličnih interesa ni u Mercatoru ni u Agrokoru, da se odmah ogradim na početku teksta ali bih volela pokušam da objasnim najjednostavnije moguće šta se desi kada se proda lanac prodavnica inostranoj kompaniji koja već ima razvijenu mrežu malorpodajnih objekata u zemlji.
Kao što je svima već poznato Mercator je slovenačka kompanija koja je ušla na naše tržište kupovinom domaće porodične kompanije Rodić, a zatim je prodala svoje poslovanje Agrokoru. Na prvi pogleda ako ne razmišljamo o složenim dešavanjima na tržištu porodaja objekata Mercatora Agrokoru predstavlja to da su pojedini objekti rebrendirani u Idea objekte, promenjen je položaj i raspored određenih artikala, akcijska sniženja su drugačije označena, imaju drugačiju karticu za sakupljanje bodova i možda u njihovoj prodavnici više ne radi više naša omiljena kasirka. Neki su sigurno primetili i promenu asortimana.
Za osobe koje su zaposlene u Mercatoru promene su drugačije vrste. Prvo, promenjen im je program u kom rade. Ako uzmemo u obzir koliko ljudi je zaposleno u maloprodajama i veleprodajama obuka sigurno nije bila lak deo tranzicije. Drugo uslovi rada su promenjeni. Zaposleni u Mercatoru su imali visočija primanja od onih u Ideama. Treće imaju drugačiji pristup poslovanju po pitanju kontrole rada i nadzora, pravila igre su drugačija. Četvrto došlo je do zatvaranja objekata a samim tim i do ukidanja radnih mesta.
Zašto je došlo do zatvaranja objekata? Jer u nebrojeno slučajeva u istom mestu objekti Idea i Roda se nalaze u neporednoj blizini, a biti sam sebi konkurencija nije baš logično. Ne kažem da radnici Idea objekata nisu proživeli deo ove transformacije takođe, naime i oni su bili razmeštani u objekte Mercatora, otpuštani itd. Dakle tranzicija je za obe firme donela promene.
Standardna politika u poslovanju je : Gde treba rezati troškove? Na kadrovima. To je najjednostavnije rešenje (ne govorim o tome i da li je najpametnije). Pri tom ne mislim samo na ove dve firme.

Fotografija preuzeta sa sajta https://forums.daybreakgames.com

Fotografija preuzeta sa sajta https://forums.daybreakgames.com

Šta se desilo na tržištu?

Na tržištu se desio mali rascep u koji su upali svi proizvodi kompanije Agrokor. Kako? Jednostavno.
Komapnija Agrokor u svom sastavu ima više preduzeća koja se bave proizvodnjom i na ovaj način je osigurala plasman svih tih proizvoda u mnogo veći broj objekata i sa povoljnijim pozicijama nego što je to do sada imala i to na takav način da im se te pozicije neće menjati sve dok su objekti u njihovom vlasništvu. Kad sledeći put uđete u jedan njihov prodajni objekat obratite pažnju na to kako su pozicionirani Frikom proizvodi, na primer. Pomislićete to je u redu, Frikom je u Srbiji, naši ljudi tu rade, neka imaju posla. Sa ovim se naravno slažem, međutim nije u pitanju samo Frikom. Sada sva roba koja se proizvodi u sastavu Agrokor kompanije ima veliku prednost u odnosu na bilo koju drugu kompaniju iz iste branše. Oni su na ovaj način osigurali prodaju svojih proizvoda a vi ako ste kojim slučajem u istoj branši moraćete jako da se potrudite da bi ste uopšte ostali na njihovim policama. Možda za nas to ne deluje jako strašno, ali ako pogledate koliko prodajnih objekata poseduje udruženi lanac sada dolazite do matematike koja nije baš na vašoj strani.U ovakvim slučajevima slogan „Kupujmo domaće“ deluje sasvim drugačije. Da ne govorimo o jačini pozicije koju sada imaju za pregovaranje. Ako je npr. do sada bilo 150 objekata Idea prodavnica sada udržene sa Mercator i Rodama ima ih sigurno duplo više. Prvo koje uslove će zahtevati od vas da bi ste uopšte mogli da stavite proizvode na njihove rafove? Drugo, koje rabate i akcije ćete morati da dajete da bi roba uopšte bila vidljiva? Treće, koliko ćete im sada plaćati za ulistavanje u mnogo veći broj objekata nego do sada? Tu je još i činjenica da je olakšan uvoz i plasman proizvoda iz Hrvatske i Slovenije koji se, da nema ovog lanca ne bi našli na našem tržištu, jer samomstalno ne bi mogli da urade proboj na naše tržište zbog visine troškova logistike i distribucije, a sada uz pomoć sigurnog plasmana na policama Idea-Roda marketa nemaju te probleme. Još jedna od promena koja se desila je to da vaš proizvod koji je do juče bio lepo prodavan i niste imali problema sa snabdevanjem Mercator kanala, danas nije u obaveznom asortimanu maloprodaja i vi se nalazite u problemu. Šta to znači? Ako nije u obaveznom asortimanu, poslovođe nisu u obavezi da ga poručuju niti da ga drže u prodajnom objektu. To vam dođe tako da vi plaćate neke troškove za plasiranje vašeg proizvoda kroz njihove maloprodajne objekte samo što ne znate kroz koje, jer niste obavezni. A ko je obavezan? Naravno, svi oni koji se nalaze u sastavu Agrokora, kao i oni koji rade robnu marku (o tome šta podrazumeva robna marka ću drugi put). Toliko o konkurenciji i slobodnom tržištu.
Ako mislite da nisam u pravu iskoristite sledeći odlazak u prodavnicu i obratite pažnju na promene koje su se desile po pitanju širine asortimana, izloženosti proizvoda i akcija.

Kad odlučiš da staneš na ludi kamen I deo

Zakazani datum se bliži, nedelja popodne, upravo ručali, jača polovina rešila da dremne a ja potopila njegove svadbene košulje i moje džidže što moraju ručno da se peru, smutila kafu i rešila da napišem koju reč, u nadi da ću pomoći onima koji kreću ovim putem.
Sve obično počinje prosidbom ili nekim sporazumom da je vreme da se veza „ozvaniči“ (kao da pre toga nije bila) i stane na ludi kamen. Tako je i kod nas krenulo, neočekivanom prosidbom, pitanjem i mojim odgovorom „Jel me zajebavaš? “ – oduvek romantik u duši.
Sami smo rešili da napravimo svadbeno veselje, hteli smo da taj dan podelimo sa prijateljima i rodbinom, mada sam ja uvek bila u fazonu kumovi i roditelji, nešto mi jebilo žao da tako uradimo kada je došao dan odluke. Obzirom da sam već imala iza sebe organizaciju (pomoć) sestrine svadbe znala sam koje su kritične tačke, verovala sam da će mi pomoći to iskustvo da skratimo proceduru. I jeste, bar tako mislim.
Prva stvar koju smo obavili je razgovor jedno s drugim šta tačno želimo da postignemo, da li će to biti skup najbližih ljudi, da li svadba na „veliko“, koliko ljudi je plafon. Kada smo to rešili počeli smo da tražimo mesto spram naših želja.
Druga stvar : mesto održavanja. Naša želja je bila da to bude nešto intimnije, nešto bliže onom osećaju da se zapijemo u kafani, nego onom svadbarskom. Prikupili smo preporuke sa različitih strana, obišli par mesta i odlučili se rešenje koje nam je najviše odgovaralo u par stavki. Salaš nedaleko od Novog Sada. Uradite to brzo, nemojte previše lutati i uradite to što ranije. Mesta se brzo izdaju i po skoro godinu dana unapred. Nađite ono što će vam odgovarati u svakom smislu.
Treća stvar: muzika.
Od nje zavisi svadba, ali bukvalno. Sve ostalo može biti savršeno ako muzika nije ta koja će pokrenuti masu, džabe sve. Muziku naravno treba uskladiti sa gostima koje zovete. Mrgud i narodnjaci u istoj prostoriji je nerešiva jednačina, međutim svestan gostiju koji pohađaju našu šarenoliku svadbu predao je bitku bez reči. Dakle, kod nas narodnjaci. Blaža varijanta, ograničena od strane nas i od strane muzičara koje smo odabrali. Da ne mora baš čepove u uši da stavlja. Iskren savet je da poslušate odabrani bend bar jednom pre konačne odluke, danas svi imaju snimke na netu, ako niste u mogućnosti uživo. Mi smo naš čuli na drugoj svadbi, poslušali snimke, razgovarali sa kumovima koji su ih angažovali i odlučili.

Četvrta stvar:gosti.
Ma koliko ranije rešili koga ćete da zovete probajte da ih što pre obavestite. Neki već imaju planove za taj dan, koji se ne mogu odložiti. Neki moraju da se preorganizuju, neki moraju na vreme da se odluče. Nekima će se u zadnji momenat promeniti situacija. Sto ljudi sto dešavanja, prosto ne možete znati. Mi smo nezvanično počeli odmah da govorimo ljudim, zvanično momenta kada su bile gotove pozivnice. Tu vam je bitna još jedna stvar a to je da se ljudi ne osećaju neprijatno ako ne mogu da dođu. Mi smo pokušali sa većinom da razgovaramo u fazonu, pozvani ste ako možete da dođete dobrodošli ste i zajedno ćemo se proveseliti, a ako ne možete nemojte se osećati loše zbog toga. Ima prilika u životu veselićemo se.
Nama je broj mesta u restoranu dao smernicu za broj gostiju, prosto morali smo da se ograničimo. Meni je iskreno žao što nismo u mogućnosti da pozovemo svu rodbinu za taj dan, ali da jesmo tako napravili onda bi se sve ono što smo želeli da bude naše venčanje i taj dan pretvorilo u nešto što nismo mi. Kada su ovakve stvari u pitanju morate biti čvrsti. To vam obično krene ovako: hajde još ovog ujaka, ali ako ću njega onda bi trebalo i onu tetku, a ako ću nju onda bi trebalo i onog strica, pa i druga strana tako i broj gostiju se izmakne kontroli a da vi to niste ni primetili. Dakle, čvrsto srce i ruka. Žao mi je, ali prosto tako mora.
I obavezno tražite potvrdu dolaska i neka vas ne bude sramota da sve pozovete i potvrdite ako se sami ne jave. Ovo je jako bitno zbog rasporeda sedenja i restorana.

Peto:ništa ne radite bez dogovora.
Bilo je situacija kada meni nešto nije po volji, bilo je situacija kada njemu nešto nije selo. Pogledamo sve opcije, odemo kući, skuvamo kafu, sednemo razgovaramo o svim opcijala i dođemo do rešenja. Ovo nije vreme kada treba bilo ko da isteruje svoje ili da se tvrdoglavi. Ovo je vreme kada treba da budete složni. Sasvim sigurno devojke da njih neće zanimati dekoracija ili da ih neće zanimati kod koje ćete vi frizerke ići ali ne gubite zbog toga živce.

Šesto: pozivnice.
Mi smo imali sreću da su nam prijatelji u poslu dizajna, tako da nismo mućkali puno glavom gde da ih radimo. Imali smo puno poverenja u Andreu i znali smo da ćemo lako pronaći rešenje. Ona nam je ponudila više varijacija, mi smo odabrali i to je bilo to.Ona dizajn ja tekst na pozivnicama, verujem da su drugačije od standardnih i vesele, što smo i želeli.
Kada imate pozivnice u rukama gledajte što pre da ih podelite. Njihova namena osim poziva je i to da ljudi imaju satnicu dešavanja, neka su vrsta podsetnika tako da je lepo naglasiti kada je crkveno a kada građansko venčanje i gde. Kao i gde se održava veselje. Dakle, bitno je da budu čitke i razgovetne.

Sedmo: odelo i venčanica. Naravno i cipele. I prateći detalji.
Za mnoge mlade najbitniji deo. Pošto nisam od malih nogu maštala o venčanici, niti sebe zamišljala, a poučena sestrinim iskustvom, trudila sam se da budem otvorenog uma. Ovde se potrudite da sebi olakšate, a ne otežate. Povedite sa sobom drugaricu koja će vam iskreno reći šta misli o tome kako vam koja stoji i kakva je. Ili idite same. Ja sam u prvom krugu povela krštenu kumu jer znam da je realna i da će mi reći ako u nekoj izgledam kao balon. Otišle smo u salon, isprobale jedno desetak skroz različitih venčanica i napravile izbor od dve ili tri. Zatim sam se još malo raspitivala o cenama, jer što bih dala 400 eura ako mogu 150 ili 200. Bar je to moja logika. U Novom Sadu su inače nerealno visoke cene iznajmljivanja venačnica tako da vam od srca preporučujem da odete do Beograda, Rume, Sremske Mitrovice, Šapca. Šta vam je već bliže. Za samo par desetina kilometara možete uštedeti 50 % iznosa.
Drugi krug je bio U S. Mitrovici sa sestrom i sestričinama. Deca su takođe pomoć u ovakvim situacijama,ona ne znaju da sakriju emociju tako da onog momenta kad izađete iz kabine gledajte im izraze na licima i sve će vam biti jasno.
„Izgledaš kao princeza“ je bilo dovoljno za odabir. Znam šta za njih znače princeze, to je vrhunac sveta, tako da sam poslušala i izabrala. Većina salona nudi uz venčanicu prateću opremu. Uzmite je što više, ako ništa drugo ono za fotografisanje, ako ide gratis.Obuću birajte koliko god može da bude udobna, ipak ćete bar neko vreme morati da provedete u njoj.

Mlada sa sajta dailycome.com

Mlada sa sajta dailycome.com

Što se odela tiče muškarci su mnogo jednostavniji od nas. Odredite budžet, raspitate se na par mesta o cenama, ako možete dobijete preporuke prijatelja, odete i to je to. Oni će se vrlo brzo odlučiti kakvo odelo žele, koje boje (tu ste moje dame i vi da pomognete), da li im treba prepravka ili ne. Moja peporuka je da uzmete dve košulje. Taj dan su svi pod stresom, ako je toplo pogotovo, ceremonije znaju da traju, bolje je imati rezervnu košulju za posle. Cipele, kaiš,sat i muški svet je sretan i spreman.

Još jedna napomena: nemojte voditi muške u kupovinu ili iznajmljivanje venčanice, neka to ipak ostane vaš deo za uživanje sa drugaricama. Njima su i tako one sve iste dok ih ne vide na vama. A kada je vide neka im to bude iznenađenje.

Osmo: burme.
Ovo je toliko lično da tu nema šta da se piše, da li ćete ih gravirati, hoće li biti iste ili ne, hoće li biti od žutog ili belog, srebrne, sa cirkonima, bez, to je sve vaša stvar. Ja vam samo mogu reći da se opet raspitate na više strana, pogledate na internetu, ima zlatara koje daju popuste ako plaćate u gotovini. Pregledajte sve, pa lepo polako odlučite. Potrebno je najviše oko 3 nedelje da se naprave, tako da imate vremena, ako već nemaju gotove prema vašim prohtevima.

Deveto: fotograf.
Mi smo i ovo rešili po preporuci. Ja sam imala određenu želju, ali na žalost nije mi se mogla ispuniti, nisam padala u očaj već smo jednostavno krenuli da tražimo dalje ono što nam više pogoduje. I našli smo. Ako nemate ko da vam preporuči moj savet je da pregledate internet, ima toliko sajtova sa fotografijama, toliko ljudi koji se tim bave, kad jednom uđete u taj svet iznenadićete se. Opet, ako nemate preporuku najbolje ih je sve pozvati zakazati par razgovora pa videti šta vam odgovara. Bitno vam je da budete opušteni, da vam se energije slažu, da ne osećate stres, jer od svega toga zavise vaše fotografije. Pričajte sa njim, razmenite ideje o mestima za fotografisanje, o načinu, o svemu. Biće vam mnogo lakše.

Deseto: dekoracija i cveće
Ne komplikujte. To je najbitnije. Mnoge sale nude dekoraciju. Postoje i ljudi koji se profesinalno tim bave, ako nemate vremena da se sami tim pozabavite. Pričajte sa rodbinom i prijateljima možda su i oni voljni da učestvuju. Mi smo tako uradili. Dekoracija bi trebalo da se slaže sa salom ili restoranom u kom pravite slavlje, nemojte samo preterivati. U zavisnosti od vaših mogućnosti i želja odredite budžet i gledajte ponude koje mu odgovaraju. Ovde će verovatno malo odskočiti od onoga što planirate jer ćete hteti da nešto zamenite ili dodate, ali opet je bitno imati okvir. Ako želite nekog da unajmite budite u stalnom kontaktu, neka vam šalje ideje, fotografije, predloge, ali se nemojte ustručavati i vi da dajete svoje. Mi smo se organizovali sami oko dekoracije, uz pomoć rodbine. Neću vam reći da je skoro sve već spremno,čeka da bude postavljeno. Uradite na vreme da bi ste izbegli nervozu zadnjeg momenta.

Jedanaest: torta.
I ovde nema puno rasprave, vaš ukus će presuditi. Uz razgovor sa onim ko će vam tortu praviti. Mi smo i do ovog rešenja došli putem preporuke jer nam je bitno da budu ukusne kao i izgledne. Raspitajte se opet kod prijatelja i rodbine, sigurno imaju da vam daju bar dva tri broja, razovarajte, pregledajte fotografije do sada urađenog, probajte sami da nađete na netu šta vam se sviđa. Istražujte. I naravno uradite sve to na vreme. Torta je jedna od stvari koju možete da završite dva tri meseca ranije.

Dvanaest: Šminka i frizura.

Najbolje bi bilo otići kod frizera koji već poznaje vašu kosu. Ako to pak nije moguće, idite na probu. Ne treba skroz da vam napravi frizuru već da vidi teksturu vaše kose, kako se sa njim radi, da vidi vaše želje, da vam kaže da li je to moguće sprovesti u delo. Sasvim sigurno će vam dati i sugestije ako budete tražili. Poslušajte ih.
Šminka je bitna za fotografisanje, dobar šminker će sakriti sve što se sakriti treba i istaći sve ono lepo na vašem licu a ujedno bi bilo dobro da možete reći šta želite i kako volite. Po meni ništa ne može da zameni profesionalnu šminku. Naravno i ovde imate mogućnost pretraživanja po internetu, iskustva drugarica, savete, preporuke. Sakupite sve i odlučite.

Da, još jedna stvar kada se za nešto odlučite držite se toga. To će vam skratiti muke, verujte mi. Ako krenete da se vraćate na stvari koje bi trebalo da su rešene nećete ići dalje a ima dosta toga što vas čeka.

Čin venčanja:
o ovom ne mogu baš puno da vam kažem dok ne dođe taj dan. Zato će biti i drugi deo ovog teksta.

Još jedna naopomena:

zadnjih mesec dana će biti naporno baš baš. Za zadnji mesec ostaju sve te sitnice tipa raspored sedenja, trčanje do crkve, dekoracija stolova itd. Zato gledajte da odvadite što je više moguće pre toga, bićete manje nervozni vi pa i svi oko vas.

Zašto i kada je vreme da sa agencijskog pređete na zaposlenog knjigovođu?

Zašto mislim da je bitno da ljudi osete taj momenta kada treba da sa agencijskog knjigovodstva pređu na osobu koja će biti zaposlena u njihovoj kompaniji puno radno vreme? Vrlo jednostavan odgovor: kada dođete u situaciju da vam neophodne informacije više nisu toliko tačne, toliko brzo servirane i precizne.
Mislim da mnogi rukovodioci ne umeju da prepoznaju ovaj momenat pa se zbog toga često nađu u problemima, neki to rade iz navike, a postoji veza i sa prethodnim tekstom (shvatanje knjigovodstva kao nužnog zla, umesto kao sredstva koje itekako može da pomogne).
Šta je glavna razlika između agencije i osobe koja radi za vas?
Znanje i usmerenost na određeno područje, ovo bi trebala da bude glavna karakteristika. Ne kažem da agencije ne znaju svoj posao, daleko od toga, samo ljudi koji ne rade u agencijama ne znaju za jednu caku a to je da obično vlasnici agencija i još jedna eventualno dve osobe (one koje imaju ovalšćenja da ugovaraju poslove) imaju moć da zaokruže celu priču oko vaše kompanije. Šta to konkretno znači? To znači da jako mali broj ljudi u agenciji rade sve delove vašeg knjigovodstva, obično je situacija takva da jedan knjiži izvode, jedan fakture, jedan radi presek stanja a na kraju vlasnik sagledava celokupno stanje i sređuje vaš bilans. Zašto sve funkcioniše ovako? Odgovor je jednostavan: samo vlasnik zna koliko vredite i koliko novca da vam traži za usluge. Zašto je ovo loše za vas? Zato što ni jedna od osoba u nizu nije u potpunosti posvećena samo vama. Svaka ima još ko zna koliko takvih klijenata, te za nju unos podataka i brzina unosa su od krucijalnog značaja. Kada ste mala kompanija vi ne zauzimate puno resursa agencije i ona će možda dozvoliti da jedna osoba obavlja više različitih unosa za vas ili obračuna, ako ste veći sa višim prometima – teško, prvo zbog podataka, drugo zbog zahtevnosti vaših poslova. Da li vam se nekad desilo da dođete u agenciju da predate neku dokumentaciju i samo jedna osoba je vaš „referent“ da tako kažemo, ako nje nema dokumenta preuzme neko drugi i ne pogleda već ostavi na njenom stolu. Nemojte biti u zabludi da je samo ta osoba zadužena za vas, ona verovatno proveri da li je sve prema traženom dostavljeno i dalje razvrsta ko će šta da radi.
Ako u svojim prostorijama, da tako kažem, imate zaposlenog knjigovođu, vi ne samo što dobijate potrebne informacije brže, vi imate i osobu koja će vremenom (ako već nije) postati specijalizovana za vašu oblast poslovanja, ona će da bi ušla u tokove poslovanja i radila svoj posao onako kako treba morati da se upozna sa svim propisima koji se tiču vašeg poslovanja, zakonima i drugim neophodnim sredstvima za rad. Ova osoba imaće kompletan pregled tokova novca u vašoj firmi, obračuna plata, dugovanja i prihoda. Kad sve ovako postavim možda deluje zastrašujuće ali ako ste u mogućnosti da pronađete nekoga kome ćete verovati i ko veruje vama dobićete osobu koja će kontrolisati i vaše trošenje. Tako da, ako to naravno dozvolite, skrenuće vam pažnju ako ste previše trošili i gde možda može novac da se uštedi, što je svima bitno. Možda će vam u određenom momentu delovati kao da je ta vaša osoba od poverenja previše radoznala, želi sve da zna, ali ako želite da dobro obavi posao ona mora sve da zna.
Nemojte misliti da jedan knjigovođa može sve sam, verovatno, u zavisnosti od obima posla, će morati da ima pomoć. Na dnevnoj bazi ili povremenu ali budite spremni i za to.
Prema zakonima koji su trenutno na snazi, vi kao direktor snosite svu odgovornost za poslovanje svoje kompanije. Vi potpisujete završne račune, bez obzira što ih neko drugi za vas pravi, vi ste odgovorni i za to kako funkcioniše vaše knjigovodstvo, pa sad vidite šta vam se više isplati.

freedigitalphotos.net Izgled knjigovođe pri ulasku u novu firmu :)

freedigitalphotos.net
Izgled knjigovođe pri ulasku u novu firmu :)


Brzina kruženja potrebnih informacija i podataka koliko mi se samo puta desilo da mi hitno treba neki presek dugovanja prema dobavljaču ili lista isplaćenih plata, a da pri pozivu agencije nisam mogla odmah da dobijem te podatke. Ili moj „referent“ (osoba koja je ovlašćena za tako nešto) nije bio tu, ili nisu bili obrađeni svi dokumenti. I koliko puta sam čula „Niste vi nama jedini klijenti“. Sve ovo navodi na vašu želju da imate osobu koja će imati mogućnost sve to da vam obezbedi što pre. Ja uvek imam svoju evidenciju, ali želim i zvanično da mi neko to potvrdi, ne bilo ko već osoba koja treba to da radi. Ako i ima zaostalih faktura na primer, neko ko sedi sa vama, za tili čas će proknjižiti te fakture i imaćete pregled, da ne govorim o činjenici da bi se to trebalo raditi da dnevnom nivou.
Planiranje rashoda i prihoda. Kako da planirate koji su troškovi za taj dan, šta je hitno za plaćanje, šta može da čeka, šta je prispelo od kupaca ako nemate pregled? Lako sve ovo možete ako imate jednog zaposlenog ili dva. Ako ih ima više i ako kompanija raste, neophodno vam je da vam na dnevnom nivou osoba koja barata sa tokovima novca u vašoj kompaniji pomogne u planiranju. Vi ste direktor koji treba da donosi odluke o tome na koji način da poboljša poziciju firme a da bi ste to znali morate znati čime raspolažete.
Preterano trošenje. Živimo na Balkanu i znamo šta kod nas predstavlja statusni simbol. Ako želite da krenete tim putem, imaćete barem uz sebe nekog ko će vam reći na koji način kupovina kola, mobilnih telefona i ostala ludila praćena ludilom statusnog simbola mogu biti podvedena pod firmu. Ovo je dobro i za vas u slučaju da vam krene loše sva ludila koja ste kupili pod okriljem firme mogu biti prodata i vraćen novac za poboljšavanje finansijske situacije. Iskreno nadam se da u ovom pravcu uopšte ne razmišljate, ali za svaki slučaj. Ujedno svaki knjigovođa zdravog razuma će vam skrenuti pažnju ako smatra da prevazilazite vaše kupovne moći.

Odgovorili smo na pitanje zašto treba da pređete na zaposlenog knjigovođu, sada da kažemo i kada je to najbolje uraditi.
– Prvo mislim da je činjenica da vam agencija uzima isti iznos novca koliko bi vas koštao knjigovođa zaposlen u vašoj kompaniji prvi znak da treba da razmislite o ovom, raspitajte se o platama knjigovođe u vašem gradu i o potencijalnim ljudima koji bi to mogli raditi.
– Drugo najbolje vreme za prelazak iz agencijskog knjigovodstva je na kraju fiskalne godine, posle predavanja završnih bilansa. U toku fiskalne godine kod kog knjigovođe da odete i da mu ponudite ne znam kakve uslove ima da se uhvati za glavu. Jako mali broj njih će prihvatiti, većinom zbog novca. Zašto? Zato što treba pripremiti konta tako da se sravne sa određenim datumom, treba predati početna stanja, plate koje su urađene i još gomilu drugih stvari. Da ne kažem PDV obračune. Ovo sve treba i proveriti prilikom otvaranja početnih stanja. Da ne kažem koliko tu ima posla.
Ujedno da znate, ako vaš knjigvođa (agencijski ili zaposleni) u sred godine kaže da će na žalost morati da vas napusti ili je dobio mnogo bolju ponudu i mora da vas odstrani da bi se posvetio tom poslu ili ste loš klijent ( zašto, e to je već druga priča).