Atina kraljica Grčke

Već sam govorila o tome da nam je orjentir za odlazak na more bilo to da Atina bude dovoljno blizu, te da možemo barem jedan dan odvojiti da je vidimo koliko – toliko. Svesni da se svi delići grada koje bi smo želeli da vidimo ne mogu obići za kratko vreme, odlučili smo da poranimo i iskoristimo što je bolje moguće ono pred nama. Ustali smo, popakovali sve što nam je potrebno i krenuli (ponesite puno puno vode, nešto za jelo, za grickanje jer se može  desiti da prosto nemate vremena da sednete u restoran ako ste samo jedan dan u Atini). Plan za obilazak smo napravili par dana ranije, šta su nam prioriteti a šta je to što možda i možemo propustiti ako baš bude neophodno, što preporučujem svakom ko se upusti u ovu avanturu.

Atina je grad sa približno 3.800.000 stanovnika, a Grka ukupno ima oko 10 miliona. Uzevši u obzir ovu činjenicu i to da smo ponedeljak izabrali kao dan za obilazak, kao i cene i poteškoće oko parkiranja automobila na ulicama Atine rešili smo da se parkiramo u nekom tržnom centru koji omogućava da vam automobil bude relativno bezbedan i u hladu na 35 – 37 stepeni, plus jeftinije ćete proći kad se sve sabere. Izbor je pao na The Mall koji se nalazi blizu autoputa kojim se ulazi u grad i na samoj stanici metroa da bi smo sebi olakšali dalje kretanje kroz grad. Cena upotrebe autoputa od Halkide do Atine je 3,85 eura u jednom pravcu ako izaberete da jedan deo puta pređete kroz predgrađe Atine, a 6,65 eura ako želite da dođete baš do samog tržnog centra autoputem. Nismo imali nekih većih muka u pronalasku parkinga koji radi od 9 – 01 h i košta 4,5 eura na dan tako da ne morate srljati po gradu da bi ste stigli na vreme da preuzmete automobil. Tu smo promenili prevozno sredstvo i kupili jednodnevne karte za metro sa neograničenim brojem vožnji, kako u metrou tako i troli koja obuhvata veću površinu grada i dobro je usklađena sa rasporedom metroa. Cena karte je 4,5 eura po osobi, obavezno čekirajte pri ulasku u metro jer je kazna ako vas uhvate bez čekirane karte oko 70 eura. Metro ide sa ove stanice Kifissias na svakih 10 minuta prema gradu i treba se ukrcati ka smeru Piraeus, to je mesto u kom se nalazi atinska luka. U zavisnosti od gužve za nekih 20-25 minuta se iskrcate na stanici Omonia iz koje možete početi razgledanje grada, a možete se i ukrcati na crvenu liniju metroa i izaći za dve stanice na Syntagmi koja se nalazi ispod zgrade Parlamenta i koja je sama po sebi jedna od turističkih atrakcija jer u momentu kada su počeli da je prave naišli su na arheološke iskopine pa su jedan deo njih sačuvali i stavili u stakleni zid te se mogu videti slojevi zemlje kako pokrivaju istoriju. Neobično za jednu metro stanicu i što da ne vidite. Mi smo se ovde iskrcali i krenuli ka Parlamentu da vidimo smenu straže. Videli ste verovatno već fotografije uniforme karakteristične za čuvare Parlamenta. Mi smo imali priliku da ih vidimo i kako vežbaju koračanje, snimak koji sam podelila već na FB stranici bloga. Meni su jednostavno preslatki! Naravno kada naiđu turisti oni isprave korak, pojačaju lupkaranje zvončića jer su postali deo turističke atrakcije i svesni su toga.

Straža vežba

Straža vežba

Parlament sam po sebi je zgrada koju ne treba propustiti, dominira trgom Syntagma i lepo je zdanje. Ako stignete na vreme za smenu straže verujem da će vam biti interesantno da to doživite, nama jeste.

Kada imate malo vremena na raspolaganju za razgledanje grada može dobro da vam dođe i hop on, hop off autobusi. Karte se kreću od 20 do 40 eura po osobi, u zavisnosti od toga koje trase izaberete i traju 2 dana, crveni autobus je po našoj slobodnoj proceni bio najbolji izbor i po pitanju udobnosti, higijene i kulture vozača, ima wi-fi pa vam i to može doći zgodno. Kreću se u intervalima od 10 – 15 minuta tako da gde god da siđete, vrlo brzo nailazi sledeći. Naravno imaju i program koji vam priča o tome šta je to što vidite od znamenitosti i može biti zgodno ako se niste baš dobro pripremili za razgledanje. Stvari koje morate obići prema mom skromnom mišljenju dok ste u Atini su sledeće:

  • Nacionalna biblioteka, koja inače ne radi u Avgustu
  • Univerzitet Atine
  • Akademija Atine u kojoj se nalazi prostorija ( da ne kažem skupština) u kojoj su se okupljali veliki umovi Stare Grčke
  • Zevsov hram
  • Olimpijski stadion , prvi na kom su se održavale Olimpijske igre kakve danas znamo
  • Rimska agora
  • Narodni muzej Atine
  • Akopolj
  • ulicu Athinas i Nikis
  • Buvljak i trg na kom se on nalazi
  • Muzej Akropolja

Na opisu Nacionalne biblioteke, Univerziteta i Akademije se neću posebno zadržavati jer svaka od ovih institucija se nalazi jedna uz drugu i ako dođete do jedne čisto sumnjam da nećete doći i do druge dve. Plus jako sam se razočarala što biblioteka ne radi i ne mogu da uđem i udahnem moj omiljeni miris, samo smo spolja slikali i ja sam gvirnula unutra ljuta kao ris ali svakako želela bih da idete tamo ako se nađete u Atini. Zgrade same po sebi su impresivne svaka na svoj način, Univerzitet se renovira tako da se ne vidi baš u potpunosti ali i ono što je vidljivo dovoljno je da shvatite o čemu se tu radi. Volim da učim putujući i ne propuštam priliku da zastanem, razgledam, pročitam pa tako i ovde. Lepo je kročiti nogom na mesta na koja su dolazili tako veliki umovi i na sekund se vratiti u njihovo doba, čovek se oseća počastvovan što uopšte može tu da bude.

Detalj sa zgrade Univerziteta

Detalj sa zgrade Univerziteta

Prostorija (nazovimo je Skupštinom) gde se govorilo o demokratiji, gde se glasalo, razmenjivala mišljenja, prepiralo, gde su veliki umovi krojili sudbine naroda nalazi se u Akademiji. Sada je to moderna prostorija, sa tapaciranim sedištima, lepo oslikana i doterana. Mir je ono što odlikuje ovu zgradu sada i lepota, naravno.

Unutrašnjost Akademije

Unutrašnjost Akademije

Jedna od atrakcija na kojoj bih mogla da se zadržim narednih sto postova je Narodni muzej. Ovo gledajući sa spoljne strane ne baš toliko atraktivno mesto čuva u svojim njedrima zbirku kojoj se vrednost ne može odrediti. Ko zna koliko hiljada delića istrorije nosi u sebi, negde sam pronašla da ima preko 10. 000 izložbenih predmeta. Izloženi su naravno samo pojedini delovi ali i to je više nego dovoljno da poželite da budete tamo od otvaranja do zatvaranja. Prostorije su tematski podeljenje i ne morate ih sve obići ali vam iskreno savetujem da to učinite ako se ikad tamo zateknete. Ne samo što ćete imati priliku da vidite kako su izgledale neke stvari iz svakodnevnog života od pre par hiljada godina, što će vas samo po sebi ostaviti bez daha, već ćete imati priliku i da učite. Sa svakim korakom saznajete nešto novo i menjate se kako koračate. To je ono što volim kod muzeja. Uđete sa predstavom o nečemu a izađete potpuno drugačiji i više se ne možete vratiti nazad. Posle ovakvih poseta možete samo dalje da istražujete o temama koje ste načeli.

Narodni muzej Atine

Narodni muzej Atine

Na fotografiji se vidi samo jedna od prostorija, kojih ni sama ne znam koliko ima jer u momentu prestaneš da vodiš računa o tome gde ideš, već samo o tome šta je to što ćeš sledeće videti. Fotografisanje je dozvoljeno bez upotrebe blica, uvođenje životinja nije u slučaju da vodite ljubimce sa sobom na odmor. Po meni ovo je muzej za koji bi bilo najbolje da odvojite jedan ceo dan ako imate tu mogućnost.

Posle njega potpuno ošamućeni od onoga što smo pokušali da upijemo krećemo dalje. Napravili smo jednu grešku i baš zato vam napominjem sledeće: ako idete u obilazak Akropolja, Zevsovog hrama i Rimske agora najbolje je da online kupite karte ili na mestu hrama ili agore. Ono što vam na Akropolju neće reći je da postoji mogućnost da platite 30 eura po osobi i dobijete karte za ove tri znamenitosti i još za dve čini mi se . Mi smo prvo otišli na Akropolj pa smo tako za njega platili 20 eura, za Zevsov hram 6 i još za Rimsku agoru 8 eura po osobi i više nismo ni hteli da idemo dalje jer smo bili previše umorni a malo smo se i iznervirali kada smo shvatili da smo na neki način prevareni. Ova mogućnost kupovine karte za više lokacija se prećutkuje na ulazu u Akropolj, tako da je morate tražiti. Nije toliko pitanje novca ( mada što ne uštedeti) koliko to što se osećate kao nepismena osoba i neupućena. Pri tom nam je sve ovo bilo saopšteno u fazonu ko vam kriv što niste čitali, što i jeste tako niko nam nije kriv što nismo pažljivije čitali. Dakle čitajte sve moguće na svim lokacijama pre nego kupite kartu.

Akropolj

Sam dolazak na Akropolj je nešto gde ćete videti šta znači gužva, nema tih dana kada ovde nema turista. Predeo oko je lep za ugodnu šetnju, nije previše strmo mada vam se tako čini, osim na pojedinim deonicama ali one nisu duge. Obujte udobnu obuću jer nije sve baš uređeno i sigurno da ćete hodati po klizavom kamenju. Jasno je obeleženo kuda možete da se krećete, imate table sa pojašnjenjima šta gledate. Pogled na Atinu je fenomenalan jer je možete sagledati sa svih strana i iznenaditi se koliki je to grad, kao ja što sam. Ostala sam bez daha, ali bukvalno. Zgrade dok vam pogled doseže, osećate se kao u mravinjaku.  Istorija, istorija, istorija. To je ono po šta ste došli u Atinu i to je ono i što ćete dobiti. Možete samo da se divite veštini građevinarstva iz perioda nastanka, oku za detalje i trudu i radu koji su uloženi u zdanja koja se tamo nalaze. Što se mene lično tiče uživala sam u svakom koraku ma koliko on bolan bio posle celodnevnog tandrkanja po gradu. Još jedna napomena idite predveče ili rano ujutru, ako je oblačan dan imate jako puno sreće. Gore je toplo kao u pećnici.

Pogled na Atinu sa Akropolja

Pogled na Atinu sa Akropolja

Zevsov hram i park koji se nalazi u njegovoj blizini ostavite takođe za kasniji deo dana. Park je u stvari neka vrsta botaničke bašte, sa mnogobrojnim mestima za odmaranje, divnim primercima biljnih vrsta. On je utecište od gradske vreve, u njega se možete zavući i u toku dana ako postane previše vruće, popiti nešto hladno i predahnuti malo. Da, negde sam pročitala da je rano proleće najlepši period za obilazak Atine, ali vam moram reći da ni leto nije baš tako jako loše. Jeste možda veća gužva ali je lepo osetiti tu užurbanost, toplotu i ljude koji kruže gradom i dive mu se.

Zevsov hram

Zevsov hram

Postavljam sebi dok pišem ovaj tekst pitanje šta bih vam rekla kada je najbolje da obiđete ulicu Athinas i Monastiraki i ne mogu ni sama da se odlučim. Tu su za mene omiljene stvari kada je obilazak novih gradova i zemalja: pijaca, prodavnice lokalnih proizvoda, prodavnice i tezgice sa starinama. Ovo su mi drage lokacije jer tu osetite kako pulsira grad, kako se njegovi stanovnici ponašaju. Pogotovo na pijaci. U slučaju Atine tu je pijaca za meso i mesne proizvode i morske plodove čija prodaja me je podsetila na Siciliju, potpuno otvoreno bez posebnih higijenskih uslova, ni nalik onom na šta smo mi navikli. Vidi se da su kulture izvršile uticaj jedna na drugu. Tu su i male prodavnice začina koje mirišu na daleko i mame vas bez posebnog reklamiranja.

Prodavnica začina ulica Athinas

Prodavnica začina ulica Athinas

Cene su pristupačne mogla bih reći i ako želite za sebe neke uspomene moj predlog je da to bude i delić ovih proizvoda. Tu su i gotove smeše začina za suvlaki, giros i tzatziki salatu i još koješta. Za jednog gurmana kao što sam ja – raj na zemlji.

Trg na kom se nalazi buvljak

Trg na kom se nalazi buvljak

Što se tiče kupovine u smislu šopinga ako to volite neće vam nedostajati mesta za trošenje. Samo vodite računa da su im veličine manje nego naše, ako nekom kupujete poklon.

Nisam vam još napisala da smo se provozali i do Pireusa – luke koju nismo detaljno obilazili već samo turističkim autobusom. Obajsnili su nam ne samo da je to mesto na kom su ukotvljeni brodići raznih dimenzija i namena već je jedno od modenskih mesta za večernje izlaske mladih sa dobrim klubovima i muzikom. Meni se dopalo to što je praktično deo Atine iako to nije.

Za kraj bih vam rekla samo da ako vam se ikada ukaže prilika da odete u Atinu ugrabite je i uživajte. Svaki minut koji provedete u toj vrevi koja odiše istorijom na svakom koraku ostaće vam urezan u srcu i glavi. Vredi svake upale mišića, verujte mi na reč.

Halkida i severna regija ostrva Evija

Da bih opisala sever Evije ne mogu a da ne počnem sa Halkidom. To je glavni grad regije i prvo na šta nailazite kada pređete prelepi nov most, ujedno i najurbaniji grad na ostrvu, onaj koji daje impuls života ostatku. Da li postoje neke zanimljivosti koje treba videti, da naravno. Izdvojila bih tvrđavu na brdu koje je faktički deo kopna ali gledajući logiku pripada Halkidi i zove se Karababa. Do njega se može doći automobilom, ali moja iskrena preporuka je da parkirate sa druge strane pa pređete stari most Khalkis, šetalište i popnete se peške strmim ulicama ka tvrđavi. Jedan deo puta će vam društvo praviti i šuma kaktusa kojima ne možete a da se ne divite, pogled koji će vam se pružati na grad tokom ove šetnje a još ako idete u suton je fantastičan. Problem nastaje ako u suton želite da uđete u unutrašnjost jer je tvrđava otvorena od 8 do 15 časova. Nismo se dali iznervirati ovom činjenicom i rešili smo da opišemo pun krug okolo makar da je pregledamo sa svih strana. Jednim delom se ide kroz šumu borova – deo okrenut ka Halkidi, deo okrenut prema kopnu gleda na železnicu i velika je verovatnoća da će vam se ukazati neki voz u dolasku i odlasku, i jedan deo gleda na sam grad i šetalište pored mora. Neću vas daviti o detaljima kada je izgrađen itd jer se mogu lako pronaći on-line, poznato je mesto i turistička atrakcija.

Pogled na Halkidu

Pogled na Halkidu

Kada završite sa obilaskom tvrđave vredi spustiti se duž celog šetališta i polako udahnuti duh grada. Ovo je već pravo urbano mondensko šetalište, puno restorana, kafića i simpatičnih brodova koji su se tu privremeno zaustavili. Postoje aparati za njih na ulici za gorivo i ostale potrepštine. Puno mladih u poprilično istom fazonu ( svi valjda kupuju u istim prodavnicama), dama u punom sjaju, a i gospoda ne zaostaju, simpatičnih ponosnih vlasnika ljubimaca, roleraša, nema šta nema. Vrve svi kao mravi i muzika u stilu od Nirvane do Silvane. Inače, primetili smo da vrlo vole „novokomponovanu“ muziku vrlo sličnih, da ne kažem istih ritmova kao i kod nas. Takođe vole i spuštene prozore i glasnoću takvu da ti ispadaju oči na federe. Vidi se da smo sličnog mentaliteta.

Šetalište Halkida

Šetalište Halkida

Postoje u gradu još neke turističke atrakcije kao što je Crvena kuća, par crkvica ali da bih nastavila dalje i opisala sever preskačem ono što na mene nije ostavilo poseban dojam.

Od Halkide se krećemo sada prema banjskom naselju Edipsos, za koje smo dobili preporuke i pročitali baš pozitivne utiske. Iskreno, meni je veće oduševljenje bilo put do tamo nego sama banja. Put je apsolutno predivan! Prvo prolazimo kroz predgrađe Halkide i skoro se vozimo pored mora dobar deo puta pre susreta sa planinskim vencima. Penjete se polako prema borovim šumama i prate vas zvuci cvrčaka na sve strane. Pošto je put takav kakav je i ne dozvoljava jurcanje najpametnije što možete da uradite je da otvorite prozore, pustite neku finu tihu muziku i uživate u okruženju. Mirisi koji vas prate tokom penjanja kroz planinske vence u parku Katafigio Agrias Zois Dafnonta su fenomenalni i bilo bi šteta tuda samo projuriti. Put do banje od Halkide traje skoro 2 sata uz naše povremeno stajanje da snimimo ili fotografišemo prirodu. Ni sama ne znam koju bih fotografiju izdvojila da podelim sa vama.

Pogled sa vrha

Pogled sa vrha

Uživancija je stvarno imati privilegiju i voziti se kroz ovaj krajolik. Na drugoj strani posle spuštanja čekaju vas rodnije i zelenije poljane na kojima se može naći razno povrće, pa čak i kukuruz što smo sada prvi put videli na ostrvu. Tu su i ulični prodavci po principu tu mi je njiva a tu mi je tezga pa ste sigurni da kupujete sveže povrće. Ovde su predivne bundevice stigle za prodaju pa sam baš uživala razgledajući ih.

 

Bundevice

Bundevice

Pri kraju puta ka banji vrućina je još intezivnija jer smo izašli iz šumovitih predela i mene već malko hvata neka uspavanost ali posle 30 minuta eto nas, dobar deo puta od ovoga vozili smo uz more, što bliže što dalje pa smo našli i jednu simpatičnu zavučenu plažicu na koju smo kasnije u povratku i svratili i popili savršen kapućino sa ne tako savršenom cenom. Puštaju doduše Tonija Beneta, Frenk Sinatru i slično pa smo im cenu oprostili a i more je savršeno čisto. Ona se nalazi na potezu između Limnija i Roviesa, nema je među preporučenim plažama ali zato je ja od srca preporučujem još više, evo i jedne njene fotografije. Lako se pronalazi jer je pored samog puta i kada se polako vozi primeti se da ima dosta vozila na putu parkiranih okolo.

Predivna plažica

Predivna plažica

Elem, stigli smo i do hvaljenih lekovitih izvora. Na prvi pogled stvarno deluje nestvarno. Vruća voda, toliko vruća da vam je teško i da je pipnete u samom delu gde izvire, koja je pri tom slana i uliva se direktno u more. Tu je baš banjski objekat u koji možete ući da se kupate uz nadoknadu, doći na terapije i sl, ali nama to nije baš interesantno jer smo došli više iz radoznalosti nego da se natapamo ceo dan. Rekli su nam da nije preporučljivo biti na tom toplom delu duže od 15 minuta. Ok, prvo smo malo razgledali a zatim pokupili stvari i spustili se na plažu. Moj prvi utisak je da je toplo kao u paklu, poprilično skučeno i prljavo. Ne mislim na more već na samu plažu. Mi smo stigli oko 12 h, to jeste najtopliji deo dana, ali nije nam prvi put da u to doba negde dolazimo. Suncobran je jako teško namestiti jer je plaža samo površno peskovita dok je dubina kamen, a postavljenih suncobrana ima svega tri koja su naravno zauzeta. Istovarili smo se i u vodu, da se osvežimo pa onda da vidimo mi te tople vode. More je kristalno čisto, ima puno morskih ježeva i ulazak je malo problematičan ako ne nosite neku obuću jer ima dosta većeg kamenja koje je klizavo. Plaža je u to doba već puna. I da, ovde smo prvi put čuli naše turiste o kojima sad ne želim da pišem jer ću se iznervirati, ali ću već u nekom od kasnijih tekstova objasniti s čim smo se susreli kad su u pitanju turisti s našeg govornog područja, pri tom nisam od onih koji se prave da nisu iz Srbije kad odu na godišnji.

Termalni izvori Edipsos

Termalni izvori Edipsos

Ovde je lako plutati u vodi, ali čini mi se da nije baš najsrećniji izbor za porodicu zbog dece koja mogu lako da se udare, okliznu, nabodu na ježa, dosta je skučeno. Pošto smo se dobro rashladili krenuli smo da se ugrejemo na termalnim vodama. Molim vas ako idete izujte se i idite polako. Meni su rekli da je bolje obuti se jer je klizavo, ali tako je još lakše kliznuti. Tako sam opalila zadnjicu u neku rupu da mi je ostala masnica. Dakle, samo polako i bolje izuveni jer možete da osetite koji je kamen klizav. Što se tiče vode stvarno je kao što sam već rekla topla, primetila sam da neki ljudi sede baš u tim delovima gde izvire, nema šanse ja sam probala i previše je toplo. Mi smo se malo probrćkali na mestu gde se spaja sa morem i to je sasvim ok. Čini mi se da kad misle da je nešto lekovito ljudi su po malo čudni, misle sve će ih proći ako se budu smočili tokom jednog dana 5 sati.

Uglavnom došlo vreme da se izvadimo iz vode, sedeli smo na obali otprilike 10 minuta da malo dođemo sebi i otišli. Pošto je obala zagrađena šetalištem imate osećaj da nema daška vetra, previše je ljudi na jednom mestu i jednostavno je previše vruće. Verovatno je mnogo bolje ako idete u banjski objekat na više dana, ne znam. ostaje za neki drugi put.

U povratku smo osim one napred opisane plažice pronašli i jednu potpuno divlju, nad koju se naginju borovi i na kojoj vlada savršena tišina koja je bila raj za dušu i uši posle banje. Nalazi se na putu kod mesta Chronia i ako želite mir savršeno je mesto za bekstvo.

Divlja plaža

Divlja plaža

 

U povratku sam se trudila da upijem zvuke i mirise severa jer sam znala da neće biti dovoljno vremena da se obiđe baš svaki delić ostrva, jer je godišnji kratak a isplanirali smo još toliko toga.

Prelepa Evia drugo po veličini ostrvo u Grčkoj – južni i istočni deo

Južni i istočni deo ostrva spajam u jedan putopis jer se put u dobrom delu poklapa. Prvo bih krenula od grada Eretrija koji je nekih 10 kilometara udaljen od našeg položaja. Na samom ulasku u grad nalazi se Arheološki muzej koji na našu veliku žalost radi od 8 do 15 časova, što ne odgovara potrebama turista rekla bih, jer većinom ćete se truditi da po najvećem suncu budete ili u morskom ili u kućnom hladu, ali dobro to je neko njihovo pravilo i šta mi sad tu možemo. Njega nismo obišli jer smo većinom prolazili kroz grad posle ovog perioda. No međutim preko puta njega se nalaze iskopine amfiteatra, gimnazije i starog grada Eterije. Problem pri obilasku može činiti to što su amfiteatar i gimnazija zagrađeni i zaključani, no ako ne umirete od želje da sve pipnete sasvim lepo se mogu videti i iz daljine. Ovaj amfiteatar spada po broju sedišta u srednje, bio je stecište naroda iz okoline i broji oko 6.000 mesta za sedenje, svoj konačan oblik dobio je 300 godina pre nove ere i za mene je uvek fascinantno kad se suočim sa činjenicom da su ovakve građevine uspele da pretrpe sve te silne godine nemara. Istorija nas podseća koliko smo malecni u odnosu na sve ono pre nas i ono što će doći posle nas. Amfiteatar se nalazio pod zemljom a njegovo iskopavanje je započeto krajem 1891. godine, na žalost kao ni u slučaju tvrđave u Lefkandiju ni ovde nije u potpunosti isorišten kapacitet za privlačenje turista pa se samim tim i nedostatak novca ogleda u nezavršenom poslu.

Amfiteatar Eretrija

Amfiteatar Eretrija

Stari grad Eretrija bio je nekada vlada za sebe i borio se sa Halkidom u ratu koji je trajao 100 godina oko zemlje koja je u ovom delu plodna. Sastojao se od 4 velike kuće i debelih zidina, bio okružen rekom i bio na neki način zid ka daljem stanovništvu. Danas se uz pomoć tabli koje tu stoje za tumačenje može spojiti priča o tome kakav je to grad bio i koliki je njegov značaj bio.

Stari grad Eretrija

Stari grad Eretrija

Što se pogleda na gimnaziju tiče tu su mogućnosti za razgledanje najslabije jer je samo jednim delom iskopana, ostalo je još dosta posla ali postoji tabla na kojoj je lepo objašnjeno šta je bilo i kako je funkcionisalo. Generalni utisak je da lokacija nije dovoljno iskorišćena u smislu turizma i da se verovatno čekaju donacije ili drugi način finansiranja da se završi iskopavanje. Što se prioriteta obilaska tiče mislim da je šteta ne doći ovde i ne videti i ne osetiti bar delić istorije.

Grad Eretrija sam po sebi je još jedan simpatičan morski gradić u kom se može pronaći sveža jagnjetina sa ražnja, ako ste ljubitelj, lepo prošetati i osvežiti uz dok sa plažom na kojoj postoji travnati deo i teren za odbojku. Odavde takođe saobraća i feri prema Atini.

Na daljem putu ka jugu nailazimo na farme riba, kako to ovde zovu. Najprirodniji mogući način za uzgoj ribe jer se nalaze u samom mogu ( osim naravno onog prirodnog) i ima ih dosta duž južne obale.

Farme riba

Farme riba

Put sam po sebi je skroz u redu, većim delom prati obalu, miris mora i zvuk cvrčaka je uz vas. Grci voze kako voze pa je zato najpametnije držati četvoro očiju otvorene u svakom slučaju. Prolazimo kroz dva, tri veća sela na čijim ulicama se nalaze prodavnice sveže ribe i morskih plodova, kafići, pekare i ono što primećujem da u kafićima većinom sede stariji muškarci i bistre novine ili razgovaraju. Starije žene se mogu videti na putu do prodavnice ili oko kuće, mlađi su verovatno u poslu. Na ovom delu ostrva je osim ribarenja zastupljena još i poljoprivreda u vidu uzgajanja pšenice, povrća, lubenica u ogromnim količinama, grožđa ali ne i toliko maslina što me iskreno iznenađuje. Tu je još i uzgajanje koza i tek po negde koja krava. U ovo doba na prvi pogled deluje kao da sve gori ali kada se malo bolje obrati pažnja vide se mali povrtnjaci, baštice i voćnjaci koji u najvećem broju slučajeva imaju sistem za navodnjavanje kap po kap. Svako selo ima crkvu i školu, koliku toliku.

Na jednom delu puta se odvajamo za istočni deo i plažu po imenu Kalamos, sa koje sam snimak objavila na Facebook stranici Djurovski. Do plaže se stiže lako, označena je i na putokazima, detaljno objašnjenje smo pronašli i na raznim sajtovima. Odlika je čista voda, talasi, tri – četiri preslatke tavernice i ne mnogo ljudi. Postoje dva dela plaže od kojih je jedan više okrenut turistima a drugi lokalcima, negde sam pronašla da je to i jedna od poznatih nudističkih plaža ( nisam proveravala ). Zvuk koji će vas uspavati i milovati dok se izležavate na suncu su talasi koji ne prestaju da huče. Za malu decu kažu nije povoljna, mada uz roditeljski nadzor uverili smo se da deca uživaju. Peskovita je više nego šljunkovita i postoji dovoljan broj ležaljki za sve posetioce. Više nego lep način da uživate u danu.

Kalamos plaža

Kalamos plaža

Posle ove plaže poželeli smo da pronađemo mesto Seta za koje smo čuli da ima još jedan predivan amfiteatar ali se taj put pretvorio u uživanje prirodom i vožnju po visinama raznih planina po unutrašnjosti, dođosmo do Sete u kojoj čini mi se živi 10 stanovnika ali nismo uspeli da nađemo traženo. U svakom slučaju nije nam žao jer tim putem sigurno ne bi smo prošli u nekom drugom slučaju, a bilo bi šteta da nismo.

Put do Sete

Put do Sete

20160804_175214

Druga plaža koja se nalazi na samom jugu ostrva a za koju smatram da je neopravdano izostavljena iz svih preporuka nalazi se u mestu Karistos. Ovo je još jedna odlična plaža za odmor sa decom. Dugačka je prema slobodnoj proceni oko 2 km, peščana, jedno 50 metara u dubinu voda je najdublja 150 cm, fini pesak je na dnu i odlična je za klince da uživaju u morskim čarolijama. U vodi ima ribica raznih vrsta i veličina a pošto je tu i dok za brodove sa kog se može skakati u vodu sa jedne strane zadovoljstvima nikad kraja. Plaža je dovoljno široka da na njoj nema gužve i da imate dovoljno ličnog prostora. Nema baš puno prirodnog hlada ali ima dovoljno suncobrana i mesta za vaš suncobran tako da se ne osećate skučeno. Pošto nas je baš oduševila gledali smo smeštajne kapacitete i oni su u mali u ovom gradiću i popunjeni za sezonu do kraja.

Plaza u Karistosu

Plaza u Karistosu

Fotografija je sa telefona a telefon od mazalica zamućen pa se ne vidi baš u punom sjaju ali možete mi verovatni na reč predivna plaža.

Druga plaža za koju smo dobili preporuku a nalazi se u blizini je Marmari u istoimenom gradiću koji prethodi ovom. Prvobitni plan je bio da na Marmariju provedemo ceo dan a samo malo u Karistosu međutim skroz smo okrenuli priču kada smo videli Karistos. Marmari je više divlja plaža koja je bila bukvalno krcata ljudima. Možda je problem bio u tome što je bila nedelja ali nije nas ništa posebno oduševila. Gomila automobila od kojih nisi mogao da pronađeš parking, jako puno mladeži koja se čini poprilično nacvrcana, a u drugom delu preglasni stariji ljudi koji kao da su na izletu kod komšije Pere. Sve u svemu previše bučno za naš pojam odmora. Možda da smo koju godinu mlađi ili stariji… Plus izgled plaže ništa posebno naspram Karistosa, nismo je čak ni fotografisali.

Karistos plaža

Karistos plaža

Ono što je još ostalo da se kaže o putešestviju na ovu stranu ostrva je predivan put kojim se stiže do juga. Vetrenjače kojih ima na sve strane jer je vetar vrlo jak, sela na koja nailazite kao iz neke druge dimenzije gde je vreme stalo u potpunosti, predivne kozice koje su glavne u saobraćaju i ta neka nesvakidašnja lepota Grčkog ostrva. Evo i jednog kratkog videa koji je nastao na vrhu posle kog se kreće u spuštanje ka ovim napred opisanim mestima i moru. Tu se može čuti vetar i videti spoj kamena i mora, zelenog i žutog, a na žalost ne može se osetiti miris soli u vazduhu.

Prelepa Evia drugo po veličini ostrvo u Grčkoj – Lefkandi

Kada smo se odlučili da dođemo ove godine na  Eviju (Euboea) komentari koje smo čuli od malobrojnih ljudi koji su bili ovde su bili sve samo ne ohrabrujući, ali sve jedno nama je vodilja bilo to što možemo da odemo u Atinu na najlakši mogući način odavde. Malo smo pregledali plaže i činilo nam se dovoljno dobro da može fino da se letuje. Uobičajena rutina je da onog momenta kad odlučimo gde idemo pregledam sajtove koji pružaju informacije o mestima koje možemo videti, lokalnim restoranima itd… međutim ove godine neto posle našeg rezervisanja hotela menjala sam posao i pošto je to dovoljno zahtevno samo po sebi nisam želela da stvaram pritisak. Rešili smo istraživaćemo kad stignemo i nije ispalo kao loša ideja. Pre nego krenem da pišem o samom ostrvu moram dati par napomena vezanih za sam put to Grčke ako vam se slučajno desi da krenete 31. jula kao mi. Prvo:  kada putujete u sezoni trudite se da izbegnete dolazak na granicu u vreme pauze za ručak kod Grka. Neću da vam kažem da smo čekali na granici puna 2 sata ako ne i malo duže na temperaturi koja je prešla 40 stepeni u kolima, dokazi su ispod na fotografijama. Kada su jednom rešili da bi bilo dobro pustiti ljude da više ne crkavaju na toj vrućini vrlo brzo su nas rešavali, bez ikakve kotrole prtljaga valjda su shvatili da će ih neko izujedati ako ga samo malo zadrže. Najveći problem ,verujem,  bio je  ljudima sa malom decom kao i starijima, jer koliko god da ti radi klima nema nigde ni sene a o vodi, hrani da ne pričam. O našoj kulturi kao vozača uopšte ne želim da govorim, samo ću reći da smo se kao i uvek pokazali u „najboljem“  izdanju. Dakle, gledajte da od 2 do 3 h ne prelazite granicu. Što se tiče samog puta po Srbiji i Makedoniji primetila sam da se trude da poprave stvar, još ima dosta rupa, loše označenih deonica ali valjda jednom bude i taj naš autoput sređen a i makedonski. Gužve su velike i skoro svako stajanje na OMV pumpama (zbog kafe i toaleta) je prošlo sa dužim zadržavanjem. Vozite pažljivo zbog gužve i onih koji voze po 30 sati bez stajanja. Posle Niša situacija se popravlja u smislu gužve, većina ih se isključi prema Bugarskoj. Ako ikako možete pre putovanja nabavite onaj aparatić za plaćanje putarine automatski znatno olakšava vožnju (ENC)  i rešavate se čekanja na naplatnim rampama. Što se tiče same Makedonije i plaćanja putarina nekad im je putarina od 2 eura 60 denara a nekad 80, kad se preračunate nije neka značajna ušteda ali je bolje plaćati u denarima ako ste u mogućnosti.

Red na granici

Red na granici

Temperatura u kolima

Temperatura u kolima

Putovanje kroz Grčku podrazumeva u našem slučaju autoputeve, za koje kako smo došli do zaključka nemamo pojma šta smo platili. Kod njih je takva situacija da malo, malo,  eto ti naplatne rampe, ovde 2 eura, tamo 3 i tako mi dođosmo do cifre od 27 eura putarine od prelaska granice do dolaska na ostrvo. Šta si platio, da li deo koji ćeš tek da pređeš ili onaj koji si prešao pojma nemaš. Obzirom da smo posle granice pravili dužu pauzu da popijemo kafu, presvučemo garderobu, malo se osvežimo u hladu i da smo toliko čekali na ostvo stižemo noću i ne uspevamo baš da vidimo bog zna šta, ali bitno je da smo stigli zdravi i pravi.

Sutra ujutru razgledamo da vidimo gde smo to, kakvo nam je mesto i plaža. Za sve ove dane koliko smo tu potvrđuje nam se da smo izabrali dobru tačku za dalje razgledanje kao i dobro mesto za biti. Lefkandi ( Lefkanti ) kako im se gde svidi tako piše, je pravo turističko mestašce, sa odličnom  plažom i turistima većinom iz Grčke. Ima par dobrih taverni i kafića, malo šetalište, prodavnice i pekare, onoliko koliko vam je neophodno za svakodnevne aktivnosti. Nema napadnih klubova sa celonoćnim tandrkanjem muzike ( što bi za nas da smo koju godinu mlađi bio problem 🙂 ), nema prodavaca što vas saleću na šetalištu, nema te neke napadnosti na koju smo navikli kada su letovališta u pitanju. Puno je porodica i starijih ljudi ali ima i mladih, taman dovoljno da bude za svakog ponešto takav je koncept i samog gradića.  Svi su više nego pričljivi, engleski im je malo slabija strana ali nama to dozvoljava da se izolujemo. Plaža je od sitnog kamena i peska, voda je čista sa malo talasa i dosta morske trave u dubini. Deo ograničen za plivanje je dovoljno daleko i za one koji baš vole da plivaju. Plaža ima plavu zastavicu što znači tuševe, toalet itd. Nije gužva jer se ljudi smenjuju konstantno, oni sa decom i stariji idu u ranijim časovima, oni drugi kasnije i uvek se može naći mesto. Postoje delovi sa ležaljkama i bez njih. Ležaljke su vlasništvo kafića i njihova cena je ono što ćete iz kafića popiti. Kapućino je 2,5 eura ( ne fredo već normalan ) i sasvim je zadovoljavajućeg kvaliteta.Uz obalu je drvored tako da pored hlada od suncobrana tu je i prirodni hlad. Plivanje, ronjanje, sunčanje i odmaranje. To je baš to što smo i tražili, i to smo i radili prva dva tri dana.

Plaza Lefkandi

Plaza Lefkandi

Što se smeštaja tiče sudbinu smo kao i mnogo puta pre poverili Booking.com i nismo se pokajali. Nema prevelikih iznenađenja u smislu kvaliteta smeštaja i laganja od strane agencija, zamazivanja očiju i ostalih ne baš privlačnih stvari. Vidiš, pregledaš komentare ljudi, kojih je više nego dovoljno da zaključiš da li ti odgovara i uživaš, ne lupaš glavu šta si dobio za novac koji si dao.

U samom mestu postoje dve stvari koje bi trebalo obići a to su Venecijanske kule i stari zamak, na žalost nisu očigledno imali dovoljno sredstava da ih malo „utegnu“ i prikazuju kao turističku atrakciju ali svakako možete stići i do jednog i do drugog nekim prevoznim sredstvom.

Zamak sa predivnim pogledom

Zamak sa predivnim pogledom

Na žalost nismo baš uspeli da saznamo mnogo o samom zamku ali pogled koji se pruža na krajolik je fenomenalan i samo zbog toga se vredi popeti ako niste baš zainteresovani za istoriju. Vidi se ne samo gradić već i dobar deo mora i regije. Obujte patike a ne kao ja papuče pa svaki čas gledam gde ću glavu slomiti jer je kamenje klizavo i neravno.  Gore nije toplo jer stalno duvaju vetrovi i još jednom kažem predivno je! Put je malo čudan, imate utisak na pojedinim mestima kao da idete kroz nečije dvorište ali to je ovde normalno, tako da samo nastavite sa penjanjem. Mi smo put do zamka pronašli tako što smo otprilike uboli na navigaciji gde nam se činilo da je najpribližnije i potrefili smo. Postoji čak i parking lepo asfaltiran, verujem da lokalci dolaze ovamo često, ako ništa drugo a ono da uživaju u zalasku sunca.

Venecijanske kule

Venecijanske kule

Ove dve lepotice je mnogo lakše naći i one se u stvari nalaze u selu Vasiliko, ali pošto su Vasiliko i Lefkandi nekako kao jedna celina otuda ih stavljam u isti koš. Visoke su 17 m, nalaze se na brdu tako da se sa svih strana vide i na žalost zazidani su im ulazi iz bezbednosnih razloga pa im se možete diviti samo spolja. U blizini je su i dve crkve, jedna mala i starija, okrečena u tipično grčki belo da ti se glava usija od beline i jedna veća novija Naos Agiou u kojoj se edovno održavaju liturgije i koja se nalazi u podnožju brda, pa ako ste ljubitelji možete i to posetiti. Na ovom brdašcetu se vrlo često dešavaju i svadbe i druge proslave a zalazak sunca je nešto što se rečima opisati ne može, već jednostavno mora doživeti.

Zalazak sunca

Zalazak sunca

Zalazak sunca Evia Vasiliki

Zalazak sunca Evia Vasiliki

Mislila sam da sve o Eviji stavim u jedan blog post ali shvatam sad da ipak neće moći tako, pa se ovde za sada rastajemo.

Punjene tikvice na Djurovski način

Mislim da nema osobe koja po kuhinji ne voli da čačka a da ne zna napraviti punjene tikvice, bar na jedan način. I nema letnjeg menija bez njih. Baš zato evo recepta kako se kod nas prave.

Za jednu turu potrebno je :

  • 350 grama na krupnije mlevene junetine
  • 1 velika glavica crnog luka
  • 1 mala kašika soli
  • 1/2 male kašike bibera
  • 1 mala kafena šolja pirinča
  • 6 mladih tikvica srednje veličine
  • crveni paradajz za zatvaranje
  • 2 dcl paradajz soka

Za zapršku:

  • 2 – 3 čena belog luka
  • 1 kašika ulja po želji
  • na vrh noža aleve paprike
  • malo brašna

(tura = veliki lonac da može da se poređa u njega bar 6 po 1/2 tikvica)

Punjene tikvice

Punjene tikvice

Način pripreme:

tikvice oljuštim tanko, presečem na pola otprilike i izdubim malom kašikom ne skroz, mora ostati donji deo koji će držati sve tokom kuvanja . Ako nisu „ostarile“ iskoristim i to što sam izdubila, ako jesu i ima naznaka semene lože onda to bacim. U šerpu za dinstanje naseckam crni luk, izdubljeni deo tikvice, sipam malo ulja i vode i stavim da se dinsta 10tak minuta. Posle tog vremena dodam mleveno meso, so i biber i dinstam još nekih 10 minuta uz povremeno mešanje i dodavanje vode ako je potrebno da ne zagori. U međuvremenu pirinač operem u jednoj vodi, ocedim i zatim dodam smesi. Poenta je da on pokupi svu vodu koju pusti meso i ostali sastojci. Za to je potrebno još nekih 10 minuta, uz mešanje pošto kada se doda riža mogućnost da zagori je veća. Sve ukupno priprema pre punjenja traje 30 minuta. Tikvice pažljivo da ne puknu napunim i poređam u šerpu. Paradajz operem i isečem na deblje kolutove i njim začepim svaku tikvicu. Obično mi bude dovoljno jedan veći paradajz. Sipam vode toliko da ogreznu tikvice, ne treba previše vode, dovoljno je sipati  da 8/10 tikvice bude prekriveno. Na srednjoj vatri kuvati 30-40 minuta, pred kraj ovog vremena dodati paradajz sok. Napraviti standardnu crvenu zapršku sa belim lukom, dodati je tikvicama i ostaviti još 5 minuta da se kuvaju.

To je to, ako želite da uz njih poslužite pire krompir, napravite gušću zapršku sa više brašna.

Javite mi vaše recepte za tikvice sa zadovoljstvom ću ih ispobati, baš se radujem 🙂

Uživajte i prijatno!

Slatko ljuta pileća krilca

Znam, leto je i mrzi vas da kuvate i da se uopšte približavate šporetu. I verujem vam 100 % da je tako jer je i kod mene. Sve zaobilazim kuhinju u širokom luku, pa se onda zaletim jedan dan i navalim kao poludela da spremam. Znam da ako se skuvam jedan dan ne moram naredna bar tri.

Nego, da se vratim receptu. Po malo je povukao od onog stanja potroši sve iz frižidera. I sa polica. I iz kuhinje.

Za 2 osobe potrebno je :

  • 6 pilećih celih krilca
  • 2 – 3 dcl belog vina
  • 2 lovorova lista
  • 5 zrna crnog bibera i isto toliko šarenog (zeleni, crveni, beli)
  • 1 supena kašika soja sosa
  • 1/2 kašičice tucane ljute paprike
  • na vrh noža vasabija
  • 1/2 kašičice morske soli
  • 1 supena kašika maslinovog ulja
  • 1 kašika meda po želji.
Slatko ljuta pileća krilca

Slatko ljuta pileća krilca

 

Način pripreme:

meso zaseći na dva, tri mesta tako da može upiti sokove iz paca. Sve sastojke pomešati u dubokoj činiji koja može da se poklopi, mešati malo dok se ne rastopi so i ne sjedine sastojci. Meso rasporediti tako da je svako parče podjednako u pacu. Poklopiti i ostaviti preko noći u frižideru da stoji. Može se pripremiti i ujutru pa ostaviti u frižideru do uveče, bitno je da odstoji barem 4 sata.  Tepsiju obložiti papirom za pečenje i peći u rerni na 180 stepeni oko 30 minuta. Proverite da li je meso krenulo da se odvaja od kosti ako jeste pečeno je meso. Zavisi od jačine rerne ako je potrebno možete produžiti pečenje još 10tak minuta. Kožica ima tamnu boju, ali je predivnog ukusa i bude baš meko kad se ispeče. Ukus je neobičan jer se prepliće ljutina i slatkoća. Kod nas je doveo do toga da se krilca češće i slađe jedu.

Uživajte i prijatno!

Juneća džigerica sa lukom

Verujem da svaka kuća ima neki svoj recept za spremanje iznutrica a pogotovo džigerice. Naš način je vrlo jednostavan, toliko da je to bilo jedno od prvih jela koje sam savladala kao klinka. I iskreno jedno od mojih omiljenih jednostavnih jela. Ono što je jako bitno za spremanje džigerice je da imate dobrog mesara koji zna da je iseče tanko i da vam dojavi kad je stigla sveža.

Za 4 osobe potrebno je :

  •  500 g sveže juneće džigerice što je moguće sa manje žilica
  • 2 velika crna luka
  • 3 čena belog luka
  • svinjska mast za pečenje ( može i ulje po želji)
  • 1/2 l svežeg kravljeg mleka
  • so po ukusu
  • pšenično belo brašno
Juneća džigerica sa lukom

Juneća džigerica sa lukom

Način pripreme:

noć pre pravljenja ili recimo rano ujutru potopiti džigericu u sveže mleko. Ne morate se brinuti oko toga da li se ocedila krv, nema veze. Obično koristim staklenu ili keramičku činiju ali može i plastična. Možete slobodno poklopiti i ostaviti u frižider preko noći ili ujutru pre nego krenete na posao. Bitno je da odstoji u mleku barem 4-5 časova. Nekad je potopim i noć pre, pa spremam tek kad se vratim s posla. Sa dužim stojanjem dobija se mekoća, ali nemojte ni preterivati da mleko ne bi prokislo. Ocedimo džigericu od mleka, par minuta nek stoji u cediljki. Brašno stavimo na ravan tanjir tako da u njega možemo valjati parčad, a u tiganj stavimo mast na srednjoj vatri da se topi. Zašto mast? Uvek, ali baš uvek mi bude lepša džigerica kad je spremam na masti, mekša i ukusnija. Ako niste ljubitelj može i ulje ali je bitno da temperatura ne bude na usijanju već na sredini, da bude dovoljno toplo za pečenje ali ne kao za prženje. Parče po parče uvaljamo u brašno i pečemo u zavisnosti od debljine parčadi ( od 3-10 minuta ako je deblje parče). Bitno je ne okretati je previše da je ne mrcvarimo, znamo da je gotova kad ne curi krv više prilikom pečenja. Često ljudi greše pa čekaju da se baš ispeče sa spoljne strane ali onda postane kao kamen tvrda. Pripremite tanjir na koji ćete vaditi gotovu parčad i tek kad izvadite posolite dok je još jako vruća. To je mala tajna, nikad je ne solimo pre ili tokom pečenja, uvek odmah posle da se so može rastopiti. Mnogo se lepše peče ovako, ne cvrči toliko i ne prska. Crni luk očistimo i isečemo na listove malo deblje, oko 5 mm. Kada izvadimo svu džigericu iz tiganja stavimo luk samo na 2 minuta da uhvati šmek i malo se zapeče i zatim ga izvadimo. Ja nekako volim da ga odvojim od džigerice pa svako može da se posluži ako voli (zato se i ne vidi na fotografiji ).  Beli luk sitno naseckamo i pospemo po džigerici. Mast od pečenja možete ostaviti kao moču za pire od krompira koji je kod nas najčešći dodatak uz ove lepote. Znam da nije baš najzdravije, al šta ću kad volim.

Uživajte i prijatno!

Šarena salata

Moram da jedem više povrća, moram da jedem više povrća, ali stvarno moram da jedem više povrća. Ovo je moja uobičajena mantra kad dođe proleće jer sam inače po prirodi, što bi ljudi rekli, mesožder. Mi smo odrasli uz majku kod koje nije bilo probiranja i naučeni smo da jedemo svu hranu, makar nam se uopšte ne sviđala. Tako sam muke mučila s boranijom, al o tome ću neki drugi put. Elem, od kako nisam pod majčinom jurisdikcijom stalno se podsećam da treba da jedemo što više povrća. Tako, vrlo često samo napravim na brzinu neko meso i uz njega ovu i slične salate.

Za 2 osobe potrebno je:

  • 2 srednje kelerabe
  • 2 – 3 srednja sveža krastavca
  • 2 sveže šargarepe
  • 5 zelenih maslina bez koštice
  • 1 čene belog mladog luka
  • 1/2 kašičice provansalskog začina ( mešavina majčine dušice, nane, bosiljka, origana) može se naći u svim malo većim marketima
  • 1 kašičica morske soli

Za dresing je potrebno sledeće:

  • 1 ravna kašičica običnog senfa
  • 1 supena kašika balzamiko sirća
  • 1/2 supene kašike maslinovog ulja
  • 2 u vrh pune kašike kisele pavlake.

 

 

Šarena salata

Šarena salata

Način pripreme:

kelerabu oljuštiti poput krompira, oprati i iseckati na kocke, staviti u veću činiju za salatu. Isto uraditi sa šargarepom i krastavcem, s tim što njih možete seći i na kolutiće. Beli luk oljuštiti i iseckati na što je moguće sitnije kockice ili ga jednostavno izgnječiti, dodati povrću. Masline ocediti da se ne prenosi sok u kom se čuvaju jer zna da bude dosta slan, a ne treba nam dodatne soli u salati, pa isto iseći na manje kocke ili kolutiće. Dodati začin i so i sve izmešati. Napraviti dresing od navedenih sastojaka i to prvo zamutiti sirće i senf, zatim dodati ulje i na kraju pavlaku. Dobro izmešati sastojke da se sjedini masa. Pomešati sa povrćem i ostaviti bar pola sata u frižideru da se ohladi. Možete servirati uz meso, a može i biti obrok salata samo sa hlebom.

Prijatno i uživajte!

Pogačice sa starim crnogorskim sirom

Recept je po ideji Ane i njenog sajta Hrono kuhinja. 

Već sam rekla da sam za rođendan dobila njen kuvar i vrlo često ga koristim, jer mi je lako da pratim recepte i radim po njima. Često zamenim ono što nemam sličnim sastojcima, pa su tako nastale i ove pogačice.

Prvo da objasnim kakav je to crnogorski sir. Kravlji, stari sir, koji se prilikom slaganja stavlja u sudove ( kantice) u tanjim listovima debljine 2-5 cm i stiska kamenom na vrhu da se iscedi sva voda. Slaže se svakog dana pa tako kad ga sečete kao da imate tortu ispred sebe. Mora biti dobro slan. Jedan deo mog detinjstva sam provela jureći koze po obroncima crnogorskih planina na severu, blizu Lima i Andrijevice i obožavam sve mlečne proizvode bilo koje životinje koji dolaze iz tog kraja. Budem srećna kao malo dete kad neko od rodbine ide tamo i kad sam u prilici da poručim nešto mlečno da se donese.Elem, evo recepta!

Za 20 pogačica debljine prsta potrebno je:

  • 210 grama raženog intergralnog brašna
  • 40 g ječmenog brašna
  • 150 g svinjske masti
  • 150 grama sira
  • 1 ravna mala kašika morske soli
  • 1 žumance za mazanje
  • kim za posipanje
Pogačice sa crnogorskim sirom

Pogačice sa crnogorskim sirom

Način pripreme:

u dublju činiju brašno i so, dodajte sir koji ste prethodno izmrvili što je sitnije moguće. Naravno, ako nemate baš ovaj sir može feta ili bilo koji drugi stari sir. Zatim dodajete masti rukom mesite da se što je više moguće sjedini. Smesa je malo čudna pod rukom, kao pesak ali ne brinite sve je u redu. Mesite nekih 10 minuta najviše jer će posle toga mast krenuti da se topi i biće sve teže za mešenje. Razvijte na radnu površinu providnu samolepljivu foliju, jedno parče 20 x 20 cm. Za tu foliju prebacijte testo koje ćete formirati u okruglicu što je bolje moguće. Dobro upakujte loptu, stavite je u zamrzivač na 10 minuta a u međuvremenu pripremite radnu površinu za dalji rad. Očistite je i obrišite suvom krpom da se testo ne bi lepilo, pospite sa malo raženog brašna da bi se lakše razvlačilo. Trebaće vam ona tepsija crna široka koja dolazi uz šporet, moja je 30 cm dužine. Prekrijte je papirom za pečenje. Testo sada izvadite i razvijajte oklagijom na debljinu prsta. Videćete da se testo malo cepka i diže ali slobodno samo popravite rukom. Ne mora biti idealno ravno. Možete vaditi modlama, a ja sam za ovu svrhu iskoristila čašu za vodu. Umočite je u brašno i vadite krugove, ono što preostane testa spojite, rastanjite i opet izvadite krugove dok sve  ne potrošite. Položite krugove na papir za pečenje, ostavite da odstoje bar 10 minuta pre pečenja.Premažite ih razmućenim žumancem i pospite kimom.  Rernu zagrejte na temperaturu od 220 ° C. Pecite ih 10-15 minuta ne duže od toga. Ne brinite ne treba vam prašak za pecivo niti bilo kakva sredstva za dizanje testa. Odličnog su ukusa a što duže stoje sve su lepše. Ujutru uz kiselo mleko ili kao grickalice u toku dana, znam da će vam se dopasti kao i meni.

Uživajte i prijatno!

Prolećna tepsija

Ne znam kako bih drugačije nazvala ovo jelo, nastalo je kao nadahnuće da potrošim sve što mi je ostalo po frižideru od povrća, u vreme kada tikvice i plavi patlidžan vladaju.

Za 4 osobe potrebno je:

  • 2 srednje ili jedna velika mlada tikica
  • 1 veliki plavi patlidžan
  • 3 čena mladog belog luka
  • 2 mlada crna luka cela
  • 1 sveža žuta paprika babura
  • 200 g belog ćurećeg mesa
  • 2 srednja sveža paradajza
  • parmezan po ukusu
  • 2-3 listića svežeg bosiljka
  • so, biber, suvi peršunov list
  • 1 kockica slanog putera
  • 2 belanca
Prolećna tepsija

Prolećna tepsija

 

Način pripreme:

meso iseći na kockice pa propržiti u dubljem tiganju na maslacu jedno 10 minuta na jačoj vatri tako da porumeni. Ne treba se opterećivati da kockice budu jednake baš u milimetar, bitno je da su približne zbog pečenja. Patlidžan oljuštiti iseći na kockice, kao i tikivice zatim sve posoliti i ostaviti da pusti vodu. Crni i beli luk oprati, kod crnog luka i peraja, iseckati na listiće i dodati mesu, poklopiti da pusti sok uz povremenu proveru i mešanje, da ne bi zagorelo nekih 5 minuta. U to dodati i kockice patlidžana i tikvica, kao i papriku koja može biti u kockicama ili reznacima po vašem ukusu. Ostaviti još 5 minuta da se prokrča. Najbolje je kad kraj radite u keramičkom pekaču ali može poslužiti i tepsija. Rarnu zagrejete na 200 º C. Podmažete pekač sa malo maslinovog ulja od komine masline prepručite smesu iz tiganja, zatim  umutite bealnca u koja dodate seckani bosiljak, parmezan, biber i mrvicu maslinovog ulja. Belanca prelijete preko cele smese, zatim preko stavite još kriške paradajza koje isečete na debljinu od oko 5 mm i stavite bez poklapanja još 30 min da se zapeče u rernu. Najlepše je kad se jede toplo, uz zelenu salatu. Ako baš volite sireve, kao mi, možete još preko paradajza narendati malo trapista.

Uživajte i prijatno!

Estragon rolnice

Dizana testa su nešto što baš volim i da pravim i da jedem. Recept sam dobila od svekrve, a ona od rođake i nikad nije pravila. Mene je privukao estragon, nije uobičajen u našoj kuhinji i  želela sam  da odmah ispobam o čemu se tu zapravo radi. Ispala je puna tepsija, ona koju je svako od nas dobio prilikom kupovine šporeta.

Potrebno je za koru :

  • 750 g brašna za dizana testa T-500
  • 30 g svežeg kvasca
  • 3 dcl mleka
  • 120 g kristal šećera
  • 3 žumanca
  • kora od 1 celog limuna
  • 1/2 kašičice kuhinjske soli

Za fil :

  • 150 g neslanog maslaca
  • 3 cela jaja,
  • 3 belanca
  • 150 grama kristal šećera
  • 2,5 dcl kisele pavlake
  • 1 kafena kašičica cimeta
  • estragon 2-3 šake sitno naseckan

Estragon rolnice

 

Način pripreme:

Kvasac izmrviti u manju posudu, može i veća kafena šolja, dodati dve supene kašike tople vode, mrvu šećera i jednu kašiku brašna, razmutiti i ostaviti na toplo mesto da se podigne. Maslac izvaditi van frižidera i za koru i za nadev jedno sat vremena pre pripreme. U međuvremenu brašno, žumanca, mleko, so i šećer zamešati u dubokoj i većoj činiji. Obratite pažnju da se koristi 750 grama brašna plus ostali sastojci tako da će biti baš dosta testa. Kada se kvasac podigao dodati ga smesi i rukom prvo dobro zamešati u činiji da se dobije glatka smesa. Maslac iseći na listiće i dodavati malo po malo tokom mešenja da bi smo ga ravnomerno uneli u teksturu testa. Kada dobijemo okruglicu, ne mora biti savršena, samo da je moguće izvaditi smesu van činije stavimo malo brašna na radnu površinu i rukom još izradimo testo da bude skroz glatko. Vratimo u činiju, pokrijemo čistom pamučnom krpom i ostavimo da nadođe. U međuvremenu možemo krenuti sa izradom fila. Prvo dobro operemo estragon i iseckamo ga što je sitnije moguće. Ostavimo ga po strani a zatim umutimo od 6 belanaca čvrst sneg sa šećerom. U posebnu činiju zamutimo žumance, otopljen maslac i pavlaku. Dodamo tome belanca, malo po malo. Masa za fil biće po malo tečna i tako i treba da bude.

Estragon rolnice

Masu za rolnice razvijemo oklagijom na debljinu od 3-5 mm, što je ravnomernije moguće. Kašikom premažemo u tankom sloju fil, zatim pospemo estragonom preko cele površine. Zavijemo polagano kao kiflu testo, uzmemo jako oštar nož i sečemo na debljinu 1 cm. Tepsiju dobro podmažemo suncokretovim uljem i ređamo rolnice. Kada smo isekli svo testo i napunili tepsiju ostavimo još 10 minuta da malo nadođu rolnice. Nema potrebe da ih nabijate jednu do druge tokom slaganja, možete ostaviti malo prostora između. Prelijte ih ostatkom fila ravnomerno, malo izbuškajte po negde da upiju fil i stavite da se peku u već zagrejanu rernu na 180 stepeni oko sat vremena. Proveravajte s vremena na vreme, kada postanu rumene i izgleda kao na fotografiji gore gotove su. Izvadite iz rerne i možete i tople poslužiti.

Karakteristika estragona je da je dosta jak, imate osećaj kao da vas osvežava dok ga jedete, pa daje interesantan kontrast šećeru kog ima dosta u ovom kolaču.  Baš mi se dopao i verujem da će ući u redovan repertoar na našoj trpezi.Detaljnije objašnjenje za slaganje rolnica možete naći i u ovom receptu.

 

Juneći čamčić sa povrćem

Kad dođe sezona tikica ja poludim načisto, ali baš. Mrgud ne voli ni da ih vidi na slici pa se onda dovijam na koje načine da ih spremim a da baš ne upadne u oko da su tu. Inače uvek oko povrća vlada natezanje zato je moja veština „podmetanja“ vremenom prerasla u akrobacije.

Za dvoje potrebno je:

  • 250 g mlevene junetne krupnije mlevene
  • 2 veće tikivice
  • 1 veliki svež paradajz
  • 1 dcl sok od paradajza
  • 1 veliki praziluk ceo
  • malo rafinisanog ulja masline
  • so, biber, origano po ukusu

Čamčić sa junetinom

Način pripreme:

ulje staviti u šerpu za dinstanje i prazliku koji smo dobro oprali i naseckali na sitne listiće. Posoliti i dinstati oko 15 minuta uz mešanje, zatim dodati svež paradajz koji smo oprali i iseckali na kockice. Nema potrebe čistiti ga od kore. Dinstati još 5-7 minuta da paradajz pusti sokove a kora omekne.Tivice očistiti od kore, narendati na krupno rende i ostaviti sa strane. Sud prikazan na fotografiji je veličine 30 cm dužina dna, 17 cm širine i 7 cm dubine i ima izgled čamčića pa je tako ovo jelo i dobilo naziv.

Juneći čamčić

Namažemo dno suda sa malo maslinovog ulja i pokrijemo rendanim tikvicama debljine 1-2 cm. Sipamo pola mesa, pa tikivice, zatim meso i završimo tikvicama. Ubacimo u rernu na 180 stepeni otprilike 20 minuta da se krčka. Ne brinite ako ima dosta tečnosti to će se vremenom ukuvati. Posle 20 minuta dodamo sok paradajza i origano po ukusu, ja stavim jedan prstohvat i vratimo da se krčka još 15 minuta. Uz ovo jelo po vašoj želji može se služiti pire krompir ili barena riža.

Prijatno!

 

Beskvasna pogača od spelte

Još od pre godinu- dve počela sam da pravim beskvasan hleb i toliko smo se već navikli na njega da uopšte ne kupujemo onaj industrijski proizveden. Volim različite kombinacije brašna a jedna od omiljenih mi je kombinacija speltinog brašna i raženog integralnog. Ova pogača je kombinacija baš njih. Mere su na šolju u koju stane 150 g brašna, onu od kafe srednje veličine, poput crvenih koje su se dobijale uz kafu.

Potrebno je :

  • 2 u vrh pune šolje speltinog integralnog brašna
  • 1 u vrh puna šolja raženog integralnog brašna
  • sok od pola limuna
  • 1 ravna kašičica sode bikarbone
  • 1,5 šolja gazirane mineralne vode
  • 1 velika supena kašika maslinovog ulja
  • 1 u vrh puna kašičica morske krupne soli
  • nepečena golica i suncokret za posipanje

Lepinja od spelte

Način pripreme:

brašna sipati u dublji sud za mešenje, malo ih promešati da se sjedine, dodati so, ulje,1 šolju vode. Za mešenje ovakvih stvari koristim spatulu jer se na nju najmanje lepi smesa. Dobro mešati, može i malo bržim pokretima da se sjedini sve. Ostatak vode dodavati po malo da bi se lakše zamesilo testo. Kada dobijete okruglicu od testa, pokrijte ga čistom krpom i ostavite na tamnom mestu barem 1 sat. Može to biti i duži period, ali karakteristika spelte je da nije toliko žedna kao ostala integralna brašna pa je i jedan sat sasvim dovoljan. Posle ovog vremena uzmite mikser i nastavke za testo, uključite na najmanju brzinu i dodajite po malo sode bikarbone uz konstantno mešanje.

Pogača od spelte

Ako se desi situacija da se soda dobro ne umeša u testo dolazi do toga da se neće ravnomerno podići, dobićete „crne“ mrlje na testu tokom pečenja. Kada dodamo svu sodu, uz mešanje dodajemo i sok limuna. Kada se sve sjedinilo testo položimo u plitku tepsiju koju smo prethodno obložili papirom za pečenje. Uzmemo semenke i utapkamo ih rukama u pogaču i malo protreskamo levo desno da se smanji debiljna i dobije oblik.Pokrijemo folijom tepsiju i stavimo u zagrejanu rernu na 200 stepeni C tako pokrivenu sat vremena. Foliju skidamo u momentu kada se već preko cele pogače uhvati tanka kora. Kada otkrijemo pogaču pečemo još 20 minuta. Izvadimo iz rerne i tako vrelu uvijemo u čistu krpu. Posle par minuta spremna je za jelo. Maslac i pogača su savršena kombinacija.

Prijatno!

 

Ćureći ražnjići sa grejpfrutom

Ideja za ovakvu kombinaciju došla je iz gledanja previše kuvarskih emisija, mogu slobodno reći.  Kad se zadubite u suštinu kuvanja, shvatite da je dosta toga mašta i hrabrost, osećaj za kombinovanje namirnica. Tako je nastalo i ovo jelo.

Za dve osobe potrebno je:

  • 400 g ćurećih prsa, mogu biti i malo prošarana masnoćom
  • 1 srednji crveni grejpfrut
  • morska so po ukusu
  • 10 većih listića svežeg bosiljka
  • 10 većih listića sveže nane
  • 1 dcl devičanskog maslinovog ulja
  • na vrh kašike ljute paprike

Ćureći ražnjići

Način pripreme:

ćureće meso iseći na kocke, ne moraju biti previše pravilnog oblika, to nije bitno za ukus a ni za pečenje, tako da se ne treba oko toga opterećivati. Nanu i bosiljak iseći nožem krupnije. U dublju činiju staviti so, maslinovo ulje, nanu i bosiljak koje malo još u rukama stisnete da puste sokove, ljutu papriku. Što se paprike tiče možete staviti svežu ili alevu, ja sam dobila iz Mađarske zelenu ljutu suvu koje nema kod nas, ali poslužiće i bilo kakva koju možete naći kod nas. Stavićemo još i sok grejpa, ali prvo ćemo uraditi sledeće: oljuštimo grejp tako da skinemo što je moguće više i onog belog dela koji štiti sočni deo, zovem ga koža. Onda uzmete manji oštar nož i isečete kriške na takav način da između ostane malo mesa. Možete to raditi iznad činije u kojoj ste pomešali sve napred navedeno, tako da tokom ovog dela sok koji curi bude u njoj. Kada izvadite sve kriške ostatak dobro stisnete da iscuri sok i pridruži se marinadi. Kožu koja je ostala bacite, a marinadu promešate da se sve sjedini. Meso stavite u marinadu, pokrijete providnom folijom činiju i stavite na 3 sata u frižider. Može to biti i više sati, samo da ne bude manje zbog sokova koje meso treba da upije.Kriške grejpa isto ostavite za to vreme u frižideru. Posle ovog vremena izvadite meso, još malo ga promešate, možete i prstima. Uzmete ražnjiće i ređate parče mesa, pa grejp i tako redom. Možete i dva parčeta mesa pa grejp, bitno je da na svakom ražnjiću bude grejp. Sad, pošto u stanu nemam roštilj ja umesto njega koristim pekač, vi možete koristiti i roštilj tiganj. Bitno je da se ne peče na masnoći. Meso će pečenjem pustiti sok, kao i grejp koji se zadržava u pekaču i daje dovoljno tečnosti za pečenje. Nemojte čistit meso od nane ili bosiljka ako se zalepi tokom mariniranja za njega, neće mu ništa smetati. To izgleda ovako

Ćureći ražnjići

Pečete otprilike oko 5 minuta na jednoj strani pa okrenete na drugu stranu, takođe 5 minuta. Ovo vreme je pod uslovom da stavite na zagrejan pekač – tiganj, na najjaču temperaturu. U slučaju da vam se čini da treba još da se peče okrećite više puta u kraćim razmacima da se ne bi previše ispeklo. Uz ražnjiće će biti dovoljno kao prilog da poslužite zelenu salatu sa rukolom u većoj količini. Prvi put kada sam ovo pravila sama sam sebe podsetila na razne kuvare sa TV-a koji pri degustiranju učine ono famozno Mmmmmmmm. Ukus je nešto između slatkastog i gorkog, sa osećajem svežine negde u pozadini zbog bilja i paprike.

Ćureći ražnjići

Ako želite tokom jela možete slobodno jesti i grejp zajedno sa mesom, jer je odlična kombinacija. Jedino što još mogu da vam kažem je ne oklevajte, uživajte!

Prijatno!

Truoglovi sa šampinjonima

Odlična zanimacija za goste, zgodno za predjelo a ujedno jednostavno za pravljenje.

Potrebno :

  • 1 pakovanje gotovih kora od heljde, oko 500 g
  • 400 g svežih šampinjona
  • 150 g suve slanine
  • 3 cela mlada crna luka
  • biber po ukusu
  • maslinovo ulje za dinstanje
  • slani maslac po listić za svaki trougao

Trouglovi sa šampinjonima

Način pripreme:

šampinjone obrisati od zemlje suvom krpom, iseći na listiće cele bez odvajanja drške. Crni luk oprati dobro, iseći na kolutiće, beli deo i pera. Staviti u šerpu sa malo maslinovog ulja da se prodinsta oko 10 minuta. Slaninu iseckati na kockice i dodati pečurkama minut, dva pred kraj dinstanja. U međuvremenu kore otvoriti i razviti tako da možemo uzimati listove. Na čistu radnu površinu položiti jednu koru, saviti je na pola dužinom, kao na fotografiji ispod.

Trouglovi sa šampinjonima

Nadev od šampinjona staviti na koru kao na fotografiji. Stavljala sam otprilike 2 supene kašike po kori. Vi možete i više ako želite da vam bude bogatiji trougao.

Trouglovi sa šampinjonima

Sada krećemo sa sklapanjem trougla. Nema veze ako ste sa nadevom prebacili i malo soka koji se stvorio tokom dinstanja, mogu reći i da je poželjno.Da bi ste dobili trougao koji će zadržati nadev pratite fotografije.

Trouglovi sa šampinjonimaTrouglovi sa šampinjonimaTrouglovi sa šampinjonimaTrouglovi sa šampinjonimaTrouglovi sa šampinjonima

Kada savijemo sve kore u trouglove, podmažemo tepsiju maslacem, rernu zagrejemo na 180 stepeni C, poslažemo trouglove i na svaki pre pečenja položimo list maslaca i stavimo da se peče. Posle 15 minuta proverite kakve su boje trouglovi, ako su blago branonkasti pri kraju su pečenja. Sve zavisi od jačine vaše rerne, ali otprilike 20 – 25 minuta najviše i gotovi su. Ako želite da budu manjih dimenzija, pre početka slaganja preklopite koru na na pola, premažite sa malo vode i ulja koje ste izmešali u činiji, pa opet na pola. Budu manji ali meni se ne dopada to što testo bude deblje i manje hrskavo.

Prijatno!

 

Musaka od plavog patlidžana

Za četiri osobe potrebno je:

  • jedan veći plavi patlidžan
  • dve srednje mlade tikvice
  • 300 g mlevene junetine
  • 2 mlada crna luka
  • 2 čena belog luka
  • 2 jaja
  • 2 dcl mleka
  • parmezan po ukusu
  • jedna supena kašika maslinovog ulja od komine masline
  • na vrh noža suvog bosiljka
  • morska so, biber po ukusu

musaka od plavog patlidžana

Način pripreme:

plavi patlidžan dobro oprati, odseći kapicu i dno i iseći na kriške debljine 3-4 mm. Posoliti i ostaviti sa strane na tanjiru da puste vodu. Ne treba preterivati sa solju jer ćemo je dodavati i u ostale delove jela. Tikvice oljuštiti što je moguće tanje. Ja za to koristim spravicu za ljuštenje šargarepe, da mi ne bi puno otišlo mesa bespotrebno. Izrendati ih na najšire rupe, zatim blago posoliti i ostaviti da odstoje koji minut i puste vodu. U međuvremenu iseckati mladi crni luk , beli deo i pera na bez preterenog sitnjenja. Staviti u dublju šerpu sa pola kašike maslinovog ulja crni luk da se dinsta 2-3 minuta uz mešanje, zatim dodati junetinu. Posoliti, pobiberiti i dinstati još 10 minuta.

Musaka od plavog patlidžana

Pri kraju dinstanja iseći beli luk na tanke listiće i dodati . Vatrostalnu činiju podmazati maslinovim uljem. Koristila sam vatrostalnu sledećih dimenzija: širina 21 cm, dužina 31 cm, visina 7 cm. Ocediti patlidžan i tikvice. Ređati prvo plavi patlidžan, pa meso, tikvice. Završiti tikivcama. Rernu zagrejati na 200 stepeni C, staviti da se peče 30 minuta, bez poklapanja. Umutiti jaja, dodati mleko i preliti preko musake. Posuti parmezanom i vratiti u rernu još 10 minuta. Služiti toplo.

Prijatno!

Pileći bataci u pivu

Za ovo jelo nema potrebe praviti bilo kakav uvod. Ukus je odličan, pogodno je za pravljenje kad vam dolazi gomila ljudi jer će biti dovoljno hrane za sve, a možete napraviti i više različitih vrsta priloga i salata, tako da sigurno neće niko ostati gladan.

Za jednu pripremu potrebno je:

  • 6 pilećih bataka sa karabatkom
  • 1 limenka svetlog piva 0,33 l
  • so, biber po ukusu
  • šumski med 3 velike supene kašike
  • suvi bosiljak dve male kašičice
  • 1 supena kašika maslinovog ulja od komine masline

Pileći bataci u pivu

Način pripreme:

meso dobro oprati, ostaviti na papirni ubrus da se ocedi. Vrhom oštrog noža izbockati sa svih strana tako da upije začine i sokove tokom pečenja. Pomešati so, biber i bosiljak i utrljati u meso, koliko god je moguće. Ja sam koristila tepsiju đuvečaru zbog piva. Podmažemo je vrlo tanko maslinovim uljem, poređamo batake tako da je kožica okrenuta ka gore. Med koji smo prethodno odvojili u neku staklenu činiju kašikom mešamo tako da postane ređi, bržim pokretima. Karakteristika šumskog meda je njegova gustina, a da bi nam se lepo razlio preko mesa treba ga malo „omekšati“ . Kašikom prelijemo po svakom komadu mesa med, što je moguće ravnomernije, zatim prelijemo meso pivom. Rernu zagrejemo na 200ºC i stavimo da se peče dok ne omekša ( oko 15-20 minuta) a zatim pojačamo rernu na 220 stepeni još nekih 5 minuta da se zapeče. Kada izvadimo iz rerne izvadimo batake da se prohlade, odvojimo oštrim nožem batak od karabataka i poslužimo uz prilog.

Na fotografiji se kao prilog nalaze mladi krompiri pečeni na masti. Vaš izbor može biti bareno povrće ili neka lepa salata, kao npr. ova.

Prijatno!

Pizza sa podlogom od spelte

Kao što verovatno već znate za rođendan sam dobila kuvare, gomilu njih i iskreno se radujem svakom. Između ostalog tu je bio i Hrono kuhinja Ane Ćubele, u kom se nalazi ova podloga za picu. Isprobala sam je, samo mrvu povećala količine i želim da vam je prenesem jer smatram da se brzo pravi, lako i divnog je ukusa. Pizzu sam pravila u tepsiji dimenzija: širina 32 cm, dužina 37 cm, dubina 3,5 cm. Količina sastojaka koju ću navesti dovoljna je da se napravi kora za ovu tepsiju, što je u našem slučaju dovoljno pizze za dvoje.

Potrebno je za koru :

  • 160 g speltinog integralnog brašna,
  • 40 g raženog integralnog brašna
  • 2 velike supene kašike maslinovog devičanskog ulja
  • 1 mala kašika morske soli
  • 120 ml gazirane mineralne vode
  • 2 ravne male kašike praška za pecivo
  • po originalnom receptu ide i propržen susam 15 g ali ja nisam stavljala.

Pizza spelta podloga

Potrebno je za nadev sa fotografije:

  • 4-5 zelenih maslina punjenih paprikom
  • 200 g pileće salame
  • 300 g domaće kobasice
  • 4 režnja domaće suve slanine
  • paradajz pelat za premazivanje kore
  • crnogorski kravlji sir mladi 200 g
  • sveža rukola po ukusu

Pizza sa podlogom od spelte

Način pripreme:

odmeriti oba brašna i pomešati u dubljem plastičnom sudu. Dodati maslinovo ulje, prašak za pecivo, so pa sve izmešati da se sjedini. Vodu dodati uz mešanje varjačom sve dok se ne jedini smesa. Biće dosta mekanija od one koju pravite sa standardnim belim brašnom, ali ne birnite samo pratite količine koje su navedene u receptu. Dobro izmešajte testo još dok je u činiji. Obzirom da će biti dosta teško razviti ga na drvenoj radnoj površini a da vam se ne kida pri prebacivanju u tepsiju uradite sledeće: isecite papir za pečenje prema veličini tepsije i položite ga na radnu površinu. Na njega istresite testo i oblikujte loptu. Ako imate pomoć da vam neko pridrži papir samo dok ne krenete da ravlačite testo super, ako ne jednom rukom prdržite papir a drugom oklagijom pređite par puta samo dok testo ne prione za papir. Posle toga razvijte oklagijom testo što je moguće tanje, pa ga samo prebacite sa sve papirom u tepsiju. Meni je dosta dugačka oklagija, pa mi je lakše napolju da ga razvijam, ali ako imate neku kraću oklagiju može vam biti još lakše ako odmah razvlačite podlogu direktno u tepsiji. Zagrejte rernu na 180 stepeni i stavite testo na 7 minuta u rernu bez nadeva. Dok je podloga tamo, pripremite nadev. Posle 7 minuta podlogu premažemo paradajz pelatom, ja imam domaći u kom se već nalazi origano, list peršuna a vi možete dodati ove začine pri pravljenju pizze. Možete biti baš maštoviti, ja sam stavila napred navedene sastojke i to sledećim redom: slanina, kobasica, salama, masline sve iseckano. Sve ovo stavite na podlogu i vratite je u rernu na 10 minuta na 200 stepeni. Stavimo sir, koji smo rukom izlomili ili jednostavno samo stavite gusto manja parčad sira, pa vratimo još 5 minuta u rernu. Pre samog služenja pospemo iseckanom rukolom koju smo prethodno dobro oprali. Uz pizzu savršeno ide kiselo mleko kao prilog.

Uživajte i prijatno!

 

Lovački lonac

Inspiraciju za ovo jelo sam našla na internetu, po raznim foodblogovima postoje varijacije na ovu temu. Morala sam da isprobam i vidim da li vredi te muke. Ispalo je da vredi. Odličan način da nahranite porodicu mesom a da im pri tome „uvalite“ i nešto povrća.

Za pun lonac potrebno je :

  • 4 veće svinjske kremenadle
  • 2 crvene veće paprike babure
  • 1 veći praziluk
  • 3 glavice crnog luka
  • 3 čena belog luka
  • 2 srednje tikvice
  • 2 lovorova lista
  • 2 dcl belog vina
  • 1,5 supene kašike svinjske masti
  • so, mleveni crni biber po ukusu
  • 1 mala kašičica mlevene slatke paprike
  • 3 supene kašike brašna (ja sam koristila speltino)
  • 4 šake pirinča dugo zrno

Lovački lonac

Fotografija prikazuje kako izgleda lonac u fazi kada je priprema pri kraju.

Način pripreme:

u dublju šerpu ili lonac zagrejemo mast, ne na previše jakoj vatri. Ako vam je kao meni na šporetu jačina od 1 do 6, podesite na četvorku i sačekajte da se otopi mast.Kotlete ne solite pre pečenja. Samo ih uvaljajte u brašno sa obe strane i i stavite da se ispeku na naglo sa obe strane po 2-3 minuta.Tako sva 4 komada, izvadite ih sa strane na tanjir a u mast koja je ostala na isecite crni luk i praziluk na rezance i stavite da se dinsta. Kad postane kao providan luk dodajte papriku,tikvice i beli luk koje ste prethodno isekli na kockice. Dinstajte još nekih 10 minuta pa zatim vratite kotlete nazad, probajte da ih poklopite povrćem koje se nalazi već u šerpi, posolite, pobiberite, dodajte slatku mlevenu papriku, dva lista lovora, belo vino i 2 dcl mlake vode, poklopite šerpu i smanjite jačinu za još pola, u mom slučaju na 2 i ostavite da se krčka još 30 minuta. Ako želite da vam meso bude čvršće krčkajte ga kraće, meni se dopada da se može skroz razdvojiti od kost i da bude onako baš meko.

Lovački lonacLovački lonac

Pirinač obariti tako što na 4 šake pirinča stavite 8 dcl vode, jednu supenu kašiku maslinovog ulja od komine masline i jednu malu kašiku ravnu morske soli. Mešate s vremena na vreme da se pirinač ne zalepi za dno,kuvajte oko 15 minuta i ocedite. Ostavite sa strane da se prohladi i služite uz topao lovački lonac. Uživajte!

Čamčići od plavog patlidžana

Ja iskreno obožavam plavi patlidžan, da li u musaki,na roštilju, u nekoj čorbici, ma skroz sve jedno! Ovo jelo volim iznad svega, pogotovo leti, zbog mirisa koji ga okružuju.

Potrebno je za 2 osobe:

  • 2 veća plava patlidžana
  • 250 g mlevene junetine
  • maslinovo ulje od komine masline
  • 1 glavica crnog luka
  • 3 čena belog luka
  • morska so, mleveni crni biber po ukusu
  • 4 kašike starog kajmaka
  • zeleni deo jednog praziluka srednje veličine
  • svež bosiljak (5 većih listića)

Čamčići od patlidžana

Način pripreme:

patlidžan dobro operemo, presečemo na pola i izdubimo velikom kašikom tako da ostane otprilike 1/2 cm debljine. Posolimo i ostavimo sa strane da pusti onu vodicu koja sa sobom nosi gorčinu. Sredinu koju smo izvadili isečemo na manje kockice, stavimo u dublju šerpu. Tome dodamo crni luk i praziluk koji smo prethodno već očistili i iseckali na manje kocke. Dodamo 1/2 kašike maslinovog ulja, tri kašike tople vode i stavimo da se dinsta, kad se crni luk ucakli, tj. dobije onu providnost dodamo mlevenu junetinu i dinstamo još nekih 15 minuta.Pri kraju dinstanja dodamo sitno iseckan beli luk. U međuvremenu je ostatak patlidžana pustio vodu koju ocedimo, poprskamo sa malo maslinovog ulja čamčiće i stavimo ih u rernu zagrejanu na 180 stepeni 10tak minuta da se omeknu. U junetinu dodamo iseckani bosiljak, biber, so ako je potrebno.

Čamčići od patlidžana

Obratite pažnju na to da smo već dosta posolili čamčiće pa nemojte preterati sa soljenjem junetine jer ćemo joj kasnije dodati i kajmak. Kada se junetina izdinstala napunimo čamčiće patlidžana i vratimo u rernu na 180 stepeni još 25 minuta. Zavisi od vaše rerne, da li će biti i pre gotovo, pa je bolje proviriti koji put. U principu pošto je meso već dinstano ne treba još puno vremena. Izvadimo iz rerne i preko svakog čamčića stavimo po jednu kašiku kajmaka i vratimo na još 5 minuta u rernu. Izvaditi i poslužiti još tople.

Prijatno!

Kelj čorba sa junetinom

Kod kelja je karakteristično to da ga ili volite ili ne, ima jak ukusu, malko kao da gorči i jednostavno mnogi ljudi ga ne vole. Ja sam vremenom naučila da ga pravim u različitim varijantama a pre neki dan sam dobila sugestiju za ovako neki recept, koji sam malo prilagodila svom ukusu.

Za 4 osobe potrebno je:

  • 300 grama malo masnije junetine
  • 1 srednja glavica kelja
  • 2 dcl paradajz soka
  • 2 manje glavice crnog luka
  • 1 praziluk srednje veličine
  • 2 čena belog luka
  • paradajz sok
  • suvi list peršuna
  • pavlaka po ukusu
  • kašičica morske soli
  • kašičica mlevene slatke paprike
  • mleveni crni biber po ukusu
  • 4 supene kašike kisele pavlake

Kelj čorba

Način pripreme:

crni luk i praziluk očistiti, oprati i iseckati na kockice. Junetinu koju smo prethodno iseckali na kockice veličine 1 cm x 1 cm i luk staviti u šerpu srednje dubine, moja je 15 cm, dodati 2 dcl mlake vode, so i dinstanti oko pola sata na srednjoj temperaturi. Ako ste uzeli junetinu koja je posnija, dodajte i jednu veliku kašiku svinjske masti ( ili druge po izboru) jer kupusnice vole masnoću. Baš zato se trudim da uzmem masniju junetinu za ovo i slična jela. Kelj iseći na trake, ne mora previše sitno jer se vremenom tokom kuvanja razloži, pa se ne morate mučiti sa seckanjem. Oprati ga dobro, možete i u cediljki tako je lakše i dodati posle pola sata junetini koja je sada već omekšala. Dok se junetina dinsta promešati s vremena na vreme i obratiti pažnju da ne ostane bez vode. Dodavati samo toplu vodu tokom dinstanja, nikako hladnu jer od hladne vode se meso „skameni“ kao i povrće. Kada dodamo kelj, dodamo tople vode tako da bude otprilike pola od ukupne količine u šerpi. Ne treba skroz da pokrije kelj jer će on kuvanjem otpustiti vodu i onda ćete dobiti previše vode, a treba dodati još i sok paradajza.Šerpu poklopimo i krčkamo na srednjoj vatri još 45 minuta. S vremena na vreme promešajte i proverite da bi vam se jednako kuvalo sve. Posle 45 minuta dodati paradajz sok, biber, slatku papriku i sitno iseckan beli luk. Što je sitnije moguće. Beli luk dodajem jer volim njegov ukus a izbegavam da zapržavam jela. Ako vam ne smeta možete i zapržiti crvenom zaprškom (ulje, brašno, beli luk, crvena paprika). Krčkati jelo još 15 minuta i gotovo je.

Kelj čorba

Pre jela dodam u svaki tanjir punu kašiku kisele pavlaka i pospem suvim peršunovim listom. Jedan zdrav obrok koji čisti organizam, a pri tom je i ukusan. Prijatno!

Šlag torta

Jako jednostavna za pravljenje a jako ukusna, mekana, važdušasta.

Za koru se mogu koristiti kupovni keksi ili patišpanj.Ja sam pravila patišpanj, tako da je za koru potrebno:

  • 5 kokošijih celih jaja
  • 3 supene kašike brašna
  • 5 supenih kašika kristal šećera
  • 1 prašak za pecivo
  • 2 supene kašike mlevenih oraha

Za ostale delove torte je potrebno:

  • 450 g šlaga
  • 9 supenih kašika kristal šećera
  • 200 g mlevenih oraha
  • 200 g čokoladnih napolitanki
  • 200 g mlevenog keksa

Prema originalnom receptu ide 15 kašika šećera ali meni je to delovalo previše pa sam smanjila dozu i bilo je odlično.

Šlag torta

Način pripreme:

patišpanj pipremamo tako što prvo odvojimo belance od žumanca, te belanca dobro ulupamo u sneg. Dodamo kristal šećer, još mutimo najvećom brzinom, pa zatim dodamo žumanca. I dalje mutimo da se sjedini smesa. Zatim dodamo orahe i brašno i mešamo bez uključivanja miksera dok ne dobijemo masu koja je svuda jednaka. Što brže pokrete koristimo to je bolje. Zagrejemo rernu na 220 stepeni, tepsiju obložimo papirom za pečenje da bi nam bilo lakše da izvadimo koru i ravnomerno rasporedimo masu. Ja sam pekla u plitkoj tepsiji dimenzija: širina 32 cm, dužina 37 cm, dubina 3,5 cm. Pečemo na 180 stepeni dok ne porumeni i ne odvoji se od papira. Izvadimo koru iz tepsije i položimo je na tacnu. Najbolje je ako imate zvono pošto će torta morati u frižider ako planirate da traje duže od jednog dana.

Dok se kora hladi pravite redom filove.Prvi fil :150 grama šlaga mutimo sa 375 ml  vode i 3 kašike šećera.Kad se dobije čvrsta masa dodati mlevene orahe. Drugi fil : 150 grama šlaga, 375 ml vode i 3 kašike šećera ulupamo. Dodamo 200 g čokoladnih napolitanki koje smo prethodno usitnili oklarijom lupajući po njima ili meni draži način, stavimo ih u secka i sameljemo. Treći fil : 150 g šlaga, 375 ml vode i 3 kašike šećera ulupamo pa tome dodamo mleveni keks i mešamo da se sjedini masa. Kojim redom ćete filovati zavisi isključivo od vas. Trudite se da koliko je moguće jednako rasporedite filove da bi dobili što ravniju tortu. Ako želite možete je ukrasiti čokoladom ili još jednim belim šlagom od gore. Ja sam iskoristila čokoladni toping za ovu priliku. Ostavite je u frižideru da se stegne par sati i poslužite.

Šlag torta

Izgleda odlično, zar ne? I ukus je super, verujte na reč dok ne isprobate a onda mi javite šta mislite.

Prijatno!

Brancin sa prelivom od bosiljka

Nisam baš neki preteran ljubitelj ribe, više volim konkretnija mesa. Moja baka koja je inače kuvarica po zanimanju nikad u svojoj kući nije spremala ribu, prosto je ne voli ni miris ni ukus. Izgleda da sam povukla na nju, a ako već moram da biram uvek ću se pre odlučiti za morsku, pa je tako i ovaj put. Interesantno je to, moram priznat da su u poslednje vreme recepti sa ribom sve češći valjda baš zato što istražujem šta je to što mi se dopada dovoljno da bih je spremila uopšte. Ideja za ovaj recept je potekla od ljubavi prema svežem bosiljku i nekog recepta iz restorana.

Za jednu osobu koja voli ribu potrebno je:

  • jedan brancin oko 400 grama očišćen
  • 10 listova svežeg bosiljka
  • morska so
  • maslinovo ulje za preliv
  • ulje od komine masline za pečenje
  • tiganj-roštilj ili kućni roštilj
  • tri čena domaćeg belog luka
  • crvena paprika, praziluk i šargarepa za dodatak
  • limun

Način pripreme:

jedna od najbitnijih stvari je da riba bude jako dobro očišćena, tako da i ako je kupite očišćenu proverite da li je sve izvađeno. Iskreno, ja je uvek kupujem očišćenu jer ne mogu da je čistim, bude mi žao. I zamolim da mi odseku glavu ili dam Mrgudu da on to uradi. Ribu operemo, osušimo papirnim ubrusom i dobro utrljamo solju i rafinisanim maslinovim uljem. Ostavimo tako nekih pola sata da krene da upija so i pečemo bez dodavanja masnoća na tiganju ili roštilju nekih 20 minuta na srednjoj vatri. Moj trik je da dobro ugrejem tiganj pre pečenja a zatim kad stavim ribu smanjim na srednju temperaturu i ne okrećem previše ribu, možda sve ukupno dva puta, maksimalno tri da se ne bi raspala. Gotova je kad kožica dobije boju kao na fotografiji ispod a meso krene da se odvaja od kostiju.

brancin sa prelivom od bosiljka

Malo posolim kad je gotova preko kožice i ostavim da se prohladi. Kažu da riba ne može da se presoli i stvarno mi se to još nije desilo.

Kad je dovoljno topla da mogu rukom da je uhvatim razdvojim sredinu tako da glavna kost ostane sama,u većini slučajeva nije moguće baš sve sitne koskice izvući ali se potrudim što više. Zatim odvojim meso i kožicu ne koristim uopšte za jelo.

Preliv pravim na sledeći način: što je moguće sitnije iseckam beli luk i svež bosiljak, ako imate avan na raspolaganju možete i u njemu izmrviti prvo luk a zatim i bosiljak. Bitno je da puste sokove oboje. Zatim dodam maslinovo ulje ne prerađeno, trunku morske soli i sok limuna. Za ovu količinu luka i bosiljka dovoljno je pola limuna. Izmešam sve da se sjedini i ostavim jedno 15 minuta da stoji, taman dok napravim prilog.

prelivo od bosiljka

O ovom prilogu sam već pisala u receptu za losos. Ovde sam još samo dodala pola praziluka srednje veličine dobro opranog i iseckanog na trake jer daje neki specijalan šmek.

Pre posluženja na tanjir položim prilog, očišćenu ribu i pospem prelivom po ukusu. Verujte kombinacija je fantastična!

brancin sa prelivom od bosiljka

Hleb od sušenog paradajza i sremuša

Jedno vreme pre godinu i po dana, otprilike prestali smo skroz da jedemo bele hlebove, osim kada smo negde u gostima i od tada ja se igram sa različitim vrstama brašna i dodataka. Ovaj hleb je nastao baš tako, inspiraciju sam pronašla u kuvaru za Hrono ishranu ali sam ga malo izmenila.

Potrebno je:

  • 1 svež kvasac
  • 300 grama raženog brašna
  • 300 grama speltinog brašna
  • 5 komada sušenog paradajza
  • 100 grama plavog sira
  • 2 ravne kašičice morske soli
  • 2 kašike maslinovog ulja
  • 10 komada sremuša
  • 500 ml kisele vode

Način pripreme:

kvasac stavimo da nadođe standardnom procedurom ali sa speltinim brašnom, dodamo ga brašnima koje smo već izmešali. Mešamo većom kašikom ili varjačom. Dodamo zatim maslinovo ulje, so i kiselu vodu. Iseckamo plavi sir na kockice, sremuš operemo i isečemo što je sitnije moguće. Sušeni paradajz izvadimo iz tegle da se malo ocedi zatim isečemo na trake ili kockice. Sve ovo dodamo smesi i dobro promešamo. Ostavimo na toplo mesto da hleb nadođe.

Hleb sa sušenim paradajzom i sremušom

U principu sve ovo se može praviti i sa praškom za pecivo ako ste na Hrono i bez plavog sira. Meni sir daje neki poseban šmek, zato ga stavljam. Rernu zagrejati na 240 stepeni, pa smanjiti na 210 kada stavite hleb da se peče. Možete u tepsiju staviti papir za pečenje, ali je meni lepši ukus kad podmažem dno i strane uljem od komine masline i preko pospem malo speltinog brašna da se ne lepi. Masu za hleb istresete u tepsiju, ja koristim đuvečaru dimenzija 34 cm dužina, širina 24 cm, dubina 5 cm. Poravnate gornji deo kašikom ili spatulom i pokrijete alu folijom i pečete nekih sat vremena tako. Otkrijete i pečete još 20 minuta . Najbolje je proveriti čačkalicom da li je pečen u zavisnosti od jačine vaše rerne. Još vruć hleb uvijete u čistu krpu i ostavite ga tako da stoji. Tako čuvan hleb može trajati i do dva tri dana.

Prijatno!

Mozaik torta

Pošto me rerna nešto izdaje ovih dana a pre neki dan bejaše moj 33. rođendan, te smo se spremali za drage nam goste trebala mi je neka lepa torta. U maminim receptima sam izbauljala ovu jer se ne peče. Pravila sam je prvi put, pa ću vam ujedno napisati i na šta treba posebno obratiti pažnju tokom pravljenja, da bi lepše izgledala.

Potrebni sastojci su sledeći:

  • 200 g kokosovog brašna
  • 100 g mlevenog keksa
  • 100 g seckanih smokava
  • 100 g suvog grožđa
  • 100 g kristal šećera
  • 1 kašika pekmeza od šljiva ili drugog po izboru
  • 1 kafena šoljica mleka
  • 1 vanil šećer
  • 1 kašika neslanog putera
  • kora od jednog limuna
  • rum po ukusu
  • cimet po ukusu
  • dva pudinga od čokolade
  • dva pudinga od karamele
  • 16 kašika kristal šećer za puding
  • 2 l mleka

Mozaik torta

Način pripreme;

pomešati sastojke sledećim redosledom, prvo kokos, mleveni keks, šećer, mleko, rum, cimet, kora od jednog limuna izrendana na najsitnije rende, vanilin šećer. Ovo sve zamesiti tako da se smesa sjedini, pa zatim dodati  puter koji je bio na sobnoj temperaturi oko 10 minuta, pekmez i mleko. Opet mešati smesu dok se ne sjedini pa dodati seckane suve smokve koje ne morate da seckate na jako sitne komadiće. Smesa pre daljeg rada treba da izgleda kao na fotografiji gore. Kore se sastoje od kuglica koje treba praviti što je moguće sitnije. Ja sam tu napravila grešku i kad sam videla koliko ima smese mislila sam da će ih biti previše pa sam pravila krupnije, što mi je kasnije otežalo sečenje torte. Što budu sitnije kuglice to će torta biti dekorativnija i lakša za sečenje. Ja sam za ovu dozu koristila duboku šerpu dimenzije: širina dna 19 cm, dubina 9 cm, širina gornjeg dela 25 cm. Moja je teflonska pa nisam morala da se brinem o tome da li će se lepiti ali obzirom da se puding stavlja kao fil, mislim da može bilo koja za koju znate da će se odlepiti.

Mozaik torta

Ono što je bitno je da morate napraviti kuglice, pa zatim kuvati jedan puding, pa drugi. Moraju biti topli zbog prelivanja. Kao što se vidi na fotografiji ne mora se popuniti svaki delić šerpe jer će između ući puding i sjediniti kuglice. Po mojoj proceni treba da budu bar upola manje nego moje na fotografiji. Puding kuvamo na standardan način, 1 l mleka  odmerite, zatim 100 ml mleka odvadite i u njemu rastvorite 2 kesice pudinga od karamele (isti je postupak i za čokoladu) a ostalih 900 ml stavite da se greje ali ne da provri već da bude dovoljno vruće za kuvanje i u njega stavite 8 kašika kristal šećera. Kada se mleko dovoljno ugrejalo dodate smesu sa pudingom, koju je bitno da mešate od momenta kako ste je rastvorili,da bi pri sipanju bila tečna. Mleko sklonite sa ringle kada dodajete puding smesu i mešate svo vreme dok se ne sjedini. Vratite na toplu ringlu još 2 minuta da se zgusne. Vodite računa da puding bude u takvom stanju da se lako sipa. Prelijete pudingom prvi red kuglica, pa na to ređate drugi red. Na fotografiji se vidi nešto različitih kuglica u odnosu na ostale, one su nastale kad sam shvatila da ih neće biti dovoljno da pokriju celu površinu. Još jednom ponavljam, što je moguće manje ih pravite.

Mozaik torta

Isti postupak kuvanja pudinga ponovite i sa čokoladom i prelijete preko drugog reda. Ja sam kao specijalni dodatak stavila i nešto crne čokolade sa pistaćima koju sam isekla kuhinjskim nožem koliko sam sitno mogla. Izgleda ovako.

Mozaik torta

Mozaik torta

Ostavimo šerpu dok se ne ohladi napolju a zatim pokrijemo alu folijom i ostavimo u frižideru da se stegne. Ja sam ostavila preko noći. Najbolje je uzeti ravnu tacnu kojom poklopimo šeru i okrenemo tortu. Možemo je ukrasiti po želji šlagom ili slatkom pavlakom.Svo vreme dok se ne pojede je treba držati u frižideru da se ne bi rasćoćala.

Mozaik torta

Ovo je fotografija zadnjeg parčeta koje je ostalo, htela sam da vam pokažem kako izgledaju kuglice kad se iseče i zašto bi trebalo da su manje.

A evo i tortice kad sam je u potpunosti završila i ukrasila. Moram priznati da sam posebno ponosna na ukrašavanje, znam da nije mnogo ali ja sam baš slaba u tome i tek učim.

Mozaik torta

Prijatno!

 

 

 

 

 

 

 

Voćna torta sa višnjama

Recept za ovu tortu sam preuzela od koleginice sa posla  zato što može da se napravi za čas oka, klinci je obožavaju, može se praviti od različitih vrsta voća, mada je meni najlepša sa višnjama. Verujem da će se dopasti vašim mališanima jer je lagana i osvežavajuća.

Za tortu je potrebno:

  • 2 velike kutije piškota
  • 150 grama šlaga
  • 4 čaše pavlake od 180 g
  • 1 kesica goveđeg želatina
  • 1 kg višanja ili drugog voća po izboru
  • voda
  • 15 supenih kašika šećera
  • alu folija za oblaganje šerpe
  • čokolada po želji za ukrašavnje ili šlag

Način pripreme:

Višnje ili drugo voće mogu se koristiti i zamrznute, u svakom slučaju je potrebno očistiti višnje od koštice i ostaviti ih preko noći ili nekih par sati da se dobro ocedi sok iz njih koji ćemo kasnije koristiti. Ja sam pravila ovu dozu u šerpi dubine 14 cm i širine 24 cm i taman mi je bilo dovoljno sastojaka. Uzmemo alu foliju i obložimo šerpu tako da svaki njen deo bude prekriven da nam ne bi curio fil , kao na fotografiji ispod.

Kolač sa višnjama

Prvo umutimo fil za tortu na sledeći način:

150 grama šlaga i 1 dcl hladne vode umutimo mikserom tako da bude čvrst sneg , zatim dodamo 15 kašika šećera pa opet malo mutimo da se sjedini šećer sa šlagom i na kraju 4 pavlake. Mutimo dok ne postane jedinstvena masa. Zatim ostavimo sa strane da malo odstoji dok ne pripremimo želatin.

18 kašika vode stavimo u manju šerpu da se zagreje ali ne da provri već da voda bude vruća , tako da se prst može na sekund staviti u vodu. U dublju činijicu zamutimo 5 kašika ledene vode i želatin, tako da se ne naprave grudvice. Najbolje je brzo mešati. Prelijemo razmućeni želatin preko vruće vode koju smo sklonili sa ringle. Dobro izmešamo da se sjedini i vratimo na šporet da se malo još zagreje ali ne da provri. Ako provri želatin gubi svoje sposobnosti zgušnjavanja zato treba biti oprezan. Odmah potom sjedinimo sa već umućenom smesom i mikserom dobro izmešamo.

Piškote izvadimo iz kutije i umačemo u sok koji smo dobili od ceđenja voća, ovde treba paziti da ne držite predugo piškotu u soku jer će se previše natopiti. Najbolje je uzeti dublji tanjir i u njega sipati po malo soka i samo umočiti jednu stranu, odmah okrenuti i drugu stranu piškote i ređati u šerpu. Ja sam prvo rešavala dno torte, tako što sam ređala  cele piškote da se napravi dno a ono što ne ostane ispunjeno polomila sam par piškota pa ispunila rupice. Zatim sam oko šerpe ređala da se napravi stranica torte tako što je više moguće približim piškote jednu drugoj. Ostaće vam od cele dve kutije možda 4-5 komada piškoti, kad završite sa pravljenjem cele torte.

Kada smo potpuno obložili šerpu uzmemo otprilike 1/3 fila i rasporedimo u šerpu kašikom što je moguće bolje da se popuni. Zatim polovinu višanja rasporedimo, pa opet fil, višnje i na kraju fil.

Kolač višnje

Kada smo potrošili sav fil i višnje pokrijemo piškotama vrh torte na isti način kao i kad smo pravili dno. Pokrijemo folijom tortu i ostavimo da prenoći u frižideru ili da odsoji najmanje 4 sata da bi želatin uradio svoje a i da bi piškote upile sočnost fila.

Kolač višnje

Ja sam pri ovom pravljenju stavila sve višnje u jedan red, što vam ne preporučujem, bolje je ipak kad idu u dva reda jer njihova težina prepolovi tortu. Ovako kad ih rasporedite u 3 reda one će dati dozu kiselosti i lepo rasporediti ukus. Prvi put sam radila tako ali nisam tad fotografisala.

Kolač višnja

Pre služenja tortu prevrnuti i ukrasiti po želji. Ako želite da je obložite šlagom na ovu meru biće vam potrebno 150 g šlaga. Možete ukrasiti i topljenom čokoladom, čokoladnim mrvicama, topingom ili već nečim drugim po vašem izboru.

Uživajte i prijatno!

 

Začinjeni pileći bataci

Ovaj recept je moja filozofija za ljude koji nisu u mogućnost da danas pripremaju ručak za danas a vole da pojedu dobro parče pečenog mesa, koje se pri tom neće skameniti ako ga jedete sutra dan. Plus može da bude baš ukusno, a to svakako nije minus.

Za dve osobe potrebno je :

  • dva cela bataka sa karabatkom
  • dve velike kašike senfa
  • dve velike kašike meda
  • jedna mala kašika morske krupne soli
  • biber po ukusu
  • jedna mala kašika tucane ljute paprike
  • pola kašike suve nane
  • pola kašike bosiljka
  • na vrh kašičiće ruzmarina i majčine dušice
  • tri velike kašike maslinovog ulja
  • 10 grama putera
  • tri čena belog luka

Priprema:

batake odvojiti od karabataka, tako da ostane na oba dela kožurica. Treba da budu na temperaturi čuvanja u frižideru da bi upili začine. Pomešati senf, so, biber, papriku, beli luk koji nožem samo zgnječimo i začine sa dve kašike maslinovog ulja u dubljoj staklenoj ili keramičkoj činiji (zbog pranja posle), bez meda. Mešati dok se masa ne sjedini u potpunosti, ostaviti da odstoji 10 minuta. Parče po parče uvaljati u masu tako da se smesa dobro zalepi za meso.

zacinjeni pileci bataci

U dubljoj šerpi na najjačoj temperaturi rastopiti maslac i staviti meso da se peče, bez poklapanja. Okretati na svakih minut da bi se obe strane podjednako zapeklo i tako 5-7 minuta. Meso će početi da se skuplja i da oslobađa kost, a kožica će dobiti tamnu boju, ali ne brinite, sve je pod kontrolom. Podmažite dublju tepsiju-đuvečaru ostatkom maslinovog ulja i kada prođe vreme predviđeno za naglo pečenje premestite parčad u tepsiju. Onaj ostatak smese što je ostao pomešajte sa medom što bolje možete i prelijte preko mesa ravnomerno.Ubacite i komade belog luka koji su vam ostali.

zacinjeni pileci bataci

Pecite u rerni na 200 º C  otprilike 20 minuta  , u zavisnosti od jačine rerne. Ne plašite se toga što će spoljašnost biti izgleda kao da je zagorela. Ostavite da se ohladi u rerni. Naravno možete odmah služiti i jesti , ali je bolje kad ostavite preko noći da odstoji u tom pacu od pečenja, jer će meso bolje upiti arome začina.

zacinjeni pileci bataci

Kao prilog možete služiti bareni pirinač, a sok od pečenja iskoristiti kao preliv preko njega. Kožicu možete skinuti pre služenja ako želite.  Ukus je savršen, meso je sočno, unutra je sačuvalo sve sokove, nije suvo ni kad ga podgrejete, što vam preporučujem da uradite u rerni na 150 stepeni u soku u kom se peklo.

Uživajte i prijatno!

Lepinjice od speltinog brašna

Za 10 komada lepinjica potrebno je:

  • dve velike šolje spelinog brašna
  • pola šolje raženog brašna
  • 1 mala kašičica morske soli
  • jedna kašika maslinovog ulja
  • 1/2 svežeg kvasca
  • 1/2 praška za pecivo
  • 1 velika kašika mlevenog lana
  • 1 velika kašika mlevenog susama
  • 1,5 velika šolja tople vode

 

Lepinjice spelta

Način pripreme:

zamutiti kvasac sa dve kašike brašna (odvaditi od speltinog)  i malo tople vode, ostaviti na toplom mestu  da nadođe. U dublju plastičnu činiju spojiti brašno, prašak za     pecivo,so, lan, mleveni susam i promešati da se sjedini . Kad kvasac nadođe dodati ga i polako sjediniti spatulom sa ostatkom smese. Dodati maslinovo ulje i polako dodavati toplu vodu uz konstantno mešanje. Testo treba da bude gustine kao blato, ne znam bolji opis od ovog. Ne treba da bude previše čvrsto a opet ni retko. Bitno je da voda bude topla, mlaka da se ne bi „prehladilo“ testo. Kada se zamesi, pokriti čistom krpom i staviti na toplo mesto 20-tak minuta da se podigne. Još jednom promešati testo spatulom ili varjačom, tako da padne i upravo ovo je najbolji deo u kom možete videti gustinu, ako se čini da je previše retko dodati još malo brašna.

Lepinjice spelta

U međuvremenu rernu zagrejati na 180 º , tepsiju podmazati puterom i posuti brašnom da se lepinjice ne zalepe tokom počenja.

Velikom kašikom vaditi testo i ređati u tepsiju za pečenje. Možete posuti susamom, lanom ili nekim drugim semenkama po želji. Peći oko 30 minuta, u zavisnosti od jačine rerne, videće po donjem delu da li su pečene, ako se odvajaju i porumenele su sa donje strane gotove su.

Mogu poslužiti kao prilog ili umesto hleba, odlične su za doručak sa puterom.

Uživajte i prijatno!

 

 

Mladenčići

Naš prvi praznik u ulozi supružnika i red je da se naprave mladenčići. Praznik je u utorak, a pošto smo oboje u gužvi ovih dana  a gosti će navratiti rešila sam  da iskoristimo nedelju i napravimo kolačiće. Muž je svesrdno pomogao pošto je on mnogo bolji od mene u dizanim testima i njegovo oko za to kad treba preći u koju fazu je mnogo je veštije.

Potrebno je:

  • pola kilograma brašna za peciva T-500
  • 250 grama maslaca na sobnoj temperaturi
  • 3 jajeta
  • 3 kašike kristal šećera
  • prstohvat soli
  • 3 velike kašike kisele pavlake
  • kora 1 limuna
  • 250 ml slatkog mleka
  • 1 ceo svež kvasac
  • med za premazivanje.

_MG_0100

Način pripreme:

kvasac zamutimo sa dve kašike tople vode i malo brašna i ostavimo na toplo mesto da nadođe. U međuvremenu od odmerene količine brašna uzmemo 1 šolju srednje veličine i sa njom zamesimo maslac, tako da ne bude grudvica. Najlakše je ako maslac isečemo na kocke oštrim nožem, zatim pomešamo u dubljem sudu sa brašnom i mesimo rukom ( mikserom) dok se ne dobije sjedinjena masa, glatka pod rukom.

Kada je kvasac spreman dodamo ga ostatku brašna, pa malo promešamo. Zatim dodajemo redom kiselu pavlaku, mleko, narendanu koru limuna na najsitnije rende, šećer, so. Odvojimo žumace i dodamo ga smesi za testo, a belance ćemo kasnije koristiti za premazivanje. Smesu dobro izmešamo, možete i spatulom dok se ne sjedini, ali pred kraj je najbolje rukom dobro izmesiti testo. Slobodno nemojte se ustručavati, treba da bude glatko i da se ne lepi za prste, što ga više mesite biće lepše.

Testo ostavite na toplo mesto da se podigne. Otprilike 25 minuta.

Kada se podiglo testo, na ravnu površinu posuti brašno i oklagiju uvaljati u brašno. Razvući testo što više možete i zatim ga premažite maslacem. Ovo je najbolje viljuškom ili kašičicom. Preko cele površine testa, zatim preklopite pa premažete, pa opet. Ako vam se desi da je predebelo testo, razvučete ga malo oklagijom pa opet i tako sve dok ne potrošite maslac. Kada je maslac nestao razvučete testo na prst debljine i čašom koju ste prethodno umočili u brašno vadite okruglice. Možete koristiti i neke kalupe ako želite. U pleh stavimo papir za pečenje, poređamo okruglice i ostavimo da odstoji 30 minuta. Svaku okruglicu izbuškamo viljuškom, zatim premažemo belancem koje smo prethodno umutili u sneg. Ne treba mikserom, može samo žicom ili viljuškom da bude penasto.

Pečemo 25 minuta do 30 na 180 stepeni. Čim izvadimo iz rerne još dok su onako vrući premažemo ih medom. Možete bilo kojim, po vašem ukusu, ja najviše volim šumski pa tog stalno i imamo u kući. Sloj ne treba da bude previše debeo, jer se služe sa medom u činiji pored njih ako neko želi da doda.

Uživajte i prijatno svima koji ćete sutra obeležiti prve Mladence, kao i vašim gostima.

Bućkani kolač od maka #mamarecept

Mama je kraljica kad su ovakvi recepti u pitanju, verovatno ih je sakupljala u periodu kad smo bili klinci pa da može na brzinu da nam spremi nešto ukusno. Prisetila ga se ove godine za slavu, mi smo popadali na teme jedući ga, mislim da je vredan deljenja.

Potrebno je:

  • 100 grama maslaca
  • 200 grama kristal šećera
  • 1 kesica vanil šećera
  • 3 cela jaja srednje veličine
  • 1 mala kašika mlevenog cimeta
  • sok od 1 limuna
  • 200 grama mlevenog maka
  • 200 grama brašna T-500
  • 1 kesica praška za pecivo
  • 130 ml mleka
  • 200 grama šećera u prahu
  • 2 supene kašike vode
  • 2 štangle čokolade za kuvanje
  • 2 -3 supene kašike pekmeza od šljiva
  • mrvica ruma

Način pripreme:

ugrejemo mleko i poparimo mak. Umutimo prvo belanca, pa dodamo kristal šećer i vanil šećer, pa zatim žumance da bude penasto. Maslac i čokoladu rastopimo da budu tečni, ja to radim u mikrotalasnoj, čokoladi treba oko 1 minut, dok je maslacu dovoljno 30 sekunti. Dodamo zatim mak, maslac i čokoladu, cimet, rum, sok od pola limuna pa sjedinimo tako da ne bude grudvica bez uključivanja miksera, samo mešamo brzim pokretima miksera. Brašno izmešamo sa praškom za pecivo i uz nežno mešanje dodamo smesi. Ako baš ne može da se sjedini onda na vrlo kratko uključimo mikser i izmešamo.

Rernu zagrejemo na 180 stepeni. Postoje dve varijante pečenja, prva je da smesu podelimo na dva dela i pečemo dve kore, a druga je da ispečemo samo jednu koru pa je presečemo na pola. Sve jedno je za ukus kolača kako ćete radi, jedino menja izgled. Tepsiju obložimo papirom za pečenje i ravnomerno rasporedimo masu. Kore pečemo na temperaturi ok 180 stepeni nekih 20 minuta, proverimo čačkalicom kada je gotovo.

Kada se kore prohlade, jednu od njih premažemo pekmezom i pokrijemo drugom.

U manju šerpicu stavimo 2 kašike vode, pola limunovog soka i 200 grama mlevenog šećera, mešamo dok se postepeno greje na šporetu dok ne dospe u potpuno tečno stanje. Ovakav sirup premažemo preko gornje kore i ostavimo da se u potpunosti ohladi, po volji može se posuti čokoladom u prahu pre služenja.

Prijatno!

 

Losos sa paprikom i šargarepom

Već smo svi upoznati sa preporukama nutricionista, doktora i ostalih medicinara da se riba treba jesti dva puta sedmično. Priprema ribe ne mora podrazumevati prženje u dubokom ulju, miris ribe po celom stanu i luftiranje od pola sata. Evo jednog vrlo jednostavnog recepta.

Za dve prosečne porcije potrebno je:

  • dva parčeta svežeg lososa od po 200 grama
  • maslinovo ulje, ukupno 3 velike supene kašike
  • dve crvene sveže babure
  • dve srednje šargarepe
  • dva srednja čena belog luka
  • jedan limun
  • svež peršunov list
  • so, začini po želji

 

Način pripreme:

ako sam nešto naučila kod ribe je to da je nikad ne solim pre kraja pečenja. Pošto je losos već očišćen nema posebne prethodne pripreme pre pečenja. Tiganj zagrejemo na najvišoj temperaturi a onaj deo ribe gde je kožica premažemo maslinovim uljem i položimo na topao tiganj da se peče. Neka temperatura ostane visoka svo vreme. Kod mene je maksimalno na 6 stepenu, pečem je na broju 5. Tajna dobro pečenog lososa je da se ne okreće puno puta, a kako znati da je dovoljno pečen da bi se okrenuo? Jednostavno je samo treba gledati boju mesa koja postepeno prelazi iz roze u mlečno belu. Kada do vrha parčeta dođe mlečno bela boja možete ga slobodno okrenuti. To je na parče srednje debiljne za nekih 5 do 7 minuta.

 

Dok se riba peče papriku i šargarepu očistiti i iseći na uzdužne trake debljine od oko pola cm, ne morate baš da merite ali da budu tanje zbog brzine spremanja.

Ujedno možete očistiti i beli luk, iseckati ga na što je moguće manje kockice, kao i peršunov list koji smo prethodno oprali i ostavili da malo odstoje u mlakoj vodi sa jabukovim sirćem.

Do sada bi već trebalo da losos izgleda ovako:

Kada ga prevrnete kožica će biti hrskava i izgledaće kao malo zagorela ali ne brinite sve je u redu. Posle prevrtanja potrebno je još 3 minuta i riba je gotova. Tek kad je izvadite iz tiganja posolite je po ukusu i ostavite sa strane da upije so. U isti tiganj ubacite isečenu šargarepu i papriku, posolite i dodajte druge začine po ukusu. Ja obično ne dodajem ništa jer pri služenju dodajem soja sos i on mi je dovoljan začin uz sve sastojke, a preko ribe svakako ide preliv.

Od svetla iznad šporeta paprika izgleda crvenija nego što jeste, ali sam htela da vam pokažem debljinu trakica.

Preliv za ribu je standardnog sastava:

Sok od jednog limuna, beli luk i peršunov list koji smo već iseckali i dve kašike maslinovog ulja. Sve staviti u jednu keramičku činiju i izmešati da se sjedini.

Lososu skinuti kožicu, prepoloviti parče na pola  i povrće rasporediti na tanjir, ja sam dodala i brokoli koji mi je od juče ostao, dopunjuje kombinaciju boja, zatim prelivom poprskati ribu i spremno je za služenje.

Ps: ako vam ostane ovako pripremljenog lososa, možete ga pomešati sa malo testenine, limunovog soka, senfa i eto zdravog obroka za večeru ili doručak.

Prijatno!

Osinja gnezda ili rolnice sa cimetom

Kod nas u kući se ovo baš retko pravilo ali kod Mrguda često, pa tako mogu reći da je recept iz njegove familije, da ne kažem da mi muž gostuje na blogu. Sad je to jedan od mojih omiljenih zimskih zalogaja, što zbog cimeta, što zbog suvog grožđa.

Za jednu punu tepsiju dimenzije 32×36 cm potrebno je sledeće:

  • 700 grama brašna T-500
  • 2 žumanca
  • oko 4 dcl mlake vode
  • 200 grama margarina sobne temperature
  • 1 svež kvasac
  • 200 grama belog šećera
  • 150 grama suvog grožđa
  • cimet

 

_MG_9742

Način pripreme:

kvasac sa dve kašike tople vode i tri kašike brašna zamutimo u dublju činiju tako da nema grudvica i ostavimo na toplom mestu da se podigne. Kad kažem toplo mesto ne mislim da stavite direktno na radijator jer u tom slučaju može da vam se desi da sa donje strane se stvrdne kvasac i ne podigne kako treba. Najbolje pored radijatora ilipored šporeta na kom ste kuvali. Kada kvasac dođe do toga da preti da će izaći iz činije pomešamo ga u dublji sud (plastičnu činiju)  sa brašnom i žumancima uz postepeno dodavanje mlake vode tako da se dobije smesa glatka dovoljno da se može sa njom raditi na radnoj površini. Ne bi trebalo da se lepi za ruke, ako vam se to desi slobodno dodajte još malo brašna. Testo treba da je meko, da diše. Kada smo ga tako zamesili vratimo ga u činiju, pokrijemo čistom krpom, približimo izvoru toplote dok se ne podigne.  Kad se podigne premesimo ga i zatim na radnu površinu pospemo brašno da bi smo razvili testo oklagijom. Razvijamo testo do debljine 5 mm što je šire moguće, da bi smo dobili što više slojeva pri motanju. Margarin koji se nalazio van frižidera, na sobnoj temperaturi pomešamo viljuškom sa šećerom tako da dobijemo penu kojom ćemo premazivati testo, ali neposredno pre premazivanja.

Kada smo testo razvukli margarinom premažemo celu površinu, najlakše je spoljnim delom velike kašike. Zatim pospemo suvim grožđem i cimetom po želji i rolamo tako da nam je nadev unutra.

_MG_9686_MG_9696

Oštrim nožem sečemo rolnu na parčad debljine dva prsta i smeštamo u tepsiju koju smo prethodno podmazali maslacem ili margarinom. Bitno je da nož bude oštar da se testo ne bi gnjavilo prilikom sečenja. Kada završimo sečenje prekrijemo čistom krpom i ostavljamo da još malo odstoji, ne duže od 5 minuta, samo da se tepsija popuni. U međuvremenu zagrejemo rernu na 180 stepeni Celzijusa.

_MG_9703

Pečemo 20 minuta uz povremeno proveravanje. Ako želite možete dodati još cimeta preko rolnica pre pečenja,meni lično nikad ga nema dovoljno. Mogu se služiti vruće uz mleko ili čaj. Jedina mana je ako vam ostanu za sutra što su lepše kad se malo podgreju, pa to zahteva dodatni trud.

_MG_9708_MG_9726

 

 

Hrskave pogačice sa čvarcima

Potrebno je:

  • 1 svež kvasac 50 gr
  • 1 velika kašika šećera
  • 300 grama brašna T-400
  • 200 grama raženog brašna
  • 250 grama mlevenih čvaraka
  • na vrh velike kašike soli
  • 3 kašike tople vode
  • 1 kašika svinjske masti
  • papir za pečenje

testo, pogacice sa cvarcima

pogacice sa cvarcima

Način pripreme:

kvasac, šećer, dve velike kašike brašna i tri velike kašike tople vode zamutiti dok se skroz ne sjedini i ostaviti na toplo mesto da kvasac nadođe. Spojiti brašna u dublju činiju, dodati so kao i nadošli kvasac. Zamesiti da se sjedini masa, pokriti i ostaviti 20 minuta da odstoji na toplom mestu. Kada nadođe testo dodati samlevene čvarke i kašiku svinjske masti. Ako nemate mašinu za mlevenje i blender će uraditi posao.  Sve dobro zamesiti da se ravnomerno rasporede čvarci, formirati loptu od testa. Radnu površinu na kojoj će se raditi očistiti, posušiti zatim posuti belim brašnom tako da se masa ne lepi pri razvijanju. Testo razviti oklagijom po želji, meni je lepše tanje jer hrska više testo. Uzeti jednu čašu za vodu, običnu, srednje veličine i vrh zamočiti u brašno i zatim vaditi njom pogačice, sve dok ne ostanu okrajci. Njih ponovo formirati u loptu, vaditi čašom pogačice i tako sve dok se ne potroši testo.

Pogačice ostaviti da odstoje pre pečenja još nekih 15 minuta, a za to vreme uključiti rernu da se zagreje na 180 stepeni. Vreme pečenja je oko 15 minuta po turi, u zavisnosti od jačine šporeta.

_MG_9615

pogacice sa cvarcima

pogacice sa cvarcima

Zapečeni karfiol

Obožavam karfiol, a sad mu je i vreme. Da bih ga što češće iznela na sto tražila sam različite načine za spremanje, da razbijem monotoniju, tako smo dospeli do ovog koji se ispostavio kao apsolutni pobednik eksperimentisanja.

Dobra strana: vreme pripreme oko 45 minuta, voda od barenja karfiola ostaje kao odlična podloga za čorbe.

Loša strana: korišćenje dosta sudova

Potrebno je : veća glavica svežeg karfiola, jedna srednja mlada tikvica, 2 cela jaja, 1 dcl svežeg mleka, 100 grama trapista ili drugog tvrdog sira, ravna supena kašika narendanog parmezana,ravna supena kašika prezle, maslinovo ulje, so, biber, peršunov list po želji.

 Način pripreme:

karfiol očistiti od listova, iseći na srednju parčad, ne previše male, oprati pod mlazom hladne vode i staviti u dublju šerpu , sipati u nju vode da prekrije karfiol, malo soli i mrvicu maslinovog ulja i staviti na najjaču temperaturu dok ne provri, zatim smanjiti i kuvati još nekih 10 minuta. Karfiol treba da ostane čvrst, a od vode u kojoj se kuvao se posle može napraviti čorba.

 

Zapečeni karfiol

Zapečeni karfiol

Dok se karfiol bari tikvicu očistiti i izrendati na veliko rende, malo posoliti. Kada je karfiol gotov, ocediti ga, ali nema potrebe čekati da se svaka kap vode ocedi. Uzeti vatrostalnu činiju, malo pouljiti dno, zatim staviti, pola karfiola pa izrendanu tikvicu i ostatak karfiola. Staviti u zagrejanu rernu na 180 stepeni da se peče nekih 15 minuta. Umutiti jaja, mleko, peršun, izrendani sir trapist,peršunov list. Posle 15 minuta preliti karfiol i vratiti još 10 minuta. Kao zadnji korak je dodavanje prezle pomešane sa mrvicom maslinovog ulja i parmezanom, daje posebnu hrskavost i ukus jelu, ovo se radi na kraju kad je jelo već pečeno, samo se pospe po površini koja je već dobila koricu i vrati na minut dva u rernu.

Kao prilog možete poslužiti bareno, pečeno ili neko drugo meso. Ja često pravim ćuftice, pa iskoristim kao prilog za dva ručka – samo različito povrće.

Pohovane bukovače i sos od više vrsta pečuraka

Ručak koji se spremi brzo, odmor je od mesa, a kombinacija je savršena.
Potrebno je za 4 osobe:
– 400 grama bukovača
– 200 grama šitaki
– 200 grama šaminjona
– 100 grama lisičarki
– 1 veća glavica crnog luka
– 125 ml pavlake za kuvanje
– 3 jaja
– brašno i prezla za pohovanje
– malo mleka
– so po ukus
– svinjska mast za pohovanje
– velika kašika maslinovog ulja od komine masline
– tri kapi balzamiko sirća

Pohovane bukovače

Pohovane bukovače

Način pripreme:

ako su bukovače negde prljave od zemlje to mesto pažljivo obrisati ubrusom ili odseći nožem, nikako ne prati. Očišćene bukovače posoliti, sa strane pripremiti prašno na posebnom tanjiru, jaja umutiti sa malo mleka i soli, zati prezla na trećem tanjiru. U tiganju zagrejati svinjsku mast za pohovanje. Bukovače stavljati u brašno, pa jaja, zatim prezla i na vrelu mast. Kada se mast zagreje malo smanjiti temperaturu da se ne bi palila. Na plitak tanjir staviti papirni ubrus koji će upiti mast sa gotovih bukovača.
Priprema sosa:
lisičarke,šitake i šampinjone tretirati pri čišćenju isto kao i bukovače. Zatim ih iseckati na listiće. Crni luk iseckati na što je moguće manje kockice i staviti da se dinsta na malo maslinovog ulja.Dolivati toplu vodu dok luk ne postane staklast. Zatim dodati seckane pečurke. Pustiti da se dinstaju oko 25 – 30 minuta na srednjoj vatri.
Posoliti prema ukusu, zatim dodati pavlaku za kuvanje, ostaviti samo da baci ključ, dodati balzamiko i skinuti sa vatre.

Uz ovo kao prilog se može služiti pirinač, pire ili neko drugo bareno povrće po želji.
Ako ostane jaja od pohovanja, a trebalo bi, napravim deblju palačinku sa prezlom i kašikom brašna i ispečem na masti od poha. Palačinka nam služi za umakanje u sos.

Savršen zalogaj

Prijatno!

Slane korpice sa povrćem

Potrebno je za korpice:
– pola svežeg kvasca,
– 2 kašike toplog mleka
– 1 maslac (margarin)
– 1 mala čaša kisele pavlake
– 1 kašičica soli
– pola kašičice mlevene crvene paprike
– malo bibera
– pola kilograma mekog brašna za fina testa
– ulje za podmazivanje kalupa

Za fil:
– 200 grama šargarepe iseckane na kockice
– 200 grama graška
– 100 grama belog krompira iseckanog na kockice
– 200 ml majoneza
– 3 velike kašike kisele pavlake
– so po ukusu

Slane korpice

Slane korpice

Način pripreme za korpice:
pola kvasca potopiti u dve kašike toplog mleka sa malo brašna koje smo uzeli od pola kilograma, razmutiti i ostaviti da krene. Maslac ostaviti na sobnoj temperaturi da omekša, zatim ga izmešati sa pavlakom, solju,paprikom, biberom tako da se sjedini koliko god je moguće. U smesu dodati ostatak brašna i kvasac. Zamesiti rukama tako da bude glatka smesa. Kalupe podmazati mrvicom ulja. Testo oblikovati u kuglice veličine oraha i stavljati u kalupe tako da se skroz pokriju ivice pošto će tokom pečenja se malo povući testo. Peći na 200 stepeni oko 10 minuta.

Način pripreme fila:
obariti povrće u slanoj vodi, tako što prvo stavimo krompir i šargarepu, a zatim kad je to već polukuvano dodamo grašak. Kada je sve gotovo ocediti, zatim dodati majonez i pavlaku i izmešati da se sjedini.

Kada se korpice u potpunosti ohlade puniti ih filom. Moja preporuka je da se korpice naprave par sati pre serviranja da bi malo upile fil, tako su još bolje. Naravno ovo ne mora biti jedini fil, sve je pitanje vaše mašte.

Prijatno!

Zapečeni prokelj

U nastojanju da jedemo što raznovrsnije i zdravije tražila sam recept od koleginica (one su najbliže svakodnevno) kako sve spremaju prokelj. Ovaj recept mi se toliko dopao, čak se i Mrgud raduje kad je na meniju, pa rekoh ako imate malu decu (i veliku) koja ga inače ne vole možda pomogne.
Potrebno je za dve osobe koje vole da jedu:
– 450 grama očićenog prokelja
– 200 grama šunke ili slanine
– 150 ml pavlake za kuvanje
– 2 jaja
– so po želji
– najmanja kašičica soka limuna
– kašičica maslinovog ulja
– 100 grama trapista ili drugi tvrdi sir koji imate pri ruci

Zapečeni prokelj

Zapečeni prokelj

Način pripreme:

prokelj staviti u hladnu vodu da se bari, uz dodatak malo soli, maslinovog ulja i soka limuna. Kada voda provri ostaviti još tri minuta i ocediti prokelj. U međuvremenu iseckati slaninu ili šunku, može i oboje na veće kocke. U vatrostalnu činiju staviti prokelj, zatim preko rasporediti slaninu i narendati sir.Umutiti jaja i pavlaku za kuvanje i preliti preko tako da pokrije celu površinu. Peči na 200 stepeni u rerni dok ne porumeni, oko 20 minuta u zavisnosti od jačine rerne.
Čim bude gotovo može se služiti.

Prijatno!

Varivo sa keljom

Potrebno je:
– 1 srednja glavica kelja
– 4 srednje šargarepe
– 1 srednja glavica crnog luka
– 4 srednja bela krompira
– 1 peršun
– 200 ml sok paradajza
– 1 kašika svinjske masti
– malo kima u zrnu, jedan lovorov list
– so, biber po ukusu

Varivo od kelja

Varivo od kelja

Način pripreme:
kelj očistiti od spoljnih listova, dobro oprati pod mlazom hladne vode i iseći na trake, sve osim korena. Šargarepu, krompir i peršun oljuštiti i iseći na krupnije komade.Crni luk očistiti i iseći na sitne kockice. Sve staviti u dublju šerpu, posoliti i dodati 3 čaše vode, mast, kim i lovorov list. Na srednjoj vatri uz povremeno dodavanje mlake vode krčkati oko 45 minuta. Posle toga dodati sok paradajza malo bibera. Ostaviti da se krčka još nekih pola sata. Od krompira će se zgusnuti varivo. Kada je varivo gotovo sipati u dublje činije i dodati krutone po želji. Može se poslužiti uz prilog mesu ili kao samo jelo.
Prijatno!

Banana hleb

Potrebno je:
– 110 grama maslaca
– 190 grama kristal šećera
– 3 jaja srednje veličine
– 240 grama brašna T- 400
– 1 prašak za pecivo
– 1 vanil šećer
– na vrh kašike mlevenog anisa
– 4 banane srednje veličine

Banana hleb

Način pripreme:
maslac ostavimo na sobnoj temperaturi da omekne, te njega i šećer, u koji smo već dodali vanil šećer, ulupamo da se sjedine. Dodajemo jedno po jedno jaje uz konsatno mešanje ručnim mikserom. Banane oljuštimo i izgnječimo viljuškom te ih dodamo smesi, pa još malo mešamo mikserom na srednjoj brzini dok se sve ne sjedini. Potom dodajemo brašno, prašak za pecivo i anis. Mešamo bez uključivanja miksera dok ne dobijemo kompaktnu masu. Rernu zagrejemo na 180 stepeni. Kalup za hleb pokrijemo papirom za pečenje, te izlijemo smesu. Stavimo u rernu da se peče oko 50 minuta, s tim da kada hleb dobije braonkastu boju pokrijemo ga folijom ali ne tako da se ušuška kalup već samo položimo preko njega. Proverimo metodom čačkalice da li je pečeno posle 50 minuta, izvadimo iz rerne, skinemo papir za pečenje. Ostavimo na ravnoj površini da se ohladi, zatim pospemo šećerom u prahu i poslužimo.

Banana hleb

Banana hleb

Originalan recept mi je dala prijateljica Andrea, a potiče sa ovog bloga, ja sam ga malo modifikovala i prenosim ga vama. Prenesite mi utiske.
Prijatno!

Uštipci od heljdinog brašna sa tikvicom

Za pripremu potrebno je:
– 1 celo jaje
– 1, 5 kafena šoljica heljdinog integralnog brašna
– 1 šoljica speltinog brašna
– 1 tikvica srednje veličine
– morska so po ukusu
– 1 malo kiselo mleko
– pola praška za pecivo
– 1 kašika maslinovog ulja od komine masline

Uštipci od heljdinog brašna

Uštipci od heljdinog brašna

Način pripreme:
tikvicu oljuštiti i izrendati na krupno sito, posoliti morskom solju i ostaviti. Ulupati jaje i kiselo mleko a zatim dodati obe vrste brašna, prašak za pecivo i mešati dok se ne sjedini. Na kraju dodati tikvice sa vodom koju su pustile bez ceđenja, uz mešanje tako da se dobije kompaktna masa.
Peći na teflonskom tiganju ili drugom koji neće lepiti testo, bez dodavanja masnoća. Vaditi velikom kašikom smesu u vruć tiganj, kada se uhvati korica okrenuti, malo pričekati pa izvaditi. Nije potrebno puno vremena da se ispeku.

Prijatno!

Čokoladni mafini sa kupinama

Za 15 komada mafina (jedna tepsija sa kalupima) potrebno je:
– 125 grama putera
– 100 grama kristal šećera
– 3 cela jaja
– pola praška za pecivo
– 1 dcl mleka
– 175 grama brašna T-400
– 2 rebra čokolade za kuvanje
– 1 velika kašika kakaa
– na vrh noža cimeta
– cele kupine po želji

Mafini u početnoj fazi

Mafini u početnoj fazi

Način pripreme:
puter ostaviti na sobnoj temperaturi oko pola sata, pa ga zatim umutiti penasto sa šećerom. Potom dodajemo jedno po jedno jaje, mleko i mutimo dok sve ne postane glatka masa. Na kraju dodamo pomešano brašno sa kakaom i praškom za pecivo i samo mešamo mikserom bez uključivanja dok se masa skroz ne sjedini. Pre samog sipanja mase u kalup dodamo naredano na krupno rende, može i naseckano, crnu čokoladu za kuvanje i cimet. Kalup se može po potrebi podmazati puterom,zatim sipamo smesu do pola, stavimo koliko god može svežih, opranih, celih kupina pa prelijemo smesom tako da se popuni kalup. Rernu zagrejemo na 180 stepeni, te u nju stavimo mafine da se peku oko 30 minuta uz proveru. Kada se smesa odvoji od ivica kalupa mafini su pečeni.

Čokoladni mafini s kupinama

Čokoladni mafini s kupinama

Uživajte!

Brzi voćni slatkiš

Iskreno, čudi me kako do sada nisam stavila na blog ovu deliciju za koju je potrebno 15 minuta pripreme.
Potrebno je:
– 300 grama plazme
– 1 l jogurta
– voće po izboru (stavila sam borovnice tri pune šake)
– šećer u prahu
– cimet, vanilin šećer, listići mente po ukusu

Brzi slatkiš

Brzi slatkiš

Način pripreme:
plazmu izlomiti na krupniju parčad. Ja sam za ovu priliku dala sestričinama da se igraju i lome plazmu u dublju činiju, inače uzmem čekić za meso i dok je plazma još u kesi je izlupkam.
Jogurt sipamo postepeno, bolje je uzeti jogurt sa više masnoće, tako da kada izmešamo sa keksom ne bude gusto nego treba da ostane tečnosti. Dodamo vanilin šećer, voće,šećer u prahu po ukusu ( na ovu količinu sam stavila oko 3 kašike ravne velike), menta dobro oprana i iskidana ili iseckana. Sve promešamo i razlijemo u kalupe ili činije po želji. Stavimo u frižider da odstoji 2 sata ili ako želimo brzo da bude gotovo u zamrzivač na pola sata.
Po originalnom receptu, koji mi je dala koleginica, voće ide naknadno i muti se preko slatka pavlaka, ali iskreno meni je lepše kad se ohladi zajedno sa voćem i bez pavlake.

Uživajte i prijatno!

Mafini sa slatkim od dunja i medom

Vuče mi se već neko vreme po frižideru slatko od dunja, pola tegle. Obzirom na temperature napolju prostor u frižideru je deficitarna stvar, te u nastojanju da rešim situaciju smućkam mafine.
Potrebno je :
– 2 šolje pšeničnog graham brašna (srednje šolje za kafu)
– 1 šolja pšeničnog belog brašna T-400
– dva cela jaja i jedno žumance
– 1 prašak za pecivo
– četiri velike kašike u vrh pune slatkog od dunja
– dve kašike ravne livadskog meda
– 1/4 šolje soka od pomorandže kupovnog, mutnog
– 1/4 šolje suncokretovog ulja
– šolja mleka

Mafini sa slatkim od dunja

Način pripreme:
Jaja i žumance ulupati što čvršće. Savet za jaja je da se uvek bolje ulupaju kada su hladna iz frižidera i uz mrvicu soli. Zatim dodavati redom sok,mleko i ulje. Sve to dobro ulupati da se dobije sjedinjena masa. Kada to postignemo dodajemo med i slatko, promešamo mikserom bez uključivanja, pa dodamo brašna i prašak za pecivo i nastavimo da mešamo dok se ne sjedini.
U međuvremenu zagrejemo rernu na 220 stepeni, kalup podmažemo maslacem i punimo smesom 2/3 dubine, pošto mafini lepo narastu. Ova količina smese je dovoljna za 15 – 17 mafina u većem kalupu. Pečemo oko 15 minuta. Kada su gotovi izvadimo iz kalupa na tanjih ili poslužaonik da se prohlade.
Po želji se mogu posuti šećerom u prahu.
Prijatno!

Skuša sa lukom iz folije

Najviše volim kada imam priliku da jedem svežu ribu, ali kada to nije mogućnost dobro dođe i ona iz zamrzivača.
Za dve osobe potrebno je:
– 4 srednje skuše cele
– dve glavice crnog luka
– tri čena belog luka
– peršunov list
– bosiljak
– sok jednog limuna
– 1 velika kašika maslinovog ulje
– mala kašičica jabukovog sirća
– četiri veća krompira
– krupna morska so
– slatka paprika.

Skuša u foliji

Skuša u foliji

Način pripreme ribe:
Skušu očistiti od glave i iznutrica, pažljivo zbog kostiju. Dobro oprati, ocediti i zatim utrljati trbuh krupnom morkom solju. U činiji srednje veličine pomešati sirće,maslinovo ulje, krupnije iseckan beli, crni luk, boljika i peršun. Svaku ribu ponaosob staviti na aluminijsku foliju takve veličine da se može preklopiti, zatim napuniti nadevom. Dobro zatvoriti foliju oko ribe i porađati u tepsiju. Peći u zagrejanoj rerni oko 30 minuta na 180 stepeni. U međuvremenu mladi krompir dobro oprati, ne ljuštiti ga, iseći na veće kocke,prosušiti. Izmešati so i alevu papriku i u tu smesu uvaljati krompir, a zatim ga peći u dubljem tiganju sa poklopcem na masti.

Skuša sa krompirom

Skuša sa krompirom

Kada je riba gotova izvaditi je iz folije i služiti je prelivenu sokom limuna uz krompire kao prilog.

Prijatno!

Hleb sa susamom

Još jedan u nizu recepata nastalih iz kombinacija poznatih recepata uz primesu mašte.
Potrebno je:
– 200 grama integralnog graham brašna
– 100 grama raženog brašna
– 100 grama ječnemog brašna
– 100 grama heljdinog brašna
– 1 kiselo mleko
– 1 prašak za pecivo
– 1 kašičica morske soli
– 1 velika kašika devičanskog maslinovog ulja
– dve velike kašike susama
– kisela voda.

Hleb sa susamom

Hleb sa susamom

Način pripreme:
pomešati sva brašna u veću činiju,dodati ulje,so i kiselo mleko pa promešati drvenom varjačom, zatim dodati kiselu vodu tako da se dobije „blatnjava“ masa. Konzistencija testa je takva da ne treba da bude retko, ali ne treba da bude ni onoliko čvrsto kao za standarni hleb. Treba da može da se mesi varjačom i pri mešenju kad povučete ostavlja trag ali se i brzo sjedinjuje. Pokriti testo i ostaviti da odstoji oko sat vremena.Posle ovog vremena dodati susam i prašak za pecivo, promešati dok se ne sjedini. Zagrejati rernu na 200 stepeni, tepsiju ili kalup obložiti papirom za pečenje, zatim istresti masu i prekriti folijom. Peći oko sat vremena pokriveno, a zatim još pola sata otktiveno.

Hleb sa susamom

Hleb sa susamom

Kada je pečen hleb izvaditi ga iz tepsije i umotati u suvu krpu.

Prijatno!

Ajvar kocke

Postoji više varijanti recepata za ajvar kocke, ovaj sam dobila od rođake i iskreno najbolji mi je od svih koje sam isprobala.
Potrebno je za testo:
– 5 jaja,
– 5 velikih kašika brašna T-400,
– 1 prašak za pecivo,
– 1 mala pavlaka,
– 500 grama ajvara.

Za fil:
– malo pakovanje kisele pavlake,
– feta sir,
– beli luk 2-3 veća čena,
– peršunov list po želji za dekoraciju.

Ajvar kocke

Ajvar kocke

Način pripreme:
ulupati jaja tako da budu što čvršća, dodati pavlaka pa još malo miksirati, zatim dodati ajvar i samo mešati bez uljučivanja miksera. Brašno i prašak za pecivo dodati na kraju uz mešanje dok se masa u potpunosti ne sjedini. Peći na 180 stepeni nekih 20 minuta u tepsiji koju smo prethodno podmazali, nemojte koristiti papir za pečenje zbog teksture smese. Proveriti čačkalicom da li je pečeno,ako nije vratiti dok ne dođe u stanje da se testo ne lepi za čačkalicu.
U međuvremenu ulupati mikserom kao sneg pavlaku i feta sir. Prema originalnom receptu ide malo pakovanje feta sira, ali ja pošto obožavam fil stavim veliko. Na kraju dodati beli luk izgnječen na krupnije. Možete slobodno staviti i više luka ako ste ljubitelj. Kada je kora ohlađena u potpunosti premazati je filom i staviti u frižider da se stegne.Dekorisati peršunovim listom po želji. Seći na kocke i služiti.

Prijatno!

Ćufte od preostalog mesa

Da li se i kod vas dešavaju situacije da precenite koliko će vam mesa trebati za jedan obrok, pa ostane i povlači se po frižideru jer se nikom ne jede hladno? Ili ispečete celo pile jer očekujete da će gosti biti gladni a oni pojedu tek toliko da zamažu tanjir? Meni se često desi da se plašim da ćemo ostati gladni pa napravim tonu hrane pa mi bude žao da bacim i baš iz toga su nastale ove ćuftice.
Potrebno je :
– pečeno meso preostalo od ručka (piletina, junetina, svinjetina, ćuretina)
– jedno jaje celo
– so, mleveni crni biber, malo suvog bosiljka i ruzmarina
– pola srednje tikvice
– jedno tanje parče crnog ili graham hleba najbolje od juče
– malo mleka
– srednja glavica crnog luka i dva, tri čena belog.

Ćufte

Ćufte

Način pripreme:
meso očistite od žila,kožice i kostiju, ako ih ima. Isečete ili iskidate na takvu parčad da mogu da se usitne u blenderu. Stavite u blender zajedno sa belim i crnim lukom i usitinite. Prespete u činiju u kojoj možete da mesite smesu. Tikvicu oljuštite i usitinite u blenderu takođe, pa dodate smesi mesa. Pečnjem meso izgubi vodu i bude suvo sutra dan, a tikvica se prilikom blendiranja razvodni i taman da vlažnost mesu. Stavite jaje, začine i hleb koji ste prethodno natopili u hladnom mleku. Sve zamesite tako da se dobije kompaktna masa, ako vidite da je masa retka previše da bi se obrazovale loptice dodajte malo crnog brašna ili nekog drugog kog imate u kuhinji.
Oblikujete rukama loptice ne previše velike i pečete ih na masti, po preporuci monogo je ukusnije. Vrlo brzo budu gotove jer meso je već obrađeno, praktično smesa jaja i ostalih sastojaka treba da se zapeče.
Možete ih služiti same ili kao prilog uz varivo, sa kajmakom su savršene.
Prijatno!
< ?php the_meta(); ?>

Pogačice od heljdinog brašna

Potrebno je :
– 200 grama heljdinog brašna
– 150 grama speltinog brašna
– 150 grama belog brašna za hleb
– kisela voda da se zamesi
– morska krupna so
– prašak za pecivo
– jedna veća kašika maslinovog ulja
– malo limunovog soka

Pogačice od heljde

Pogačice od heljde

Način pripreme:
pomešati brašna u dubljem sudu, dodati mosrku so, onu najmanju kašičicu ravnu. Zatim dodati veliku kašiku punu maslinovog ulja i prvo jednu šolju veliku kisele vode. Mešati varjačom i polako dodavati još jednu šolju kisele vode. Heljda voli vodu tako da slobodno dodajte vodu sve dok ne dobijete smesu takvu da bude gušća od smese za proju ali ne čvrsta kao inače kad mesite hleb. Kašikom se vadi testo, neka vam to bude reper za gustinu. Kada zamesite pokrijte činiju krpom i ostavite da odstoji pola sata. Tokom mirovanja će se još malo zgusnuti. Posle ovog vremena dodati prašak za pecivo, dobro promešati da se sjedini sa masom i može dve tri kapljice limuna. rernu zagrejati na 200 stepeni, tepsiju obložiti papirom za pečenje i kašikom vaditi pogačice . Imajte na umu da će testo malo narasti. Možete ih posuti susamom, golicom, suncokretom a i ne morate. Prekriti aluminijumskom folijom i peći oko 20 minuta, zatim skinuti foliju i peći još 40 minuta na 180 stepeni da se iznutra dobro ispeku.
Puter i pogačice uz čaj ili kiselo mleko i uživajte!

Čorba od bundeve i kukuruza

Za ovu deliciju potrebno je:
– 300 grama rendane bundeve
– 300 grama kukruza šećerca
– 3 srednje šargarepe
– 1 ceo peršun sa lišćem srednje veličine
– pavlaka
– balzamiko sirće
– 1 kašika maslinovog ulja
– malo suve nane
– so, biber po ukusu

Čorba od kukuruza i bundeve

Čorba od kukuruza i bundeve

Način pripreme:
bundevu, kukuruz, očišćenu i narednanu šargarepu i peršun dinstati na malo vode i maslinovom ulju.Vreme dinstanja je maksimalno 30 minuta. Posle toga izblendirati još vruće povrće ali ne da bude baš skroz kaša, lepše je kad ostane malo krupnije. Masa će biti gusta sama po sebi, pa u nju dodati oko 7 dcl mlake vode. Vratiti na šporet da baci ključ, pa zatim dodati nanu, so i biber. U međuvremenu oprati i sitno iseckati peršunov list, malo ga prosušiti. Ako imate suvi peršunov list može i sa njim, podjednako je ukusno. Pri služenju stavite jednu kašiku pavlake i balzamiko po ukusu, pospite peršunom i to je to. Može se služiti topla ali i hladna je podjednako dobra, super je za mame i druge zaposlene koji nemaju vremena za kuvanje svaki dan. Skuvate sve kako sam navela samo ne začinjavate i bez pavlake. Ohladite,stavite u frižider i možete imati za dva- tri dana čorbu.

Prijatno!

Brzi desert sa malinama

Za 4 osobe potrebno je:
– dva pudinga od čokolade
– 8 dcl mleka
– 300 grama malina
– 1 štangla čokolade za kuvanje
– cimet
– morski oraščić
– žuti šećer 5 velikih kašika
– 1 vanil šećer
– šećer u prahu za posipanje

Desert sa malinama

Desert sa malinama

Način pripreme:

6 dcl mleka staviti da se ugreje zajedno sa štanglom čokolade, da bude mlako, a ostala dva decilitra hladna pomešati sa pudingom, žutim i vanil šećerom dok se skron ne sjedini masa, ne sme biti grudvica. Dodati mleku kad se smlači uz konstantno mešanje, da se ne bi zgudvalo. Sve ovo je najbolje raditi na srednjoj vatri. Pripremiti veći lonac sa hladnom vodom na dnu , pa kada skuvate puding staviti sa šerpom sve zajedno u drugu šerpu i mešati tako da se ravnomerno rashladi. Bitno je mešanje da se ne bi uhvatila korica, a voda se može menjati ako se zagreje. Možete staviti i na hladne pločice i mešati. Tokom mešanja dodati po želji cimet i narendan morski oraščić. Maline prethodno dobro oprati i ocediti.
U staklene posude slagati red ohlađenog pudinga, pa red malina i sve tako do kraja činije. Ako vam skroz ne uđe u sve pore malina puding ne brinite se, pri jelu nema problema.
Pre samog služenja posuti šećerom u prahu ili ako više volite umutite šlag pa ukrasite šlagom. Probala sam i tako ali mi bude previše jako.

Prijatno!

Desert s malinama

Desert s malinama

Šta se desi kad dođe do spajanja trgovačkih lanaca?

Pre neki dan sam slučajno naletela na tekst o tome kako je Mercator odbio ponudu koju je dobio za Intersport jer im ponuđena suma nije bila dovoljna (možete ga pročitati ovde . Igrom slučaja sam upućena u promene koje su nastale od kako je Mercator preuzet od strane Agrokora i počela sam da razmišljam koliko se u stvari ne vodi računa kome se i šta prodaje.
Nemam ličnih interesa ni u Mercatoru ni u Agrokoru, da se odmah ogradim na početku teksta ali bih volela pokušam da objasnim najjednostavnije moguće šta se desi kada se proda lanac prodavnica inostranoj kompaniji koja već ima razvijenu mrežu malorpodajnih objekata u zemlji.
Kao što je svima već poznato Mercator je slovenačka kompanija koja je ušla na naše tržište kupovinom domaće porodične kompanije Rodić, a zatim je prodala svoje poslovanje Agrokoru. Na prvi pogleda ako ne razmišljamo o složenim dešavanjima na tržištu porodaja objekata Mercatora Agrokoru predstavlja to da su pojedini objekti rebrendirani u Idea objekte, promenjen je položaj i raspored određenih artikala, akcijska sniženja su drugačije označena, imaju drugačiju karticu za sakupljanje bodova i možda u njihovoj prodavnici više ne radi više naša omiljena kasirka. Neki su sigurno primetili i promenu asortimana.
Za osobe koje su zaposlene u Mercatoru promene su drugačije vrste. Prvo, promenjen im je program u kom rade. Ako uzmemo u obzir koliko ljudi je zaposleno u maloprodajama i veleprodajama obuka sigurno nije bila lak deo tranzicije. Drugo uslovi rada su promenjeni. Zaposleni u Mercatoru su imali visočija primanja od onih u Ideama. Treće imaju drugačiji pristup poslovanju po pitanju kontrole rada i nadzora, pravila igre su drugačija. Četvrto došlo je do zatvaranja objekata a samim tim i do ukidanja radnih mesta.
Zašto je došlo do zatvaranja objekata? Jer u nebrojeno slučajeva u istom mestu objekti Idea i Roda se nalaze u neporednoj blizini, a biti sam sebi konkurencija nije baš logično. Ne kažem da radnici Idea objekata nisu proživeli deo ove transformacije takođe, naime i oni su bili razmeštani u objekte Mercatora, otpuštani itd. Dakle tranzicija je za obe firme donela promene.
Standardna politika u poslovanju je : Gde treba rezati troškove? Na kadrovima. To je najjednostavnije rešenje (ne govorim o tome i da li je najpametnije). Pri tom ne mislim samo na ove dve firme.

Fotografija preuzeta sa sajta https://forums.daybreakgames.com

Fotografija preuzeta sa sajta https://forums.daybreakgames.com

Šta se desilo na tržištu?

Na tržištu se desio mali rascep u koji su upali svi proizvodi kompanije Agrokor. Kako? Jednostavno.
Komapnija Agrokor u svom sastavu ima više preduzeća koja se bave proizvodnjom i na ovaj način je osigurala plasman svih tih proizvoda u mnogo veći broj objekata i sa povoljnijim pozicijama nego što je to do sada imala i to na takav način da im se te pozicije neće menjati sve dok su objekti u njihovom vlasništvu. Kad sledeći put uđete u jedan njihov prodajni objekat obratite pažnju na to kako su pozicionirani Frikom proizvodi, na primer. Pomislićete to je u redu, Frikom je u Srbiji, naši ljudi tu rade, neka imaju posla. Sa ovim se naravno slažem, međutim nije u pitanju samo Frikom. Sada sva roba koja se proizvodi u sastavu Agrokor kompanije ima veliku prednost u odnosu na bilo koju drugu kompaniju iz iste branše. Oni su na ovaj način osigurali prodaju svojih proizvoda a vi ako ste kojim slučajem u istoj branši moraćete jako da se potrudite da bi ste uopšte ostali na njihovim policama. Možda za nas to ne deluje jako strašno, ali ako pogledate koliko prodajnih objekata poseduje udruženi lanac sada dolazite do matematike koja nije baš na vašoj strani.U ovakvim slučajevima slogan „Kupujmo domaće“ deluje sasvim drugačije. Da ne govorimo o jačini pozicije koju sada imaju za pregovaranje. Ako je npr. do sada bilo 150 objekata Idea prodavnica sada udržene sa Mercator i Rodama ima ih sigurno duplo više. Prvo koje uslove će zahtevati od vas da bi ste uopšte mogli da stavite proizvode na njihove rafove? Drugo, koje rabate i akcije ćete morati da dajete da bi roba uopšte bila vidljiva? Treće, koliko ćete im sada plaćati za ulistavanje u mnogo veći broj objekata nego do sada? Tu je još i činjenica da je olakšan uvoz i plasman proizvoda iz Hrvatske i Slovenije koji se, da nema ovog lanca ne bi našli na našem tržištu, jer samomstalno ne bi mogli da urade proboj na naše tržište zbog visine troškova logistike i distribucije, a sada uz pomoć sigurnog plasmana na policama Idea-Roda marketa nemaju te probleme. Još jedna od promena koja se desila je to da vaš proizvod koji je do juče bio lepo prodavan i niste imali problema sa snabdevanjem Mercator kanala, danas nije u obaveznom asortimanu maloprodaja i vi se nalazite u problemu. Šta to znači? Ako nije u obaveznom asortimanu, poslovođe nisu u obavezi da ga poručuju niti da ga drže u prodajnom objektu. To vam dođe tako da vi plaćate neke troškove za plasiranje vašeg proizvoda kroz njihove maloprodajne objekte samo što ne znate kroz koje, jer niste obavezni. A ko je obavezan? Naravno, svi oni koji se nalaze u sastavu Agrokora, kao i oni koji rade robnu marku (o tome šta podrazumeva robna marka ću drugi put). Toliko o konkurenciji i slobodnom tržištu.
Ako mislite da nisam u pravu iskoristite sledeći odlazak u prodavnicu i obratite pažnju na promene koje su se desile po pitanju širine asortimana, izloženosti proizvoda i akcija.

Catania, lepa u svom haosu

Kada bih jednom rečju trebala da opišem Kataniju izabrala bih : živa.
Prvi grad po našem dolasku koji smo rešili da obiđemo, delom zbog činjenice da je blizu mesta u kom smo odseli, delom zbog preporuka koje smo dobili.
Nismo porešili. Ona nas je uvela u sicilijanski način života i tempo. Na spisku bitnih stvari za obilaženje prvo stoji pijaca napisana velikim slovima sa tri uzvičnika. A’ Piscaria Mercato del Pesce tzv. riblja pijaca na kojoj se mogu naći i ostali plodovi mora, okružena uličicama u kojima se prodaje sveže povrće i voće. Bukvalno sam pretrčala od kola do mesta dešavanja. Ako niste sigurni gde se tačno nalazi samo slušajte povike i glasno cenkanje i dovešće vas do pravog mesta. Zašto me je toliko privukla? Zato što na pijacama uvek najbolje vidite ljude i način života. Ako uzmemo u obzir da sve što se prodaje je sveže s mora ulovljeno, za mene nema veće sreće. Na prilasku već vidim prodavce kako se cenjakaju i nude svoje proizvode, kupce koji negoduju i gomilu radoznalih turista.

Povrće se nalazi u sporednim ulicama,kao i začini

Povrće se nalazi u sporednim ulicama,kao i začini

Mirisi povrća, svežih citrusa i začina vam se uvlače u kožu, hteli, ne hteli krećete da se raspitujete o ponuđenom i razgledate. Cene su sasvim pristojne ako ih poredimo sa prodavnicama, a zadovoljstvo ovakve kupovine za mene neprocenljivo. U ovom delu možete naići i na sveže meso koje se prodaje kao da sanitarna inspekcija nikad nije ni postojala. Predpostavljam da je sve zakonom uređeno, ali sasvim sigurno ne očekujete da vam mesar ispred nosa tresne parčekanju junetine bez problema na dasku koja izgleda kao da je u upotrebi već više generacija. Pilići vise očerupani sa sve glavama, sveži vidi se, al ni to ne očekujete. Lokalci kupuju bez problema, tako da se ne brinem oko ispravnosti. Korak po korak riba nadjačava miris svežeg mesa.

Riba i morske blagodeti

Riba i morske blagodeti

Iskreno, prvo sam jedno pet minuta samo stojala na podijumu koji se nalazi iznad ribljeg dela i gledala. Po licima ljudi koji prodaju možete zaključiti da li su ribari umorni od noćašnjeg lova ili oni koji samo prodaju. Školjke, puževi, škampi, sabljarka, sveža tuna, sitne ribice, sve je tu. Trgovci su malo nervozniji, od silne želje da prodaju ulov i vrate se onom što najbolje znaju. Tu su i restorani koji vam spremaju proizvode s pijace, tako da ste sigurni da jedete sveže proizvode. Ovde jedite samo ako imate dovoljno jak stomak za sve mirise koji vas okružuju. Pijaca traje otprilike do 13 časova, pa ako želite da stvarno osetite čari ovog prelepog mesta dođite na vreme.

Između pijace i autobuske stanice se nalazi park u kom osim dečice koja se igraju i njihovih roditelja možete zateći i Sicilijance u godinama koji se kartaju i viču toliko glasno da nas je upravo ta buka i privukla. Malo smo ih posmatrali ne ometajući igru, veoma su zabavni i simpatični. Skroz su u svom svetu, uživaju i smeju se, bez obzira na ishod partije. Igra nam nije poznata pa nastavljamo dalje tražeći mapu grada.

Topla preporuka za sve gradove koje ćete obilaziti u Italiji je da pronađete mapu grada. Nekad su mape koje se mogu kupiti u suvenirnicama mnogo bolje rešenje nego one koje dobijete za džabe u turističkim info biroima. Mi smo tražili one koje imaju označene znamenitosti ali i malo više od toga. Cena im je u principu približna i kreće se oko 4 eura. Kada je jednom imate u rukama nastavak razgledanja je mnogo jednostavniji. Sve ovo naravno pod uslovom da nemate vodiča.

Kada izbijete na Piazza Duomo sve vam je lakše. Većina bitnih stvari prema vodičima se nalazi u neposrednoj blizini tako da ih možete obići i peške, polako.

Katedrala Duomo

Katedrala Duomo

Ako želite da popijete kaficu i da se osvežite preporuka je da nađete kafiće koji su malo dalji od Piazza Duomo, prvo zbog gužve, drugo zbog cena. Što ste bliže centrima dešavanja to su cene veće. Inače cene kapućina i američke (filter) kafe variraju od 2,50 pa sve do 4, 50 eura, što svakako nije mala razlika. Sa solidnim znanjem engleskog jezika uglavnom ćete moći da se sporazumete, ne bi trebalo da bude problema. Ako znate francuski biće vam još lakše jer je sličan italijanskom i dosta njih ga uči u školama. Ako želite da jedete u restoranima bitno je da znate da je u Kataniji vreme ručka od 13 do 15 h. Vrlo je moguće da ćete posle ovog vremena imati sužen izbor restorana za ručak. Naravno barovi sa brzom hranom, ukoliko ih nađete jer su malo zavučeniji, rade stalno.
Ako idete kolima biće vam interesantno da se parking u toku ručka ne plaća i tada ćete ga najlakše naći. Ja sam pri uplaćivanju previdela ovu činjenicu pa sam nam slučajno uplatila taman dovoljno parkinga, jer umesto predviđenih tri sata koliko smo mislili da će nam biti dovoljno, lutali smo mnogo više. Inače cena parkinga po satu je 0,75 eura što je poprilično jeftino u odnosu na druge gradove koje smo obilazili.

Štrik za veš gde god je zgodno postavi

Štrik za veš gde god je zgodno postavi

Preporučila bih vam da uđete u katedralu Duomo, da obiđete Teatro Antico e Odeon, prođete ulicama Vitorio Emanuele, Etna i Antonino di Sanguliano. Na svakom koraku imate crkvu, iskopinu ili spomenik da vidite, fotografišete i naučite nešto. Ispred katedrale sam primetila par starijih gospođa koje su čekale misu sa crvenim šalovima oko vrata, što je znak njihove pripadnosti kultu Svete Agate, kako sam kasnije saznala. U vreme mise nije dozvoljen ulazak turistima.
Osim crkvi na svakom koraku, ako obratite pažnju videćete i neobična mesta na kojima su postavljene bogomolje. Na primer na sred zgrade u kojoj se živi ili na ćošku neke ulice. To odražava njihovu pobožnost.

Bogomolja

Bogomolja

Jedino mesto na kom ćete platiti ulazak je ako želite da uđete je Anfiteatro Romano, ulaznica za jednu osobu ako imate preko 25 godina je 6 eura. Mislim da ne vredi tih para jer smo mi prošli ulicu više i pogledali kako izgleda pre nego odlučimo da li da uđemo. U crkvama koje su otvorene za posetioce uglavnom se može ostaviti prilog, ako želite, osim ako ne želite vodiča, to se dodatno plaća.

Katanija

Katanija

Nama je vreme išlo na ruku, toplo ali ne previše da ne možete da šetate pa smo većinom lutali, razgledali, zapažali, udisali i pokušavali da što više uhvatimo šmeka za dane kada ne budemo tu. Ako niste ljubitelj pešačenja tu su hop on – hop of autobusi čija je cena 15 eura po osobi.

Napomenula bih još da ako ne možete da zamislite odmor bez kupovine, ne brinite se ovo je pravo mesto za vas. U neposrednoj okolini, oko 20 km udaljen od grada nalazi se tržni centar sa oko 120 prodavnica. Ako vas to ne zadovolji tu je i jedan bliže gradu sa popriličnim brojem. Outlet sa markiranom garderobom se nalazi na nekih 50 kilometara od grada autoputem prema Palermu. U samom centru grada se nalaze zlatare, butici, prodavnice obuće a tu je i trg na kom se prodaju džidže. U svakom slučaju bićete zadovoljni verujte na reč.

Put do Sicilije

Spakovani i spremni za put krećemo ka Siciliji, hiljadu i nešto kilometara na jug od Livorna. Nestrpljivi smo da pređemo sve te silne kilometre koji su ispred nas i osetimo čari sicilijanske gostoprimljivosti na daleko čuvene. Put nam ide na ruku, većim delom je autoput, koji je još u pojedinim deonicama pod radovima pa moramo malo da krivudamo. No, to nam ne pada teško jer ubija jednoličnost autoputa. Priroda nastavlja da nam mami osmehe i oduševljenje. Vinogradima se polako pridružuju maslinjaci, podjednako postrojeni. Usputna mesta nam skreću poglede, jer što smo južnije to je veća verovatnoća da će se gradovi umesto u kotlinama nalaziti na vrhu planine. Zašto je tako? Možemo samo da nagađamo vođeni istorijom podneblja i našom logikom.

Toskana

Toskana

Htela sam ovde da dam par saveta ljudima koji se, poput nas, odluče da kolima prokrstare Italiju.
Prvo da znate da nema vinjete za autoputeve, već se putarina naplaćuje kao kod nas. Nije baš jeftina za naše uslove i nema baš logike u smislu kilometraže. Desiće vam se da za 30 kilometara platite više nego za 50. Kako, zašto, pojma nemam, nismo se zadubili u problematiku samo smo prihvatili. Postoje uvek tri trake pri naplati, od kojih ona označena belom tablom podrazumeva plaćanje u kešu, najčešće je tu automat za plaćanje, ređe čovek. Žuto označena tabla je za elektronsko plaćanje za kola koja to imaju, dok je plava za plaćanje karticom. Vodite računa da ne zalutate u pogrešnu traku jer će se vozila iza vas nagomilati za tili čas. Drugo cena goriva na benzinskim pumpama varira i to od pumpe do pumpe. Bukvalno. Postoji još caka, obratite pažnju da na mnogim pumpama cene goriva nisu istaknute tako da se vide jasno pre skretanja, te su cene duž autoputa više i za 30 eurocenti po litri u odnosu na pumpe koje su u gradovima. Takođe, tu je nešto što se zove cena za samouslugu i cena za služenje. Cena goriva ako vas usluži radnik na pumpi zna da bude veća i do 20 eurocenti. Realno, zašto bi ste davali taj novac samo ako stanete na pogrešnu točilicu. Cena dizela npr. varira od 1,43 eura po litru do 1,79. Više hiljada kilometara pravi značaju razliku. Ako želite da popijete kafu kad ste već na pumpi toplo preporučujemo da obratite pažnju na mesta koja se zovu Autogril. Ima ih u dve varijante, veće sa restoranom gde se može pristojno jesti za ne tako veliki iznos novca i manja nazvana sneck bar gde od hrane možete pronaći samo sendviče i pecivo. Obe varijante nude kafu za poneti u tri veličine i dosta različitih varijanti. Od srca preporučujemo kapućino media veličine. Sasvim je pristojan, možete dodati cimet, oraščić muskanti po želji. Cene se kreću od severa 1,60 do 1,80 jug zemlje.

Deo autoputa

Deo autoputa

Za naše standarde putevi su relativno dobri, ako postoje značajnija oštećenja ona su i označena.
Znaci na autoputu su u većini slučajeva u redu. Meni malo predstvalja problem to što pre eventualnih radova na putu postave toliko znakova sa obe strane vaše trake da se u momentu pogubite i nemate pojma šta su više hteli da kažu. Drugi problem koji može da se javi u lokalu su loše pozicionirani znaci u odnosu na put kojim prolazite. Dešava se da bukvalno nailazite na znak i ne znate da li je okrenut ka vama ili ka onom ko se uključuje. Isto tako putokazi. Ali posle nekog vremena se naviknete. U manjim mestima problem nastaje kada se nalazite na putu sa prvenstvom prolaza a u to niste sto posto sigurni jer vama to nije označeno već samo onima koji dolaze iz sporednih ulica. Ovo može biti problem jer vozite među Italijanima. Uključenja i isključenja sa autoputa znaju da budu baš neposredno označena, malim tablama koje nisu dovoljno upadljive, takođe traka predviđena za to vrlo kratka. Opet, vozeći duži period naviknete se.

Ono na šta se ne naviknete i posle nekoliko dana lutanja je način na koji Italijani voze. Oni voze bez ikakvog reda. Izleću, guraju se, pretiču sa desne strane. Pogotovo po gradovima. Kod njih je varijanta gas – kočnica – ko je bezobrazniji. Mogu slobodno reći da manja kola imaju prednost u odnosu na veća, što ne znači da će voziti bolje. Na autoputu imaju običaj da izleću pri uključenju bez obzira što ste vi već tu i idete konstantnom brzinom. Jok, to nema veze. Isto tako obilaze bez migavaca, bez upozorenja. A kada vas obiđu ne prave luk pri uključenju već samo opa i eto ih ispred. Ako niste iskusan vozač samo polako i strpljivo.
U gradovima posebnu opasnost predstavljaju skuteri i motori drugih vrsta. Provlače se između drugih vozila u želji da budu prvi na semaforu, pa se svi nakrckaju tako da čim se upali žuto kreću. Izleću podjednako i sa desne i sa leve strane, pa i o njima treba voditi računa i o njima.

Ali, sve je to deo šarma Italije.

Polako, savet po savet stigosmo do ferija koji nas prebacuje sa kopna na Siciliju. Meni srce treperi, samo da se smestimo, prespavamo i ujutru krećemo u obilazak prvog na spisku grada Catania.

Lucca slučajno otkriveni grad

Igrom slučajnosti umesto da obiđemo Liviorno, prema planiranom, dobili smo preporuke od lokalaca za obilazak gradića Luka,koji se nalazi nekih tridesetak kilometara od Tirrenia i rodno je mesto Pučinija, grad koji je bio pod Napoleonom, grad koji sigurno krije iznenađenja. Rečeno nam je da ćemo imati šta da vidimo, obiđemo, gde da ručamo i napravimo predah. Naravno da smo poslušali, takvi saveti se ne odbijaju. Vozimo se delom lokalnim putem što nam pričinjava zadovoljstvo jer razgledamo kućice, prirodu i ljude.
Teško je odrediti tipičnog Italijana, Italijanku, jer kao narod koji živi okružen morem i koji je osvajao, genetika je miks ljudi sa najrazličitijih mogućih delova sveta. Ono što sa sigurnošću možete oceniti je stil. Italijni imaju stila i za izvoz – što je već opšte poznato. Muškarci su namirisani jakim parfemima, košulja, pantalone, cipele, sako, kosa sređena pod konac. Tu su i opuštene varijante, sa košuljom bez sakoa, sa majicama, bermudama, sve pod konac. Mlađe generacije već popuštaju u takvom načinu oblačenja, teže nekom buntu što prenose i na garderobu.“Bekamovka“ je vrlo popularna frizura, prosto vam upada u oči. Starije dame su predivne, iskreno. Skockane, jednostavno a opet interesantno, obuća oličenje elegancije, torba, nakit, sve savršeno. Negovane su, a opet nisu napadne. Naravno, sa izuzecima. Mlađe dame su, poput svojih muških vršnjaka, šarenolike. Od načina oblačenja koji ide od umerenog ka ekstremno kičastom, do jačine šminke, veličine platformi na nogama – mislila sam da smo mi najgori po tom pitanju, no nismo, preko kose koja je u svim mogućim bojama i tonovima, kao i način šišanja.
Ulazak u sam grad govori o urbanom mestu, užurbanom, opterećenom svakodnevnim životom stanovnika. Do momenta dok se ne približite zelenim površinama koje naglašavaju prisustvo zidina koje kriju poseban život. Prvo sam pomislila kako je lepo što su ih sačuvali bez obzira na to što se grad razvijao, a zatim shvatila da to nisu samo zidine nekog bivšeg grada. One su grad. U unutrašnjost se ulazi kolima, postoje dva, tri parkinga koja su namenjena onima koji ne žive tu. Dok gledamo na mesto za smeštanje već smo u akciji traženja turističkog biroa i mape, drugačije ne vredi.

Pogleda sa zidina

Pogleda sa zidina

Na prvu loptu neodoljivo me podseća na Veneciju samo bez vode, ako izuzmemo 8 metara visoke zidove koji ga okružuju. Oko celog grada se može prošatati zidom, postoje i staze za trčanje. Drvored vam pravi hlad i ugodan vetrić čarlija i umanjuje vrućinu, štiti unutrašnjost od savremene spošljašnjosti, pruža dom pticama koje vam pesmom prave društvo dok uživate u pogledu.

Kuće su visoke, uske, kao i ulice. Nagurane jedna do druge, kao da čuvaju teritoriju. Ljudi i dalje žive tu, mesto vrvi koliko od turista toliko i od stanovnika. Malena kola parkirana tamo gde je dozvoljeno parkiranje samo stanovnicima grada govore o tome koliko ih je.

Ulica Lucca

Ulica Lucca

Dok šetate očekujete da će svakog momenta Julija izleteti na terasu i početi da zove Romea, ne zbog mesta na kom se nalazite već zbog preslatkih terasa.

Terasa Lucca

Terasa Lucca

Znamenitosti ima na svakom koraku, crkava koliko smo uspeli da izbrojimo ima 20. Da, dvadeset. Verovatno je svaka bogatija porodica sagradila po jednu za sebe, ili su se takmičili ili nisu bili u dobrim odnosima sa komšijama 🙂
Svaka je na svoj način lepa, stilovi su nalik jedan drugom a nama je za oko najviše zapala Chiesa di San Michaele in Foro. Veličanstvena u svojoj gordosti, izdvojena na trgu, išarana godinama i vremenskim uslovima.

Chiesa di San Michele in Foro

Chiesa di San Michele in Foro

Unutrašnjost nije toliko bogata kao u katedrali u Pisi, ali je spoljašnost rame uz rame sa ostalim lepoticama. Spoj italijanskog nasleđa, prvi put pominje oko 800 godine i arapske ljubavi ka ukrašavanju koja je prevagnula u naknadnim radovima, jer je u to doba Pisa bila centar trgovine sa arapskim svetom. Detalji toliko tanani da prosto ne možete da verujete da su odoleli vremenu i ostali takvi i posle više vekova.Prelepe orgulje koje krase čitav jedan zid i dalje su u funkciji.

Detalji San Michele in Foro

Detalji San Michele in Foro

Mesto savršeno za predah uz neizbežnu kafu je Piazza Anfiteatro, sa mnoštvom restorana, suvenirnica i poslastičarnica. Ako se nađete u Italiji obavezno probajte domaće sladolede, to je iskrena preporuka.Prepustite se ukusima i mirisima njihove kuhinje, čak i ako ste skeptici. Nećete biti razočarani, verujte mi.

Piazza Anfiteatro

Piazza Anfiteatro

Park Lucca

Park Lucca

Nastavljamo obilazak dalje okrepljeni, dok svaku tačku označenu na mapi nismo obišli.Malo, malo pa možete videti i park unutar neke zgrade otvoren za uživanje sa česmom u slučaju da ste ožedneli.

Pinokija na neki način svojataju, obzirom da je nastao u Firenci, tako da se njegov lik može naći svuda, od magneta, igračaka, držača za knjige pa do ringišpila.

Pinokio ringišpil

Pinokio ringišpil

Ako vas mrzi da pešačite tu su bicikli za iznajmljivanje, kočije ili ona vozila sa nastrešnicom. U svakom slučaju ako zalutate u ovaj kraj odvojite vreme i obiđite Luku, vredi svakog minuta vašeg vremena.

Clock tower

Clock tower

Italija – zemlja lepota

Već par dana smo tu i svo vreme razmišljam kako da počnem da pišem ovaj post, što je neuobičajena situacija. Obično samo sednem kad osetim da je inspiracija tu, uzmem lap top u krilo i krenem. Sada se premišljam i sabiram kako da napišem post koji ni jednim svojim slovom ni rečju neće umanjiti lepotu viđenog. Iskreno, nisam sigurna da li ću uspeti, daću sve od sebe a svako ko ga pročita slobodan je skrenuti mi pažnju na propušteno.
Krećemo.
Putovanje kolima može biti jako naporno kada su odredišta hiljadu i više kilometara daleko, ali kad je u pitanju Italija vi ne osetite vreme, samo blenete kroz prozor i pokušavate da upijete lepotu svega. Tako je barem sa mnom. Vraćam joj se posle nekoliko godina i trudim se da upijem svaki kilometar za vreme kada ću imati stolicu za ljuljanje i sa setom piti kafu i prepričavati sećanja nekim mlađim generacijama.
Ulazak u Italiju iz Slovenije znači menjanje krajolika, ne toliko na početku koliko kasnije. Ulazak u Italiju znači vinograde kilometrima uz put, znači sunce, toplotu. Ulazak u Toskanu znači udar mirisa bagrema izmešanog sa zovom direktno u koren nosa, udisanje punim plućima.
Toskana važi za najlepši deo Italije, s razlogom verujte mi na reč. Smenjuju se brda i kotline, put nas vodi kroz predele koji pozivaju da zastaneš, kroz predele u kojima vidiš scene iz najlepših ljubavnih filmova, kroz predele gde lepa Ana pati za Đuzepeom tamnoputim, gordim, pričljivim. Ogromne bagremove šume u cvetu, zova na sve strane, žbunje sa žutim sitnim cvetićima oporog mirisa, vinogradi kao naslikani, maslinjaci u savršenom redu. Miks mirisa koji vas zavodi, golica vaše nozdrve i pleše sa vama dok se vozite. U Toskani je i planina i more, u Toskani je taj savršen spoj lepota. Bogata i prelepa.
Kilometar po kilometar stižemo do našeg odredišta Tirrenia tipičnog turističkog mesta na obali mora, okruženog zimzelenim, peskom i vodom. Već je uveliko pala noć i život na ulicama je smanjen osim u samom centru gde se nalazi gomila restorančića, picerija, poslastičarnica. Vidi se da nije sezona po broju ljudi na ulici, što nama ne smeta ni najmanje jer smo umorni od dešavanja prethodnih dana i željni kvalitetnog sna. Ljubazni recepcionar nas dočekuje sa odličnim znanjem engleskog i smešta u našu sobu. Umorni, opijeni od mirisa i puta tonemo u san, sa nestrpljenjem u očima za sutrašnjim avanturama.

Tirrenia

Tirrenia

Udaljeni oko 15 kilometara od Pisa s prvim jutarnjim cvrkutima vrabaca smo se spakovali i krenuli u istraživanje. Spadamo u one radoznale turiste koji bi sve da vide, oslušnu, osete i isprobaju. Da bi smo sve uradili kako volimo treba nam jedno 6 godina boravka u Italiji a ne dve nedelje, pa se moramo organizovati. Iskreno, najbolje je u samom gradu kupiti knjigu Pisa u kojoj postoji i mapa sa označenim znamenitostima, ako nemate vodiča. Sadržaj knjige je informativan, kvalitetan i jednostavan, pomoćiće pri snalaženju. Dok se vrtimo po ulicama u pronalaženju parkinga moja jedna noga i glava su već napolju u želji da što pre krenem da „njuškam“. Piazza del Duomo nije teška za nalaženje a na njoj se nalazi toranj, najpoznatije obeležje Pise. Naravno da smo se popeli gore.

Piazza del Duomo

Piazza del Duomo

Pogled je apsolutno fantastičan, a put do gore čudan. Gravitacija vas vuče na jednu a vi pokušavate da vučete na drugu stranu. Stepenice su uske i klizave, ima ih gomila pa odmorišta koja su sa strane nisu za džabe napravljenja.

Pogled sa tornja

Pogled sa tornja

Gore počnete da se pitate da li je moguće da je priroda od ovog „običnog“ zvonika napravila atrakciju samim pomeranjem tla. O detaljima kojima su ukrašena zvona, kvalitetu kamena, detaljima na vratima, o svemu tome mogla bih pisati danima. Italija je oličenje ukusa čak i kada je izgradnja u pitanju.

DSC00530

Detalji tornja

Detalji tornja

Osim tornja na trgu su još i muzej (nije bio otvoren zbog rekonstrukcije), krstionica, katedrala i Camposanto. Ne znam da izdvojim šta je od čega lepše, gizdravije, veličanstvenije i zanimljivljivije.

Unutrašnjost katedrale

Unutrašnjost katedrale

Detalji na vratima katedrale

Detalji na vratima katedrale

Posle obilaska Piazze del Duomo, nastavljamo dalje žurnim korakom. Jedna znamenitost do druge, zid tamo, park ovde, crkva do crkve. Sve porelepo. Mostovi preko reke Arno svaki na svoj način veličanstven. Sve ono što mi smatramo da je staro, da je „isteklo“ ovde se naglašava, jer to je Italija. Ponosna na svoju prošlost, na svoje pretke i na istoriju koja je čini izuzetnom.

Giardino Scotto

Giardino Scotto

Bašta Scotto vas ostavlja bez daha, tu je nekada bio manastir, opasana je zidinama iza kojih ne možete ni da naslutite šta se krije. Grb Pise u cveću, odmorišta za studente i učenike sa stolovima za učenje, zauzeti svi do jednog, palme i ruže na jednom mestu. Osvežavajuće i očaravajuće.

Nastavljamo do centra na jedan espreso s nogu na italijanski način i ručak u istom maniru. Espreso je brz i jak, ručak ukusan i umeren sa ukusima koji se prepliću, sa maslinom uljem kao osnovom i ne izbežnim pastama. Okrepljujemo se i nastavljamo dalje do u noć lutanje jer šteta je propustiti nešto.

Reka Arno i Arsenale della Galee

Reka Arno i Arsenale della Galee

Ulice Pise

Ulice Pise

Kad odlučiš da staneš na ludi kamen I deo

Zakazani datum se bliži, nedelja popodne, upravo ručali, jača polovina rešila da dremne a ja potopila njegove svadbene košulje i moje džidže što moraju ručno da se peru, smutila kafu i rešila da napišem koju reč, u nadi da ću pomoći onima koji kreću ovim putem.
Sve obično počinje prosidbom ili nekim sporazumom da je vreme da se veza „ozvaniči“ (kao da pre toga nije bila) i stane na ludi kamen. Tako je i kod nas krenulo, neočekivanom prosidbom, pitanjem i mojim odgovorom „Jel me zajebavaš? “ – oduvek romantik u duši.
Sami smo rešili da napravimo svadbeno veselje, hteli smo da taj dan podelimo sa prijateljima i rodbinom, mada sam ja uvek bila u fazonu kumovi i roditelji, nešto mi jebilo žao da tako uradimo kada je došao dan odluke. Obzirom da sam već imala iza sebe organizaciju (pomoć) sestrine svadbe znala sam koje su kritične tačke, verovala sam da će mi pomoći to iskustvo da skratimo proceduru. I jeste, bar tako mislim.
Prva stvar koju smo obavili je razgovor jedno s drugim šta tačno želimo da postignemo, da li će to biti skup najbližih ljudi, da li svadba na „veliko“, koliko ljudi je plafon. Kada smo to rešili počeli smo da tražimo mesto spram naših želja.
Druga stvar : mesto održavanja. Naša želja je bila da to bude nešto intimnije, nešto bliže onom osećaju da se zapijemo u kafani, nego onom svadbarskom. Prikupili smo preporuke sa različitih strana, obišli par mesta i odlučili se rešenje koje nam je najviše odgovaralo u par stavki. Salaš nedaleko od Novog Sada. Uradite to brzo, nemojte previše lutati i uradite to što ranije. Mesta se brzo izdaju i po skoro godinu dana unapred. Nađite ono što će vam odgovarati u svakom smislu.
Treća stvar: muzika.
Od nje zavisi svadba, ali bukvalno. Sve ostalo može biti savršeno ako muzika nije ta koja će pokrenuti masu, džabe sve. Muziku naravno treba uskladiti sa gostima koje zovete. Mrgud i narodnjaci u istoj prostoriji je nerešiva jednačina, međutim svestan gostiju koji pohađaju našu šarenoliku svadbu predao je bitku bez reči. Dakle, kod nas narodnjaci. Blaža varijanta, ograničena od strane nas i od strane muzičara koje smo odabrali. Da ne mora baš čepove u uši da stavlja. Iskren savet je da poslušate odabrani bend bar jednom pre konačne odluke, danas svi imaju snimke na netu, ako niste u mogućnosti uživo. Mi smo naš čuli na drugoj svadbi, poslušali snimke, razgovarali sa kumovima koji su ih angažovali i odlučili.

Četvrta stvar:gosti.
Ma koliko ranije rešili koga ćete da zovete probajte da ih što pre obavestite. Neki već imaju planove za taj dan, koji se ne mogu odložiti. Neki moraju da se preorganizuju, neki moraju na vreme da se odluče. Nekima će se u zadnji momenat promeniti situacija. Sto ljudi sto dešavanja, prosto ne možete znati. Mi smo nezvanično počeli odmah da govorimo ljudim, zvanično momenta kada su bile gotove pozivnice. Tu vam je bitna još jedna stvar a to je da se ljudi ne osećaju neprijatno ako ne mogu da dođu. Mi smo pokušali sa većinom da razgovaramo u fazonu, pozvani ste ako možete da dođete dobrodošli ste i zajedno ćemo se proveseliti, a ako ne možete nemojte se osećati loše zbog toga. Ima prilika u životu veselićemo se.
Nama je broj mesta u restoranu dao smernicu za broj gostiju, prosto morali smo da se ograničimo. Meni je iskreno žao što nismo u mogućnosti da pozovemo svu rodbinu za taj dan, ali da jesmo tako napravili onda bi se sve ono što smo želeli da bude naše venčanje i taj dan pretvorilo u nešto što nismo mi. Kada su ovakve stvari u pitanju morate biti čvrsti. To vam obično krene ovako: hajde još ovog ujaka, ali ako ću njega onda bi trebalo i onu tetku, a ako ću nju onda bi trebalo i onog strica, pa i druga strana tako i broj gostiju se izmakne kontroli a da vi to niste ni primetili. Dakle, čvrsto srce i ruka. Žao mi je, ali prosto tako mora.
I obavezno tražite potvrdu dolaska i neka vas ne bude sramota da sve pozovete i potvrdite ako se sami ne jave. Ovo je jako bitno zbog rasporeda sedenja i restorana.

Peto:ništa ne radite bez dogovora.
Bilo je situacija kada meni nešto nije po volji, bilo je situacija kada njemu nešto nije selo. Pogledamo sve opcije, odemo kući, skuvamo kafu, sednemo razgovaramo o svim opcijala i dođemo do rešenja. Ovo nije vreme kada treba bilo ko da isteruje svoje ili da se tvrdoglavi. Ovo je vreme kada treba da budete složni. Sasvim sigurno devojke da njih neće zanimati dekoracija ili da ih neće zanimati kod koje ćete vi frizerke ići ali ne gubite zbog toga živce.

Šesto: pozivnice.
Mi smo imali sreću da su nam prijatelji u poslu dizajna, tako da nismo mućkali puno glavom gde da ih radimo. Imali smo puno poverenja u Andreu i znali smo da ćemo lako pronaći rešenje. Ona nam je ponudila više varijacija, mi smo odabrali i to je bilo to.Ona dizajn ja tekst na pozivnicama, verujem da su drugačije od standardnih i vesele, što smo i želeli.
Kada imate pozivnice u rukama gledajte što pre da ih podelite. Njihova namena osim poziva je i to da ljudi imaju satnicu dešavanja, neka su vrsta podsetnika tako da je lepo naglasiti kada je crkveno a kada građansko venčanje i gde. Kao i gde se održava veselje. Dakle, bitno je da budu čitke i razgovetne.

Sedmo: odelo i venčanica. Naravno i cipele. I prateći detalji.
Za mnoge mlade najbitniji deo. Pošto nisam od malih nogu maštala o venčanici, niti sebe zamišljala, a poučena sestrinim iskustvom, trudila sam se da budem otvorenog uma. Ovde se potrudite da sebi olakšate, a ne otežate. Povedite sa sobom drugaricu koja će vam iskreno reći šta misli o tome kako vam koja stoji i kakva je. Ili idite same. Ja sam u prvom krugu povela krštenu kumu jer znam da je realna i da će mi reći ako u nekoj izgledam kao balon. Otišle smo u salon, isprobale jedno desetak skroz različitih venčanica i napravile izbor od dve ili tri. Zatim sam se još malo raspitivala o cenama, jer što bih dala 400 eura ako mogu 150 ili 200. Bar je to moja logika. U Novom Sadu su inače nerealno visoke cene iznajmljivanja venačnica tako da vam od srca preporučujem da odete do Beograda, Rume, Sremske Mitrovice, Šapca. Šta vam je već bliže. Za samo par desetina kilometara možete uštedeti 50 % iznosa.
Drugi krug je bio U S. Mitrovici sa sestrom i sestričinama. Deca su takođe pomoć u ovakvim situacijama,ona ne znaju da sakriju emociju tako da onog momenta kad izađete iz kabine gledajte im izraze na licima i sve će vam biti jasno.
„Izgledaš kao princeza“ je bilo dovoljno za odabir. Znam šta za njih znače princeze, to je vrhunac sveta, tako da sam poslušala i izabrala. Većina salona nudi uz venčanicu prateću opremu. Uzmite je što više, ako ništa drugo ono za fotografisanje, ako ide gratis.Obuću birajte koliko god može da bude udobna, ipak ćete bar neko vreme morati da provedete u njoj.

Mlada sa sajta dailycome.com

Mlada sa sajta dailycome.com

Što se odela tiče muškarci su mnogo jednostavniji od nas. Odredite budžet, raspitate se na par mesta o cenama, ako možete dobijete preporuke prijatelja, odete i to je to. Oni će se vrlo brzo odlučiti kakvo odelo žele, koje boje (tu ste moje dame i vi da pomognete), da li im treba prepravka ili ne. Moja peporuka je da uzmete dve košulje. Taj dan su svi pod stresom, ako je toplo pogotovo, ceremonije znaju da traju, bolje je imati rezervnu košulju za posle. Cipele, kaiš,sat i muški svet je sretan i spreman.

Još jedna napomena: nemojte voditi muške u kupovinu ili iznajmljivanje venčanice, neka to ipak ostane vaš deo za uživanje sa drugaricama. Njima su i tako one sve iste dok ih ne vide na vama. A kada je vide neka im to bude iznenađenje.

Osmo: burme.
Ovo je toliko lično da tu nema šta da se piše, da li ćete ih gravirati, hoće li biti iste ili ne, hoće li biti od žutog ili belog, srebrne, sa cirkonima, bez, to je sve vaša stvar. Ja vam samo mogu reći da se opet raspitate na više strana, pogledate na internetu, ima zlatara koje daju popuste ako plaćate u gotovini. Pregledajte sve, pa lepo polako odlučite. Potrebno je najviše oko 3 nedelje da se naprave, tako da imate vremena, ako već nemaju gotove prema vašim prohtevima.

Deveto: fotograf.
Mi smo i ovo rešili po preporuci. Ja sam imala određenu želju, ali na žalost nije mi se mogla ispuniti, nisam padala u očaj već smo jednostavno krenuli da tražimo dalje ono što nam više pogoduje. I našli smo. Ako nemate ko da vam preporuči moj savet je da pregledate internet, ima toliko sajtova sa fotografijama, toliko ljudi koji se tim bave, kad jednom uđete u taj svet iznenadićete se. Opet, ako nemate preporuku najbolje ih je sve pozvati zakazati par razgovora pa videti šta vam odgovara. Bitno vam je da budete opušteni, da vam se energije slažu, da ne osećate stres, jer od svega toga zavise vaše fotografije. Pričajte sa njim, razmenite ideje o mestima za fotografisanje, o načinu, o svemu. Biće vam mnogo lakše.

Deseto: dekoracija i cveće
Ne komplikujte. To je najbitnije. Mnoge sale nude dekoraciju. Postoje i ljudi koji se profesinalno tim bave, ako nemate vremena da se sami tim pozabavite. Pričajte sa rodbinom i prijateljima možda su i oni voljni da učestvuju. Mi smo tako uradili. Dekoracija bi trebalo da se slaže sa salom ili restoranom u kom pravite slavlje, nemojte samo preterivati. U zavisnosti od vaših mogućnosti i želja odredite budžet i gledajte ponude koje mu odgovaraju. Ovde će verovatno malo odskočiti od onoga što planirate jer ćete hteti da nešto zamenite ili dodate, ali opet je bitno imati okvir. Ako želite nekog da unajmite budite u stalnom kontaktu, neka vam šalje ideje, fotografije, predloge, ali se nemojte ustručavati i vi da dajete svoje. Mi smo se organizovali sami oko dekoracije, uz pomoć rodbine. Neću vam reći da je skoro sve već spremno,čeka da bude postavljeno. Uradite na vreme da bi ste izbegli nervozu zadnjeg momenta.

Jedanaest: torta.
I ovde nema puno rasprave, vaš ukus će presuditi. Uz razgovor sa onim ko će vam tortu praviti. Mi smo i do ovog rešenja došli putem preporuke jer nam je bitno da budu ukusne kao i izgledne. Raspitajte se opet kod prijatelja i rodbine, sigurno imaju da vam daju bar dva tri broja, razovarajte, pregledajte fotografije do sada urađenog, probajte sami da nađete na netu šta vam se sviđa. Istražujte. I naravno uradite sve to na vreme. Torta je jedna od stvari koju možete da završite dva tri meseca ranije.

Dvanaest: Šminka i frizura.

Najbolje bi bilo otići kod frizera koji već poznaje vašu kosu. Ako to pak nije moguće, idite na probu. Ne treba skroz da vam napravi frizuru već da vidi teksturu vaše kose, kako se sa njim radi, da vidi vaše želje, da vam kaže da li je to moguće sprovesti u delo. Sasvim sigurno će vam dati i sugestije ako budete tražili. Poslušajte ih.
Šminka je bitna za fotografisanje, dobar šminker će sakriti sve što se sakriti treba i istaći sve ono lepo na vašem licu a ujedno bi bilo dobro da možete reći šta želite i kako volite. Po meni ništa ne može da zameni profesionalnu šminku. Naravno i ovde imate mogućnost pretraživanja po internetu, iskustva drugarica, savete, preporuke. Sakupite sve i odlučite.

Da, još jedna stvar kada se za nešto odlučite držite se toga. To će vam skratiti muke, verujte mi. Ako krenete da se vraćate na stvari koje bi trebalo da su rešene nećete ići dalje a ima dosta toga što vas čeka.

Čin venčanja:
o ovom ne mogu baš puno da vam kažem dok ne dođe taj dan. Zato će biti i drugi deo ovog teksta.

Još jedna naopomena:

zadnjih mesec dana će biti naporno baš baš. Za zadnji mesec ostaju sve te sitnice tipa raspored sedenja, trčanje do crkve, dekoracija stolova itd. Zato gledajte da odvadite što je više moguće pre toga, bićete manje nervozni vi pa i svi oko vas.

Med od maslačka

Mama ge je i pre pravila ali nisam se preterano zanimala dok nisam pročitala sva lekovita svojstva. Delim recept za spravljanje sa vama.
Potrebno je:
– što više cveta maslačka bez stabljike prema receptu ide 180 komada ali ako ih bude i više neće biti problema,
možete ih odmeriti odokatvinom metodom.
– 1 kg šećera
– 1 l vode
– 2 limuna
– cimet po ukusu
– vanilin štap

Med od maslačka

Med od maslačka

Način pripreme:
Oprati cvetove, staviti u vodu da provri, zatim kuvati na tihoj vatri otrpilike pola sata, dok ne pusti maslačak svoj sok koji daje vodi boju i miris.Procediti na sitno sito u drugu šerpu smesu, zatim dodati vanilin štap, cimet i limun, zajedno sa šećerom. Kuvati na tihoj vatri dok se ne zgusne. U međuvremenu pripremiti oprane tegle i poklopce twisst off, kao i deblje ćebe. Vreo med razlivati kutlačom u tegle do grlića tegle. Odmah ih zatvoriti i ređati na sredinu ćebeta koje je najbolje staviti na ravnu površinu (klupu,stolicu). Kada se sve tegle napune dobro ih zašuškati u ćebe i ostaviti tako do sutra da vakumiraju.
Uživajte!

Jagnjetina iz rerne

Poseban užitak pripremanja jagnjetine je kad pronađete onu svežu, mladu, mirišljavu.
Deo koji sam izabrala za pečenje je kare ili drugačije poznat kao krmenadla.
Potrebno je:
– 1,5 kg jagnjećeg karea
– morska so krupna
– maslinovo ulje
– biber u zrnu
– lovorov list
– kropmir za prilog

Jagnjetina iz rerne

Jagnjetina iz rerne

Način pripreme:
meso se prethodnu noć pripremi za pečenje na sledeći način: iseku se plići džepovi oštrim nožem dubine oko 2 cm. Džepovi nam služe da meso bolje upije so i začine. Solju istrljamo dobro celo parče mesa, sa svih strana, a lovor i biber u zrnu (možete dodati još začina po vašoj želji, ja ne volim da ukus začina preuzme meso) stavimo u džepiće. Preko mesa sipamo ravnomerno 3 velike kašike maslinovog ulja, tako spremljeno meso ušuškamo providnom folijom i ostavimo u frižideru preko noći. Moj predlog je da to odradite u sudu u kom ćete peći meso, tako da ga sutra dan samo izvadite iz frižidera, proverite da li je upilo so i stavite na pečenje. Ne treba dodavati dodatnu masnoću jer je jagnjetina takva da ima dosta prirodne masnoće. Pecite oko 45 minuta na 180 stepeni. Zatim izvadite meso iz vatrostalne i u nju stavite očišćen i isečen krompir jedno 30 minuta da se peče. Zatim vratite meso i neka se zajedno peku još nekih 10 minuta. Na ovaj način će svi sokovi koji su dobijeni tokom pečenja mesa dati kropiru predivan ukus i teksturu tako da ne bude previše suv.
Zelena salata sa svežim rotvkicama je savršena kombinacija uz pečenje.
Prijatno!

Kocke sa suvim grožđem

Recept sam našla kod Gage na blogu, imala sam male goste koji vole slatke i mekane kolače, te mi je trebao isproban recept.
Malo sam ga modifikovala u skladu sa sadržajem frižidera.
Potrebno je :
– 100 g maslaca
– sok i kora od 1 limuna
– 50 g braon šećera
– 15 kašika mleka
– 1 kesica vanilin šećera
– 3 jaja
– 250 g brašna za kolače
– 1 kašičica praška za pecivo
– 50 g mlevenih oraha
– 100 g suvog grožđa
– 70 g čokolade za kuvanje

Kocke sa suvim grožđem

Kocke sa suvim grožđem

Način pripreme:
odvojite belance i žumance, u jednoj činiji ulupate belance kao sneg, dodate šećer i vanilin šećer. U drugoj činij ulupate 70 g maslaca penasto,žumanca, dodate sok limuna i koru, mleko, zatim dodate mlevene orahe i još malo promešate bez uključivanja miksera. Brašno, prašak za pecivo i grožđice dodajete na kraju. Mešate dok se sve ne sjedini a na kraju svemu tome dodate ulupana belanca.
U dublju tepsiju stavite papir za pečenje i izlijete masu, rasporedite da bude ravna kašikom. Pečete oko 30 minuta u zagrejanoj rerni na 180 stepeni. Čačakalicom proverite da li je pečeno, ako jeste izvadite iz rerne ostavite minut dva da se prohladi i zatim prevrnete na drugi pleh ili tacnu.Ostavite da se hladi a u međuvremenu otopite preostali maslac sa čokoladom za preliv, uz konstantno mešanje. Kada se otopila čokolada premažete preko kolača, sačekate da se sve ohladi i sečete na kocke.
Uživajte kao što su moje gošće.
Prijatno!

Gulaš sa kelerabom

Jelo inspirisano zelenom bojom i nedostatkom iste u ovim tmurnim danima.
Potrebno je za 2 osobe:
– 250 grama svinjskog mesa malo sečenog u kockice, ne mora biti skroz krtina može i malo masnije
– 2 veće kelarabe
– 1 praziluk ceo
– 2 čena belog luka
– manji celer ili polovina većeg
– začini po želji (lovor,biber u zrnu,so)
– paradajz sok 1 šolja 2,5 dcl

Gulaš sa kelerabom

Gulaš sa kelerabom

Način pripreme:
iseckati na sitnije praziluk,beli luk,celer,lovor i biber u zrnu i dodati meso, sve dintstati uz dodavanje tople vode dok meso ne omekne, bez dodavanja dodatne masnoće. U međuvremenu kelerabu oljuštiti i izrendati na krupno rende, može se usitniti i blenderom.Dodati kada je meso pri kraju, i sok od paradajza, i krčkati još jedno 15- 20 minuta. Dodati začine po želji. Servirati uz kiseli kupus ili karfiol, kombinacija je savršena.
Prijatno!

Proja od raženog brašna sa ajvarom

Recept sam pronašla ovde,probala, modifikovala i primenila.
Potrebno je:
– dva jaja
– 2 šolje za čaj raženog brašna
– 1 šolja kisele vode
– dve kašike maslinovog ulja
– 1 prašak za pecivo,
– dve velike kašike ajvara
– seckana šunka ili suvo meso po želji
– mladi sir 100 grama
– susam dve kašike
– jedna kašika mlevenog maka

Proja sa ajvarom

Proja sa ajvarom

Način pripreme:
umutiti mikserom jaja na penasto, dodati vodu, ulje i još malo zamutiti. Zatim dodati brašno,mleveni mak,susam,prašak za pecivo, pa sve to nežno promešati da se sjedini bez uključivanja miksera, samo onako ručno. Zatim dodati šunku, sir i ajvar pa još malo promešati.
Peći na 180 stepeni u zagrejanoj rerni otprilike pola sata, pa izvaditi proveriti čačkalica metodom da li je pečeno, ako ne vratiti još nekih deset minuta, to će biti sasvim dovoljno.

Prijatno!

Zapečene punjene paprike

Recept nastao u mojoj silnoj želji da pojedem nešto crveno, a da nije veštački paradajz ko zna odakle.
Potrebno je:
– 6 paprika crvenih ( moje su cele zamrznute kad im je bila sezona)
– 300 grama mlevenog junećeg mesa na krupnije mlevenog
– 1 veći praziluk
– sremuš u količini koju volite
– sok paradajza
– celer
– so,biber, začini po želji.

Punjene paprike

Punjene paprike

Način pripreme:
iseckati sitno sremš,praziluk i celer, dodati mleveno meso, začine i prodinstati na vodi, bez dodavanja masnoća. Paprike očistiti od semene lože, tako da pri vrhu ostane što manji prostor. Smesom puniti paprike i slagati u dublju šerpu uspravno da stoje. Napuniti šerpu do pola vode i krčkati paprike oko pola sata, zatim ih prebaciti u keramičku posudu za pečenje, sipati sok paradajza tako da paprike ogreznu i pokriti ih folijom. One se tako pokrivene krčkaju u rerni na 180 stepeni još nekih pola sata, a zatim ih otkriti još 15 minuta na istoj temperaturi. Služiti po želji uz sir, kajmak ili kiselo mleko.

Prijatno!

Beskvasni hleb od tri vrste brašna

Ovo je bio izazov za mene, nikad nisam pravila testo ove vrste bez kvasca, malo sam se namučila dok nisam došla do idelnog načina za njegovo pečenje.
Potrebno je:
– 200 grama raženog brašna
– 200 grama ječmenog brašna
– 100 grama heljdinog brašna
– 1 prašak za pecivo
– velika kašika soka od limuna
– pola kašičice sode bikarbone
– 1 šolja kisele vode
– pola šolje maslinovog ulja
– morska krupna so
– semenke po izboru.

Beskvasni hleb

Beskvasni hleb

Način pripreme:
pomešate sva brašna u dublju činiju za mešenje, zatim dodate so, prašak za pecivo, sodu i limun, pomešate. Zatim dodate ulje i kiselu vodu, sve možete zamesiti drvenom varjačom bez ikakvih problema. Pokrijete smesu čistom krpom i ostavite da odstoji 2 sata namanje a može i više. Po isteku tog vremena još jednom premesite smesu, ovaj put može rukom i biće vam lakše. Dodate semenke po želji : suncokret, bundevino seme, susam. Jednon pola sata pre premesivanja hleba uključite rernu na 180 stepeni da se zagreje. Oblikujete hleb i tepsiju podmažete puterom na tom mestu gde ćete položiti hleb, te položite hleb.
Pečenje je najvažniji deo procesa, kada sam istraživala kako da napravim ovkvu vrstu hleba većina recepata govori da se hleb peče na visokim temperaturama. Pokušala sam, uvek mi se skameni. Na kraju sam se obratila mami za savet i po njenom je uspelo, uz male korekcije.
Prekrijete hleb aluminijumskom folijom tako da ne dodiruje masu i pečete oko sat vremena na 150 stepeni, posle tog vremena otkrijete i pečete još otprilike 45 minuta na istoj temperaturi.
Govorim o rerni klasičnoj, bez uključivanja ventilatora.
Na taj način hleb će se iznutra „skuvati“ uslovno rečeno, a spolja ćete dobiti hrskavu koricu.
Prijatno!

Djurovski musaka

Jer ne znam kako bih je drugačije nazvala, varijacija na temu musake sa karfiolom.
Za 4 osobe potrebno je:
– jedna veća glavica karfiola
– 300 grama mlevenog mesa mešano junetina i svinjetina
– 100 grama pilećeč belog mesa
– jedan veći praziluk
– jedna glavica crnog luka
– dva čena belog luka
– 1 manja glavica celera
– 1 peršun
– so,biber
– 2 jaja
– mladi sir jedna kriška

Djurovski musaka

Djurovski musaka

Način pripreme:
karfiol isparčati,oprati, probariti u slanoj vodi, zajedno sa celerom koji isečete na režnjeve.
Dok se bari u drugoj šerpi propržiti piletinu seckanu na kockice na malo masti (ulja), zatim dodati crni i beli luk iseckan, kao i praziluk i pola čaše mlake vode da se dinsta. Peršun iseckati na kockice te njega i mleveno meso, kao i začine dodati da se udinsta sve zajedno, otprilike 15 minuta na jačoj vatri.

Pečena musaka

Pečena musaka

Kada je karfio omekšao (10-15 min posle ključanja vode) ocediti ga i ispasirati kao pire. U dublju tepsiju ređati red karfiola, red nadeva, red kafriola, red nadeva i na kraju red karfiola. Staviti u zagrejanu rernu da se peče 30 minta na 210 stepeni. Posle tog vremena iseckati sir na tanke listove i prekriti musaku, preliti je sa umućenim jajima. Vratiti u rernu na još 5-10 minuta. Iseći i služiti.
Prijatno!

Juneći gulaš sa prazilukom i šampinjonima

Varijacija na temu gulaša, možete ga poslužiti samog ili uz dodatak testa, pirea.
Za dve porcije potrebno je:
– 250 grama junetine, krtina prošarana sa malo masti
– 2 glavice crnog luka
– 3 čena belog luka
– jedan veći praziluk
– 3 krupnija šampinjona
– sok od paradajza
– so,biber, lovor list, kim

Juneći gulaš

Juneći gulaš

Način pripreme:
junetinu iseckati na kockice, ne previše sitne. U šerpu staviti sitno seckan beli i crni luk, praziluk i junetinu, sa vrlo malo masti, da se dinsta. Dodavati toplu vodu po potrebi, posoliti. Vreme dinstanja je oko 30 minuta ako je junetina sveža. Zatim dodati 2,5 dcl soka od paradajza. U mom slučaju u soku se već nalazi celer list i lovor, ako koristite kupovni ova dva začina dodajte tokom dinstanja, kao i kim i biber. Ovako sa sokom neka se krčka još nekih 15 minuta, a posle tog vremena dodajte pečurke iseckane na listiće. Šampinjoni se generalno ne peru, već se samo krpom ili paprinim ubrusom skloni ako ima zemlje na njima, a nepravilnosti se odstrane nožićem.
Pre serviranja možete dodati suvi ili sveže seckani peršunov list.
Prijatno!

Vanilice, jedine i neponovljive

Najlepše, najukusnije, najlakše za izradu.
Potrebno je:
– 250 grama masti
– 1 celo jaje
– 1 žumance
– 4 kašike šećera u prahu
– 500 grama brašna
– jedan vanil šećer i oko 200 grama šećera u prahu za valjanje

Vanilice

Vanilice

Način pripreme:

mast, jaje, žumance i šećer sipati u dublju posudu. Zatim ih sjediniti u potpuno kompaktnu smesu. Iskreno najlakše je drvenom varjačom ili spatulom. Polako dodavati brašno i mešati, kada se doda kompletna količina testo rukom raditi još nekih 5 minuta da se lepo sve sjedini. Treba da bude masno i ne gnjecvo.
Razvijete testo na debljinu od otprilike 5 mm, zatim modlom ili rakijskom čašicom vadite vanilice. Pečete ih u rerni na 180 stepeni dok ne dobiju blago zlatnu boju. Zatim ih dok su još tople lepite pekmezom od kajsija ( može i višanja ili drugim, po želji) a zatim tako slepljene valjate u šećer u prahu u koji ste već dodali vanil šećer.
Što duže stoje to su leše.
Prijatno!

Kolač domaći prijatelj

Recept sam dobila od buduće svekrve, moji roditelji obožavaju ovakve kolače koji mogu da stoje dugo i da ih jedu uz kafu i čaj, te sam naravno probnu turu odmah njima odnela. Nisu potrajai 🙂
Možete praviti odjednom i više zamesa, recept je predviđen za dve rebraste tepsije 40 cm dužine (one crne od teflona što se sad mogu kupiti u svakom većem supermarketu). Kolač može stojati i duže od nedelju dana na hladnom mestu.
Potrebno je:
– 300 grama šećera
– 300 grama oštrog brašna
– 300 grama suvog grožđa
– 300 grama celih oraha
– 6 jaja
– 1 vanilin šećer
– 1 kašika ruma
– narendana korica od 1 limuna

Domaći prijatelj

Domaći prijatelj

Način pripreme:
prema njenom receptu trebalo bi dan ranije prokuvati suvo grožđe i ostaviti da se ocedi, međutim ja sam ga ujutru prokuvala, ostavila da se ocedi neko vreme u cediljci, zatim na paprinom ubrusu i posle podne već pravila kolač. Šećer i jaja umutimo mikserom pensato, zatim dodajemo vanilin šećer, rum i koru limuna. Prvo sjedinite jaja i brašno, miskerom bez uključivanja, samo mešajte, a zatim na kraju dodamo grožđe i orahe. Takođe mešamo da se sjedini. Rernu zagrejemo na 180 stepeni, a neposredno pre pečenja smanjimo na 150 i kolač se peče nekih sat vremena na 150 stepeni. Kalup pipremimo na sledeći način: prvo maslacem dobro podmažemo a zatim pospemo prezlom ravnomerno jer će prežla dati poseban šmek kolaču kada ga izvadimo. Smesu podelimo u dva dela. Vodite računa da vam se ne slegne grožđe i orasi pa da imate u jednom delu manje a u drugom više. Kada smo sipali u pleh smesu pokrijemo je aluminijskom folijom i pečemo 30 minuta, zatim skinemo foliju i vratimo još 30 minuta da se peče, da nam se ne bi zapalila ta gornja strana kolača.
Kada je kolač gotov istresemo ga iz kalupa na ravnu površinu da se skroz ohladi i zatim isečemo debljine na rebra.
Probajte i javite mi komentare!
Prijatno 🙂

Domaći prijatelj 2

Domaći prijatelj 2

Medenjaci

Obožavam ukus meda i cimeta, tako da medenjake isprobavam u raznim verzijama. Ovu sam pronašla slučajno i preporučujem je od srca, dala sam i na testiranje, prošli su razne ruke, svima se dopadaju, malo sam modifikovala recept.
Dakle, potrebno je sledeće:
– 6 kašika meda
– 6 kašika šećera u prahu
– 2 jaja
– 500 grama mekog brašna
– pola praška za pecivo
– cimet, vanilin šećer,đumbir, muskatni oraščić,kora limuna; svi začini idu po želji.
Ja sam stavila u vrh punu kašičicu cimeta, jedan burbon vanilin šećer, malo sam narendala oraščića i đumbira, možda na vrh velike kašike, i jednu stranu limuna.

Medenjaci

Medenjaci

???????????????????????????????

Način pripreme:

jaja umutite mikserom, zatim dodate šećer, pa med i začine i na kraju brašno uz lagano mešanje varjačom. Kada se masa sjedini još malo premesite rukom testo. Ostavite u frižideru da odstoji 3 sata, zatim ga još jednom premesite i pravite kuglice. Najlakše ih peći na papiru za pečenje, u zagrejanoj rerni oko 10 minuta, možete videti po boji, na 180 stepeni.

Kuglice

Kuglice


Po želji ih možete preliti rastopljenom čokoladom ili rastopljenom mešavinom kakaa i šećera.
Poslužite ih uz kafu ili čaj i uživajte.
Prijatno!

Šeherezada torta od keksa

Za tortu je potrebno:
– oko 1 kg keksa, najbolje punjenog čokoladom
– 3 pudinga od lešnika
– 0,75 l mleka
– 1 margarin
– 250 grama šećera
– 75 grama maslaca

Šeherezada torta

Šeherezada torta

Način pripreme:

Skuvati u mleku pudinge, na uobičajeni način, šećer razmutiti pri kuvanju pudinga i dodati mleku. Ostaviti da se ohladi. Za to vreme umutiti kao sneg margarin i maslac, te ih dodati pudingu kad se ohladi. Mešati masu dok se ne sjedini. Filovati keks- fil- keks- fil, tako da zadnji ostane keks, ukrasiti šlagom po želji.

Lako, jednostavno, brzo.

Prijatno!

Rolat sa orasima i keksom

Potrebno je za koru:
– 450 grama petit keksa,
– 2 štangle čokolade za kuvanje
– jedna šolja od 2,5 dcl šećera u prahu
– mleko oko 2,5 dcl.

Za fil:
– 1 šolja šećera u prahu
– pola margarina za kuvanje
– 250 grama kokosa ili mlevenih oraha ( na fotografiji rađeno sa orasima)

Rolat od oraha i keksa

Rolat od oraha i keksa

Način pripreme:
za koru sameljemo keks, izmešamo ga sa šećerom i rastopljenom čokoladom i uz dodavanje mleka mesimo tako da se dobije kompaktna masa za oblikovanje. Razvučemo na debljinu od otprilike pola cantimetra.
Fil pravimo tako što razmekšamo margarin da se može sjediniti sa šećerom i orasima, zatim sve zamesimo u kompaktnu masu koju dok se još nije stegla premažemo preko razvučene kore. Polako savijamo u rolat, vodimo računa da ne pukne. Ukrasimo mlevenim orasima i ostavimo da se skroz ohladi i stegne, sečemo na tanke šnite i služimo.
Prijatno!

Rafaelo kuglice

Neprevaziđen recept, sasvim sigurno sam verovala u to, jer sam ga lično ispisala u maminoj svesci sa receptima, mislim u jedno 5 razredu osnovne škole. (imam i fotku da to dokažem – vidi na dnu teksta)
Potrebno je:

– 450 grama šećera
– 2 dcl vode
– 1 margarin
– 400 grama mleka u prahu
– 250 grama kokosovog brašna
– celi bademi 100 grama ( mogu i urme kao zamena)

Rafaelo kugle

Rafaelo kugle

Način pripreme:

vodu i šećer zajedno staviti u šerpu i topiti uz mešanje, dok ne prokuva. Zatim dodati margarin i kuvati još jedno 5 minuta uz mešanje. Dodati 200 grama kokosovog brašna i 400 grama mleka u prahu, najbolje je dodavati kašiku po kašiku uz stalno mešanje da se ne bi zgrudvala masa. Kada sve sjedinimo, sklonimo sa vatre, ostavimo prvo malo da se ohladi šerpa a zatim stavimo u frižider na 3 sata.
Posle ovog vremena formiratri kuglice tako da u svaku stavimo po polovinu oljuštenog badema, poprečno sečenog, ako želimo manje kuglice. Zatim svaku uvaljati u kokosovo brašno i odlagati na tacnu. Vratiti ih u frižider ili ih držati na hladnom. Umesto badema može se koristiti i urma, odlična je kombinacija.
Prijatno!

Recept sveska :)

Recept sveska :)

Starinske oblatne #mamarecept

Jedan od mojih omiljenih recepata za oblatne, jednostavan za pravljenje i veoma ukusan.
Potrebno je:
– 1 pakovanje oblatni
– 1 litar mleka
– 600 grama kristal šećera
– po želji smokve, suvo grožđe
– otprilike 350 grama mlevenih oraha

Starinske oblatne

Starinske oblatne

Način pripreme:
stavimo mleko da se zagreje, kada je toliko toplo da se prstić ne može u njemu baš lepo držati dodamo šećer i ukuvavamo, zatim dodajemo polako mlevene orahe. Tokom ukuvavanja ako nije dovoljno gust fil možete dodati još oraha, to ćete znati tako što kada podignete varjaču fil ne treba da curi s nje već teže da „pada“. Pre samog filovanja možete dodati po želji suve smokve seckane što sitnije ili suvo grožđe.
Filovanje se radi dok je još topao fil, prva i zadnja oblatna se okrenu tako da je sitnija strana s vana, a krupnija unutra. Ne treba preterivati u debljini fila, bitnije je da se lepo svuda rasporedi fil da ne ostane praznog prostora. Redom ređati list po list oblatne, naizmenično. Oblatna – fil – oblatna- fil, do zadnjeg lista. Kada se završi filovanje oblatnu pritisnuti nečim teškim – iskreno ja stavim čistu krpu pa na nju debeli kuvar 🙂
Kada se oblatna ohladi seći na kocke i služiti.

Prijatno 🙂

Snežne oblatne

Vrlo jednostavan, a vrlo zanimljiv kolač, pravi zimski.
Potrebno je :
– dve kesice želatina
– 2 dcl vode
– 1 kg šećera u prahu
– 1 limun
– pola kilograma žele bombona
– 2 lista oblatne.

Snežne oblatne

Snežne oblatne

Način pripreme:

u vreloj vodi razmutiti želatin i mutiti dok ne pobeli skroz, zatim dodati šećer i mutiti dok se ne zgusne. U smesu iscediti ceo limun i to mešati dok se ne sjedini. Na kraju dodati seckane žele bombone, što više boja to lepše izgledaju. Na tepsiju položiti jedan list oblatne tako da sitniji rad bude sa donje strane, zatim fil rasporediti ravnomerno i poklopiti drugim listom oblatne. Ostaviti na hladnom dok se ne stegne, pre služenja seći na rombove.

Prijatno!

Oslić pečen u rerni

Recept pokupila od koleginica s posla, jednostavan je i može se spremati onako, kad baš nemate puno vremena.
Potrebno je za dve osobe:
– dva srednja oslića bez glave i repa (oko 250 gr jedan)
– maslinovo ulje
– dva čena belog luka
– so, aleva paprika – može i ona malo ljuta,
– kukuruzno brašno i griz

Oslić u kukuruznom brašnu

Oslić u kukuruznom brašnu

Način pripreme:
verujem da ćete uzeti oslić koji je zamrznut tako da je najbolje da odledite veče pre spremanja, ocedite, očistite ako ima u unutrašnjosti još malo iznutrica (zna da se desi), a zatim operete, stavite na papirni salvet da se ocedi skoz. Unutrašnjost natrljate solju, ne treba preterivati. Pomešate dve kašike kukuruznog brašna i griza (palente), u to dodate malo soli , papriku i sve zamešate da se sjedini. Oslić uvaljate u ovu smesu, tako da svude bude podjednako uvaljano. U tepsiju sipate maslinovo ulje , zatim položite oslić i dodate dva čena belog luka.
Stavite u zagrejanu rernu da se peče na 180 stpeni oko 30 minuta, videćete da je gotovo kada se meso povuče sa kostiju.
Kao dodatak možete pripremiti krompir salatu.

Pečeni oslić

Pečeni oslić

Prijatno!

Pečena bundeva sa medom

Mogla bih sad da vam solim pamet koliko je bundeva zdrava, ali neću. Isto tako mogla bih da vam pričam kako sam je oduvek obožavala, ali nisam. Kad sam bila klinka nisam je podnosila (pojma nemam zašto kad je divnaaaa ), danas je OBOŽAVAM! I spremam je što više mogu, guram i gde treba i gde ne treba. I tako sam rešila da pokušam sama bez ikakvih recepata da je spremim prvi put pečenu.

Dakle ovako, potrebno vam je :
– onoliko bundeve koliko želite da ispečete, ona malo kalira tokom pečenja, najbolje je da kupite onu okruglu, sa rapavom svetlom korom , stambolkom je zovu.
– med, najbolje je livadski
– cimet
– šećer
– malo ulja

Pečena bundeva sa medom

Pečena bundeva sa medom

Priprema:
– zagrejete rernu na 200 stepeni, bundevu lepo operete i malo je pouljite, stavite u tepsiju da se peče. Moj savet je da ne stavite jako debelo parče, jer će mu trebati dosta vremena da se ispeče. Nisam je gulila, lepša mi je sa korom. U zavisnosti od toga koliko je debelo parče vreme pečenja će biti duže ili kraće, tu negde od 20 minuta do pola sata. Pre nego bude skroz pečena, a to ćete najbolje videti po tome da li je i dalje čvrsta ili mekana, stavila sam preko 2 kašike šećera da se karamelizuju. Kada je izvadite iz rerne, polijete svako parče sa kašičicom meda i cimeta po ukusu.
Nema lepše poslastice,prave jesenje i toliko zdrave.
Prijatno!

Šarene kifle

Recept sam preuzela od Gage i isprobala ga više puta, sestričine su zadovoljne tako da ga preporučujem svima.

Potrebno je za testo :
– kilo i dvesta mekog brašna T-400
– 500ml mleka
– 250ml ulja
– 20g svežeg kvasca
– 2 kašike šećera
– 3 jaja
– 4 kašika kakaoa

Za sirup:

– 600g šećera
– 2 kesice vanilin šećera
– 600ml vode

Razvijeno testo

Razvijeno testo


Način pripreme:
u malo toplog mleka stavite kvasac, jednu kašiku brašna i šećer da kvasac nadođe. Po receptu se mikserom mute jaja, ja nisam, samo sam ih ručnom mutilicom izmutila malo da se sjedine sa uljem, pa sam redom dodavala mleko, kvasac i to mešala dok se ne sjedini te na kraju brašno. Rukom mesite dok se sve ne sjedini i ne postane glatka masa. Podelite na dva dela u jedan dodate kakao i još malo mesite da bi se sjedinio kakao i testo.
Podelite na 4 loptice testa obe vrste, pa ih zatim stavite jednu na drugu i zajedno razvlačite na radnoj površini posutoj brašnom. Ne mora biti idealno okruglo, bitno je da se lepo tanko razvuče. Sečete na trouglove, može nožem ili onim krugom za pice, čime vam je zgodnije. Zatim ih ređate u tepsiju, najlakše vam je na papir za pečenje i pečete na 200 stepeni u zagrejanoj rerni otprilike 20 minuta, videćete kad su gotove. Ja sam se malo igrala pa sam ih savijala tako da je negde gornji deo testa braon, negde unutrašnji, kako vam je volja.

Šarene kiflice

Šarene kiflice

Sirup je najbolje da skuvate pre nego krenete sa razvlačenjem testa, što je ujedno dobro da i testo malo „odmori“. U šerpu sipate vodu, dodate šećer i vanil šećer i prokuvate. Ostavite da se ohladi.

Pravilo je da ili testo treba da bude hladno a sok vruć ili obrnuto. Tako i ovde, sirup nek bude hladan, a kiflice tople, umačete ih u sirup i odlažete. Ako vam i budu u soku koji sekund još bolje.

Uživajte i prijatno!

Limun pita #mamarecept

Ukus detinjstva, moram priznati.
Sastojci za kore su sledeći:
– 2 žumanca,
– 100 grama svinjske masti
– 150 grama šećera
– 400 grama brašna za kolače
– pola kašičiće sode bikarbone ili pola praška za pecivo

Za fil:
– 1 litar mleka,
– 6 kašika brašna,
– 3 kašike šećera
– pola limuna
– 3 štangle čokolade za kuvanje
– 1 margarin
– 250 grama šećera u prahu
– jedan vanilin šećer

Glazura : 3 štangle čokolade za kuvanje

limun pita

Način pripreme kore:
brašno, mast i šećer zamesiti možete prvo varjačom dok se delimično se sjedini a zatim rukom, pa dodati žumanca i prašak za pecivo. Mesiti dok se ne dobije kompaktna masa. Podeliti na tri jednaka dela i ispeći tri kore u pećnici. Rernu zagrejati pre pečenja na 220, pa smanjiti na 190 tokom pečenja. Bilo bi dobro da kore budu tanje, ali nije neophodno.

Fil:
litar mleka skuvati sa 6 kašika brašna i 3 kašike šećera, postupak kao kod kuvanja pudinga ( zagrejete mleko, a u manjoj činiji zamutite brašno i šećer sa 1 dcl mleka koje ste odvadili od 1 l). Dodati u to vanilin šećer, ja sam stavila burbon jer ima još jaču aromu. Mešati dok se ne zgusne. Podeliti potom u dva dela, u jedan deo dodati koru od limuna i sok od polovine limuna, a u drugu polovinu dodati otopljene 3 štangle čokolade.
Posebno zamutiti 1 ceo margarin sa 250 šećera u prahu. Kada se se filovi ohlade podeliti na pola i dodati filovima.
Filujemo kora- fil-kora-fil-kora i na kraju glazuru stavimo.
Najbolje je pustiti kolač da malo upije fil ( ostaviti da odstoji jedno 2 sata ) pre služenja.

Prijatno!

Brze lazanje

Ja sam kada su Lazanje u pitanju pravi Garfild, to je u našoj familiji poznato kao činjenica.
Zato mi je bio potreban recept za njihovo brzo spremanje bez kuvanja trista filova.
Potrebno je:
– jedna veća pavlaka,
– kečap i paradajz pire
– kore za lazanje
– origano,so,biber, mešavina začina za pizzu
– trapist sir
– 300 grama mešanog mlevenog mesa
– malo maslinovog ulja.
– za kore: pola kg brašnatip 400, tri jaja

Brze lazanje

Brze lazanje

Način pripreme:
– kore za lazanju probarite u vodi sa uljem (pola kašike) koja je ključala kratko, možda 1 minut, tek da omeknu.
Ako ne želite da ih kupujete način za mešenje je vrlo jednostavan: tri jaja i pola kilograma brašna se zamesi što na tvrdo, dovoljno da može da se rastegne ali da bude tvrđe od smese za hleb na primer.(dodajte još brašna ako nije dovoljno tvrdo), zatim se razvije oklagijom i propusti kroz ravan deo na mašini za rezance. Kad imam volje ja ih više napravim nego što mi treba pa osušim na čistom platnu i čuvam zamotane u platno pa u kutiju do momenta upotrebe. Ne treba da budu previše debele, jedno 5 mm.
Kada kore probarim stavim ih na ravnu površinu da se ocede dok ne počnem da ih ređam u tepsiju.
Prodinstate meso sa začinima i filujete na sledeći način:
– tepsiju ili vatrostalnu podmažete maslinovim uljem, zatim stavite kore tako da prekriju dno, premažete pavlakom, pa stavite meso pa preko prethodno napravljenu mešavinu kečapa i paradajz pirea u odnosu 2:1, pa opet kore i u krug. Postupak ponavljate sve dok ne potrošite sav fil a zadnje su kore na vrhu, pokrijete folijom ili poklopcem ako pečete u vatrostalnoj činiji koji ćete skloniti pred kraj pečenja da porumeni.
Pečete oko 45 minuta na 190 stepeni, a pre samog vađenja iz rerne pospete što većom količinom rendanog trapista ili kačkavalja, kom treba bukvalno 3 minuta da se rastopi u rerni.

Uživajte uz brze lazanje.
Prijatno!

Čokoladni brownies

U jednom čokoladnom napadu nabasala sam na ovaj recept koji je preuzet od Jamie Olivera. Malo sam ga modifikovala i pozvala društvo na testiranje. Tanjiri su rekli sve 😉

Potrebno je:
– 250 g margarina
– 150 g čokolade za kuvanje
– 80 g nezaslađenog kakaa
– 65 g brašna
– 1 prašak za pecivo
– 250 g šećera
– 4 jaja
– 75 grama oraha

Brownies

Brownies

Nisam ih spremala na pari kako navodi recept već na sledeći način:
otopite čokoladu za kuvanje i margarin u isto vreme mešajući na tihoj vatri da se ne zalepi za dno, umesto margarina možete koristiti i maslac. Kada se smesa sjedini dodate orahe.
Zagreje rernu na 180 stepeni dok pripremate kolač, to je dovoljno vremena.
U drugoj činiji pomešate kakao, brašno, šećer, prašak za pecivo i smesu polako dodajete otopljenoj smesi čokolade i margarina. Ručno mešate dok se sve ne sjedini. Jaja umutite, pa polako uz mešanje dodajete smesi koju ste već napravili.
Tepsiju obložite papirom za pečenje i izlijete smesu.
Pečete do momenta kad su ivice i većina kolača pečeni, pošto je kolač takav da ne treba da bude baš skroz pečen, jer bi ste u tom slučaju dobili više kamen nego soft kolač.
Dok je još mlak servirala sam ga sa sladoledom od vanile i borovnice tako da se ukusi prepliću.
Prijatno!

Pita sa mandarinama i medom

Zimsko doba izaziva pomamu za pitama, tako mu dođe kad se svedu krčmarski računi.
Da ne bi smo stalno bili na relaciji jabuka – bundeva, rešila sam da isprobam neuobičajeno.
Nećete se pokajati, obećavam.

Potrebno:
– 1 kg mandarina bez koštice
– pola kilograma kora za pitu
– 4 velike kašike meda (može i više po ukusu)
– 3 kašike žutog šećera
– cimet po ukusu

pita sa mandarinama

pita sa mandarinama

Način pripreme:
očistimo koru mandarina, poskidamo što je više moguće bele končiće i isečemo ih na kockice. Kockice treba da budu neke srednje veličine, ne previše sitne jer će onda pre pečenja ispustiti sav sok. Stavimo sve u činiju u koju ćemo dodati šećer i cimet. Izmešamo lagano.
Rernu zagrejemo na 210 stepeni, pre pečenja. Kada stavite pitu u rernu smanjite na 190 stepen.
Kore filujemo po dve tanje spojene, između ih premažem mešavinom vode i ulja (odnos 70:30). Kašikom nadevamo kore, tako da se i sok koji se možda u međuvremenu ocedio sipa ravnomerno. Kada završimo nadevanje kašikom med rasporedimo po piti ravnomerno. Tokom pečenja od meda se dobija hrskava kora i savršena slatkoća.

Prijatno!

Paradajz čorba sa domaćom taranom

Ako ste bar delom iz Vojvodine ovo se mora znati kuvati! Srećom lako je, a ukus nadomesti muku 😉
Potrebno je:
– pola litre paradajz soka
– topla voda 1/2 l
– kockica putera (margarina)
– origano – moja verzija
– sećer kristal jedna kašičica
– biber mleveni po ukusu
Za taranu jedno jaje i brašno oštro.

Paradajz čorba

Paradajz čorba

Priprema:
– u šerpu malo veću od jednog litra sipati paradajz sok i toplu vodu u odnosu 50:50. Odmah staviti i kockicu putera, sve da se zagreje skoro do vrenja, kao i kašičicu šećera da ubije kiselost paradajza. Dok se greje u posudi za mešenje razbiti jedno jaje celo i mesiti sa brašnom sve dok se ne dobije tvrdo testo toliko da može da se renda. Što tvrđe to bolje. Zatim na najvećim rupama narendati testo, možete sve prvo na tanjir, pa dodate u čorbu pre nego prokuva. Pazite da ne padne na dno i da se ne zalepi. Promešate s vremena na vreme, tarani ne treba puno da se skuva. Za kuvanje kompletne čorbe treba maksimum 30 minuta. Najbolje je probajte taranu, kada je ona gotova čorba je spremna.Na samom kraju dodajte origano i malo bibera po želji.
Prijatno 🙂

Pileći gulaš iz tiganja

Kad pretekne piletine od nedelje evo kako se može iskoristiti u ponedeljak.
Potrebno je:
– pileće meso , može od bataka, može i belo. Iseckano na kockice ili iskidano.
– dve srednje šargarepe
– jedan peršun
– crni luk, srednja glavica
– beli luk po želji
– paradajz svež 4 komada srednje veličine
– so, biber, bosiljak
– testo po želji kao prilog.

pileći gulaš

pileći gulaš

Način pripreme:
– ako je meso već bilo bareno onda prvo izdinstati u dubljem tiganju crni luk, šargarepu i peršu – sve sitno iseckano. Ako meso nije bilo tretirano termički prethodno, onda ga zajedno sa povrćem dinstati. Piletini ne treba puno da bude gotova, tako da posle 20 minuta dinstanja (manje masti, više dolivanja tople vode), treba dodati sitnije iseckan paradajz. Ako je meso bilo obareno ( mogu se iskoristiti i krilca, samo se odstrani kožica) u tom slučaju sve odradimo pa dodamo meso posle seckanja paradajza. Pustiti da se krčka još nekih 15 minuta da se paradajz sjedini sa masom. U međuvremenu obariti testo u slanoj vodi. Iseckati svež bosiljak i dodati sosu.
Služiti zajedno.
Prijatno 🙂

Griz torta

Odmah da vam kažem, ako su klinci u blizini dok pravite obratite pažnju da ne bude nestala torta 😉
Potrebno je sledeće:
– pšenični griz ( u zavisnosti od veličine torte koju želite da napravite) ja sam oko 400 grama stavila (2 x 200 gr)
– mleko oko 1l,
– voda
– maline
– kristal šećer po ukusu
– čokolada za kuvanje
– slatka pavlaka 200 ml
– malo cimeta

Griz torta

Griz torta

Način prirpeme:
– zagrejete mleko da bude toplo, dodate šećer i lagano promešate koji put da ne zagori. Kada je skoro vrelo dodajete polagano griz i konstantno mešate. Najbolje kašikom a drugom rukom mešate, malo po malo, tako da vam se ne desi da sipate previše griza. Shvatićete po gustini kada je dosta. Sklonite sa ringle i dodate u još tako topao narendanu čokoladu za kuvanje (može i kakao) i cimeta po želji. U dublju tepsiju razlijete još tako topao griz. Šećer dodajete po ukusu. Zatim na isti način skuvate griz sa vodom, samo što pre stavljanja griza u vodu stavite maline (jedno kupovno pakovanje zamrznutih) ili neko drugo voće po izboru. Tokom mešanja griza da se stegne maline se sjedine. Ovako skuvanu drugu turu „koru“ prelijete preko prethodne „kore“ od čokoladnog griza.
Ostavite je u frižider ili napolju da se potpuno ohladi i zatim preko ulupate mikserom slatku pavlaku da bude penasta, ako hoćete da vam duže traje dodate jedan krem fix.
Prednosti su : može dugo da stoji u frižideru, možete da kombinujete voće po želji, možete upotrebiti žuti šećer – da bude zdravija i sigurno će biti iznenađenje za goste.
Prijatno 😉

Mućkalica od povrća sa makaronama

Iskreno recept je nastao tako što sam povadila sve iz frižidera što je ostalo od svežeg povrća i krenula da bućkam. Prvi put i odmah nam se svidelo, zdravo je i kalorično, sito. Potrebno je :
– jedan plavi paradajz,
– jedan praziluk
– dve crvene paprike
– jedna žuta babura paprika
– dva, tri paradajza
– dva, tri čena belog luka
– dve šargarepe
– jedan krompir
– tri, četiri šampinjona
– sok paradajza 1/2 l,
– pakovanje pena makarona
– so,biber, bosiljak, origano, majčina dušica
– sir trapist oko 150 grama.

bućkalica

bućkalica

Način pripreme:
praziluk, beli luk, plavi paradajz operem, oljuštim i izblendiram. Prvo se to dinsta sa više vode a manje ulja, zatim redom seckam krompir,šargarepu, paprike, i redom dodajem u šerpu. Dobro je da koristite dublju neku. Zatim idu pečurke iseckane na listiće i na kraju iseckam paradajz bez ljuštenja. Posolim i ostavim nekih pola sata da se krčka. Zatim dodam sok od paradajza i biber i ostavim još pola sata da se krča na tihoj vatri, s vremena na vreme samo promešam. Prednost jela je što se može spremati „uz put“. Ako imate ljude koji ne vole ukus plavog paradajza da znate da se blendrianjem i dužim krčkanjem ukus donekle suzbije ali ne i izgubi u potpunosti tako da će ga sigurno osetiti (što je za mene prednost). U međuvremenu probarite makarone u slanoj vodi. Ne treba ih skroz obariti, onako na pola recimo. Ocedite i kada sos bude gotov pomešate sve zajedno sa začinima. Stavite u pećnicu na 200 stepeni nekih 25 minuta da se još malo ukrčka i pred kraj pospete rendanim trapistom.
To je to, ako želite pri samom služenju možete dodati još sira.
Prijatno 🙂

Čokoladni sutlijaš sa sirupom od višnje

Sutlijaš mi je uspomena na detinjstvo, poslastica kad ne bude ničeg u kući pa mama na brzinu napravi punu šerpu. Doduše malo sam unapredila recept sa omiljenim aromama: čokolada, višnja i cimet.

Potrebno:
– kuvana riža (u zavisnosti za koliko osoba pravite toliko vam treba – pravilo jedna šaka nekuvane za jednu osobu,
sastojci za dve osobe:
– jedna štangla čokolade za kuvanje
– kesica vanil šećera
– cimet
– malo muskatnog oraščića
– dve male kašika sirupa od višanja
– 4 kašike kristal šećera
– pola litre mleka (otprilike)

Sutlijaš

Sutlijaš

Priprema:
operete riži i stavite na srednju temperaturu da se bari, mešate s vremena na vreme da se ne zalepi za dno šerpe. Kada je sutlijaš u pitanju riža treba skoro skroz da se raskuva, uvek pravim tako da se u vodi kuva dok ne nabubri a posle toga ga ocedim i prebacim u mleko da nastavi kuvanje. Odmah dodam još i šećer i mešam da ne zagori. Treba vam malo više vremena dok ne krene skrob da radi svoje, te da dobijete gušću masu. Kad ovo počne da se dešava dodajte vanilin šećer pa narendanu štanglu čokolade ili kašiku kakaa. Pre samog služenja dodate cimet i muskatni oraščić. Kada sipam u činije za služenje prvo sipam do pola pa onda malom kašikom rasporedim sirup po celoj činiji i zatim drugi deo sutlijaša. Sačekajte da se prohladi i to je to.
Prijatno!

Ljutkasti letnji sendviči

Kad dođe onaj pravi paradajz na pijace ja poludim, ne znam šta bih pre spremala. Recept za ljutkaste sendviče podrazumeva da ste ludi za paradajzom.
Potrebno je (za 4 komada):
– 4 komada tost hleba,
– jedan veći paradajz lepo zreo,
– tunjevina u komadićima – dve kašike za supu,
– kukuruz šećerac- jedna kašika za supu,
– dva manja čena belog luka,
– maslinovo ulje- jedna mala kašika,
– na vrh kašike ruzmarina,
– bosiljka po ukusu,
– ljuti ren,
– so,biber,
– malo parmezana.

Ljutkasti sendviči

Ljutkasti sendviči

Način pripreme:
tost hleb stavite u zagrejanu pećnicu na 180 stepeni jedno 10 minuta maksimalno da se preprži, u međuvremenu iseckate sitno paradajz i beli luk. U dubljoj činiji pomešate isečeni paradajz, luk, kukuruz, tunjevinu – ne morate je skroz ocediti, maslinovo ulje, biber, so, ren- njega stavim isto na vrh male kašike, posle serviram uz sendviče više, ruzmarin. Kada izvadite vreo tost iz smešu raspoerdite tako da bude na svakom dosta ulja jer će tost upiti. Pre vraćanja u rernu pospete bosiljkom. Vratite u rernu još jedno 5 minuta i to je to. Pre jela ih pospem sa parmezanom, dodam sa strane još rena, baš se dobro slaže uz ostatak. Prijatno 🙂

Savijača sa jabukama

Kad vam se jede nešto slatko a jako je hitno, za čas posla bude gotovo.
Potrebno je sledeće:
– 1 kg nakiselih jabuka
– 1 gotove kore za gibanice
– 1 vanil šećer
– cimet
– malo muskatnog oraha
– šećer u prahu
– margarin za kuvanje jedno 50 grama
– malo suncokretovog ulja i kisele vode.

Savijača sa jabukama

Savijača sa jabukama

Način pripreme:
– jabuke dobro operete i izrendate na onaj krupniji deo, ne treba ih ljuštiti ako kora nije previše debela ili stara pa da ne može da se renda. U jabuke umešate jedan vanilin šećer, dve pune male kašike cimeta, ako želite može i još, sve zavisi koliko volite, ja se davim u njemu tako da stavim i više. Malo narendate muskatnog oraha, ali baš malo.
Tepsiju podmažete margarinom za kuvanje, kore razvijete na stolu tako da je cela kora ispred vas, pomešate vodu i ulje i četkicom premažete svaku koru sa jedne strane samo, spajate po dve, zatim mešavinu jabuka rasporedite po celoj kori tanji sloj, tako da ne cedite prirodan sok koji puste. Uvijete tako dve po dve kore dok ne ne potrošite sve, ređate ih u tepsiju, zatim gornji deo premažete sa mešavinom vode i ulja. Rernu zagrejete na 200 stepeni, ali pečete na 180. Pre stavljanja u rernu na svaki valjušak stavite na dva tri mesta tanko parčence margarina, tako da se rastopi preko kora kad se stavi u rernu. Bude pečeno za nekih pola sata.
Izvadite i prekrijete čistom krpom da se prohladi. Zatim kroz cetku za čaj razvejete šećer u prahu preko pite i to je to.
Prijatno 🙂

Proja ali sa sirom i blitvom

Recept sam pronašla kod Gage ona je original pravila sa duvan čvarcima i spanaćem. Ja bogme sa blitvom i odlična je, volim zeleniš i dobra je kombinacija sa sirom.
Evo šta je potrebno:
– 2 šolje kukurusnog brašna
– 1 kesica praška za pecivo
– 3 jaja
– 125ml mleka
– 125ml ulja
– jedno veće parče domaćeg starog sira
– 150 ml mineralne gazirane vode
– blitva po ukusu, ja sam otprilike stavila dve šake barene
– so

Proja sa blitvom

Proja sa blitvom

Priprema:
ulupate jaja mikserom, dodate so,mleko,ulje, pa opet malo zamešate da se sve sjedini. Blitvu dobro opere i izblanširate (samo da baci ključ voda, ne previše), ocedite. Nisam seckala, nema potrebe, jer kad dodate u smesu ona se mikserom iseče. Dodate je smesi pa malo mikserom sjedinite sa masom. Zatim dodate kukuruzno brašno, prašak za pecivo i dodajete polako vodu da bi testo bilo mekše. Sir na kraju izmrvljen na veće grudvice.
Mešate mikserom bez uključivanja dok brašno ne upije ostatak smese.
Izlijete u tepsiju podmazanu ili stavite papir za pečenje, pečete na 170 stepeni dok lepo ne porumeni sa svih strana, prethodno zagrejete rernu. Stari način proveravanja čačkalicom važi i ovde, ako se ne lepi kad ubodete pečeno je.
Prijatno 🙂

Piletina na indijski način

Odmah ću reći ako ste na bilo kakvom režimu ishrane preskočite jelo. Pohuje se i ima začina.
Potrebno je :
– 300 grama belog pilećeg mesa
– kari
– ljuta mlevena paprika
– so, biber
– jaja, prezla, mast (ulje) i brašno za pohovanje.
Priprema:
isečete piletinu na štapiće ako možete, ovako je najlakše, a pre toga pomešate jednu kašiku paprike, jednu kašiku karija, malo soli i bibera. Smešu začina utrljate u piletinu i ostavite da odstoji dok vi pripremate potrebno za pohovanje.Bitno je da odstoji barem 5 minuta piletina da bi upila začine.

Piletina na indijski način

Piletina na indijski način

Pohovanje ide standardnom procedurom. Umutite jaja, dodate malo soli pri mućenju dva će vam biti dovoljna, poseban tanjir za prezlu, poseban za brašno. Ide prvo valjanje u brašno, pa jaja, pa prezla i u vruću mast da se pohuje. Kada se iseče na prstiće bukvalno vam treba manje od 5 minuta u masti da bi bilo gotovo.
Kada pohujem uvek ostavim na papirni ubrus da se ocedi pre služenja i to ne jedno preko drugog meso da upije, već lepo svako parče da bude na ubrusu.
Iskreno, inače ne volim previše začinjenu hranu ali obožavam ovako napravljenu piletinu, najčešće je služim samo uz obično začinjenu zelenu salatu i ništa više. Prijatno 🙂

Čorba svaštara

Čorba svaštara je dobila naziv zbog svog sastava, pravimo je često jer može da stoji u frižideru i da se jede hladna, a i topla. Odlična za mame, studente, zaposlene, sve one koji pripremaju hranu danas za sutra ili za dva dana. Odlična je i kad vam ostane od svega po malo.
Količine su date za jedan lonac od 3 l otprilike:
– dve šake graška onako pune,
– dva, tri veća krompira
– dve šargarepe veće
– jedan koren peršuna srednje veličine
– sok od paradajza 1/2 l
– crni luk glavica
– meso ( ono koje imate u zamrzivaču: piletina, junetina, svinjetina sve sam probala) 200 gr
– jedno jaje
– brašno
– beli luk
– lovorov list
– so, biber u zrnu.

Čorba svaštara

Čorba svaštara

Priprema:
– meso najbolje naseckati na kockice, pa dinstati zajedno sa crnim lukom. Polako dodavati šargarepu, krompir i peršun iseckan na kockice, lovor i biber. Treba da se krčka otprilike 45 minuta, slobodno sipajte tople vode da ogrezne i tako krčkajte. Kada je već skoro gotovo nalijte paradajzom, stavila sam da treba pola litre, ali pošto obožavam paradajz stavim nekad i više.
Kada provri paradajz, napravite knedle od 1 jaja, ali ne sa grizom već sa običnim brašnom. Spuštate ih u čorbu kao i u supu što se stavljaju. Naseckate beli luk i stavite zajedno sa knedlama. Zašto beli luk na kraju? Zato što kada ga dodate na početku kuvanja njegov ukus se nekako izgubi u čorbi, kada se doda na kraju ostane ukus jači. Posolite po želji. Ako volite možete napraviti i klasičnu crvenu zapršku ali mislim da nema potrebe jer od krompira se zgusne čorba, što više stavite krompira biće gušće.
Kao prilog može se služiti stari domaći sir.
Prijatno 🙂

Bućkani kolač sa višnjama

Merica je šolja za kafu srednje veličine (one što su nekad bile normalne šoljice), a osnova je pogodna i za drugo voće: trešnje, jabuke, breskve, šljive itd.

Potrebno je :
– 5 celih jaja srednje veličine
– 5 šoljica šećera
– 2 šoljice ulja
– 1 i po šoljica mleka
– 5 šoljica belog brašna za kolače
– 1 prašak za pecivo
– višnje (oko pola kg)
– šećer u prahu za posipanje i vanilin šećer

Bućkani kolač sa višnjama

Bućkani kolač sa višnjama

Priprema :

odvojimo belance od žumanca, mutimo belance mikserom dok se ne napravi gusta pena (kao šlag), zatim dodamo šećer i još malo mutimo dok se ne sjedini, pa dodamo žumanca. Mleko i ulje zajedno sipamo u smesu, mešamo dok se ne sjedini i na kraju dodamo izmešano brašno i prašak za pecivo. Kada dodam brašno nikad uključim mikser nego mešam dok se ne sjedini masa.
Zagrejemo rernu na 180 stepeni, smesu izlijemo u dublju tepsiju prethodno podmazanu da se ne zalepi i kada izlijemo i izravnamo pospemo očišćenim i opranim višnjama. Višnje ocediti od soka, mogu i zamrznute ili iz tegle.
Kolač je pečen kad porumeni, a primenite i metod čačkalice.
Ostavite da se ohladi a zatim pospite šećerom u prahu izmešanim sa vanilim šećerom.

Prijatno 🙂

Pohovane paprike sa ličkim tvrdim sirom

Kakva se tajna krije u ličkom tvrdom siru pojma nemam, osim što je karakterističnog ukusa i mirisa i odlično ide sa paprikama. Može se koristiti i drugi tvrdi sir.
Potrebno za pripremu za 4 osobe:
– pečene paprike 8 do 10 komada
– tvrdi sir, parčadi isto koliko paprika,
– jaja za pohovanje
– malo soli
– brašno
– prezle
– mast ili ulje za pohovanje.

Pohovane paprike sa ličkim sirom

Pohovane paprike sa ličkim sirom

Priprema:
pošto baš volimo ovo da jedemo papriku ispečemo u jesen. Ako nemate rezerve kupite crvenu dugačku papriku, šilju, što moja mama kaže, ispečete je na plotni od šporeta ili roštilju, ostavite da odstoji i oljuštite. Odsečete gornji deo gde su semenke, najbolje ravno sa semenkama da bi lakše stavili sir. Koliko imate paprika, toliko vam treba parčadi sira. Ja sir isečem više da bude deblji i dužine otprilike za cm kraći od paprike, tako mi je lakše za pohovanje. Bitno je što bolje ocediti papriku. Stavite mast u tiganj da se zagreje, umutite jaja, pripremite brašno i prezlu za pohovanje. Samo pohovanje traje jako kratko, samo dok se poh ne ispeče, jer sve ostalo je već spremno za jelo. Napunite papriku sirom, zatim uvaljate u brašno, pa jaja, pa prezla i u tiganj.
Tako redom dok sve ne budu pečene. Kada su gotove izvadite ih na papirni ubrus da se ocedi mast i spremne su za služenje.

Prijatno 🙂

Slagana pita sa tikvicama

Kako dođe proleće i pojave se prve tikvice tako meni sine ovaj recept u glavi, a bogami i u rerni.
Za pitu potrebno:
– dve, tri srednje veličine tikvica
– jedne tanke kore za pitu
– 1 pavlaka
– suncokretovo ulje
– manje parče margarina
– so po želji.

Mislim da nema prostijeg recepta od ovog.

Pita sa tikvicama

Pita sa tikvicama


Oljuštite tikvice i ako nisu mnogo stare da se unutra već vidi seme slobodno cele iseckajte na kockice, ako su starije izgulite sredinu pa ostatak iseckajte, ali će vam u tom slučaju trebati jedna više. Kore slažete kao za baklavu. List po list. Prvo podmažete tepsiju margarinom, sa strane i dno, zatim složite donju koru i krenete redom da stavljate naizmenično tikvice pa kore. Svaku koru pre stavljanja tikvica premažete četkicom mešavinom vode i ulja. Kada stavite tikvice tek tada ih solite jer ako uradite pre one će pustiti vodu. Tako redom dok ne dođete do kraja tikvica i kora, samo za zadnju koru ostavite malo više da bi bila deblja, kao i prva. Pre stavljanja u rernu zagrejanu na 200 stepeni po piti nasecite margarin u tankim listićima i poređajte po piti tako da se rastopi preko gornje kore tokom pečenja. Peče se oko 30 minuta na 180 stepeni.

Ako postite ovo je odlično jelo bez pavlake samo na kraju. Ako ne postite kada se sipeče pita još na tako vrelu iz rerne namažite sloj pavlake i vratite na minut u rernu. Kada izvadite prekrijte pitu krpom jedno 10 minuta i posle toga služite.
Prijatno 🙂

Slatki kupus s flekicama i ćufte kao prilog

Iskreno, ovo jelo se nije pravilo kod nas u kući. Nisam ga naučila od mame. Nego Mrgud ga baš voli, pa sam zbog njega naučila kako se pravi.
Za kupus sa flekicama potrebno je za 4 osobe:
– jedna srednje velika glavica svežeg kupusa
– flekice od testa, mi koristimo kupovne, a mogu i domaće – još bolje
– ulje
– so, biber, aleva paprika

Za ćuftice potrebno je:
– pola kilograma mešanog mlevenog mesa
– jedno jaje
– parče starog suvljeg hleba
– glavica crnog luka
– jedno, dva čena belog luka
– začini po želji
– brašno

Priprema kupusa:
– iseckate ga što je moguće sitnije i stavite u dublji tiganj (najzgodnije), onaj koji može da se poklopi. Posolite da bi lakše puštao vodu. Dodate malo masti ili ulja i bukvalno pržite kupus. Meni je trebalo jedno 3 puta da napravim dok nisam ukapirala kad je gotovo prženje. Dok kupus ne promeni boju u braonkastu. Ako krene da vam se pali dodajte malo mlake vode. I probajte s vremena na vreme, ne sme biti žilavo.
U međuvremenu stavite vodu u šerpu, kao kad barite makarone ili drugo testo, da proključa i u njoj obarite flekice. Njima treba bukvalno manje od 5 minuta da budu gotove, što znači to pri kraju spremanja jela.

Kupus sa flekicama

Kupus sa flekicama

Priprema ćufti:
mesto stavite u činiju dublju u kojoj ćete moći da zamesite smesu. Dodate mu celo jaje, so, biber po ukusu, sitno seckan ili blendiran crni i beli luk. U drugoj činiji potpite parče starog hleba u vruću vodu, pazite da ne preterate sa vodom, ovo će biti vezivo za meso da se ne raspada kad oblikujete. Ja iskidam na parčiće da brže upije vodu. Tako nabubren hleb dodate mesu. Sve ovo zamesite da bude jedinstvena masa.
U drugom tiganju zagrejete mast ili ulje i polako oblikujete ćufte, uvaljate ih u brašno i spuštate u tiganj na pečenje. Jednoj ćufti treba 10 do 15 minuta da bude lepo pečena na srednjoj vatri. Kad ih vadite iz tiganja stavite na papirni salvet da se ocedi mast.

Dakle, kad je kupus ispržen dodate mu začine : biber i alevu papriku, pa onda svemu tome flekice koje ste prethodno ocedili i na kraju poslužite sa ćufticama.

Prijatno 🙂

Baklava sa višnjama

Prava letnja poslastica, jedna od omiljenih.

Potrebno :
– pola kilograma očišćenih višanja od koštice (može i malo više, neće se baciti)
– jedne tanke kore za gibanice i pite
– 400 grama šečera
– griz 1 šolja za kafu veća otprilike
– jedan limun
– suncokretovo ulje.

Način pripreme: očišćene višnje ostaviti malo da odstoje u činiji da bi pustile sok. Mi zimi pravimo i sa višnjama iz tegle (kompot)m ili ako imate zamrznute, svakako treba sačuvati taj sok. Sok ocedimo u šerpu u kojoj ćemo kuvati naliv za prelivanje baklave. Višnje pomešamo sa grizom. On nam služi da upije višak tečnosti  tokom pečenja sok koji višnje ispuštaju.

Podmažemo tepsiju srednje dubine uljem, zatim ređamo kore tako da se pokrije dno i da ne bude jako tanko, pošto je donja kora, znači dve kore na dno. Zatim pospemo mešavinu višnja i griza tako da se pokrije ujednačeno kora.

Sloj kora sloj višanja

Pa preko toga opet stavimo kore, onako ušuškamo višnje, tako naizmenično dok ne potrošimo višnje i kore. Meni obično ostanu dve tri kore neiskorišćene, da se ne čudite ako pretekne, jer ne volim da stavljam previše testa bez potrebe. Bitno je da imate dovoljno kora da poslednji sloj opet bude malo deblji.

Kada sve to složite isečete gibanicu na rombove ili kocke, šta vam više odgovara, ali ne skroz do kraja, neka donja kora ostane ne isečena.

Iseci na kocke ili rombove
Stavite da se peče u rernu na 180 stepeni, u zavisnosti od jačine rerne i struje, oko 30 minuta. Proverite s vremena na vreme.

 

 

baklava

U međuvremenu možete napraviti preliv.
Napomena: kada pravite baklave mora biti kombinacija toplo hladno, što znači: ili je baklava hladna a preliv vruć ili obrnuto.
Preliv pravimo tako što onoliko koliko je ostalo soka od višanja toliko dodamo vode (proporcionalno). U to dodamo 400 grama šećera i limun koji smo prethodno oprali i nasekli na kolutove, sa korom. Nemojte ga ljuštiti. Gledajte da preliva ne bude više od 0,7 dcl kad se skuva, to je sasim dovoljno.
Kada je gibanica pečena (znaćete po boji gornje kore i po mirisu), ostavimo da se ohladi i prelijemo vrelim nalivom. Sačekate jedno pola sata, 45 minuta da odstoji dok ne poslužite.

baklava

U naliv po želji možete dodati cimet i đumbir u prahu, a pri služenju preko baklave narendati čokoladu a kuvanje. Kombinacija je fenomenalna!
Prijatno 🙂

Kupus sa tikvicama i rebrima

Deluje ukusno? I jeste!
Za pripremu, 4 osobe, potrebno je sledeće:
– jedna srednje velika glavica kupusa (gledajte da nije onaj tvrd, najbolje futoški)
– jedna mlada tikvica
– dve šargarepe
– jedan peršun manji
– dva sveža paradajza
– glavica crnog luka
– jedna šolja kuvanog paradajza
– malo kima
– 4 komada svinjskih rebara (ne prevelika)
– so, biber, aleva paprika.

Način pripreme:
– u jednu manju šerpu staviti rebra sa pola čaše vode, malo ih posoliti, poklopiti i ostaviti na srednjoj vatri da se dinstaju, ne treba dodavati mast ili ulje pošto će ona pustiti svoju.
U međuvremenu u dublju šerpu naseckati sitnije kupus, zatim crni luk, paradajz, šargarepu, zelen i očišćenu tikvicu sve na kockice. Ne moraju biti jako sitne, srednje veličine, malo kima. Kada sve stavimo u šerpu sipati otprilike 2,5 dcl vode i poklopiti. Isto na srednjoj temperaturi krčkati uz povremeno mešanje. Ne treba sipati previše vode jer će kupus i ostale pustiti sopstevnu vodu a ne treba da bude retko jelo. Mesu, ako je sveže, ne treba više od 45 min da bude kuvano. Poenta je da se ne prži već da se krčka na vodi i sopstvenoj masti. Isto toliko vremena maksimalno treba i kupusu. Ako uvri voda iz kupusa možete dodavati po malo vode, ali obavezno mlake, da se povrće ne stvrdne.
Da ne bi jelo plivalo u masti (ja iskreno ne volim, pa ne volim ni drugim ljudima tako da služim) nemojte dodavati vodu iz mesa u kupus. Ako volite masnije, možete. Sve zavisi od ukusa.

Kupus sa tikvicom i rebarcima

Kupus sa tikvicom i rebarcima


Posle 45 minuta krčkanja kupusa, stavite u njega jednu šolju srednje veličine (2 dcl maksimalno) kuvanog paradajza i prebacite rebarca sad u kupus. Tako ostaviti još jedno 20 minuta, dodati so, biber, kao i malo ljute aleve paprike. Bez zapržavanja.
Posle 20 minuta jelo je gotovo, prijatno 🙂

Zašto i kada je vreme da sa agencijskog pređete na zaposlenog knjigovođu?

Zašto mislim da je bitno da ljudi osete taj momenta kada treba da sa agencijskog knjigovodstva pređu na osobu koja će biti zaposlena u njihovoj kompaniji puno radno vreme? Vrlo jednostavan odgovor: kada dođete u situaciju da vam neophodne informacije više nisu toliko tačne, toliko brzo servirane i precizne.
Mislim da mnogi rukovodioci ne umeju da prepoznaju ovaj momenat pa se zbog toga često nađu u problemima, neki to rade iz navike, a postoji veza i sa prethodnim tekstom (shvatanje knjigovodstva kao nužnog zla, umesto kao sredstva koje itekako može da pomogne).
Šta je glavna razlika između agencije i osobe koja radi za vas?
Znanje i usmerenost na određeno područje, ovo bi trebala da bude glavna karakteristika. Ne kažem da agencije ne znaju svoj posao, daleko od toga, samo ljudi koji ne rade u agencijama ne znaju za jednu caku a to je da obično vlasnici agencija i još jedna eventualno dve osobe (one koje imaju ovalšćenja da ugovaraju poslove) imaju moć da zaokruže celu priču oko vaše kompanije. Šta to konkretno znači? To znači da jako mali broj ljudi u agenciji rade sve delove vašeg knjigovodstva, obično je situacija takva da jedan knjiži izvode, jedan fakture, jedan radi presek stanja a na kraju vlasnik sagledava celokupno stanje i sređuje vaš bilans. Zašto sve funkcioniše ovako? Odgovor je jednostavan: samo vlasnik zna koliko vredite i koliko novca da vam traži za usluge. Zašto je ovo loše za vas? Zato što ni jedna od osoba u nizu nije u potpunosti posvećena samo vama. Svaka ima još ko zna koliko takvih klijenata, te za nju unos podataka i brzina unosa su od krucijalnog značaja. Kada ste mala kompanija vi ne zauzimate puno resursa agencije i ona će možda dozvoliti da jedna osoba obavlja više različitih unosa za vas ili obračuna, ako ste veći sa višim prometima – teško, prvo zbog podataka, drugo zbog zahtevnosti vaših poslova. Da li vam se nekad desilo da dođete u agenciju da predate neku dokumentaciju i samo jedna osoba je vaš „referent“ da tako kažemo, ako nje nema dokumenta preuzme neko drugi i ne pogleda već ostavi na njenom stolu. Nemojte biti u zabludi da je samo ta osoba zadužena za vas, ona verovatno proveri da li je sve prema traženom dostavljeno i dalje razvrsta ko će šta da radi.
Ako u svojim prostorijama, da tako kažem, imate zaposlenog knjigovođu, vi ne samo što dobijate potrebne informacije brže, vi imate i osobu koja će vremenom (ako već nije) postati specijalizovana za vašu oblast poslovanja, ona će da bi ušla u tokove poslovanja i radila svoj posao onako kako treba morati da se upozna sa svim propisima koji se tiču vašeg poslovanja, zakonima i drugim neophodnim sredstvima za rad. Ova osoba imaće kompletan pregled tokova novca u vašoj firmi, obračuna plata, dugovanja i prihoda. Kad sve ovako postavim možda deluje zastrašujuće ali ako ste u mogućnosti da pronađete nekoga kome ćete verovati i ko veruje vama dobićete osobu koja će kontrolisati i vaše trošenje. Tako da, ako to naravno dozvolite, skrenuće vam pažnju ako ste previše trošili i gde možda može novac da se uštedi, što je svima bitno. Možda će vam u određenom momentu delovati kao da je ta vaša osoba od poverenja previše radoznala, želi sve da zna, ali ako želite da dobro obavi posao ona mora sve da zna.
Nemojte misliti da jedan knjigovođa može sve sam, verovatno, u zavisnosti od obima posla, će morati da ima pomoć. Na dnevnoj bazi ili povremenu ali budite spremni i za to.
Prema zakonima koji su trenutno na snazi, vi kao direktor snosite svu odgovornost za poslovanje svoje kompanije. Vi potpisujete završne račune, bez obzira što ih neko drugi za vas pravi, vi ste odgovorni i za to kako funkcioniše vaše knjigovodstvo, pa sad vidite šta vam se više isplati.

freedigitalphotos.net Izgled knjigovođe pri ulasku u novu firmu :)

freedigitalphotos.net
Izgled knjigovođe pri ulasku u novu firmu :)


Brzina kruženja potrebnih informacija i podataka koliko mi se samo puta desilo da mi hitno treba neki presek dugovanja prema dobavljaču ili lista isplaćenih plata, a da pri pozivu agencije nisam mogla odmah da dobijem te podatke. Ili moj „referent“ (osoba koja je ovlašćena za tako nešto) nije bio tu, ili nisu bili obrađeni svi dokumenti. I koliko puta sam čula „Niste vi nama jedini klijenti“. Sve ovo navodi na vašu želju da imate osobu koja će imati mogućnost sve to da vam obezbedi što pre. Ja uvek imam svoju evidenciju, ali želim i zvanično da mi neko to potvrdi, ne bilo ko već osoba koja treba to da radi. Ako i ima zaostalih faktura na primer, neko ko sedi sa vama, za tili čas će proknjižiti te fakture i imaćete pregled, da ne govorim o činjenici da bi se to trebalo raditi da dnevnom nivou.
Planiranje rashoda i prihoda. Kako da planirate koji su troškovi za taj dan, šta je hitno za plaćanje, šta može da čeka, šta je prispelo od kupaca ako nemate pregled? Lako sve ovo možete ako imate jednog zaposlenog ili dva. Ako ih ima više i ako kompanija raste, neophodno vam je da vam na dnevnom nivou osoba koja barata sa tokovima novca u vašoj kompaniji pomogne u planiranju. Vi ste direktor koji treba da donosi odluke o tome na koji način da poboljša poziciju firme a da bi ste to znali morate znati čime raspolažete.
Preterano trošenje. Živimo na Balkanu i znamo šta kod nas predstavlja statusni simbol. Ako želite da krenete tim putem, imaćete barem uz sebe nekog ko će vam reći na koji način kupovina kola, mobilnih telefona i ostala ludila praćena ludilom statusnog simbola mogu biti podvedena pod firmu. Ovo je dobro i za vas u slučaju da vam krene loše sva ludila koja ste kupili pod okriljem firme mogu biti prodata i vraćen novac za poboljšavanje finansijske situacije. Iskreno nadam se da u ovom pravcu uopšte ne razmišljate, ali za svaki slučaj. Ujedno svaki knjigovođa zdravog razuma će vam skrenuti pažnju ako smatra da prevazilazite vaše kupovne moći.

Odgovorili smo na pitanje zašto treba da pređete na zaposlenog knjigovođu, sada da kažemo i kada je to najbolje uraditi.
– Prvo mislim da je činjenica da vam agencija uzima isti iznos novca koliko bi vas koštao knjigovođa zaposlen u vašoj kompaniji prvi znak da treba da razmislite o ovom, raspitajte se o platama knjigovođe u vašem gradu i o potencijalnim ljudima koji bi to mogli raditi.
– Drugo najbolje vreme za prelazak iz agencijskog knjigovodstva je na kraju fiskalne godine, posle predavanja završnih bilansa. U toku fiskalne godine kod kog knjigovođe da odete i da mu ponudite ne znam kakve uslove ima da se uhvati za glavu. Jako mali broj njih će prihvatiti, većinom zbog novca. Zašto? Zato što treba pripremiti konta tako da se sravne sa određenim datumom, treba predati početna stanja, plate koje su urađene i još gomilu drugih stvari. Da ne kažem PDV obračune. Ovo sve treba i proveriti prilikom otvaranja početnih stanja. Da ne kažem koliko tu ima posla.
Ujedno da znate, ako vaš knjigvođa (agencijski ili zaposleni) u sred godine kaže da će na žalost morati da vas napusti ili je dobio mnogo bolju ponudu i mora da vas odstrani da bi se posvetio tom poslu ili ste loš klijent ( zašto, e to je već druga priča).

Plazma torta sa malinama

Mislim da je omiljena torta na dečijim događajima i stvarno se lako pravi.
Potrebni sastojci za moju dozu koju sam pravila ( da bi torta otprilike imala jedno 1,5 kg)
– plazma keks mleveni 600 grama
– sok ok kajsije 5 dcl
– šećer (može i braon) 500 grama
– margarin 500 grama onaj za fine kolače
– pakovanje od 200 grama malina može zamrznutih može svežih, celih
– po receptu idu i 4 žumanca ali ih ja nisam stavila jer je toplo i bojala sam se da se ne pokvare.

Način pripreme:

u veću posudu prvo sipate plazmu mlevenu 300 grama,zatim 250 grama šećera, pa promešate da se sjedini. Dodate jedan margarin (250 grama) koji treba da bude na sobnoj temperaturi, ako je tvrd stavite ga u mikrotalasnu na 10 sekundi na najjačoj temperaturi i biće taman za mešenje. Možete ga iseći na komade da bi se lakše mesio. Smesu mesite uz polako dodavanje soka ok kajsije – a može i narandža. Soka otprilike treba da dodate 2,5 dcl. Kada se više ne bude poznavao margarin u smesi gotovo je mešenje, sve treba da bude sjedinjeno.
Kada je oovo gotovo uzmete kalup ili poslužaonik gde ćete oblikovati masu. Ja sam koristila kalup, on se najpre podmaže sa malo suncokretovog ulja da bi pri okretanju sve ispalo kako treba. Ova zamešena masa je ustvari prva kora tako da rasporedite masu kako želite i oblikujete zatim preko nje dodate maline tako da pokriju celu poršinu može i u više slojeva ako želite.

Plazma torta s malinama

Plazma torta s malinama

Za drugu koru ponovite postupak pripreme prve kore sa ostatkom sastojaka i nežno pokrijete maline. Ovde treba samo malo pažnje da se maline ne bi razmazale po drugoj kori.

Ostavite preko noći da odstoji u frižideru, pa pre korišćenja možete dekorisati šlagom ili slatkom pavlakom, a kada su ovako vreli junski dani možete samo i čokoladnim mrvicama po želji, kao ja.

Prijatno 🙂

Domaća supa sa knedlama od pileće džigerice

Još jedno u nizu omiljenih jela, ne mora ništa da bude na stolu osim ovoga i što se mene tiče odličan ručak.
Da bi smo dobili supicu svakodnevno obično skuvam najveći lonac supe i procedim tako da imamo spreman bujon kao podlogu za razne varijante supa. Bujon pravim na sledeći način:
– u najveći lonac u kući stavim četiri,pet oljuštenih šargarepa, dva peršuna, jedan celer srednje veličine, lovorov list,
biber u zrnu 5 kom, pileće meso za supu (nogice, glava, krilca, trtica bilo šta od toga ili sve), juneće meso za supu (kost
sa malo mesa), jedan crni luk – ne oljuštim ga skroz ostavim malo ljuske, dva čena belog luka. Na tihoj vatri da se krčka
jedno 2 sata, može i duže da se lepo skuva meso i povrće (njega posle iskoristim za druga jela ili ako volite bareno može se
i odmah pojesti). Soli po ukusu.
Kada je kuvano procedim na najsitniju cetku i bujon podelim u činije za jedan obrok pa u frižider.

Supa s knedlama

Supa s knedlama

Za pripremu knedli potrebna je jedna pileća džigerica, griz pšenični i jedno jaje – za 4 osobe. Ako hoćete da pravite veću količinu knedli stavite više jaja kao i griza.
Džigericu iseckati tako sitno da izgleda kao masa, može i da se izblendira ali meni je lepše kad iseckam samo. Umutiti viljuškom jaja i dodati malo soli, po ukusu, zatim griz, ja uvek dodajem malo po malo da ne preteram pa da mi ne budu previše tvrde knedle. Dovoljno je kada griz upije jaje, ne treba preterivati. Na kraju seckana džigerica.
Bujon zagrejati dok ne baci ključ, zatim malom kašičicom oblikovati knedle, tako što prvo ovlažite kašičicu u bujonu ili vodi, pa zatim vadite iz smese jednu po jednu knedlu i spuštate u bujon. Treba voditi računa da se ne zagrabi previše smese jer će se razlivati i neće biti lepe knedle. Možete uz pomoć druge kašičice skinuti višak smese prebacujući iz jedne u drugu kašičicu. Kada spuštate knedle one padnu na dno, onog momenta kada su sve isplivale na površinu znači da su gotove.
Po mojoj želji ide i malo kuvane šargarepe u supu.
Uživajte i prijatno 🙂

Đuveč na titelski način

Mirisi đuveča me uvek podsete na period kada sam odlazila kod mame u firmu da „pomognem“ dok se proizvodi đuveč za konzerviranje. Verovatno sam više smetala nego bila od pomoći ali volela sam da se muvam po pogonu za proizvodnju na daleko poznate fabrike Titel Brand za preradu voća i povrća u svim sezonama, a najviše nekako u ovo doba. Potrebni sastojci u originalu (za 4 osobe)
– šaka zelene olovka boranije,
– šaka graška,
– šaka šargarepe,
– šaka paradajza,
– šaka krompira,
– jedna crvena paprika,
– jedan srednji crni luk,
– dve šake pirinča
– (može i plavi paradajz ko voli, ja ga menjam tikvicama)

Paradajz, šargarepa,krompir, paprika, crni luk sve iseckano na kockice, boranija na parčad.
U moj recept ide još:
– beli luk dva čena,
– tikvica 1 komad srednje veličine,
– kukuruz šećerac pola šake.
Tikvica se očisti od unutrašnjeg dela, isecka na kocke isto, beli luk na listiće.

Đuveč na titelski način

Đuveč na titelski način


Priprema:
crni i beli luk, šargarepu i krompir staviti prvo da se dinstaju na malo ulja (masti), oko 15 minuta, pa zatim se redom dodaje boranija, paprika, grašak, tikvica, kukuruz i sve se dinsta još nekih pola sata, ne treba da bude previše vode jer će povrće pustiti svoju vodu, može se dolivati mlaka voda po potrebi dok se ne izdinsta sve. Kada vidite da je meko povrće dodate paradajz sok tako da pokrije povrće i ostvite samo minut dva dok ne baci ključ, a prethodno operete pirinač i dodate u povrće naliveno paradajzom kada paradajz baci ključ.
Na kraju dodate so, biber po želji i ja stavim samo mrvicu origana jer mi ide odlično uz paradajz.
U originalnoj recepturi koju je nekad proizvodio Titel Brend nije bilo krompira i ovih mojih dodataka, kao ni pirinča koji se dodavao kad se prokuva konzerva ali je bio odličnog ukusa.

Može čaša rashlađenog belog vina, odlična kombinacija! Prijatno 🙂

Kako izgraditi dobar odnos sa knjigovodstvom?

Posle prošlog posta na temu pokretanja sopstvenog posla i stvari na koje se treba pripremiti, nekako se ova tema nametnula sama po sebi, obzirom da će vam ovo biti jedan od presudnih odnosa ako posmatramo ispravnost poslovanja u zakonskim okvirima. Zašto insistiram i zašto vi treba da insistirate na zdravom i kvalitetnom odnosu sa knjigovodstvom (bilo agencijsko ili u vašim prostorijama)? Ja zato što sam sarađivala sa raznim i znam koliko vremena odnese ako se od početka stvari ne postave kako treba, a vi zato što potencijalno možete gubiti vreme, a vreme je novac, kao i sam novac, ako sve ne postavite od samog starta na zdrave noge.
U prošlom postu sam već objasnila na koji način treba birati knjigovodstvo pa o tome neću pisati, možete pročitati ovde, počećemo od momenta kada ste se već odlučili sa kim ćete sarađivati.
Pravilo broj 1 : otvoren razgovor.
Razlog za ovo pravilo je vrlo jednostavan, ako ne možete da budete otvoreni sa osobom koja će znati sve o vašem finansijskom stanju, sa kim možete? Nema tog knjigovođe koji ne može da kroz papire ne sagleda kako vi, kao firma, poslujete. Bilo da gleda promet, plate ili plaćanje poreza i drugih obaveza prema državi. On vidi svaki vaš izvod i to mu je dovoljno. Ako u samom startu bez zadrške otvoreno razgovarate o svemu što želite ili što smatrate da može biti problem, lakše ćete naći rešenja i razumevanje. Otvorenost u ovom odnosu je nešto što se mora.

Pravilo broj dva: iskrenost.
Ovo pravilo deli stav sa prethodnim. Ako budete iskreni u svojim planovima, predviđanjima, poslovnim poduhvatima koje očekujete u budućnosti, ne samo što će to uticati na kvalitet odnosa, već možete dobiti i koristan savet. Uzmimo na primer da ste u gubitku (kao i većina tek začetih kompanija) i da uporno pokušavate da prikažete stanje drugačijim kao se povećava obim posla i napredak postoji, realno je očekivati da će vaš knjigovođa očekivati od vas da na vreme izmirujete obaveze prema njemu ali i prema drugima, da ćete imati veći obim posla i da tu postoji tendencija poboljšanja, te samim tim i on smatra da na osnovu tog vašeg prikaza treba da poveća cenu rada. Ovaj primer je moguć samo ako do njega ne dolaze sve informacije i zbog vaše upornosti da prikažete stvari drugačijim od istine. Dovodite sebe u nepriliku, a osobu koja bi trebalo da bude vaš oslonac u poslu pretvarate u nekoga ko vam ne veruje. To vam sigurno ne treba!

Pravilo broj tri: ustanovite pravila odmah na početku.
Pod ovim podrazumevam pravila poslovanja između vaše firme i agencije, ako je van sedišta firme knjigovodstvo ali isto važi i za zaposlenog knjigovođu. Pravila treba da vam omoguće da lakše, brže i jednostavnije funkcionišete a samim tim i da vam podaci budu ažurniji. Kao prvo dogovorite se oko vremenskog intervala obrade dokumentacije. Ako je vi dostavite npr. svaki petak, kada je najranije očekivati da bude obrađena? Zatim se dogovorite oko toga ko će biti odgovoran za dostavu dokumentacije ( da li vi nosite ili oni dolaze po nju). Dogovorite se oko toga ko je ta osoba koja će kontrolisati podatke na dokumentaciji pre dostave njima, tako da znaju kome mogu da se obrate ako se jave nepravilnosti. Dogovorite se obavezno o tome koja je njihova nadoknada i do kada mora biti izdata i uplaćena – ako je faktura ili obračunata i isplaćena ako je plata. Dogovorite se i o ovlašćenjima, u smislu: ko prijavljuje potencijalne zaposlene i ko odjavljuje, ko ima punomoć i koje vrste punomoći za zastupanje u različitim institucijama, do kada te punomoći traju i u kom slučaju prestaju. Kada ustanovite sva ova pravila ne ostavljate prostor za nerešene situacije a samim tim ubrzavate i posao koji mora biti obavljen.

Pravilo broj četiri: pitajte!
Verujem da, kada zaplovite jednom u taj administrativni i knjigovodstveni svet ništa vam neće biti jasno, šta vam donose od dokumentacije da potpišete, zašto je to sad neophodno, kome to treba? Za svaku nedoumicu slobodno se obratite osobi koja radi za vas i pitajte. Na taj način pokazujete da vam je stalo do toga što se radi za vas i u vaše ime (jer vi ste odgovorna osoba a ne knjigovodstvo), ujedno pokazujete da vrednujete rad knjigovodstva, kao i da ste voljni da naučite i delujete u skladu sa pravilima.

freedigitalphotos.net

freedigitalphotos.net

Pravilo broj pet: napravite hodogram dokumentacije.
Prvi put sam čula za ovo bilo mi je totalno nejasno šta se podrazumeva pod hodogramom, ali vrlo je korisna stvar i znatno olakšava poslovanje bez obzira na broj zaposlenih. Hodogram podrazumeva da će se od momenta kada je neka dokumentacija dospela u prostorije kompanije (pod ovim se podrazumeva i poštansko sanduče) do momenta predaje knjigovodstvu znati ko je pročitao dokument, kod koga je bio, ko je upoznat sa njegovom sadržinom i ko je zadužen za eventualne ispravke, kao i ko sve ovo nije. Najsigurniji način da svaka osoba kod koje je bio svojim paragrafom to označi i samim tim potvrdi da je pročitala i da je saglasna. Zapamtite nije sve za svačije oči i ne mogu svi da rade sve – ovo je zlatno pravilo kada su dokumenta u pitanju.

Pravilo broj šest: čitajte!
Sve što stigne do vas od dokumentacije pročitajte! Ako vam nije jasno šta je to, vratite se na pravilo broj četiri: pitajte! Bez obzira što imate osobu koja je zadužena za knjigovodstvo ako ste mala kompanija tek na pomolu, čitajte sve što vam dođe pod ruku a ima veze sa vašom delatnošću. Zakone, predloge zakona, dopune zakona, knjigovodstvena uputstva, promene. Sve ovo da bi ste na neki način bili upoznati sa procedurama i vašim obavezama a i da bi ste imali celokupnu sliku poslovanja. Još jednu stvar bih volela ovde da napomenem: mnogi ljudi imaju običaj da knjigovodstvo smatraju nužnim zlom, te se na taj način i odnose prema celoj ovoj oblasti poslovanja. Verujem da ako ste vi projektni biro npr. vi možda ne vidite koja je svrha ovog dela posla ali ona postoji. Vi nekom plaćate da to radi, neophodno je, pokušajte tako da postavite stvari i biće vam lakše da prihvatite zašto vas zivkaju po sto puta da pitaju da li imate još neku fakturu ili otpremnicu.

Pravilo za kompanije koje su u PDV sistemu: naučite šta je to PDV, kako funkcioniše i šta vi tu tražite?
PDV sistem ovkakv kakav sad jeste i kako sad funkcioniše u principu ima dosta svojih prednosti. Ako ste u mesečnom PDVu sve knjgovođe će verovatno zakolutati očima jer to znači da do svakog 15. u mesecu moraju da ažuriraju sve vaše ulazne i izlazne fakture. Na koji način vi možete sami sebi pomoći je to što ćete se upoznati sa PDV sistemom za vašu delatnost, možete naučiti koji PDV može da se odbija, koji ne može,voditi računa o tome da li su vam i dobavljači u PDV sistemu pa se taj porez može „prebiti“ sa vašim izlaznim… Verujem da će vam knjigovođa objasniti sve ovo ako mu kažete zašto želite sve to da znate, a možete pronaći i odgovarajuću literaturu o tome.

Knjigovođe su obično ljudi koji poštuju preciznost, tačnost i jednostavnost u poslovanju. Kada to shvatite bude vam lakše da sa njima funkcionišete, da se zbližite i da ih na vreme opslužite neophodnim dokumentima, te tako i vi dobijete kvalitetnije informacije.

Omiljeno letnje jelo ili sataraš

Neko još kaže i bećarac ili bećar paprikaš.
Ne znam kako kod vas ali u mojoj kući ovo bi moglo biti svaki dan na meniju doručak, ručak, večera.
Leti pogotovo, kad su svi sastojci sveži i prirodni, nemaju ukus plastike.
Potrebno ( za jednu osobu koja obožava sataraš)
– dve paprike žute babure
– dva veća paradajza
– manja glavica crnog luka
– dva čena belog luka
– dva jaja
– malo masti ili ulja
– so, biber, bosiljak (svež ili sušeni – šta imate pri ruci).

Sataraš

Sataraš

Priprema:
papriku oprati, iseći na režnjeve i staviti u neku šerpu ili dublji tiganj sa mašću ili uljem, crni luk isto iseći, ne na preterano male kocke, onako krupnije i dodati. To zajedno staviti polako da se krčka (peče, dinsta), jedno 15 minuta na srednjoj temperaturi, zatim dodati beli luk iseckan na listiće, pa na kraju paradajz. Paradajz će pustiti svoj sok pa je jelo onako vodnjikavo. Meni nekad prija još da u sve to dolijem kuvanog paradajza i pustim da se ukrčka. Na kraju dodate dva jaja direktno, nema potrebe za posebnim mućenjem, samo mešate dok se ne sjedine sa masom. Bosiljak, biber i so po želji. Ako ne želite da bude vodnjikav možete dodati malo griza i on će zgusnuti jelo i upiti svu vodu. Ja više volim bez.
Kombinacija za posluživanje je mlad kravlji sir, malo parmezana posutog preko sataraša i tost hleb.
Prijatno 🙂

Salata sa tikvicama

Leto sa sobom donosi manju želju da stojite pored šporeta i spremate komplikovana jela. Da li se jače polovine slažu sa vašom željom ne znam, ali ako uspete da ih ubedite da probaju ovu salatu sasvim sam sigurna da će im se svideti, a vama vreme potrebno da je spremite još više. Ako im je malo samo to može uz pomfrit, dobra je kombinacija.
Potrebno je ( za dve osobe)
– jedna veća tikvica ili dve manje,
– dva veća paradajza,
– mladi kravlji (može i koziji sir) oko 200 grama
– kukuruz šećerac 100 grama
– pršuta (dva lista tanko sečena)
– aceto balzamiko umesto običnog sirća
– origano svež ili sušeni, može i peršunov list
– malo soli
– malo maslinovog ulja
i masti za brzinsko pečenje tikvica.

Salata sa tikvicama

Salata sa tikvicama

Način pripreme:
– tikvice oljuštite, presečete na pola, izdubite semenke ako ih ima, zatim isečete na kocke srednje veličine. Pre toga zagrejete mast u dubljem tiganju. Kockice ubacite u vrelu mast otprilike 10 minuta je dovoljno. Izvadite i ocedite na salvetu ili ubrus papirni da se odstrani višak masti. Paradajz operete i isečete na kocke, pa redom stavljate u veću činiju: tikvice, kukuruz, mlad sir naseckan na kocke, pršut na kocke ili iscepkajte rukom samo. Origano ili peršun ako imate svež iseckajte sitno, začinite balzamikom – moj ukus je takav da bih mogla bukvalno da se davim u njemu, vi prema vašoj želji, maslinovo ulje na kraju pa sve promešajte. Tek na kraju dodajte paradajz.

Jednostavno, za čas napravljeno a zdravo i ukusno.
Prijatno 🙂

Čega sve treba biti svestan pre pokretanja posla

Verujem i znam da je na ovu temu napisano na desetine, ako ne i stotine tekstova. To ne umanjuje mogućnost da se ne pogreši, naprotiv. Čini mi se da od kako je recesija napala stari kontinent kod nas u Srbiji povećao se broj ljudi koji su ostali bez posla, ne samo zbog recesije, pa samim tim i broj ljudi koji žele da pokrenu svoj posao. A ko sam ja da vam ukažem na stvari kojih trebate biti svesni?!
Da vam odmah kažem, ova priča i saveti ne dolaze od nekoga ko je pokretao svoj posao, ova priča i saveti dolaze od nekog ko je bio na milimetar od toga, od nekoga ko je radio u novoosnovanom preduzeću i od nekoga čiji roditelji su jednom (davno) pokušali da pokrenu svoj posao. Gledala sam ljude oko sebe koji su to uradili, neki uspešno, neki manje uspešno i izvukla par zaključaka. Neće biti na odmet ako pročitate pre nego krenete u taj poduhvat.
Prvo : morate u sebi imati dovoljno preduzetničkog duha. Po definiciji preduzetnik je čovek koji nešto preduzima. Ne otvara i zatvara da bi dalje otvarao. Vi ćete ako smognete dovoljno hrabrosti morati dosta toga da preduzimate. Preduzetnik po mojoj definiciji znači sledeće: uporan kao mazga, spreman da uči kao osnovac, snažan kao Hulk, sa voljom onoga što je trebao da pređe sedam mora i prepliva sedam gora. I sve to sa čeličnim živcima. Dakle ako smo apsolvirali da sve ovo imate idemo na korak
Dva: morate se razumeti u papirologiju. Za ovu neophodnost po meni postoje dva osnovna razloga, prvi – da vas niko ne levati na bilo koji način, drugo – sačuvaćete sebi dosta onih čeličnih živaca. Kod nas u sistemu (ako jel postoji) sve funkcioniše tako da vam pored neophodnih papira treba još milion i jedan papir koji i nije baš tako potreban, ali država tako propisuje i vi, hteli to ili ne, morate da ispoštujete procedure da bi ste došli do cilja.
Jedno interesantno zapažanje sa lica mesta knjigovodstvenog ureda je sledeće: stranci koji dolaze u našu zemlju sa eventualnom željom da ulažu uvek su bolje inforimisani o zakonima koji važe kod nas nego državljani Srbije. Zašto je to tako, moja pretpostavka je: navika i oprez. Prvo kada razgovaram sa ljudima o želji da pokrenu posao prvo mi uvek ispričaju šta je to čime bi se bavili, kakav su zamislili prihod, gde su zamislili lokaciju, ko su im potencijalni klijenti. Ovo je sve naravno ok, ali od vaših želja ne vidite šta je to što je dozvoljeno i da bi ste nešto od toga ispunili šta je potrebno. Onda se većina ljudi nađe u situaciji da je već pokrenulo neku proceduru a zakon kaže drugačije od njegove/njene želje. Proučite zakon koji će određivati vašu oblast poslovanja. To je pod obavezno.
Da objasnim deo o levaćenju,što bi se narodski reklo. Verujem da ste upoznati sa činjenicom da sva papirologija mora proći kroz ruke (nekog) knjigovođe. Ako ste u situaciji da imate posla sa knjigovođom kog su vam preporučili moj savet je da pre pokretanja bilo kakve procedure odete na jedan opušten razgovor, konsultaciju, sa istim. Prvo da on upozna vas i vi njega. Zatražite mu savet u vezi sa nečim, bilo čim, da vidite brzinu kojom će vas snabdeti informacijama, bilo bi dobro i da proverite informacije. Drugo obratite pažnju na atmosferu koja vlada u kancelariji kad dolazite, ovo može dosta toga da vam kaže kakva je agencija (ako ste se odlučili za tu vrstu knjigovodstva). Ako su pretrpani, imaju previše klijenata, a mali broj zaposlenih tu nešto nije ok. Ili fušeraje posao ili se ostaje do jako kasno u kancelarijama, oboje ukazuje da nećete biti zadovoljni brzinom i kvalitetom rada. Vidite danas je knjigovodstveni posao generalno slabo plaćen, dešava se da agencije imaju i po 100 klijenata a samo 5 zaposlenih. To je 20 klijenata po glavi. Da li stvarno mislite da je za 8 sati dnevno moguće posvetiti se tom broju klijenata na svakodnevnoj bazi? Evo vam odgovora: nije! Znači da su prioritet najveći klijenti i da pošto ste vi tek na početku posla verovatno nećete biti u prvom planu. Vama kao nekom ko tek počinje trebaće informacije češće o tome kako stojite, preseci stanja, možda više prijava i odjava radnika, ako ste u PDV sistemu mesečno ćete možda imati dosta faktura, to za agenciju znači dosta posla. Morate biti u potpunosti sigurni da će vas agencija opsluživati na pravi način jer oni su vaš finansijski sektor. Pogrešan izbor knjigovodstva vi ste nagrabusili, mogu slobodno da kažem. Nego levaćenje – da objasnim na prostom primeru: vi želite da imate cvećaru, volite cveće, znate kako da ga uzgajate, negujete i prodajete. Da li znate kako da obračunate sebi PDV? Ne mislim u dinar tačno nego princip. Ne znate? Naučite. Vrlo često će se desiti da nabavite nešto za posao, uzmete fakturu, odnesete knjigovođi i on kaže da se taj pdv ne može odbiti. Ako se ne doznajete makar malo vi apsolutno nemate pojma o čemu priča. Na žalost vi na neki način morate biti sebi i početni knjigovođa. Ako imate novca upišite kurs pre otvaranja firme, moja iskrena sugestija. Možda mislite da je to bez veze ali biće kad tad onaj AHA momenat kad su papiri u pitanju.

freedigitalphotos.net

freedigitalphotos.net


Dakle, prešli smo pitanje zakona i papira, vaše volje i znanja.
Kad smo kod znanja, verujte mi moraćete dosta da učite. Ne samo o poslu koji želite da obavljate. Moraćete da učite o marketingu, o ljudskim resursima – ako imate zaposlene, o radnoj etici i procedurama.
Deo ljudskih resursa ću obrađivati u budućnosti, samo bih htela da vam napomenem ovde, po mom mišljenju ako nemate dovoljno novca da u naredna tri meseca platite svojim zaposlenim doprinose i platu (kakav god vid ugovora zaključili) ne zapošljavajte. Verovatno ćete morati da radite dan noć, noć dan, ali bolje i to nego da sebe stavljate u priliku da osećate dodatni teret zbog toga što imate ljude (koji nisu najuža rodbina) kojima treba obezbediti platu.
Lokacija posla je bitna ako se bavite direktnom prodajom B2C, krajnjim kupcima. U svim ostalim uslovima lokacija je manje bitan faktor. Znam tolike firme koje su potekle iz nečije sobe, garaže, šupe itd. Znate ih i vi. Dakle novac planiran za lokaciju uložite u druge resurse ako je to moguće.
Odnosi sa poslovnim saradnicima , o ovome ću takođe pisati više neki drugi put, sada samo želim da napomenem ovo: danas generalno na tržištu Srbije nema dovoljno novca u pojedinim oblastima poslovanja, odnosno u većini. Ako imate poslovne partenere koje želite da zadržite i koji vas poštuju potrudite se i dajte sve od sebe da sa njima imate korektan odnos. Srbija je mala zemlja, ljudi se među sobom poznaju, ako ste jednom loš klijent lako ćete postati i drugom. Morate paziti na svoju reputaciju već od samog početka, jer verujte ponekad vam je to dovoljno da ostanete na površini.
Novac ovo je najdelikatniji deo svega. Većina nas nema na gomili dovoljno novca da kaže e sad mi je dosadno malo ću da se igram poslovnih igrica i budem veliki gazda. Poznajem devojku koja je na svoju priliku da krene u sopstveni biznis čekala nekih 5 godina ako ne i više, upravo zbog novca. Isto tako znam ljude koji su se zadužili u banci, ali onoliko koliko su realno znali da će biti u mogućnosti da vraćaju čak i ako im posao propadne. Kod novca morate biti jako pažljivi. Najpametnije od svega je da sednete, izračunate u grubo koliki će vam biti troškovi u narednih godinu dana (jer verujem da planirate da radite duže od toga) u najboljoj i najgoroj varijanti, a zatim koliki će vam biti prihodi u obe varijante u istom periodu i zatim još pažljivije vidite koji bi vam najbolji moguć izvor potrebnih sredstava bio. Kada sam, ne tako davno, razmišljala o pokretanju partnerskog posla, ovo je za mene bio najgori deo. Ne mislim na računanje nego na to odakle ga nabaviti. Nekako je najlakše dobiti ga od prijatelja, rodbine. Samo ovde morate računati sa jednom jako bitnom stvari: ako ne budete vraćali prema planu otplate – kao u banci, dovešćete do toga da se naruše odnosi. Ako uzmete od banke, najbolje je računati sa najgorim mogućim pretpostavljenim prihodom, tako da iznos bude moguć za vraćanje.
Ovo su samo neke od stvari o kojima ćete morati da vodite računa, trudila sam se da budem što je više moguće koncizna, pisaću i dalje o ovoj i sličnim temama tako da stay tuned.

Piletina sa šampinjonima i šitaki pečurkama

Ovaj recept smo kopirali iz kafane, po mojoj slobodnoj proceni i po broju puta pojedenosti. Brzo se sprema, otprilike pola sata, tako da može poslužiti i za ove vrele junske dane.
Potrebno:
– pileća prsa 1 kom
– oko 150 grama šampinjona
– 50 grama svežih šitaki ili manje ako su suve
– malo slaninice ili šunke, tek možda jedan režanj da zamiriše
– pavlaka za kuvanje manje pakovanje
– mast (ili ulje ako ga koristite za pečenje)
– začini (so,biber,origano,malo ljute aleve paprike)
Kao prilog u restoranu idu pene i ja volim sa njima, ali može i bareni krompir ili drugo povrće po želji.

Priprema:
iseći na veće kocke piletinu i u dubljem tiganju propržiti tako da dobije boju a ujedno da se ne preprži, dodati sitnije seckanu slaninu ili šunku. Pečurke iseći na što je moguće tanje listove, prvo dodati šampinjone a zatim šitake. Ako stavljate suvu šitaku imajte na umu da je ukus i aroma dosta jača nego kod svežih pa ne treba preterivati da ne bude prejako jelo. Ja u poslednje vreme sve radim na masti, ulje sam prebacila za salate jer posle državnja maminih dijeta da skine holesterol na ulju i rezultata koje je dobila posle toga odustali smo od ulja skoro skroz. Dodavati začine so, malo bibera, malo aleve paprik ljute i na kraju malo origana. Sve začine možete i pojačati ako volite začinjeniju hranu. Sve ovo traje otprilike 20 minuta.

Piletina sa šampinjonima i šitaki pečurkama

Piletina sa šampinjonima i šitaki pečurkama


Pre nego krenete da seckate šampinjone dobro je staviti vodu za pene, u nju dodajte malo masti (ulja) i soli, da vam se pene ne lepe pri kuvanju.Dok se pečurke peku s mesom voda će provriti i u nju dodati pene. Imajte na umu da je fil zasitan i ne treba vam puno testa. Za dvoje stavim jednu četvrtinu pakovanja. Oko 120 grama.
U meso i pečurkice koje su se sad već ispekle (izdinstale, obzirom da šampinjoni puštaju vodu i to je ok,čak možete i dodati malo tople vode da vam se ne bi spalilo jelo), dodajemo pavlaku za kuvanje. Mislim da je oko 200 ml sasvim dovoljno, videćete i sami. Mešate dok pavlaka delimično ne uvri i dok ne upije arome iz pečuraka. Probajte najbolje ćete tako znati.
Pre služenja u tanjiru pomešajte oceđene pene i jelo. Još jedna napomena, kada kuvate pene za ovakva jela nema potrebe da se prekuvaju, bolje neka ostanu malo čvršće.
Savršena salata uz ovo je ohlađeni kiseli krastavac.
Prijatno 🙂

Kolektivni sportovi i šta znači kada ih trenirate

Na pisanje ovog posta me gurka već neko vreme činjenica da sport u Srbiji stoji sve lošije i pogled na sport uopšteno u zadnjih par godina, sve više se gleda novac a sve manje svrha sporta. Ne želim da pametujem i pišem o tome kako su uslovi ovakvi ili onakvi, da kritikujem niti da hvalim. Želim samo da vam iz perspektive osobe koja se od šeste do dvadesete godine bavila folklorom ozbiljno i pomalo košarkom – ovo više onako školski, želim da vam kroz svoje viđenje i iskustvo napišem šta za dete znači kada je u timu.
U Titelu u doba kada sam imala šest godina folklor je bio zastupljen. Bilo je i drugih sekcija, kako se to tada zvalo. Probala sam gimnastiku zato što je sestra to trenirala pa mi je bilo zanimljivo neko vreme, ali folklor je bio moja ljubav. Počela sam u najmlađoj grupi, učili su se prvi koraci, prvo standardni dva levo dva desno, a vremenom i malo komplikovanije koreografije. Obožavala sam da odlazim na treninge. Prvo to je bilo vreme kad mogu da jurcam sa svojim drugarima neometano od strane odraslih (na pauzama) i pod kontrolom Cece ili Čika Milorada kada su koreografije dobijale svoje oblike. Deca moraju negde da usmere svoju energiju, moraju da trče, igraju se i rastu. Zašto ne na ovaj način? Drugo učili smo se disciplini, timskom radu jer ako jedan od nas ne zna korak remeti celo kolo ili polukrug, pa se svi sjate da mu/joj pokažu kako da se što pre savlada. Učili smo se da poštujemo ljude koji troše vreme učeći nas. Učili smo se da budemo i konkurencija jedni drugima ali na zdrav način. Sport je dobar i individualni i kolektivni, ali po meni kolektivni budi u vama mnoga saznanja i nauke kojih ne budete svesni u individualnom. Verovatno toga nismo bili svesni sa šest ali sada to vidimo, svako od nas. Treće kroz sport stičete prijatelje, drugare, oni postanu bitan deo vašeg života vremenom. Gradite svoj network, a niste ni svesni toga. U školu idete sa ljudima koje drugi izaberu za vas, u sportu na neki način (trudom, radom i zalaganjem) vi birate ljude sa kojima imate zajedničku jednu veliku stvar a to je ljubav prema određenom sportu.
Još jedna bitna stvar koje se oslobodite je trema pred javne nastupe i pred nastupe uopšte. Ja sam je uvek imala, onako malo pozitivnu, dok ne kročim na scenu. Kad kročim ona se pretvori u razmišljanje da svi koraci budu tačni. Sećam se vremena kada nas je trenirao Čika Milorad, perfekcionista, za nastup u Vrdniku. Mislim da je to bio moj prvi nastup van Titela. Ponavljali smo ne znam koliko puta koreografiju, ako ne možeš dovoljno da se ispraviš on nam stavi letvu od metar iza ruku i igramo sa njom. Danas bi verovatno neka mama napravila oko toga haos kako se njeno dete muči i već šta ali nije bilo tako, to je bio jednostavan metod da se postigne željeno. Ako neko od nas zaboravi da se nasmeši dok igramo dođemo do toga da moramo da probamo opet sve dok svaki detalj ne bude odličan. Tu ovim jednostavnim metodom naučite da mislite ne samo o sebi već i o ljudima koji igraju sa vama. O vašem timu.

Da izvinte. Preuzeto sa demotivacija.rs

Da izvinte. Preuzeto sa demotivacija.rs


U četvrtom razredu osnovne škole moje drugarice Vinka, Sanja, Svetlana i ja odlučimo da se prijavimo na Zvrk – emisija koja se emitovala mislim na NSplus televiziji. Same se prijavile, same spremile koreografiju na pesmu „Let`s twist again“ vežbale po kućama ili pre probe na folkloru, pitale da nam drugari sa folklora izađu u susret i pozajme neke kostime, bez obzira što ih nećemo predstavljati dobili smo šta nam je trebalo ( žao mi je što nemam taj snimak danas bi se verovatno slatko ismejali jer smo bile našminkane kao ratnici u ljubičastim bojama). Podrška,to vam takođe dolazi iz tima.I inicijativa da uradite nešto za sebe.
Uslovi u kojima smo trenirali folklor su se smenjivali vremenom od dobrih preko solidnih do manje dobrih, nikad nisam razmišljala o tome kada sam odlazila na probe. Nošnje smo pozajmljivali vrlo često od drugih Akuda. Mi uradimo koreografiju, nošnja stigne dan pre nastupa ili dva, mame peru i peglaju a mi zasijamo na nastupu. Nismo razmišljali o tome: jao nemam svoju nošnju, tragedija. Prosto naviknete se da stvari ne mogu uvek biti savršene da bi se ispunio zadatak. Bitno je da vi date sve od sebe i na kraju sve bude ok. Presvlačili smo se pre nastupa svi zajedno, dečaci i devojčice, u svim uzrastima. Verujte mi ni jednom nisam imala osećaj da se zbog toga osećam izloženom ili ugroženom na bilo koji način. Pre nastupa su svi u svom haosu, juriš da se obučeš, pa da vidiš da li je frizura dobra, da li ima neko da te našminka ili ćeš sam, ako ti je pukla čarapa juriš drugu. Opanke te stežu tražiš nekog da se zamenite, ako ti je cipela velika ili mala menjaš se sa nekim ko ima isti problem. Sećam se igrali smo u Inđiji na otvaranju sportske sale. U Bunjevačkim nošnjama šetali ulicama od škole do sale, meni dugačka suknja, a noga za taj uzrast velika. Trči traži neke cipele na štiklu a da mogu da obujem. Na kraju sam u nekim desetkama išla od drugarice pozajmljenim mal` nisam nos slomila, ali zbog toga niko ne pravi dramu. Mnogo, mnogo tolerancije je potrebno da bi se bavili timskim sportom. Ili kada treba da se nauči nova pesma, iskreno ne da nemam glasa nego nešto. Imam sluha i obožavam muziku ali glasa baš slabo. To nikada nije uticalo na to da ne pevam ako to koreografija zahteva, jednostavno pređete preko toga, bez filozofije.
O druženjima koja se se dešavala posle nastupa da ne govorim! Upoznajete se sa drugim članovima Akuda, pevate, igrate i veselite se zajedno. Dešavale su se i simpatije, prijateljstva koja traju. Naučite da bez straha i treme komunicirate sa ljudima koje ne poznajete.
Danas, kada na žalost više ne treniram i dalje imam lepe uspomene sa putovanja, ljude koje sretnem i poznajem sa folklora. Danas kada odemo na neko veselje baš lepo se izigram i ne bude mi bezveze da stanem pored nekog koga ne poznajem i zaigram, a mogu to i u cipelama sa visokom štiklom. Danas kada gledam nastup folklora našeg ili drugih zemalja noga mi cupka i već vidim sebe kako im se pridružujem na sceni. Danas znam koliko je vremena, truda i rada potrebno da bi se napravila jedna koreografija, koliko je znoja potrošeno da bi sve izgledalo savršeno. Sve to sam naučila kroz vreme provedeno sa ljudima koji vole folklor i koji su ga održali u životu. Bez puno sredstava, sa puno dobre volje i ljubavi prema istom. Zato šaljite decu na kolektivne sportove, potrudite se da im pružite tu mogućnost a na njima je da se zaljube u jedan i tu ostanu, na njima je da nauče sve ovo i prođu kroz jedinstveno iskustvo biti deo tima.

Troje – knjiga o preljubi Džulijan Barns

Eto, već na samom početku sam vam otkrila o čemu se radi. Knjiga o preljubi, Troje. Baš tako, glavni učesnici knjige su njih troje. Dva najbolja prijatelja i Ona. Nisam književni kritičar ali ću pokušati da vam prenesem utisak zašto baš nju treba da pročitate.
„Likovi reaguju spontano i neočekivano kao u realnom životu.“ The Edmonton Journal
Engleski pisac i engleski smisao za humor koji se prostire duž cele knjige. Jasne i lepo obrađene rečenice koje daju osećaj da se nalazite na licu mesta dok čitate. Knjiga pisana kao pozorišni komad u kom se kulise smenjuju onom brzinom koju radnja dozvoljava. Svako od učesnika u procesu preljube ima svoje pravo da kaže kako se oseća povodom iste. Tema bliska ljudima jer ako nismo bili prevareni ili varali onda smo poznavali blisko nekog ko jeste i prošli sa njim/njom proces izlečenja duše i srca.

Korice knjige

Korice knjige

Na samom početku ne deluje kao da će doći do toga, dva prijatelja i devojka koja ulazi u život jednog od njih na način koji je u naznakama stereotipan, blind date u hotelu za ljude koji su previše zauzeti. Oni nam se predstavljaju, svako u kratkim crtama, pokazujući nam kakav je život bio u prošlosti. Gde su živeli, šta su radili i kako su disali do ključnog momenta. Zatim život posle susreta, ona je zadovoljna jer je u vezi sa osobom koja je odgovorna, na koju može da se osloni mada možda ne baš zaljubljenja do ušiju, onako slepo. Zaljubljena jeste, ali onako na pola srca. On zaljubljen, spreman da ugodi njenim željama, sretan što je napokon našao nekog sa kim može da podeli život. Prijatelj pri upoznavanju Nje zbunjen jer smatra da je previše opuštena u svom postojanju. Život teče dalje, svojm tokom normalnosti sve do venčanja Nje i Njega. Prijatelj shvata da se upravo u momentu kada je na sebi imala venčanicu zaljubljuje u nju od vrhova nožnih prstiju pa do najduže dlake na glavi. Da nema iskre engleskog humora koja prožima knjigu bila bi drama, ovako čitaćete je sa blagim osmehom na usnama.Ona je ta oko koje se vrti radnja knjige, ona je jedna mudrica koja zna kako da složi stvari na svoje mesto, koja poznaje muškarce koji je okružuju ali ujedno ne može da izvaže da li da se prepusti srcu ili da postavi zidove. On do određenog momenta ništa ne sumnja, čak pokušava da zbliži Prijatelja i Nju da bi svi bili srećni. Prijatelj zna dobro šta radi ali ne može da se odupre ljudskom nagonu koji kad jednom provali granicu nazad ne postoji. Granica biva provaljena jer je tako moralo biti, ali našla sam sebe kako ne osećam gnev prema Njoj niti Prijatelju bez obzira što u realnom životu ne podnosim i ne prelazim preko takvih stvari. Nekako saosećam sa njima i sa činjenicom da će kad tad to morati da izađe na videlo i šta će se onda desiti niko ne zna, osim autora naravno. Nije bilo lako otkriće, svi su istim bili pogođeni. Zaljubljeni su videli svetlost na kraju tunela a prevareni mrak. Kako nastaviti život dalje, šta uraditi, gde se okrenuti? Iskreno, ko se nije našao u situaciji verovatno ne zna koliko je teško pokupiti se u psihičkom smislu kad shvatiš da te izdaju ljudi koji su do juče bili oslonac. On povređen, kao pas koji liže svoje rane ali u isto vreme na neki uvrnut humorističan način menja kontinent i predaje se kupljenoj ljubavi, što svakako ne bi ste očekivali od čoveka na taj način prestavljenog u knjizi. Ona i Prijatelj nastavljaju svoj život u miru i upoznavanju onog drugog kako samo neko tek venčan može.
Sudbina ne bi bila sudbina da se do kraja knjige ne sretnu (slučajno ili namerno) još jednom i u tom momentu shvatate koliko je Ona jaka žena, koliko je pametna, sabrana i koliko dobro poznaje svoje muškarce. Tad shvatate koga je stvarno volela i koga još uvek voli.

Kako sam primljena i zašto nisam otišla na studije u Pariz

Već duže razmišljam o tome da napišem ovaj post. Manji krug ljudi (osim porodice) je generalno bio upućen u to da sam prošle godine konkurisala za master studije u Francuskoj, tj. Parizu, a još manji krug ljudi je znao da sam primljena. Mogu slobodno da kažem posle evo skoro godinu dana da sam sve više manje držala tako privatno jer se uvek setim one „Dok ti planiraš Bog se smeje“. Ne mogu reći da sam slepi vernik ali ima nešto u toj rečenici.
Elem, prvo da obrazložim zašto uopšte pišem ovaj tekst. Smatram da danas kada je situacija kod nas generalno takva da mladi ljudi traže način da odu odavde, pa barem i privremeno, dobro je objasniti da sve zavisi upravo od nas samih. Od našeg zalaganja i truda. Nadam se da će ovo moje iskustvo pomoći drugima da možda reše dileme koje imaju i pokušaju ili shvate da je sve to previše i odustanu. Dobro je i jedno i drugo u zavisnosti od toga šta želite za sebe.
Prva i najbitnija stvar – moguće je sve što želite. To je jako bitno imati na umu kad god krenete nešto da radite. Dakle, moguće je. Na pragu tridesete godine moj život je izgledao ovako: posao koji je recimo mentalno bio izazov za mene, ne baš dobro plaćen, ali sa naznakom da mi može doneti značajna iskustva i smernice u životu. Mama, tata i pas s jedne strane, sestra i klinceze sa druge strane. Svi sretni i zadovoljni. Ja sa željom da odem iz Srbije i isprobam drugačiji način života. Svemir je bio blagonaklon prema meni kada mi je kroz život davao priliku da imam divne prijatelje i bez njih moj bi život bio dosta siromašniji, ujedno stvarno bih želela da im se zahvalim što su kraj mene uvek i kad sam „normalna“ i kad to nisam. Isto važi i za porodicu. Zahvaljujući toj svemirskoj blagonaklonosti imala sam priliku da odlazim u Pariz u zadnjih nekoliko godina više puta. Mogu slobodno da kažem da je taj grad moja ino-ljubav. Zašto da ne probam da odem tamo i živim i učim bar godinu dana? Do ove misli sam došla sasvim eto tako i posle razgovora sa prijateljima rešila sam da pokušam. Svakako znam da želim i dalje da učim i da se usavršavam, želim to i danas, želeću dok sam živa jer je moj duh takav, radoznao i spreman da uči uvek. Uz konsultacije sa ljudima koji su prošli kroz ove procedure odlaska i zajedno sa kumovima napravili smo taktiku i zadatke za mene šta je sve potrebno uraditi da bi se došlo do cilja. Naučiti koliko toliko francuski jezik. Iskreno moje znanje francuskog pre toga se svodilo na bonjour i to je to. Od početka septembra do maja meseca kada sam išla da razgovaram sa atašeom u ambasadi uz divne profesorice i intezivne časove znala sam dovoljno da pola svog intervjua obavim na francuskom jeziku. Recimo da 20 % od toga pripišemo mojoj sklonosti za jezike ostatak je bio rad, red i disciplina i mnogo upornosti. Dalje, trebalo je pronaći studijski program koji odgovara mojim željama ali i znanju koje imam i iskustvu koje sam do sada stekla. Ovde mogu svima da preporučim jednu stvar : upornost. Mnogo, mnogo upornosti. Morate poslati desetine mailova, biti uporni, tražiti povratne informacije, kopati. Može i drugačije, ako želite postoje programi za studentske razmene. Kod mene je bilo malo teže ići preko programa, prvo nisam bila više student, drugo imala sam 30 godina. Svi programi su većinom namenjeni za ispod 30. Napokon sam pronašla program, moram reći da me je tu malo i ona moja zvezda pogledala, naletela sam na profesora koji je porkelom iz Srbije, nije nikad živeo ovde ali su mu roditelji iz Beograda. Takođe na tom fakultetu su već dolazili ljudi iz Srbije, bili su dobri studenti pa je na taj način put prokrčen našim studentima. Imala sam i tu sreću da profesor dolazi u Srbiju i ima vremena da se nađe sa mnom. Ono što sam naučila kroz ovaj proces je da je jako bitno znati se pripremiti. Dobra priprema je pola posla. Morate znati šta tačno želite da saznate, koje informacije su vam bitnije od drugih, morate da znate kako da pokažete da zaista želite da budete deo tog fakulteta i grupe ljudi koja će vam biti na neki način prodica u narednom periodu. Opet ponavljam u celom procesu ja sam imala pomoć i zvezdu vodilju, ljude koji su navijali za mene i bili tu. Ovo je jako bitan deo svakog uspeha – tim. Kada je pronađen ciljani fakultet krenula sam dalje, stipendija. Francuski institut daje stipendije za školovanje u Francuskoj svake godine, određen broj stipendija za master studije i određeni broj stipendija za doktorante. Proces aplikacije je drugačiji od onog za fakultete i morate biti spremni da dva puta pišete motivaciono pismo,pripremate dokumenta i dajete sve od sebe. Mogu reći da posle sastavljanja motivacionog pisma za fakultet i prerade istog od strane više različitih ljudi imala sam dobru osnovu za svako buduće napisano motivaciono. Kada jednom naučite kako se to radi svaki sledeći put je lakši. Savet: dajte svojim prijateljima da pročitaju, a oni neka daju svojim prijateljima koji vas ne poznaju. Ako se svi slažu da je ok, mnogo je veća verovatnoća da je ok (više o tome neki drugi put). Papiri za školu su ubrzo predati u roku koji je određen od strane njih i tu je ostalo samo da se čeka selekcija.
Stipendija, ona je zahtevala više mog ličnog angažmana u fizičkom smislu. Odlasci za Beograd u Institut više puta, razgovori sa ljudima koji su nadležni za to. Prevođenje i sakupljanje dokumentacije. I napokon slanje na konkurs.
U međuvremenu na poslu dolaze ozbiljniji zadaci i veća odgovornost. Časovi francuskog dva do tri puta nedeljno. Kila minus 10.

Slika fakulteta Paris Est, sa njihovog sajta

Slika fakulteta Paris Est, sa njihovog sajta


Dolazi momenat odlaska na razgovor sa atašeom. Jedna bitna stvar: prezentacija. Iskreno ne volim da sudim knjigama po koricama ni ljudima po odelu, ali prezentacija je u ovakvim situacijama jako bitna stvar. Morate da pokažete da vam je stalo. Ozbiljno poslovno oblačnenje nikad ne može biti na odmet. Košulja, pantalone, suknja ili haljina poslovnog stila. Detalji. Nokti, šminka, kosa. Možda vam zvuči površno ali prosto to je tako. Imate 3 sekunde za prvi utisak, razmislite kako ćete ih upotrebiti. Dobra priprema, pisala sam već o svom nekadašnjem razgovoru za posao na koji sam otišla bez biografije (naivno). Morate biti pripremljeni na takav način da već možete da odgovorite na svako moguće pitanje unapred. Svoju biografiju morate znati napamet. Ponesite sve preporuke, sertifikate, svu raspoloživu dokumentaciju.
Prošlo je i ovo, drhtala sam iskreno sve dok nisam počela da pričam. Prvi deo razogovora na engleskom, drugi na francuskom. Jer oni žele da znaju ako vas pošalju tamo da li ćete moći da se snađete i preživite. Ja bih imala pomoć ali šta ako nemate nikog? I to je prošlo, nisam ni znala da mogu toliko i tako da komuniciram na francuskom jeziku. (danas sam zaljubljenik u isti i bez obzira na to što ne idem više na privatne časove trudim se da budem u kontaktu svakodnevno sa njim).
Za primanje na fakultet ostalo je još razgovor skajpom sa komisijom koja odlučuje o tome da li idete ili ne. Potpuno ista priprema kao i za razgovor licem u lice. Naravno i odelo i sve to. Ono što je još bitno napomenuti je preporuka koju sam dobila od profesora (šef katedre za Internacionalnu ekonomiju – smer za koji sam aplicirala) je raznovrsnost. Ljudi koji gledaju vašu biografiju žele da vide raznovrsnost. Žele da vide koliko ste snalažljivi u različitim sferama života, žele da vide kako se snalazite i gurate kroz život. Žele da vide da li ste žilavi. Kada pišete svoju biografiju uvek morate imati na umu kome je pišete ( i o ovoj temi u budućnosti). Dakle dok studirate radite na tome da budete osoba koja će istraživati i interesovati se za različite stvari.
Posle par nedelja stigao je odgovor – fakultet primljena, poslata potrebna dokumenta za vađenje vize itd.
Ubrzo zatim stiže odgovor od Francuskog insituta , na listi čekanja za stipendiju. Reći ću samo da je godinu dana pre toga dodljeno na primer 40 stipendija, a u ovoj mojoj godini 15. Ispred mene jedna samo devojka koje je sigurno dobila stipendiju a ja ću je dobiti ako ona odluči da odustane.
Koja je verovatnoća za tako nešto ne znam, verovatno 0,00000001 %. Nije odustala.
Nisam otišla da studiram ne samo zato što nisam dobila stipendiju, jeste to bio jedan od glavnih razloga jer u razgovoru sa profesorom Najmanom sam shvatila da gradiva ima dosta, posla ima dosta oko studija, oni žele posvećene studente, one koji imaju stipendiju i koji će moći i imati kada da se posvete studiranju 100 %, nisam samo shvatila iz konteksta rečeno mi je. Nudili su mi mogućnost da dodatno zaradim radeći u biblioteci, ali taj iznos nije bio dovoljan da živim od njega. Najviše nisam otišla jer sam se osećala preumornom za odlazak. Svo vreme sam radila, ludački. Odgovornost na poslu je rasla, kao i obaveze, umor je bio psihičke prirode, ne toliko fizički. Znam da bi se snašla tamo kao što se ceo život snalazim ovde, sve je to jednako samo na drugom jeziku. Problem je što sam se osećala psihički preumornom. Vi dok čitate ne možete shvatiti dubinu tog umora, a ja pošto sam sve to prošla shvatam da sam se tek pre par meseci odmorila na taj način. Nisam odustala od ideje da nastavim usavršavanje tu kod nas ili preko videćemo. Nisam odustala ni od ideje da to možda baš bude Pariz. Nikad se ne zna šta se može u budućnosti dešavati. Ne radim više u firmi u kojoj sam radila dok se sve ovo dešavalo, sama sam napustila (o tome opet neki drugi put).Ne mogu reći da se kajem što nisam otišla jer sam osoba koja se u principu ne kaje. Svaki proces koji prođete u životu nosi sa sobom neka znanja, pouke. Dosta sam naučila o sebi, o svojim mogućnostima kroz ovaj proces. Jer ne možete znati da li ste sposobni da uradite nešto ako ne pokušate. Nekada ne poznajemo sebe dok se ne stavimo u određenu situaciju. Moj savet za sve koji žele da pokušaju: probajte. Budite uporni. Istrajte.

Zašto treba da pročitate Male istorije Petera Englunda?

Evo odmah odgovora ako vas mrzi da dalje čitate tekst: zato što je fenomenalna knjiga!
Neću vam pisati podatke o piscu, to možete i sami da vidite evo ovde.
Do mene je došla slučajno, dobila sam je na poklon. Malo duže je stojala na polici jer sam nekako imala osećaj da joj se treba posvetiti a radeći svakodnevno sa knjigama, kad dođem kući čitala sam neke „opuštajuće“ naslove. Zato je Peter sačekao. Elem, znate ono ne sudi po koricama? To ovde ne važi. Generalno Geopoetika ima „čudne“ korice na svojim izdanjima, one koje vam postanu jasne tek kada pročitate knjigu. Ovde lepe crvene sa mnogo sitnica na naslovnoj – privlače, mame da se uzmu. Odlučim jedan dan vreme je za istoriju pa makar i malu.

Male istorije, Geopoetika.

Male istorije, Geopoetika.

Samo, sve što ćete unutra naći nije malo. Bavi se istorijom stvari koje svakodnevno srećemo a verovatno nemamo pojma odakle su se stvorile i dobile široku upotrebu. Tu su : hamburger, četkica za zube, vibrator, spajalica, šrafciger i još dosta, da ih sad ne pobrojim sve morate nešto i sami otkriti. Mogu reći da sam tako nešto i očekivala, ono što me je zaista iznenadilo su istorije koje se ne bave stvarima: istorija vremena, lepe prirode, osame, straha, plača. Tu me je već kupio. Stil pisanja je pomalo filozofski, što, rekla bih, mora ići ruku pod ruku sa ljubiteljima istorije. Sklop rečenice takav da vas za trenutak odvuče u period o kom se radi ili prebaci na neke druge činjenice i dešavanja nevezane za istoriju koju istražuje a opet u nekom momentu shvatite zašto je ubacio i to u priču. Svaka istorija je jedan mali esej, jedno novo otkriće. Lično ne pamtim imena i datume i istorija mi u životu nije bila jača strana baš iz tog razloga, šta vredi što znam da postoji neka bitka kad nemam pojma kad se odigrala. Tako ni ovde nisam zapamtila baš puno imena i datuma, ali opisa i otkrića jesam. Čitajući imala sam bezbroj onih Aha! momenata, sad sam shvatila kako to ide ili šta se dešavalo u tom periodu. Teme su lepo razgraničene, kad pročitate knjigu shvatite i zašto su ih urednici tako složili, nadopunjuju jedna drugu na poseban način. Kad čitam knjigu ako od početka do kraja nisam ni jedno uvo napravila znači nema dela knjige kom bih se vratila. Ovde sam toliko ušiju krenula da pravim da sam na kraju dograbila olovku i krenula da obeležavam delove jer bi stvarno bila kupus knjiga na kraju.
Na primer iz „Dete sa pobedničkom kapom“ – priča o vaspitavanju dece nekad i sad, u XVII stoleću dolazi do značajne promene u vaspitanju, pa tako : “ U Evropi su se sve češće čuli glasovi koji su iznosili argumente za umerensot u kažnjavanju, a stvarno su se javljali i pokušaji da se smanji zlostavljanje dece, pa makar i tako što su batine zamenjivane, kako se verovalo, „prefinjenim“ metodama kao što je zaključavanje“ i posle toga odložim knjigu i krenem da razmišljam kako se deca danas vaspitavaju, koliko se radi na tome da se ukine batinjanje i razgovorom i primerom reše nesuglasice i vaspitanje – pobornik sam ovog, ali u isto vreme kako ta ista deca koja nisu batinjana batinjaju svoje drugare u školi i tako ode tok misli. E pa, ako niste spremni da čitate i razmišljate o knjizi znači da još nije pravo vreme za nju. Baš zato je nisam uzimala, znala sam da će tako biti.
Zatim ista priča, ista tema, zaključak :
“ I šta rasuti komadići iz istorije detinjstva mogu da nam kažu o velikoj celini? Kada posmatramo kraljevsko i aristokratsko vaspitavanje dece tokom tog vremena vidimo u stvari moderno dete u nastanku. Ima onih koji smatraju da je današnje dugo detinjstvo stvoreno u građanskom sloju društva, ali to verovatno nije tačno. Mnogo šta govori u prilog tome da se koreni savremenog detinjstva pre mogu naći u krugovima aristokratije u ranom modernom dobu. Njihovoj deci je posvećena sasvim nova pažnja i dat im je sasvim nov značaj, a rani životni stadij priznat je kao odlučujuće doba u razvoju čoveka. Ali moralo je proći mnogo vremena dok detinjstvo nije podareno svoj deci, čak i seljančici po žarkom suncu na njivi ili dečaku pod zemljom u mraku naslaga uglja,a ne da bude privilegija samo onih malenih kojima je blagonaklona sudbina dala da se rode za moć i divotu“
Posle takvog zaključka ostanete sa velikim znakom pitanja u glavi i ne možete da krenete dalje dok ne obradite malu istoriju koju vam je Peter Englund pružio na dlanu.
Tako, mogla bih vam sad deo po deo sažeti ali ne želim jer ću vas pretvoriti u lenje čitaoce a to nije dobro za i ovako oslabljenu izdavačku industriju u Srbiji.
Elem, poklonite je ako ne želite sami da čitate. Pogotovo je poklonite ljudima koji nisu ljubitelji istorije, ova knjiga će ih preobraziti i naterati da istoriji odaju počast i možda podstaknete u njima da i dalje idu u tom pravcu, jer, da parafraziram: ko ne zna odakle je došao ne zna ni gde je krenuo.
PS: ako ovaj tekst pročita neki profesor istorije (može i nastavnik) molim vas ponekad ubacite deci po jednu priču iz ove knjige, ne terajte ih da upamte datume i imena, samo tok razvitka, verujte biće zainteresovani.

Trovanje pasa u Titelu

1. aprila su nam otrovali Srećka – našeg ljubimca. Ne mogu sama da pronađem ko je to uradio, jer da mogu bilo bi svega i verovatno vam sada ne bih pisala. Ovako mogu da se borim na ovaj način, molim vas da podeli što više puta ovaj tekst jer niko ne zaslužuje da mu ljubimac bude otrovan. Dalje sledi pismo koje sam uputila veterinarskom inspektoru nadležnom za naš okrug.

Srećko

Srećko

Arni

Arni

Poštovani gospodine Grubač,

pišem vam kao vlasnica (bivša) dva prelepa psa, čije se fotografije nalaze u prilogu ovog maila.
Morala sam da se obratim Vama pošto nadležne institucije u Titelu nisu reagovale prilikom ubistva – ja to tako posmatram, prvog psa Arnija apsolutno nikako.

Tok događaja je sledeći: pre par godina dobili smo na poklon zlatnog retrivera Arnija, čuvali smo ga, hranili i voleli. Voleli smo ga kao člana porodice. Imam dve sestričine, sada imaju po 7 i 5 godina, one su ga takođe volele i igrale se sa njim. Provodile vreme kada su kod nas zajedno sa njim u našem dvorištu. Ograđenom. Pas je bio lepo vaspitan, pažen i mažen. Nije lutao po ulici, nije tražio hranu po drugim dvorištima, nije bio zanemaren.Vodili smo ga u šetnju i istrčavali svakog dana, prvo zbog njega i njegovog zdravlja, zatim zbog našeg. Nisam rekla, išla sam po njega u Bosnu, imao je pasoš i sve, bio vakcinisan, čipovan. Sve je urađeno da se odgoji u zdravog psa, onog koji će nas obradovati i kog ćemo mi obradovati. Razlog njegovog nabavljanja je da bi moji roditelji imali drugara. Vidite, oni žive u Titelu a mi – njihova deca živimo u gradovima dalje od njih. Oni su popriličino usamljeni kad nas nema i zato smo ga nabavili, da bi oni imali društvo kad mi nismo tu. Moj tata je u invalidskim kolicima još od 1987. godine, a majka mi čeka penziju. Arni je bio njihova razonoda, njihov drugar. Isti taj Arni je trovan tri puta, prva dva puta smo mu spasili život jer smo na vreme primetili. Znate kakvi su retriveri jedu sve živo jer im je pasmina takva. Treći put je bio i zadnji, bio je koban. Treći put ga je mama povela u šetnju, sama, jer znate to je njoj terapija. Izađe sa Arnišom, malo prošeta, on se istrči. Ona ima problema sa kičmom i kostima i ova šetnja joj puno znači. Sećam se da sam sedela u sobi,bio je vikend i čula nju kako uleće u kuću i govori: „Ponovo su nam otrovali Arnija“ i uzima jogurt da pokuša da ga spasi. Vidite bilo je pre podne i ja sam bila bosa. Onako bosa istrčala sam u kućnim papučama za mamom da joj pomognem. Trčale smo kao bez duše, jer vidite on je jednostavno pao u toku šetnje. Dok smo došle do njega bilo je kasno. Posmatrale smo ga dok umire. Verujte jedan deo mog srca je otišao sa njim. Životinje ili volite ili ne. Mene su učili da ih volim i poštujem. Vratile smo se nazad, meni je pozlilo. Nisam mogla da nadišem dovoljno vazduha, tata se uznemirio, mama je plakala. Zvali smo policiju, kao što bi to uradio svako ko smatra da je učinjen zločin. Po meni zločin je otrovati drugo biće. A po vama? Policija je došla, mi smo čak i uzorak onoga što je uspeo da povrati uzele, da bi se dalo na analizu i videlo šta se desilo. Ko je kriv ?! Vidite, kada je policija došla rekli su nam da se manemo. Tim rečima. A kako da se manemo ubistva bez razloga?! Policija je ostala gluva na sve ono što smo im rekli, valjda ima većih problema u Titelu od trovanja pasa. Da ne kažem da je u isto vreme otrovan i pas Meda , komšijski zlatni retriver. Zatim da ne kažem da nam se mačke po komšiluku stalno truju, pre par nedelja su jednu od naših udarili po glavi i tako je usmrtili. Da ne kažem da čuvari njiva ubijaju puškama sve pse koje nađu u ataru, valjda po difoltu jer su svi lutalice. Nema šintera u Titelu. Nema državne veterinarske stanice koja bi se pobrinula na neki humaniji način a ne ubijanjem iz puške – verujem lovačke. E vidite gospodine Grubač, našim mukama nije tu kraj došao, ništa nije učinjeno sa prethodnim trovanjem. Trovač nije pronađen.
Majka je dobila za rođendan 2012. godine drugog psa, obradovala se toliko da je skakala kao malo dete, žena od pedeset i koju, pred penzijom. Zvala me telefonom da mi kaže, tata je odlučio zvaće se Srećko, jer ih je toliko usrećio. Dobili su drugara ponovo sa kojim će provoditi vreme da prekrate dane do dolaska njihove dece i unučadi. Srećka smo čuvali kao malo vode na dlanu. Hranili i mazili, on je bio više mačka nego pas. Toliko smo ga razmazili. Da ne kažem da smo u međuvremenu zagradili dvorište tako da toliki pas nema šanse da izadje osim ako ga mi pustimo na ulicu. Držali smo ga u šupi dok je bio beba da ne izlazi na ulicu i da mu bude toplo, društvo mu je pravila Milica, naša mačka, koju su takođe kasnije otrovali. Kako je rastao tako je dobio i svoj boks, sestričine su se vezale za njega jer su oni fenomenalni sa decom. Znaju kako da se igraju. Vakcinisali smo ga na vreme, čak smo ga i kastrirali da slučajno ne bi ga uhvatile lutkice za parenjem pa da ne smeta nekom. Mazili, voleli, uživali sa njim. On je pazio na moje roditelje, čim nešto lupne dolazio je do njih da vidi da li je sve u redu. Mi smo se osećali sigurnije kada smo znali da imaju psa u dvorištu. Pružao im je ljubav onoliko koliko su oni njemu pružali i možda više od toga. Bio im je drugar. Zavlačio se ispod tatinih kolica dok on nešto radi po dvorištu da ga čuva, za mamom je išao dok kosi travu. Nabavljali smo mu igračke kad dođemo da se s njim nadvlačimo i vežbamo ga, da bude srećan kao što smo mi bili srećni s njim. Šetali, kupali, voleli. Da, mi smo tog psa prihvatili kao člana porodice.
Srećka su nam otrovali sad u utorak uveče, 1. aprila 2014 godine. Verovatno istim onim otrovom kojim su otrovali i Arnija, verovatno isti oni ljudi. Čemu sad zvati policiju i čemu uzimati uzorak kad nema nadležnih koji bi to rešili?! Srećko ništa nije uradio. Srećko nikom nije naškodio. Srećko je bio maza, bio je biće potpuno nevino. Srećko je bio uteha. On je bio član naše porodice. Ko nama može to da zameni? Niko. Šta bi bilo da je dete bilo blizu psa u momentu kada su ga otrovali? Otrovali su ga u našem dvorištu, u Titelu.

Poštovani gospodine Grubač recite mi kome da se obratimo da trovanje pasa u Titelu prestane, da onaj ko je to uradio i radiće verovatno i dalje dok mu neko ne stane na put, odgovara? Recite mi šta da radimo i kako da zaštitimo naše buduće pse i decu koja se sa njima druže? Pomozite nam da pronađemo trovača pasa. Možda nećete biti na svim vestima ali će vam jedna porodica iz Titela biti zahvalna do kraja života, a verujem i svi ostali ljudi koji prolaze kroz ovu agoniju. Saznali smo da je pas otrovan Furadanom, koji je zakonom zabranjen za upotrebu a u Titelu se očigledno može nabaviti na crno.

Rudolfova prerađena salata

Pre neki dan gledala Rudolfa i svidela mi se salata ( od svog jela) i rešila da isprobam i vidim može li se to jesti kod nas. Sve u svemu, uz manje dorade evo recepta:

Po Rudolfu potrebni sastojci:

– jedna glavica kormorača srednje veličine
– čeri paradajz po ukusu
– rukola 100 grama za četiri osobe
– grejpfrut
– maslinovo ulje
– malo soli

Po meni još vam treba sledeće:
– malo senfa
– feta sir ( 1 kriška za 4 osobe)
– malo bri sira ( bukvalno parčence)
– suvi vrat ( ili neko drugo suvo meso)
– koja maslina
– malo bibera
– malo jabukovog sirćeta

Priprema je na sledeći način:

rukolu oprati pod jakim mlazom vode, očistiti i iseći na veće komade (može se samo prepoloviti), čeri paradajz oprati i na pola iseći ( oko 100 grama za 4 osobe), kormorač očistiti, oprati i iseći na veće kriške kao kad sečemo crni luk. Grejpfrut uzeti crveni lepše izgleda i bolji je ukus, očistiti ga tako da nema kože, iseći na veće komade. Feta sir i bri iseći na kockice, suvi vrat na tanke listiće i njih prepoloviti stavite po želji, ako pravite kao obrok salatu stavite više a ako kao prilog može manje, masline najbolje zelene bez punjena. Njih ostaviti cele. Sve ovo staviti u dovoljno veliku činiju i polako promešati odnosno rukama podići sastojke tako da se izmešaju.
Kada izmešamo sastojke u činijicu zamešati malo jabukovog sirćeta ( dve kašike supene), maslinovo ulje i senf tako da se dobije jedinstvena masa, tome dodati malo crnog mlevenog bibera i soli po želji. Time preliti salatu i još malo promešati.

Prerađena Rudolfova salata

Prerađena Rudolfova salata


Salata je neobičnog ukusa i poprilično sita, možete je praviti i za obrok salatu, leti pogotovo. Grejp daje neku gorčinu dok kormorač osvežavajući ukus. Zdrava je i čisti organizam zbog rukole i paradajza.

Dakle, Rudolfova dela su jestiva 🙂

Prijatno!

Riba na zetov način

Ovih dana slabije stižem da eksperimentišem, al zato evo zetovog recepta za ribu. Prema njegovim tvrdnjama moja seka koja inače ne podnosi miris ribe se davi u jedenju iste.

Potrebni sastojci:

– riba (on pravio tostolobika)
– vegeta
– kukuruzno brašno i palenta za smesu za pečenje
– malo aleve paprike.

Za prilog:

– mrkva,
– peršun,
– par krompira većih
– beli luk, bosiljak, list peršuna
– maslina koja

Ribu usoliti (očišćenu, isečenu na režnjeve deblje) može se posuti vegetom; za pečenje pripremiti:zagrejati ulje ili mast, sipati kukuruzno brašno,palente, malo paprike i vegete,to sve pomešati i ribu umuljati u to pre spuštanja u tiganj; za to vreme prilog može uveliko da se krčka : iseći mrkvu i peršun na pravougaonike (ne duže od 3cm, bariti u malo vode, kad je već do pola gotovo ubaciti krompir isto tako sečen i par čenova belog luka (sečenog na listiće), malo maslinovog ulja, bosiljak i peršunov list, može i koja cela maslina i doliti još malo vode. Kad se skuva servirati ,posuti seckanim peršunovim listom, dodati ribu i limun i to je to.
Fotografija0126

Uživajte 🙂

Preporučujem za čitanje – Stakleni zamak

Knjiga koja zaslužuje da bude kupljena i pročitana od korice do korice u jednom dahu.
Nisam mogla da smislim bolju rečenicu od ove za početak priče. Davno nisam pročitala nešto što je na mene ostavilo trag tako da imam potrebu da se vratim i pročitam još jednom određeni deo, rečenicu ili pasus, stranu. Pa razmišljam o tome. Pa opet pročitam. I ne znam šta bih sa sobom.
Spisateljica Jeannette Walls je iznela svoju dušu na tacni ovom knjigom svim čitaocima.
Dani Šapiro je rekla o knjizi sledeće: „Džanet Vols je precizno i lepo satkala priču od jednog od najpotresnijih, najburnijih detinjstava koje je ikada dospelo na stranice knjiga. Ovi veoma dirljivi memoari predstavljaju trijumf u svakom pogledu i postižu ono što bi sve dobre knjige trebalo da postignu: potvrđuju našu veru u čovekov duh.“

Knjiga počinje tako što nam spisateljica otkiva svoju tajnu: roditelji su joj beskućnici. Tu sam se već narogušila u stilu pa što im ne pomogneš, nesretnice jedna, kako roditelje da ostaviš na ulici?! I moram da čitam dalje, sad me kopka, znam da niko normalan i savestan to ne bi uradio. Polako, stranu po stranu, uvodi nas u konstrukciju porodice, tu su mama i tata, zatim još dve sestre i brat. Prvih 30 strana i već sam se uživela u njihovu priču. Porodični portret – to je ova knjiga. Spisateljica nam objašnjava svoje detinjstvo, prvo mi je smešno i drago da neko živi van okova društva, roditelji su avanturisti, vuku svoju četu sa sobom s kraja na kraj različitih država i gradova. Otac se snalazi i dovija za novac na različite načine, radeći fizičke poslove. Puno čitaju i puno maštaju. Roditelji, pa to prenose i na decu.
Potom nas polako uvodi u problem alkoholizma koji vlada očevim odlukama. Njegova potreba da mu se desi nešto veliko u životu, Stakleni dvorac koji želi da izgradi za porodicu kada pronađe zlato, prečistači i poboljšivači gorenja uglja. Njegova potreba da bude otac veliki uzor. Iza svega toga se kriju ideali koji nikada nisu dosegnuti i svojeglavost da živi upravo onako kako mu odgovara na uštrb svoje porodice. Na uštrb toga da stavi hranu na sto. Na uštrb čistoće i zdravlja svoje dece.
Majka, zadrta umetnica koja nije ništa manji hedonista, koja ne želi da se bavi svojom učiteljskom profesijom i na taj način opskrbi neophodnu hranu i odeću za decu. Majka, koja je lenština, ako mene pitate.

U početku sve deluje kao igra. I to što nemaju dovoljno para, to što beže od zakona, to što dete od 3 godine kuva sebi doručak. I na taj način zaradi opekotine koje ostavljaju trajne posledice na telu. Igra je i stalno seljakanje kad god bi roditeljima dosadilo okruženje ili bi zbog kocke, koju je otac na veliko upražnjavao, morali da zbrišu iz grada. Za malu decu sve je to uzbudljivo i divno, laži koje im se serviraju prihvataju bez pogovora i ne žale se.

Jednog momenta imam želju da ih sve zagrlim i utoplim, nahranim i pomazim i kažem sve će biti u redu. Brinuću se o vama, pomoćićemo vam. Već na sledećoj strani želim da presavijem roditelje preko kolena i dobro ih namlatim i to sve da se puši uz reči “ Gde vam je srce?! Kako možete tako?!“

Stranicu po stranicu sele se na majčino nasleđeno imanje u Finiks. Tu sam malo odahnula i pomislila da je mukama kraj, sada imaju gde da spavaju i imaće šta da jedu, jer je majka nasledila i neki novac. Već u sledećem poglavlju shvatam da se ništa ne menja, da je previše teško za roditelje da ulože malo napora i organizuju stabilan život za decu i sebe. Otac nastavlja sa ludorijama, pićem i kockanjem. Majka kupuje od nasleđenog novca štafleraje, platna, mašinu za kucanje i nastavlja svoj umetnički život. Deca se snalaze, na sekund njihovog života sunce se nasmešilo, dobili su hrane i po koju igračku a zatim opet tmina.

Propili su i potrošili sve, nastavljaju kod njegovih roditelja. Otac je neodlučan ali ipak želi da ostane deo porodice. Ovo mi je fascinantno. Bez obzira na muku koju svojoj deci priređuju i bez obzira na to što su deca sad već postala svesna da postoji i drugačiji način života, ono što mi zovemo normalnim, roditelji i dalje nastoje da budu i ostanu porodica.

Pre njihovog odlaska sam dušu isplakala kada im je pijani otac uništio Božić, jedini pravi koji su trebali da imaju posle mnogo godina, bolje reći od rođenja.

Odlazak kod njegovih roditelja ne menja situaciju, dočekuju ih uskogrudi ljudi, zajedljivi. Pomalo nastrani. Njihova muka se nastavlja. Nastavlja se i progon na najgoru moguću lokaciju malog rudarskog grada. Nastavlja se život ispod prokislog krova, alkoholizam i ponižavanje. Roditelji i dalje žive svoj život, a deca sada usidrena pokušavaju da prežive i snađu se u novom okruženju. O kako su samo slatki sa svojim planovima, mudrolijama, smicalicama! Sve u cilju uklapanja u sredinu. Dokazivanja da vrede više nego ti dronjci na njima, da su jaki i pametni iako izgledaju kao klošari i žive na samoj margini društva. Polako shvataju da postoji izlaz i kako se do izlaza stiže. Skupljaju, drže se zajedno, pomažu jedni drugima, hrabre se, sve do momenta dok se ne stvori prilika za beg u Njujork, obećani grad. Jedno po jedno napuštaju roditelje koji se osećaju izdanim i izneverenim, koji osećaju da nema više ko da vodi računa o njima. Odlaze zauvek iz sumornog rudarskog grada u nadi da će stvoriti budućnost. I jesu, uspeli su.
stakleni_zamak_vv

I u poslednjim poglavljima i dalje se bore s roditeljima koji ih prate i ne daju im da zaborave na njih, ne daju im da budu mirni. I u Njujorku oni su beskućnici, otac i dalje pije a majka i dalje juri san o velikoj umetnici.
No svako dete pokušava da da svoj maksimum, svako želi samo normalan život. Svako grabi priliku da obezbedi hranu i topao dom, krov koji ne prokišnjava.
Ako su iz svoje bede naučili nešto, to je sasvim sigurno kako da se održe u životu, kako da se vole i pomažu i kako da budu porodica.

Fantastična knjiga, puno suza i razmišljanja, osećaj nemoći da im pomognete i ujedno da svoje bližnje volite jače i budete pažljiviji prema njima. Jer vam nisu sve pročitano priredili.

P.S. ako želite možete online pogledati razne intervuje sa Žanet (jedan od njih) . Inače fantastična novinarka, kolumnistkinja, te i spisateljica.

Punjeni šaran #mama recept

Nisam danas pravila, Mrgud udario katanac na kuhinju zbog merenja od pre neki dan, al zamislimo kao da jesam.
Mamin recept, isproban, odličan.
Elem, potrebno je sledeće:

– kod mame kaže šaran porcijaš ( ja sam napravila od jednog težine oko 2kg ) može i dimljen ( ja dimljen koristila)
– riže 1 šolja
– 250 grama suvih šljiva
– pola kilograma crnog luka ( stavila sam 1 veći praziluk i jedan veći crni luk)
– peršunov list po želji
– paradajz sok otprilike pola litre
– šaka mlevenih oraha
– so, ulje, kašika brašna.

Priprema:

šarana dobro posolimo i namažemo uljem ( ako je dimljeni šaran nemojte preterivati sa solju), obarimo rižu, ocedimo i prohladimo. Riži dodamo mlevene orahe i suve šljive. Moj predlog je da suve šljive iseckate, probala sam sa celim malo je nezgodno za punjenje. Tom masom punimo šarana, lepo polagano da što više mase stane unutra. Sa količinom koju sam vam napisala punjenja imaćete i malo viška mase, nju sam dodala kasnije u fil za pečenje.
Najbolje je iskoristiti vatrostalnu dublju činiju ili tepsiju poznatu kao đuvečara. U nju položite ribu, a zatim pripremite sledeći naliv.
Izdinstate luk sitnije nasečen, zatim dodate peršunov list, nemojte ga previše sitno seckati jer se u tom slučaju izgube ukusi u nalivu. Dodate sok paradajza u sve to i jednu kašiku brašna da se zgusne. Ja sam dodala i ostatak fila za punjenje.
Prelijete ribu smesom i stavite u rernu da se peče. Bilo bi u početku je pokriti možda nekih 10 minuta folijom ili poklopcem, a zatim skinuti i vratiti još 15 – 20 minuta da se peče na 180 ili 190 stepeni u zavisnoti od jačine struje.
* Napomena : ako je u pitanju sušena riba vreme koje sam napisala je dovoljno,jer je ona već na dimu bila obrađena do pola termički. Ako je sveža riba u pitanju ocenite sami, mislim da treba produžiti vreme pečenja za oko još 15 minuta.

djurovski.com

djurovski.com

PS. fotografija je nastala u momentu vađenja iz rerne, riba je pripremana za slavu, pre služenja nisam stigla a posle više nije bilo šta da se slika.

Prijatno 🙂

Domaće kiselo mleko

Kiselo mleko je, što se mene tiče, osnovna namirnica. Uz doručak, ručak, večeru i užinu. Uz voće, slatko i slano. Obožavam ga. Zato sam i naučila kako da napravim domaće.

Elem, za litru kiselog potrebno vam je sledeće:

– litra mleka običnog. Ako želite kvalitetno kiselo mleko moja preporuka je da nađete domaće mleko ili kupovno ali ono što je u kesicama, koje nije toliko namučeno.

– dve kašike pavlake
– 1 dcl kiselog mleka ( kupovno će uraditi posao).

Kratko objašnjenje zašto kombinacija pavlake i kiselog po mami: nekada su se kvasci koristili za proizvodnju jogurta, kiselog mleka i pavlaka. Danas se sve to radi algama. Da bi napravila dobra flora za kišeljenje pomešati pavlaku i kiselo kupovno jer se koriste različite alge u procesima. Ovo nisam proveravala sa proizvođačima, verujem mami na reč, žena iz proizvodnje hrane ode u penziju.

Dakle, zagrejete (ili skuvate) mleko tako da mu temperatura bude 26 stepeni, ako nemate termometar za hranu onda tako da možete da stavite prst u mleko i da vas ne peče jako da odmah morate da izvadite. U tako zagrejano mleko stavite pomešano kiselo mleko i pavlaku. Lepo izmešajte da se sjedini. Poklopite mleko i utoplite ga. Ovo znači da je najbolje da ga zavijete u deblje ćebe i stavite na radijator. Ostavite da da stoji preko noći ili najmanje 8 sati preko dana.

Posle tog vremena otvorite šerpu i promešate, stavite u frižider da se rashladi i to je to.

Ako hoćete da kiselite više samo meru kvasca (mešavine kiselog i pavlake) menjajte u odnosu na količinu.

Na slici je kiselo pomešano sa žitaricama, potrudila sam se da što bliže slikam zbog teksture kiselog. Nema nikakve razlike u odnosu na ono kupovno.

Prijatno 🙂
20140127_110433[1]

Pire sa celerom i đumbirom i šampinjoni kao prilog

Znam da vam je svima ovih dana dosta mesa u svim oblicima, zato evo jednog laganog recepta.

Za pripremu pirea potrebno je:

– jedan veliki krompir
– dva manja celera
– parče đumbira (u zavisnosti od toga koliko volite njegov ukus)
– so, biber, maslinovo ulje, kari.

Krompir, celer i đumbir oljuštite i iseckate na kocke, ako želite da bude brže gotovo. Stavite da se bari u vodi sa malo soli i maslonovog ulja.

Kada bude kuvan krompir i ostalo je kuvano. Uzmete gnječilicu za krompir i pravite standardan pire, dodate putera jednu kocku otprilike kao kašičica za kafu veličine i mleka, 1 dcl. Kada sve bude jednaka masa gotovo je. Ako ste pravili običan pire ništa teže od toga. Probajte pre dodavanja začina, ukus bi trebao da bude slatkast zbog celera. Dodajte soli i trunku bibera. Pre serviranja između prstiju uzmite kari i pospite po pireu. Servirajte zajedno sa pečurkama u tanjiru. Kao salatu predlažem cveklu i malo belog luka.

Dok se to krčka pripremite šampinjone na najjednostavniji mogući način, iseckate drške i kapice na kockice ili listiće, veću glavicu crnog luka, dva čena belog luka. Sve dinstate na maslinovom ulju jedno 20 minuta. Probajte sami da bi ste shvatili da li su gotove, ja više volim kada su malo čvršće. U njih po želi možete dodati pavlaku običnu ako volite.

Napomena: šampinjoni se ne peru, oni se ili obrišu papirom ili se oljušte.

Prijatno 🙂
20140116_110948[1]

Čoki oblande #mama recept

Među nama rečeno ovaj se recept u kući zove Mikine oblande, to bih bila ja, jer jedna doza nestane u roku od odmah. Nema sečenja na kockice, samo na redove, svi po red dobiju ostatak je moj. Plus brzo se pravi i to je još jedan od razloga zašto toliko volim ovaj recept. JOš neki od razloga su : čokoladne su, nisu previše slatke i  divan je ukus. Generalno svi klinci vole ove oblatne, tako da ako imate iste pokušajte da ih odvojite od tanjira sa kolačima. Nema šanse odmah vam kažem 🙂 Jedino ako nisu ljubitelji čokolade, tu je poraz potpun.

Potrebno vam je sledeće:

– 250 grama margarina ili neslanog putera
– 100 grama čokolade za kuvanje
– 200 grama šećera
– 3 jaja.

Priprema:

u dublju šerpu stavite margarin, šećer i čokoladu i topite na tihoj vatri uz povremeno mešanje da se ne zalepi.

Čoki oblande
U vreme dodavanja prethodno umućenih jaja smesa treba da izgleda kao na fotografiji ispod.

Čoki oblande

U međuvremenu umutite prvo belanca tako da se dobije sneg, a zatim dodajte žumanca i mutite još da se dobije ujednačena smesa. Kada je čokoladni deo ovakav kao na fotgrafiji dodajemo umućena jaja i mešamo što je moguće brže. Jaja dodajemo malo po malo, da bi čokoladni deo upio jaja. Ovo je jedini problematičan deo ,trebaće vam možda pomoć ako niste vešti u kuhinji. Uz lagano mešanje ostaviti još minut dva na vatri, ali paziti da se fil previše ne ukuva.Oblande ređati standardno, svaku premazati filom, pa sledeća. Počinjemo oblandom kojoj je glatki deo položen na dole, trudite se da što je moguće ravnomernije razmažete fil da ne bi ćoškovi ostali bez fila pa se odvajali pri sečenju. Isto tako i završavamo sa glatkim delom okrenutim ka nama. Posle filovanja treba stisnuti celu oblandu. Ako vidite da su dosta suve, što se najčešće dešava kad su starije stavite krpu preko gornjeg dela i malo je poprskajte vodom to će pomoći da budu lepše. Meni je najlaške da stisnem drvenim daskama za sečenje, jer su dovoljno teške da bi lepo sabile kore. Uvek stavim čistu krpu pa onda preko dasku. Ostavite tako da odstoje par sati i spremne su za serviranje.

Čoki oblande

 

Dodatni savet : ako želite više fila dodajte još jedno jaje i više čokolade.Po želji u fil možete dodavati orahe, bademe ili drugo sušeno voće. Iskreno nema potrebe. Savršen je i ovakav.

Prijatno 🙂

Prženi kupus sa slaninicom

Još jedno u nizu jednostavnih i brzih jela.
Potrebno vam je sledeće za dve osobe:

– deblje parče suve slanine
– pola glavice kiselog kupusa srednje veličine
– parče belog mesa (150 grama je dovoljno)
– aleva paprika
– riža (1 ili 2 šake)
– malo masti, jedna kašika manja otprilike
– pola jabuke

Priprema:
u dublji tiganj naseckajte na kockice slaninu i pileće meso, malo samo jednu trunku masti stavite jer mast koja se bude topila sa slanine biće dovoljna u ovom stupnju kuvanja.
Dok se to polako prži morate mešati s vremena na vreme, najbolje na umerenoj temperaturi najbolje, vi seckajte kiseli kupus na rezance, što možete sitnije. Dok isečete kupus vreme je da ga dodate u tiganj. Videćete tokom prženja on treba da postane mekan, tako da sami možete da shvatite kada je gotovo. Već sam vam rekla za trik sa jabukom, tako i ovde treba narendati pola jabuke jer ona ubije kiselinu kupusa a tokom prženja se sjedini. Dok se ovo krčka u posebnoj šerpi obariti rižu, bez soli, samo u vodu dodajte ulje. Ako još niste nigde pročitali najbolje je pri barenju riže sipati duplo više vode tako da zrna ne budu gnjecava. Kada se skuva ocedite je i dodajte pre samog služenja u jelo, daće mu poseban ukus i upiti masnoće ako ih ima.

Još jedna napomena: kiseli kupus uvek pržim na masti, ne stavljam previše, nego iz više puta po malo jer kupus traži masnoću dok se prži.

Na kraju kada je sve gotovo dodajte jednu veću kašiku aleve paprike i malo bibera mlevenog. Po meni nema potrebe da solite jer su sastojci sami po sebi slani, ali probajte pre serviranja ako vam je po ukusu dodajte soli.

20140115_082844[1]

prijatno 🙂

Kolač sa pekmezom #mama recept

Recept br 2.
Unapred upozoravam, pazite lako se pravi i lako se navučete na njega.

Potrebno je :

za koru

– 4 kašike šećera,
– 4 kašike mleka,
– 4 žumanca,
– 15 dkg masti,
– 30 dkg brašna,
– jedan vanilin šećer i jedan prašak za pecivo.

Ovo sve zamesiti i peći, otprilike na prst debljine da bude testo.

Fil:

– 4 belanca,
– 10 kašika šećera
– i vanil šećer po ukusu. (od 1 do 3 komada).

Kada dobro zamutite belanca, onako da kad prevrnete neće da ispadnu iz činije, dodate šećer. Može i žuti šećer ili neki zaslađivač ako koristite.

Kada se kora ispeče (na 180 stepeni dok ne porumeni) premazati je slojem pekmeza, najlepše je od kajsije ali ako ne volite taj pekmez može i bilo koji drugi. Zatim preko toga fil. Samo vodite računa da ne bude vrela kora dok to radite da se ne bi otopio fil.

Kolač bude gotov za tili čas, mama ga je uvek pravila kad nam se jelo nešto slatko, onako na brzinu.

Prijatno 🙂

Šape #mama recept

Potrebno je :

– 25 dkg oraha mlevenih
– 25 dkg brašna za kolače
– 25 dkg šećera
– 15 dkg masti
– 2 jaja
– pola praška za pecivo.

Sve sastojke staviti u veću vanglicu i mesiti dok se smesa ne sjedini u potpunosti. Smesa mora da „klizi“ po rukama – bez da se lepi.
Za kolač bi trebalo da imate kalupe za šapice, sada se mogu naći svuda, tako da ne verujem da će to biti problem.

Napravite manje kuglice od testa zatim u kalupe ( ako ima potrebe prvo ih podmažite da bi se odvajao kolač) rasporedite testo tako da kalup bude pokriven.

Pecite u zagrejanoj rerni na 180 stepeni dok ne porumene. Treba vam još i malo šećera u prahu da bi ste još tople šapice kada izvadite iz kalupa uvaljali i posle toga spremne su za ručkanje 🙂

Doza je dosta velika, bude puna veća činija kolačića.

Evo i slike da ispunimo pravila blogovanja, našla sam je na netu.

Šapice

Grčka baklava

Još jedan u katerogiji bućkani kolači, potrebno je :

za kolač
– 6 jaja
– 6 kašika šećera
– 100 grama ribane čokolade
– 12 kašika mlevenih oraha
– 2 kašike griza
– prašak za pecivo
– šaka suvog grožđa

za sirup:

– 3 dcl vode
– 1 vanilin šećer
– 200 grama šećera
– pola limuna

Priprema: odvojiti belanca od žumanaca, mutiti prvo belanca, dodati šećer pa još malo mutiti, zatim žumanca pa redom čokoladu, griz, brašno i prašak za pecivo uvek na kraju i ne u punoj brzini miksera već lagano, pre samog pečenja dodati grožđe.

U dublju podmazanu tepsiju sipati i peći na 200 stepeni dok se ne prestane lepiti testo za čačkalicu.

Dok se peče napraviti sirup od napred navedenih sastojaka, kada kolač bude u potpunosti pečen izvaditi iz rerne i preliti sirupom, ne treba da bude prevruć sirup.

20131227_103142

Prijatno 🙂

Medenjaci čarolijom začinjeni

Recept sam našla ovde , učinio mi se jednostavan pa sam prionula na posao, malo sam ih modifikovala prema našem ukusu.

Potrebno je sledeće :

– 4 jaja srednje veličine cela
– 250 grama šećera
– 6 kašika meda
– 600 grama brašna za kolače
– 2 kašičice soda bikarbone ili 1 prašak za pecivo
ovo ne ide u originalni recept ali mi je neki moj kuvarski instikt rekao da stavim i jednu manju kašiku masti. I dobro je da sam tako uradila, dobije se na kvalitetu testa.
prema receptu koji sam preuzela idu sledeći začini po jedna kašičica

– cimeta,
– karanfilića mlevenog,
– rendanog muskatnog oraščića
– mleveni đumbir
– rendane limunove kore (operete dobro limun pa na onu najsitniju stranu rendea izrendate)

Iskreno od svega toga dodala sam cimet i to ne kašičicu već veliku kašiku jer ga obožavamo i davimo se u njemu, stavila sam limunovu koru, rendanu čokoladu u testo i malo bibera u jedan deo smese. Samo trunčicu. Odlično bude. Ostalih začina nisam trenutno imala u kući a nije mi se išlo u prodavnicu.

Priprema je sledeća:

Jaja umutite lepo, zatim redom dodajete šećer, pa med, zatim brašno i sodu ili prašak za pecivo.Mast na kraju. Kada se to sve sjedini dodate začine i čokoladu i još malo promešate. Testo pokrijete folijom i ostavite da stoji dva sata u frižideru da bi ste mogli da formirate kuglice. Ja sam prvu turu odmah ispekla i vidi se značajna razlika između odmah pečenih i ovih koje su odstojale, budu lepše. Tako nek odstoje.

Ako imate želje i ide vam od ruke možete ih baš lepo oblikovati. Međutim kod nas je uvek ista priča, kolači ne traju do jutra, tako da nema potrebe preterano se truditi oko dekoracija osim ako ne stižu gosti 🙂

Testo se peče kratko, maksimalno 15 minuta na 180 stepeni, budu za čas gotove samo treba paziti da se ne prepeku jer će postati tvrde.

Predlog je da se mogu umočiti i u čokoladu, međutim ako je narendate kao ja direktno u testo nema potrebe a i ovako su sasvim dovoljno slatki.

Čaša mleka i eto savršene kombinacije, prijatno 🙂

Piletina i povrće

Ovo je moja izmišljotina, nastala iz potrebe da posle posla napravim jestiv i koliko toliko zdrav obrok a da pri tom bude i ukusno.
Porcija je za dvoje i potrebno je sledeće:

– dva pileća bataka
– tri šargarepe
– jedan peršun
– glavica crnog luka
– 2 čena belog luka
– jedna jabuka
– 3 veća krompira
– so, malo aleve paprike i bosiljka

Priprema: sveže batake staviti u dublji tiganj, sipati pola čaše mlake vode i staviti na srednju vatru (temperaturu) da se dinsta. Pošto ne sklanjam kožicu sa piletine ona tokom dinstanja pusti dovoljno masnoće i uopšte vam ne treba ulje niti mast. Piletinu pre stavljanja da se peče posoliti. Dok se piletina dinsta oljuštiti krompir, iseći na veće kocke i staviti da se obari. Zatim ostalo povrće oljuštiti, iseći na što veće komade, pri tom ne mislim da treba staviti celo ali nema potrebe ni sitno da seckate, onako na pola pa još na četvrtine dužinom.

Dok sve ovo uradite možete videti da se već počinje žuteti kožica, okrenete meso i dodate luk crni,beli, šargarepu i peršun. Jabuka je došla kao sastojak od mame pošto sam shvatila da ona jabuku dodaje u sto nekih jela ( o tome drugi put) . Jabuku ne ljuštite, dobro je operete i isečete na komade, možete i da je narendate, ali lepše je – bar meni kada se iseče. Kada sve dodate poklopite tiganj i ostavite još neko vreme. Kada bude gotovo meso gotovo je i povrće. Jabuke se brzo raskuvaju a ostalo povrće bolje da ostane čvršće. One daju posebnu aromu i upiju onaj čudan miris kad se dinsta piletina. Na kraju dodajte samo začin, ako volite ljutkasto onda dodajte umesto obične ljutu alevu papriku i to je to.

Ukupno vam treba oko 40 minuta za celo jelo sa sve ljuštenjem da bude gotovo.

Uz jelo odlično ide feta sir preliven sa malo maslinovog ulja.

Prijatno 🙂

Makicina musaka od karfiola

Recept sam pokupila od drugarke Makice i da znate i slike su njene jer kod nas nije ostalo šta da se slika.
Lagano i jednostavno jelo, merila sam vreme oko 30 minuta vam treba ukupno za pripremu ako se dobro organizujete.

Potrebno:
– svež karfiol veća glavica
– malo mleka
– mleveno meso (pola junetina, pola svinjetina) oko 250 grama
– crni i beli luk
– peršun list
– 2 jaja
– pavlaka dve, tri kašike
– salata po izboru

Karfiol se obari u slanoj vodi sa malo mleka, procedi se i blago izgnjeci gnjecilicom za krompir. Mleveno meso se izdinsta sa dosta luka i zacini po ukusu, Makica je stavila i peršuna list, sitno naseckan. Može probala sam slobodno stavite.U nauljenu vatrostalnu posudu stavite na dno sloj karfila pa sloj mesa pa opet karfiol zatim u rernu da se malo zapece na 200 stepeni petnaest minuta. Izvadite iz rerne i prelijete sa dva umućena jaja,pavlakom i mlekom i vratite u rernu da se zapece.
Uz jelo poslužite bilo koju svežu salatu odlična je kombinacija. Na slici salata od radiča.
Prijatno 🙂

Pita zeljanica iz kesice

Potrebno:

– jedne gotove kore upakovane u najlon kesicu

– sir stari oko 300 grama,  upakovan najverovatnije u najlon kesici

– tri jaja, ona su obično u papirnoj kesici

– sir za pite, moram reći da se meni do sada najbolje pokazao proizvođača ovaj ali vi naravno možete po svom izboru. Upakovan u naklon kesicu. Treba vam 200 grama ovog sira.

– spanać, oko 300 grama

– mrvica margarina za kuvanje

Dve tajne vam sada odajem, jedna od bake prikupljena a druga moj izum.

Bakina: sir stari ako ga kupite više i hoćete da ga sačuvate a nemate originalnu surutku se čuva tako što se u metalnu šerpu onu najobičniju poslaže celom širinom i u visinu koliko je potrebno pa se tako poslagan prekrije čistom krpom koja se navlaži vodom. I to pokrijte direkt na sir, ne na vrh šerpe, osim ako šerpa nije puna 🙂

Moja: spanać svi volimo da jedemo i kad ga nema, jedini problem je kako ga sačuvati. Probala sam i može ovako: kada ga kupite tako svežeg, znači neopranog, istresete na neku krpu,  prodavci ga ili prskaju vodom ili im bude vlažan, da se osuši tako da nema vode na njemu. Uzmete veću kesicu najlonsku u kojoj će ostati slobodnog prostora, stavite osušen spanać u kesu i lepo je zavežete, ne stiskate je. Jedino što može biti problematično ovde je prostor u zamrzivaču. Kada ovako zamrznut spanać želite da upotrebljavate samo izvadite, operete i to je sva filozofija.

Priprema pite:

u veću činiju ulupate jaja zatim  pomešate obe vrste sira, tako da stari izmrvite rukom a mladi sir za pite samo sipate, to sve lepo zamešate zatim dodate prethodno blanširan spanać. Iskreno, nema potrebe da ga sečete. Samo blanširate ( barenenje u vodi koja već ključa 3 minuta do 5 maksimalno) jer tako se najmanje gube hranljiva svojstva. Kada sve to lepo zamešate smesa je gotova. Dodatnu so nema potrebe da dodajete jer su sirevi već dovoljno slani.

Veću tepsiju podmažete margarinom pa zatim po dve tanke kore ( uvek uzimam tanke kore ) izdvajate, svaku premažete sa malo vode i ulja četkicom, zatim na jedan kraj slepljenih kora stavljate smesu pa sve srolate i u tepsiju tako ređate dok ne potrošite sve kore i smesu.

Postoje dve varijante završetka ili samo stavite u rernu na 190 stepeni da se peče ili ako više volite pre nego što bude gotovo zalijete sa umućenim još jednim jajetom,pavlakom i mlekom. To sad već zavisi od vašeg ukusa, lično više volim da hrska.

Vreme potrebno za pripremu je oko 40 minuta .

Čaša jogurta je savršena kombinacija. Prijatno !

Ludo testo i još dva recepta

Jutros me je post podsetio na ludo testo, mama je dobila recept od koleginice pre više godina, možda vam je poznat, ako nije evo kako ide, malo drugačije od onoga što je napisano u ovom postu.

 

Potrebno:

 

– 4 kašike mleka,

– pola svežeg kvasca

– 2 kašike šećera, malo soli

Ovo sve za podizanje kvasca, što znači mleko zagrejati, staviti u malu činiju sve sastojke i ostaviti da se kvasac podigne.

Kada se to desi  zamesiti sa:

– 1 kg brašna

– 3 jaja

– 2 čaše jogurta

– prašak za pecivo.

 

Zamešeno testo ostaviti da stoji 2 sata u frižideru a može tako stojati i do deset dana. Preporučeno je u najlon vreću ga staviti pa u frižider, mada sam probala i u činiji ga ostaviti, može. Zašto ludo? Zato što ako otkinete jedan deo testa u tih deset dana ono će opet narasti tako da praktično imate narastajuće testo dok ne potrošite. Koliko je ovo zdravo, za one koji paze na ishranu, ne znam.

Može se inače koristiti za pice, priganice, može se napuniti i sa pekmezom pa kao slatko, šta god vam padne na pamet.

Pošto ne volim da stalno mesim testa za picu, meni za to najviše služi.

 

Moji sastojci za picu su sledeći:

– kukuruz šećerac,

– koncentrat paradajza -pire

– pica šunka iz prodavnice

– malo domaće kobasice ljutkaste, ako nema domaće može i kupovni

kulen

– sir , neki trapist koji volite i koji vam najviše odgovara

– svež paradajz i kečap po volji

– šampinjoni

– origano.

 

Razvučem u obliku tepsije ovo ludo testo, podmažem margarinom tepsiju, testo položim i lepo ušuškam sve ćoškove. Zatim slažem redom, prvo pelat paradajza – koncentrat, lepo sve ćoškiće premažem koliko god mogu, pa pica šunku, pa kobasicu, kukuruz šećerac onako dosta da pokrije testo jer ga volim, pa paradajz na kolute isečen  i na kraju pečurke. Pečurke kupim sveže i sveže stavljam, samo isečem na listiće.

Sve u rernu na 180 stepeni dok ne porumeni kora, to bude brzo, 10 – 15 minuta trudim se tanko da razvučem koru i prethodno zagrejem rernu.  Izvadim iz rerne pa pospem već narendan sir  po pici otprilike 200 grama. Ujedno i origano stavljam tada da se ne upali pri pečenju. Nazad u rernu još  tri četiri minuta i gotovo. Gotovo znači da se sir rastopio a ne ispekao.

Za preklop picu koristim slične sastojke, pravim ih u tandemu te malo raznolikosti nije na odmet.

– sir trapist – rendan. Probala sam i sa fetom, može.

– paprika sveža, jedna je dovoljno na trake isečena

– dva kuvana jaja – izrendana ili usitnjena

– pavlaka

– kukuruz šećerac

– so i bosiljak.

Testo se razvuče oklagijom da ne bude previše tanko kao za picu, malo deblje od toga.

Sve navedene sastojke pospete po razvučenom testu prethodno premazanom pavlakom, ovako

i zatim preklopite i stavite u rernu da se peče na 180 stepeni. Kada porumeni gornji deo izvadite premažete sa malo ulja da bi bilo mekše i vratite nazad. Znate onaj stari trik sa čačkalicom kako proveriti da li je pečeno testo? Ako ubodete čačkalicu i ona na sebi kada je izvadite nema testa znači pečeno je. E pa to i ovde važi.

Jogurt uz ovo ide odlično

 

Prijatno 🙂

Bundevara za kišne dane

Potrebno:

– oko pola kilograma rendanih bundeva

– kore za gibanice i pite

– med

– bademi 2 šake

– griz 1 šolja

– 2 jabuke

– ulje 1/2 čaše

-1 čaša kisele vode

– malo cimeta.

Piprema:

Tepsiju širu podmazati uljem. U manju činiju zamutiti 3 kašike ulja i čašu kisele vode. Bundevu  i jabuke oljuštiti i izrendati u veću činiju. Isekati bademe ili ih oklagijom izdrobiti ( staviti bademe na ravnu površinu, pokriti folijom – onom providnom i oklagijom prelaziti više puta dok se ne usitne), te spojiti sa bundevom i jabukama, zatim dodati 3 kašike meda i griza manju šolju za kafu da upije sok koji su pustile jabuke i bundeva, dodati malo cimeta –  u zavisnosti od toga koliko ga volite, ja bih mogla kilu staviti ali obično stavim jednu supenu kašiku.

Kore razdvojiti sve po jednu, stavimo koru pa premažemo smesom vode i ulja, tako slepimo tri na na treću stavimo fil, s jedne strane pa urolamo i tako u tepsiju ređamo jednu za drugom. Možete staviti u smesu i prašak za pecivo ako želite.

Tako redom dok ne potrošite sav fil i sve kore . Kada ih poslažete u tepsiju pređete površinu onom smesom kisele i ulja i dodate samo mrvicu meda zbog ukusa i boje.

U zavisnosti od jačine struje bude pečeno za oko 30 min na 180 stepeni. Rernu naravno prethodno zagrejete. Kad se pita ispeče i ohladi možete je posuti šećerom u prahu.

Prijatno 🙂

Pileći zamotuljak i spanać kao prilog

Nedelja jel da, kao dan kada se u Vojvodini jede supa, sos, meso, nekad dosadi. Da se razbije nedeljna monotonija dok još ima svežeg spanaća,što da ne, evo predloga.

Potrebno:

– belo meso pileće – može i ćureće, proverila, super varijacija. Onoliko mesa koliko ljudi imate na ručku, moja procena 2 parčeta mesa 1 osobu,

– slanina, sušena

– sir trapist

– pavlaka za kuvanje

– ulje, so, bibre, origano,bosiljak,čačkalice.

 

Za spanać:

– svež spanać, opet količina po proceni

– crni luk 1 manja glavica,

– 2 čena belog luka

– brašno, mleko, ulje.

 

Priprema:

Belo meso tanje isečeno još malo izmlatite čekićem za meso, zatim posolite, pripremite tanje sečen trapist i slaninicu, onako na šnite sečenu. Na dasku stavite piletinu ili neku drugu zgodnu površinu za rad, zatim na širu stranu stavite sir i slaninicu, pa rolate kao za Karađorđevu. Čačkalicama pričvstite piletinu tako da vam se ne odmota tokom pečenja. Pokušajte da ušuškate punjenje da se ne razlije na visokoj temperaturi.

U dublji tiganj zagrejete ulje i ovako napunjenju komade mesa stavljate da se peku, treba im oko 15 min da budu gotovi, morate ih naravno okretati da sa svih strana bude pečeno. Možete i da poklopite meso tokom pečenja, neće promeniti ništa u receptu samo bude prže gotovo.

Kada je meso gotovo, iz tiganja odlijete u potpunosti to ulje u kom se peklo u neku čašu ili ga odmah bacite, više vam ne treba ulje, ali tiganj da. Sipate u njega pavlaku za kuvanje, vratite sve komade mesa, da onako što bi se reklo ogreznu i krčkaju se tako barem 5 minuta, na kraju dodate origano i bosiljak. Ako vam je previše redak sos možete dodati malo brašna sa se zgusne , iskreno izbegavam gde god mogu, samo ostavim malo duže da se krčka do željenje gustine.

 

To izgleda ovako kada je gotovo

Spanać se pravi standarno, obarite spanać, ja ga ne sečem, samo operem, stavim u šerpu sa vodom u koju uvek sipam manje od pola vode, posolim i ostavim da se bari, bude za čas gotovo. U međuvremenu iseckam sitno beli i crni luk, stavim u dublji tiganj i na smanjenoj vatri dinstam. Kada počne  da se providi crni luk dodam brašna – ovde mora, da bude kao zaprška gusto, u to dodam oceđen obaren spanać. Mešam dok se ne sjedini i zatim sipam mleka onako od oka za količinu jedne šolje veće. Kada se zgusne gotovo je.

Servirajte jedno sa drugim ili odvojeno kako god vam volja, ukusno je i ide zajedno.

 

Prijatno!

 

Brzi kolač s jabukama

 

Mera je šolja za čaj ili mleko velika.

Potrebno je :

– šolja griza

– šolja brašna,

– prašak za pecivo,

– jabuke, oko 1 kg rendanih jabuka,

– cimet, 5- 6 kašika šećera,

– 1 margarin dijet Vital sam koristila.

 

Griz, brašno i prašak za pecivo se izmešaju, tako na suvo, što bi se reklo. Smesu možete podeliti na tri dela, da budete sigurni da će biti jednako debele kore.

Jabuke oljuštite, izrendate, bitno je da imate oko 1 kg izrendane mase. Dodate cimet i šećer. Šećer zavisi od ukusa, ne volim kad je jako slatko. Stavim oko 5 kašika.To je fil. Ne cedite jabuke, ostavite ih u soku koji puste.

Tepsiju podmažete margarinom, lakše je ako prvo zagrejete tepsiju u rerni, zatim stavljate kašikom – rasipate 1/3 smese za koru tako da pokrijete dno da se ne vidi, ravnomerno. Preko toga ide pola fila -jabuka, isto lepo rasporedjeno. Slobodno sok od jabuke koji se ocedi pospite preko toga, ako nema soka od jabuke onda vodom poprskate ili kupovnim sokom, ne preterano, samo poslednju koru malo vise. Posle naizmenično ide opet smesa za koru pa fil pa smesa. Bitno je da smesa za koru bude na vrhu tepsije.

U međuvremenu rastopite margarin, koji topao prelijete preko kolača koji se nalazi u tepsiji, pre stavljanja u rernu.

 

Kad krenete sa pripremom kolača uključite rernu na 200 stepeni , dok završite pripremu ona je topla i u tako toplu stavite kolač. Ne morate čekati da kolač upije margarin to će se desiti tokom pečenja.

Pečete otprilike 45 min na 200 stepeni, već sami ocenite kada lepo porumeni gornja kora gotovo je.

Lagani su, super kad vam na brzinu treba neki kolač i mogu duže da stoje – ako slučajno ima potrebe za tim.

Prijatno!

 

Brzi doručak super kaloričan

Ovo bi trebalo da bude bazično znanje iz kuvanja, no znam neke što i pasulj kuvaju po receptu pa nije zgoreg napisati uputstvo.

Volim da sremam nedeljom kad smo zajedno kući što je retko, jer obično ako smo za doručak kući već za ručak nismo pa mi to nešto dođe kao tradicionalni. Ima dve varijante, naisaću potrebne sastojke za obe.

Doručak za dvoje :

– 4 jaja

– dve viršle Yuhor linkovala sam, one sa sirom koristimo

– tri četiri pečurke

– kriška sira trapista, ovaj je super

– so,biber.

– malo ulja

– origano.

Sledećim redosledom ide :

iseckati viršle na kolutiće i staviti sa malo ulja u tiganj – neki širi ako je moguće, treba samo malo da se zapeku. U međuvremenu umutiti 4 jaja sa malo soli i bibera, kao za omlet. Iseći krišku sira na veće komade.

Kada se već zapeku viršle dodati umućena jaja, ovako izgleda.

 

 

Pustiti kao kad pečete omlet da se donja strana jače uhvati, na vrh dodate sir, ne treba da bude narendan ili sitno isečen, lepše je kad su veći komadi.

E sad u drugoj varijanti pre nego što se stave viršle na ulju se izdinstaju pečurke sitno isečene. Fora je u tome da pečurke ne budu jako izdinstane, nego onako više sveže. Bukvalno 3 minuta na zagrejanom ulju, pa onda se dodaju viršle pa dalje sve kao i u prvoj varijanti.

Posle dodavanj sira ako vam je širi tiganj pa samim tim i smesa tanja možete probati da je okrenete, iskreno ne mučim se tim jer se svakako smaže u roku od odmah. Bitno je da bude fino pečeno, bar meni, ne volim živa jaja.

Kada servirate dodate na vrh malo origana, pospete dok je još vruće da bi se fino uvukao u smesu ukus. Dodajem ga naknadno prvo zato što se bolje oseti nego kad se doda tokom pečenja a drugo on ne voli te travke 😉

I eto ga, ukupno vam treba plafon 10 minuta da napravite ukusan doručak.

Ono što dodam još u tanjir je kečap- mada izbegavam sve te kečape,majoneze,senfove itd… ili sad u vreme cvekle barenu cveklu kao salatu i jogurt obavezno. Mi slabo jedemo hleb i bitno nam je da možemo bez hleba da doručkujemo a ovo možemo.Možda mi slike nisu baš najprofesinalnije, no bitno da je sve isprobano i ukusno. Zato uživajte!

 

 

Štrudla s makom i orasima

Dok grickam jedno parče polako i s pravim uživanjem uz jutarnju prvu kafu evo i recepta.

Potrebno:

– 1 kg brašna može i tip 500

– 3 jaja

– so,šećer

– jedan kvasac – sveža kocka

– maka oko 250 grama mlevenog

– oraha isto toliko

– mleko

– ulje jedna šoljica srednja za kafu

– jogurt

Prvo stavite malo toplog mlekau manju činiju, kvasac, malo šećera i soli, i dve kašike brašna i ostavite da kvasac odradi svoju magiju. Kada se to desi uzmete veću činiju u kojoj možete mesiti,pa u nju stavite ostatak brašna od 1 kg, zatim 3 jaja cela, pa onda ovaj spremljeni kvasac. Polako to mesite ili u mom slučaju mešate varjačom za mešenje, jer moje ruke i testo nije baš sretna kombinacija, zato je varjača zakon.

Polako u testo dodajete zatim šećer – po ukusu ne treba preterivati jedna supena kašika eventualno dve je dovoljno jer će fil biti sladak, pa onda ulje  i na kraju jogurt onoliko koliko je potrebno da se napravi lepa smesa, da nema brašna koje je ostalo sa strane. Otprilike jedna šolja eventualno šolja i po.

Kada se zamesi testo pokrijete ga kuhinjskom krpom i ostavite da odstoji dok se ne podigne. Moja mama ima trik za to kada nema vremena da čeka ona stavi veću šerpu na šoret sipa u nju dva prsta na dno vode, uključi na srednju temperaturu i stavi činiju sa testom na šerpu, naravno u ovom slučaju činija mora biti šira od šerpe da ne upadne. Posle 10 minuta takvog zagrevanja testo može da se razvija

Kako pripremiti nadev: uzmete mak ili orahe stavite u neku malo veću činiju dodate šećer po ukusu, zatim mleko zagrejete, ne da provri nego onako da bude malo vruće , zatim prelijete orahe ili mak – što bi se reklo poparite. Koliko mleka vam treba za ovo zavisi od količine oraha ili maka, mi uvek stavimo više mleka, pa i ako bude višak bolje nego da fali. Samo pazite da ne preterate jer će u tom slučaju biti redak fil.

Treba da izgleda ovako nekako:

Nafilujete i srolate u dublju tepsiju.

Zagrejete rernu na 210 stepeni pa kad stavite u rernu testo, smanjite temperaturu na 180-190 . Videćete po boji kore kada je gotovo. Izvadite iz rerne, ostavite u tepsiji i prekrijte čistom krpom i neka tako odstojio 15 minuta ako možete da sačekate toliko 🙂

Kada bude govoto to izgleda ovako još nekih 5 minuta onda više nema . Ova dva parčeta sam krišom slikala dok banditi nisu  shvatili da ih nema.

Prijatno!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kolač od jabuka sa grizom

Jednostavni su i laki za pravljenje, potrebno vam je sve na spisku, za meru se uzima jogurt čaša, ona plastična od 2 dcl.
Za sam kolač:
– 1 čaša griza
– 2 dcl mleka hladnog
– 3 jabuke srednje veličine
– 1 jaje
– 1 čaša šećera
– pola čaše ulja
– pola čaše mleka
– 3 kašike kakaa
– 1 kašika brašna t-500
– 1 čaša mlevenog maka ili oraha

Za preliv je potrebno:
– 150 grama crne čokolade za kuvanje
– 6 kašika mleka
– 60 grama margarina (maslaca)
– 60 grama šećera.

_MG_9539

_MG_9540

Priprema:
2 dcl hladnog mleka i griz potopiti da odstoji pola sata. Jabuke oljuštiti i izrendati na krupno rende.
Zatim u većoj činiji umutiti belance dok ne postane sneg, zatim žumance, šećer, mleko i ulje. Kada se masa sjedini dodati ostatak sastojaka i mešati mikserom ali bez uključivanja. Orase može zameniti i mleveni keks.Kada se sve dobro izmeša doda se griz koji je do sada već nabubrio od mleka, te na samom kraju pre pečenja rendane jabuke.
U dublju tepsiju najbolje staviti papir za pečenje i preko toga preliti masu. Peći na temperaturi oko 200 stepeni pola sata, ako je jača struja može se malo i smanjiti na 180 stepeni.
Preliv:
Sve se stavi u šerpicu i krčka dok se ne rastopi šećer, može se preliti preko kolača kada je u potpunosti gotov kolač i kad se malo prohladio ili pre toga pa će onako „ući“ u kolač fil, u tom slučaju se posle prelivanja vrati u rernu dok testo ne bude pečeno, a to se, naravno proverava čačkalicom.
Prijatno!

Gibanica na moj način

Dok je još vruća rerna na brzinu da vam napišem kako da sumćkate za čas gibanicu.

Potrebno:

– gotove kore za gibanicu 500 grama
– domaći mladi slani sir 350 grama
– mala pavlaka punomasna
– jogurt 2 dcl
– kisela voda
– malo margarina ili maslaca
– 3 jaja

Gibanica

Gibanica

_MG_9441 (2)

Priprema:
Zamutite 3 jaja, dodate sir , onako viljuškom usitnjen ali ne previše, pavlaku, jogurt i jedno 3 dcl kisele.Može i prašak za pecivo ali iskreno ja ga ne stavljam, trudim se da izbegnem kad god mogu.
Kad sve zamutite namažete malo zagrejanu tepsiju margarinom (što dublja to bolje) i jednu po jednu koru natopite onako baš i stavite u tepsiju.
Ne treba ih previše držati u toj smesi, nego prosto stavite u smesu , bitno je da se cela potopi i izvadite. Nema veze ako ne pokupi puno sira. I tako redom dok ne potrošite svih 10 kom. Naravno kako koju potopite tako je stavljate u tepsiju i gurate ih da budu što više zgužvane. Dok dođete do desete taman će upiti sav sok iz smese i ostaće sir. Ostatak rasporedite ravnomerno po tepsiji.Pecite dok ne bude gotova, jedno pola sata na 180 stepeni. Posle vađenja iz rerne ostavite malo poprskate gornju koru vodom, samo par kapi i pokrijete krpom.
Kada se prohladi,isečete na parčad po željii poslužite.
Prijatno!

Lefkada adventurers only

Dok se na šporetu krčka ručak mirišući na jesen, listam fotografije sa mora i stvarno ne mogu da odolim da vam ne pametujem o Lefkadi. Moram, jače je od mene da vam dam onaj netraženi savet, pa vi sa njim šta god vam volja.

Zašto da Lefkada? Za nas je bilo odlučujuće to što gospodin Mrgud (nazvan od milja)  nije već bio tamo, a kako je Grčka njegovo područje, ja sam do sada ispitivala samo obale nekih Gora, malo nekih Italija i Španija, nisam se mešala baš previše u izbor. Meni je bitno da je slano i da se negde putuje. Nisam Izbiračica. Pogotovo sa organizovanjem dva godišnja odmora u različitim firmama, pa još u sred sezone. Što bi se reklo meni mindeć samo da se bućnem.

Dakle, Lefkada ako nemate sitne dece može biti fantastičan izbor!

Evo šta možete da očekujete na ostrvu i putu do njega :

– more, more, more, more. Sa svih strana more. Jelte, ostrvo je u pitanju.

– slano i još slanije, vetrovito i još vetrovitije.

– ako idete kolima malooooo više gužve na granici u jutarnjim, a bogme i svim ostalim časovima na granici Srbije i Makedonije, u stvari na svim granicama.

– put, podnošljiv. Rećiću vam samo da u momentu prelaska u Grčku sam rekla da me se javno linčuje ako još jednom kažem da imamo najgore puteve u Evropi.

– e sad, ako volite da istražite barem malo šta ima zanimljivo za videti tamo gde idete, moram priznati da će vam najkorisniji biti Trip adviser i to baš ovaj britanski. Kasnije sam uklavirila i zašto.

– od korisnih preporuka i putopisa na srpskom skoro ništa korisno, nije da ne idu ljudi tamo već niko ne piše.

– od korisnih preporuka na engleskom može još i ovaj kao i ovaj sajt.

– pripremite mapu, dobre gume na autiću, proverite ga pre puta obavezno i u momentu dolaska na ostrvo zaboravite na navigaciju. Znači kompas je sasvim normalan deo opreme, jedan ašovčić, roštilj i možda neki solarni panel. Navigacija vam neće služiti ič.

Ok, do sada sam vas već ubedila da sigurno izaberete Lefkadu. Samo još da napomenem, ako očekujete ovde u ponudi za smeštaj da ćete naći eksluzivne hotele sa 656 zvezdica – teško. Većinom su privatni smeštaji, ima i nešto hotela na ostrvu, nisu loši ali nema dečka da vas hladi i rasteruje komarce.

Dakle smestili ste se. Mi smo bili stacionirani u Nidriju, malo mestašce, simpatično. No to i ovako nije bitno jer će služiti samo za spavanjac.

Jesam već spomenula da ne idete bez automobila? Put jeste dug ali vredi žrtve. Automobil je must. Ili motor. Ili bicikli ako ste jakoooo veliki avanturista. Cena goriva nešto viša nego kod nas, u zavisnosti od pumpe. Izbegavajte privatne, imaju NIS 🙂 odnosno nešto poput toga, državna što bi se reklo. Cena dizela i ostalih mu derivata varira svaki dan. Biće u skladu sa svetskim tržištem. Uglavnom, dizel oko 1,40 evrića za litru.

Malo podataka: Lefkada ima površinu oko 300 km2, oko 120 km je put oko ostrva, a dužina obale je oko 117 km. Jonsko je ostrvo. Glavni grad je Lefkas,a Nidri gde se smešta većina Srba je 17 km dalje.

Mi smo imali turističkog vodiča, čije smo usluge koristili prvi i zadnji dan. Dovoljno govori da smo obišli i prošnjuvali više nego on koji radi tamo već 5 godina kako je sam rekao.

Nego, plaže. Zbog toga ste došli.

Severo zapadne su : Pasa, Nikiana, Agios (Sveti) Joanis, Kaminia, Pefkulija, Agios Nikitas, Milos, Katizma, Kavalikefta i Megali Petra.

Redom:

Pasa:  malecna, malecna. Kao da ste upali nekom na privatni posed, samo očekujete nekog brkatog Grka da izleti i počne da maše puškom a vi zato spremite maslinovu granu, toga bar ima.

Nikiana:  malecna plaža ispred taverne, nije baš kao kod komšije, više onako kao eto nekako smo i tu ugurali plažu. (Osećaj sa dvorištem me je pratio i kroz sve seoske puteve). Plaže su inače kamenite, samo u različitim bojama i kalibracijama šljunka (što bi rekao gospodin Mrgud). Znači, zaboravite pesak. Eh, da zaboravite i super mega giga opremljene plaže, većina njih je potpuno divlja.

Kaminia: slično samo bez kafića.

Pefkulija : prva plaža koja podseća na plažu. Recimo ćerka plaža. Ima čak i ležaljke. Doduše ima i neki vidikovac. Htela još da vam kažem, kad vidite znak za plažu i 1,5 km do nje, najčešće u prevodu znači : parkiraj kola sad ćeš da pešačiš 1,5 km i to pod punom ratnom opremom.

Agios Joanis:

Agios  Joanis

Agios Joanis

Jel treba još nešto da pišem?

Ok, raj je za vidsurfere i sve ostale surfere, mi smo je prozvali našom plažom, ako hoćete da se odmorite od sopstvenog jezika i ljudi iz divne nam Srbije bingo! Većinom Italijani, najpribližnije pesku, tu je kafić, kabina za presvlačenje, toi toi, vetrenjače, ležaljke. Eh, da! Ležaljke se u principu ne naplaćuju, obično su u sklopu kafića, konobar dođe i ponudi vas da nešto popijete, donese. Manje više šta god da poručite je 5 evrića za dve osobe, počevši sa odvratnim kafama koje prave pa do soka u pakovanju 0,3 ili 0,5l.

Agios Nikitas i Milos : sorry, ne mogu ništa da napišem. Nismo otišli. Odbila nas je gomila parkiranih automobila parkiranih sa obe strane puta u nedogled, svih naroda i narodnosti. Idi, samo od pogleda izgubismo svu želju. Inače, kažu da su čiste. Do Milosa može se stići kozijom stazom preko 30 kamenih stepenika pa dok vam duša ne ispadne i to kroz nos u narednih 25 minuta pešačenja. Ili brodićem 6 evra po osobi da vas odveze i doveze sa plaže Nikitas. I dodatna opsanost su nudisti na plaži. Mislim da se ne sapletete o nekog.

Katizma:

Katizma

Katizma

Samo jedna reč : civilizacija. Dakle turbo folk na grčkom, sunobrani, ležalje, wc, parking, ludilo! Ali dobro dođe posle istraživačkih pohoda. Talasi inače sa ove strane su sada već znatno veći. Stepenika do plaže: 0. Jeeee!!! Noćom imadu i žurke za mlađadiju ako vole!

Kavalikefta i Megali Petra: praktično jedna do druge, ovo su najdivljije plaže na koje je naša noga kročila sa kopna. Jesmo istraživači i jesmo zaluđenici pronalaženja mesta bez previše ljudi ali put do plaže je toliko nepristupačan da sa rancem na leđima ne možete da prođete nego morate da se rasteretite pa lepo poreko okrenete pa kroz stene. Oprez za malo punije, moraćete da idete drugom, gorom stazom. Ovde obavezno sa suncobranom makar ga u ustima nosili, sunce prži, prirodnog hlada nema osim ujutru jako rano, suncobrana za iznajmiti nema. Kafića takođe nema, a nema ni gde da se jede. Znači ful koža klima i sve da se to ponese! Ipak, naj naj naj približnije pesku je upravo na ovim plažama. Pažnja: nudista na sve strane!

Kavalikefta

Kavalikefta

Jugo zapadne plaže:

Desimi, simpatična, ima dve pećine do kojih se može doći samo plivajući.

Mikros Gialos: fina sa sitnim peskom, super za usput.

Amousa: oko 18 km od Nidrija, suncobrani, ležaljke, kafić.

Vasiliki: u mestu Vasilikiju, simpatična i zgodna kada dolazite sa decom na letovanje, odmah tu, blizu smeštaja.23 km od Nidrija, može da se vidsurfuje.

Agiofili: Zemljani put oko 2,5 km od Vasilikija ili brodićem. Izgleda kao da je usečena na ostrvo. Dobra za usput.

Egremni i Porto Kaciki: savet, na obe isključivo brodom. Do prve 350 stepenica i nešto prašnjavog puta. Do druge, najlepše plaže koja se našla na svetskoj listi najlepših plaža, ima plavu zastavu itd 120 stepenica. Sitnica. Put do njih, onaj asfaltni deo predviđen za visoko vozilo. Parking 5 evra. Ima nešto kafića koji se nalaze pre ovih 120 stepenica. Mala je i na njoj je gomila ljudi. Ali je stvarno P R E L E P A!

Porto Kaciki

Porto Kaciki

Na slici se vidi i brodić za krstarenje: Lefkada, Itaka, Kefalonija, Meganisi, Skorpio.Preporučujem!

Pobrojah plaže i rekoh po koju , pa ću da skratim.

Ono što još možete i svakako preporučujem da vidite je još :

– Pećine (2 kom) Karouxa cave , Chirospilia. Malo ćete lutati dok ih ne pronađete, vredne su lutanja.

– Manastir Feneromenis

– Ako se hranite po restoranima obavezno idite u The Kathogi , tamo smo se tek najeli kao sav normalan svet! Domaćinin su engleski par, Piter i Alison, divni su, gostprimljivi, prijatni. Kuhinja je apsolutno fantastična! Jela su kao da ste svratili kod bake samo malo modernija i niko vam ne diše za vratom , još nisi pojeo! Dezerti i kafa, melodija ukusa!

 

Tako, vredelo je voziti se tolike kilometre!

 

Ako želite još nešto da saznate stojim na raspolaganju. Puna sam priča.

 

Odoh sad da još malo maštam o sledećoj destinaciji…

 

 

 

 

Uskršnji voćni rolat

Ma nije Uskršnji, nego me mrzelo da pravim uobičajenu tonu kolača i torti i ostalih slatkih đakonija pa smo „spali“ na rolat.

Dakle potrebno je sledeće:

  •   voće ( u datom rolatu banane, inače može i jagode, maline, ribizle šta vam volja.)
  • maloooo više vremena jer filu treba malo više vremena da se `ladne
  • sledeći sastojci : 6 celih jaja, 3 kašike oraha, 4 kašike brašna, 6 kašika šećera, malo praška za pecivo – bukvalno malo, ovo sve je za koru.

Fil : – 3 pudinga od vanile , a i ne mora od vanile, sve zavisi šta hoćete da koristite od voća, ja kad baš poludim i pustim mašti na volju koristim puding od jagode i ananas kao voće, čokoladni puding i maline. Tako da vam dođe kao da svaki put pravite drugi rolat i onda pokažete svim onim babama i strinama što kažu da ne znate da kuvate!  i da, treba još jedan margarin za kuvanje. Naravno mleko u koje ćete da zakuvate ove silne pudinge.

Moje iskustvo je da uvek krenem prvo od fila jer pudingu treba vremena da se ohladi.

Dakle, mleko standardno na šporet da se ugreje tako da u njega može da se sipa razmućen prašak za puding, u činiju razmutite jedno deci, deci i po  mleka i 2 kašike srednje ravne šećera da ne bude preslatko. Kada se mleko ugreje dovljno polako uz mešanje sipate razmućen prašak i kuvate dok se ne zgusne. Kad je to gotovo, uobičajena procedura je il stavite na hladne pločice da se što pre ohladi ili stavite u kadu. Verujem da svaka domaćica koja je bar jednom kuvala puding sa namerom da ga doda u neki fil zna za ove fore. Može isto tako i u veću šerpu do pola napunjenu hladnom vodom.

Kora: prvo mikser namontirate, zatim u činiju odvojite napred navedena jaja na belance i žumance, prvo miksirate belanca dok ne budu kao sneg čvrsta, ovo je moje mame opis, a zatim tu dodate žumanca. Mutite i dalje, pa dodate šećer, može i malo vanile- biljke tek tek, zarad jače arome, potom smanjite brzinu miksera na minimalnu, pa dodate orahe i brašno i bukvalno trunku praška za pecivo tek toliko da kora ne bude zdudana, ali ne treba da bude ni previše debela.

Kad je sve to gotovo, u rernu koja je prethodno zagrejana na 220 stepeni pečenje! Da, pleh je najbolje da je veći, onaj što dobijete sa šporetom zajedno, da bude tanja a veća kora. Na pleh obavezno papir za pečenje, jer koru treba odvojiti ili podmažete pleh sa maslacem i pospete brašnom.

                                                                                                      Ovako izgleda dok se muti.

E sad, znate kad je gotova kora ako zabodete čačkalicu i na nju se ne zalepi testo. Tad vadite iz rerne koru i čim uspete da je pretresete na krpu, koju ste prethodno pripremili , neku veću koja će vam poslužiti da urolate koru, brzinski dok se još nije ohladila savijate koru kao kad rolate tepih za pranje.

Ovako nekako zgužvano izgleda kora kad je odmotate da bi ste počeli da je filujete. Bitno je stvarno da pazite da bude lepo urolana, ne morate da vlažite krpu niti bilo šta drugo, samo nek je čista i dovoljno velika 🙂

U međuvremenu dok se kora prilagođava novom izgledu, vi ćete da umutite mikserom onaj margarin za kuvanje, ja sam koristila Vitalov, njihov inače volim mislim da je skroz ok. Kada dobro umutite margarin, tako da postane penast, ako se ohladio puding dodate.

Napomena: ako slučajno stavite puding u margarin dok je još topao, desiće vam se da se fil rasćoćka, u tom slučaju moraćete duže da čekate da se opet stegne ili možete dodati malo kokosa ili plazme mlevene.

Kada ste sve to lepo spojili ide filovanje, vrlo jednostavno. Fil razmažete preko cele kore ravnomerno, voće – sveže, poređate sa jedne strane, one od koje planirate da počnete rolovanje i to ne previše debelo jer nećete moći lepo da urolate. Ostavite jednu manju količinu fila da okolo namažete rolat.

Ovako izgleda kada je skroz gotovo. Još jedna bitna stvar je da morate, kada je vreme toplo, držati rolat u frižideru, pa povedite računa na čemu ćete početi da ga pravite da možete posle da ga ugurate u frigo.

Po želji možete dodati malo ruma ili pojačati ukus vanile sa štapićem tokom kuvanja fila, može takođe i aroma neka da se ubaci. Lično, izbegavam još dodatnih boja, aroma i to sve veštačko.

Kada služite možete dodati i kuglu sladoleda odgovarajućeg ukusa, toping od čokolade preko ili šlag. Pustite mašti na volju.

Za one koji se hrane zdravije od ostalih, probala sam da stavljam žuti šećer, soja mleko umesto običnog, sve ok, možete i tako, jedino je nešto drugačiji ukus. Nisam probala sa integralnim brašnom, ako neko bude raspoložen neka mi javi kako je uspelo.

I da, moraću da poradim na svom umeću dekorisanja do tada mi verujte na reč da je fantastična poslastica. Ili na ukus 😉

Zanimljivo povrće à la moi

Ovo je još jedno od onih jela koje sam smislila onako, uz put, jer mi je naša kuhinja standardna već malo dosadna.

Vuče mi po malo na meksičku kuhinju što zbog sastojaka što zbog krajnjeg rezultata. Možete ga jesti i servirati hladno ili potpuno vruće, pa je zgodno za mame koje rade long hours, lepo se smesti u frižider danas , sutra se služi bez zagrevanja, ne gubi na ukusu, zdravo je i dalje, ukus koji je fantastičan ostaje identičan.

Potrebni sastojci:

– 250 grama mlevenog mesa junećeg

– praziluk srednje veličine

– šargarepa 3 , 4 komada, malo celerovog korena

– grašak dve šake otprilike

– kukuruz šećerac isto dve šake, može i više ako ga obožavate kao i ja

– celer ( od momenta kada sam saznala koliko je zdrav postao je značajan činilac moje kuhinje)

– sok od paradajza

– bosiljak, origano, so, biber

– sir ( formađio za pastu) Meggle u mom slučaju

– maslinovo/kantarionovo ulje

– pola kocke pileće ( uvek radim kontrast, ako je meso juneće kocka je pileća i obrnuto)

Redom ide seckanje šargarepe, celera , praziluka i sve to ide na disnstanje.

Naravno na kantarionovom ulju. Još nešto sam naučila kuvajući i eksperimentišući, nikad ne solim hranu kada tek počinjem sa pripremom, jer ako je odmah posolim brže ispušta vodu pa moram da dodajem tokom dinstanja, ovako se sporije vrši proces u sopstvenoj vodi.

Morate mešati s vremena na vreme da se mleveno meso lepo raspe, da ne bude zgrudvano.

Kada je sve omekšalo dodajem grašak i kukuruz koji su već blanširani pa im ne treba toliko vremena da se skuvaju, svega 15 min.

Dok se sve to krčka dodajem otprilike 2,5 dcl soka od paradajza, ne koncetrat, već baš sok jer ukus bude totalno različit.

Zatim dodajem bosiljak, origano, pola kocke supe i so.

Sve ovo po ukusu, ja obožavam bosiljak pa ga stavim baš dosta. Može svež a možete da stavite i suv, ne pravi razliku.

Serviranje može biti sledeće :

samo jelo tako vruće sipate u činiju (lepše i bolje od tanjira) za supu. Pospete sirom za paste. I njam njam 🙂 dodajem biber u količini koju volim. Ako volite ljuto u jelo možete dodati malecno parče čili paprike. Probala sam jednom i tako, bude baš pikantno.

Drugi način serviranja je potpuno isti , činija, sir i to, ali hladno i dodate još kockice prepečenog integralnog hleba. Pošto je sastav jela takav da je čorbasto, ovaj hleb u hladnoj čorbi bude balans toplote.Celer sa svojom aromom i krckavi kukuruz, kao i začini daju jelu predivnu aromu i osvežavajući ukus.

Prijatno!

Prolećna kuhinja

Volim proleće zato što možete da pronađete razne travke, za jelo naravno po pijacama ili u vašim baštama, ako ste bili vredni i ambiciozni u pogledu home made povrćkica.

Zato volim i da petljam oko kuhinje u proleće, šta god da stavite u šerpu ne može da bude loše. Organizam je spreman za buđenje iz zimskog sna, potrebni su mu vitamini i pojačana hrana da izdrži ove vremenske vratolomije.

To zelenilo i rumenilo me natera da se primaknem šporetu, opašem kecelju i dohvatim se varjače. Ne neću da vaspitavam nikog, već da eksperimentišem. Evo jedne čorbice čija se osnova može koristiti i za druga jela.

Potrebno je:

– celer srednje veličine

– tri četiri šargarepe

– praziluk

– pečurke, par komada

– malko maslinovog ulja ( kantarionovo- ko može da podnese ukus i miris je još bolje)

– soli, bibera, jedan lovorov list

– po želji jaje i pavlaka

– 1/2 kocke za supu juneće ili pileće

Način pripreme:

svo povrće iseckati i staviti da se dinsta u šerpu, sa malo maslinovog ulja. Mislim bukvalno malo, svega par kapi, ono je dosta masnije od običnog te ne treba puno. U principu može i bez njega ali meni je lepše kad ga ima,  koristim i kantarionovo vrlo često, dobro je za probavu, pogotovo za ljude koji puno sede i ne kreću se preterano, „čuva“ creva.

Napomena:  nikako NE stavljati povrće u blender, potpuno se promeni uskus i izgled čorbice.

Kada se izdinsta ( oko 20 minuta na malo jačoj vatri) ispasirati pasirkom za pire i to tako da ne bude baš totalna kaša, svakako pečurke ( šampinjone) ne možete baš ispasirati.

Dodajemo začine: so, kocku, lovorov list.

Još par minuta da se krčka i onda dosipam još vode, npr oko 1/2 l.

Nemam pojma da li već znate taj trik sa povrćem, nikada se ne dodaje hladna ili mlaka voda, uvek vruća jer se drugačije povrće nekako okameni. To mi baka nekad rekla, od tada uvek primenjujem.

Probate, ako vam se čini da nije dovoljno slano ili začinjeno dodajte još . Lično ne volim ni previše začinjeno ni previše slano, pa u većini slučajeva svi dosoljavaju ono što ovoj kuvarici izađe iz kuhinje.

Ako postite ili ste na dijeti, režimu, ishrani, ne dodajete sledeće:

umućena pavlaka i jaja. Vrlo često umesto pavlake koristim Mileram onaj Meggle. Ako niste što da ne, malo pojačati.

Biber uvek dodajem tek kada serviram.

Možete dodati pavlaku i na kraju, bez jaja, u tanjir direktno.

 

Sad, da vam kažem još nešto ova podloga je odlična i za rižoto ili u nju dodati testo ( makarone) , naravno pre dodavanja one vode.

Varijacija na ovo je ista podloga, samo još kockice piletine – belog mesa i rižoto fantastičan !

Vreme pripreme sa sve ljuštenjem i pranjem povrća je oko 40 min. Nije dugo za ukusan i kvalitetan ručak.

 

Prijatno 🙂

Deauville, more i najbolja pizza

Da malo razbijemo rutinu i da moji domaćini odmore od protekle nedelje, zaputili smo u Dovil (Deauville). Grad na Lamanšu.

Kada kod nas kažete voda tipa more, očekujete pakao toplo vreme u ovo doba godine, no ovde sam dosta severnije u odnosu na Srbiju pa nisam baš očekivala 40 stepeni. Da, kad smo već kod temperatura ovih dana od kako sam ja tu, kreću se od prijatnih 23 do 27 stepeni. Iskreno, prijaju i te kako.

Od Pariza do Dovila ima oko 300 km u jednom pravcu, ali nije to neka razdaljina ako uzmemo u obzir da je sve autoput u pitanju, tako da se baš brzo stigne. Do tamo sam malo razgledala okoliš, taj deo podseća na našu Šumadiju, šume, valovito zemljište, pašnjaci, polja. Baš je lepo. Kod njih je trenutno sezona košenja pšenice. Nisam sigurna, mislim da se kod nas početkom juna to završilo, ispravite me ako grešim.

Polako se približavamo a na radiju ide obaveštenje da je 16 km puta na ulasku u Dovil blokirano automobilima koji dolaze. Interesantno, zar ne? Vikend je, lepo je vreme, ljudi žele malo da se odmore. Srećom, moji domaćini znaju prečicu, pa smo uspeli da dođemo do cilja brže. Jedina prepreka koja nam je ostala je parking. Ovo uopšte nije interesanto, verujte na reč. Sve je prepuno. Tu smo izgubili oko pola sata, a to znači pola sata manje za uživanje.

Kuća u karakterističnom stilu

Kuća u karakterističnom stilu

Stvarno sam jedva čekala da dođemo do obale, koja je mogu slobodno reći fantastična. Peščana plaža, veoma široka, voda, sunce, šta vam više treba? Jedini problem je što je Atlantski okean tj. Lamanš malkice hladan. Dovoljno da se jedva naterate da uđete u unutra, no posle ide lakše. Ljudi su opušteni, deca trčkaraju okolo, ima dovoljno prostora da ne morate da se gurate na 1 metru kvadratnom sa još njih 20.

Već smo se dogovorili da se malo izležavamo, pa kafica, pa posle toga nešto da se jede, a ja sam htela i da malo obiđemo mesto.

Plaža

Plaža

Naravno da je i ovde sve pored plaže, razlika je što ni u jednom kafiću nećete čuti da trešti muzika pojačana „do daske“  što mi se iskreno baš dopada. Taj deo letovanja sa ludim provodm dešava se noću, za razliku od St.Tropea, gde je žurka ceo dan i noć. Zato je ovo letovalište podrobnije za porodice, starije, ali zadovoljiće i mlađe. Imate čime da se zabavite. Ima sasvim dovoljno klubo, terena za sport, prilika za izlaske i druženje.

Restoran Santa Lucia  (italijanski) u koji želimo da odemo na večeru služi od 7, tako da do tada imamo vremena za sve ostalo.

Posle kafice krećemo u obilazak, grad je fantastičan, barem meni. Sačuvana je karakteristična gradnja, fasada rađena  sa drvenom konstrukcijom koja se vidi, pa sve kućice deluju kao da ih je neko išarao. Centar grada je, naravno, ispunjen prodavnicama i kafićima. Interesantno je da postoji Pariski kafe, koji je prepun i za koji je vezano to da, ako dolazite iz Pariza tu ćete se uvek sastati sa prijateljima. Na žalost pijaca je samo ujutru pa nisam uspela i to da vidim, mada bih  volela  da jesam jer se mogu kupiti stvarno sveži morski plodovi kao i različite vrste ribe, što je moram priznati raj za moje oči a bogami i stomačić. Pijaca zauzima ceo prazan prostor na slici.

Mesto za pijacu

Mesto za pijacu

Još jedna od stvari koju nikako ne možete preskočiti kada ste već ovde je predivan hotel Normandija. Spoljašnost je karakteristična za kraj, a unutrašnjost za fantastičan hotel koji pruža savršenu udobnost za odmor, cene nemam pojma kakve su, ali verujem da odgovaraju unutrašnjosti. Kada poslatrate spolja ne očekujete toliki raskoš unutra. Hotel 5 zvezdica.

Hotel Normandija

Hotel Normandija

Oduševiće vas i to što i pored svih turista u gradu nema buke i galame, možete opušteno da se prošetate i uživate.

Jedva smo dočekali 7 sati i vreme za otvaranje restorana i služenje večere. Preporuka ide sigurno za restoran Santa Lucia, prvo zbog ljubaznosti osoblja,  jer ne rade na rezervacije i teško je doći do stola, zatim zbog odlične hrane, prvi put u životu sam jela školjke a da su mi se stvarno svidele, sveže je sve što su nam poslužili i stvarno je ukusno, a zatim i zbog odličnog vina koje služe, a koje se savršeno slaže uz njihovu kuhinju. Narvno pizza je odlična ako se odlučite za nju nećete zažaliti to je sigurno, koju god varijantu da izaberete. Inače Italijanski restoran, sa specijalitetima njihove kuhinje.

Posle ovakve večere jedina stvar koju smo mogli da uradimo je da se odvučemo do kola i nekako krenemo nazad u Pariz. Odličan način da provedete dan van grada, buke i odmorite mozak od svakodnevnih obaveza, za njih koji žive u Francuskoj i kojima nije daleko. Za nas, mislim da ne postoji preko agencije ponuda, verovatno nema zainteresovanih ili naše agencije nisu istražile taj deo Francuske. Preporučujem ako vas put nanese u te krajeve, svideće vam se sigurno.

Samo, pazite na gužvu u oba pravca.

 

Nastavljamo dalje, turistički.

Turistički sigurna sam da ćete hteti da odete na Šanzelize (Avenue des Champs Elysees) , što je sasvim u redu. Najbolja kombinacija koju možete da napravite je poseta Luvru, pa kafica u parku koji se prostire pored Luvra (Jardin des Tuileries ) jer ovde možete da sednete i odmorite noge, što će sigurno biti zgodno posle višesatnog tumaranja. Zatim  lagana šetnja do Šanzelizea , jedini problem koji može da vas snađe na ovakvoj turi je to što nećete znati gde pre da gledate ali skoncentrišite se i sačuvajte prisebnost za pogled sa Trijumfalne kapije.

Opet, prodavnica ima na sve strane, kako sa suvenirima, tako i onih koje vam mame parice da same izlete iz novčanika. Dovoljan dokaz za to sam ja, koja inače uopšte ne volim kupovinu, niti obilaske prodavnica, ali kad dođem ovde totalno odlepim, i u stanju sam da napravim maratonski raspored samo da bih sve stigla.

Zašto je Šanzelize toliko popularan? Ako mene pitate to vam je nešto kao Knez Mihajlova ili Dunavska, Zmaj Jovina u Novom Sadu. Osim činjenice da se možete ispentrati na Trijumfalnu kapiju i toga da je uvek gužva, te da je tako urađena da vam se čini da je nastavak parka, nemam pojma. Nisam se iskreno nikad ni trudila da odgonetnem tu tajnu, pri tom ne mislim na istorijske činjenice. Mislim da ljudi jednostavno vole da budu tamo, jer i Parižani provode tamo dosta vremena. Promenada, mogli bi smo reći.

Jardin des Tuileries

Jardin des Tuileries

Sugestija : u Francuskoj ste, na Šanzelizeu ste , obavezno uđite u Louis Vuitton „prodavnicu“. Ne zbog činjenice da ćete tamo nešto kupiti (to zadovoljstvo teško da mogu da priuštim) , već zbog činjenice da je ovo mesto deo njihove istorije. Ova prodavnica se prostire preko cele zgrade, trospratnice. Dizajn, detalji, kako je sve zamišljeno, na koji način su izloženi artikli, sve je umetnost. Na žalost nisam mogla da fotografišem unutra, ali verujte mi ovo treba videti.

Zgrada LV na Šanzelizeu

Zgrada LV na Šanzelizeu

Kada sam iz daleka videla postavku u izlogu kroz glavu mi je prošlo, joj mnogo je šareno, nije tipično za njih. Kada sam se približila shvatila sam i zašto. Oko 80 % kupaca su turisti iz Kine, Japana,Tajlanda,Indije. Nije baš teško zaključiti koja im je ciljna grupa, odnosno ko je glavni baja u svetu, što se njih tiče. Prvi put pre par godina kada sam bila ovde, bila sam šokirana količinama kesa koje iznose napolje. Imala sam priliku da se vidim na delu šta znači kada imate ličnog prodavca, koji da bi, predpostavljam ostvario što veću proviziju od prodaje, samo što nije poljubio jedan bračni par u zadnjicu kada su napuštali prodavnicu. Izašli su od glave do pete u LV aranžmanu, sa sve putnim koferima. Upravo zato u ovom momentu izlozi izgledaju ovako

Izlog LV

Izlog LV


Ako ne vidite dobro, to je lutka sa kosim očima, žućkaste kože, u kimonu. A ja bih to nazvala dobrim marketingom.

Kad sam već kod pogleda na Pariz, osim Ajfelovog tornja i Trijumfalne kapije, super bi bilo još da odete do Monmarta, osim što ćete imati priliku da vidite deo Pariza koji je iznedrio mnoge umetnike, pogled sa stepenica  

Basilika Sacré-Cœur

Basilika Sacré-Cœur

je fenomenalan. Ovaj put nisam išla, ali srećom imam par fotografija u arhivi. To će vam se sigurno dopasti.

Mesto koje je treba videti iz više razloga je muzej savremene umetnosti Pompidou. Ovde takođe možete da se popnete na krov, praktično, i da bacite pogled na krovove Pariza. Dobar je osećaj. Osim toga bilo bi lepo da posetite i izložbe, uvek ima nešto interesantno, muzej je sam po sebi kao građevina interesantan, karta je 13 eura ako hoćete na vrh, ako nećete 10, a ako hoćete samo na vrh, bez razgledanja izložbe 3 eura ćete izdvojiti za to. Mada postoji jedna fora za besplatan odlazak gore, uključuje restoran koji se nalazi na vrhu i malu prevaru, pa vam neću pisati o tome.

Pogled sa Pompidua

Pogled sa Pompidua

Mislim da vam je za danas dosta aktivnosti:)

Za vikend bi trebalo da skočimo do Dovila, da zamočimo nogice u more. Pisaću vam, ne brinite;)

Realno, Pariz

Jučerašnje lutanje po gradu me je podstaklo da vam pišem danas još malo o realnosti, mislim da smo previše isključivi kao nacija (ograđujem se u startu od izuzetaka) i da nam je teško da prihavimo realnost čak i u momentu kada nas zvekne u lice svom snagom.

Svi mi imamo predrasude, da li prema osobama ili stvarima, poslovanju neke kompanije, knjigama koje nismo pročitali, ljudska priroda se može treningom promeniti, ali kada ne želite ili se ne trudite, teško.

Odmah napominjem, malo ću pljuvati po nama kao narodu, pa kome se ne dopada tema, neka se odmah isključi.

Druželjubiva sam osoba, imam gomilu poznanika, prijatelja, drugara i drugarica, različitih doba i različitih situacija (finansijskih). Ima jedna stvar koja ih (većinu) veže. Pričaju o stvarima koje ne poznaju. Nekad to radim i ja. Ne znam da li to potiče od činjenice da smo skloni tome da se pravimo pametni ili da jednostavno sudimo po koricama, da li smo plitki ili jednostavno neuki. Hajde da vam pričam malo o različiosti koju ćemo mi, u Srbiji, teško prihvatiti.

Stanovništvo glavnog grada Francuske odlikuje šarenolikost, u svakom smislu. Beli, crni, žuti, visoki, niski – svi su ljudi. Mnogi od njih nisu rođeni u Francuskoj, mnogi od njih jesu, mnogi ne pričaju jezik. Ta šarenolikost će vas sigurno zaintrigirati i pokrenuti na razmišljanje. Mene jeste.

Boja kože, odnos prema jelu i piću, neće vas toliko iznenaditi koliko razlika u kulturi.

Prvo, starine se ne diraju. Zgrada napravljena 1800. izgleda isto kao i tada, možda sa očišćenom fasadom, ali izmenjena nikako. Želite da promenite prozore, neće moći. Zavese koje se nalaze na prozorima, hoćete da stavite neku kičericu, neće moći. I oni to poštuju, to je njihov grad. Doduše tu je i zakon koji reguliše dosta toga. Hoćete da izgradite odvratan hotel u centru grada, kao u Novom Sadu, neće moći. Narušavate okolinu. Ako uradite neku promenu na spoljašnjem delu zgrade i niko vas od komšija ne prijavi, posle 30 godina postaje legalno. Da, dobro sam napisala – 30 godina.

Sledeće stvar: poštovanje. Družite se sa nekim, kolege ste na poslu, komšija koji stanuje ispod vas, sve ih poštujete. Ne morate da ih volite, ali morate da pokažete osnov poštovanja. Pozdraviće vas svaki put kad prođete, nema onih naših varijanti da vam komšinica okreće glavu jer joj niste legli.

Rad, red i disciplina. Dobro, barem rad. Naravno da ima kriminala, što lakšeg, što težeg, normalno kad ovoliko ljudi živi na jednom mestu (?! valjda normalno).Rad, verujte mi ako ne stremite ka nečemu, ako ste jedna od onih osoba koje vole da džabalebare teško ćete se družiti i uklopiti. Poznanike možete steći svuda, ali bukvalno gde god da krenete. Pogotovo ako ste komunikativni i nije vam problem da sklapate nova prijateljstva. Ovde vam u tom slučaju dosadno biti neće. Čak sam i ja koja ne znam da pričam francuski uspela da upoznam par ljudi za ovo kratko vreme.
DSCN1395

Na primer danas, šetnja po Šanzelizeu i obilazak prodavnica, donela su mi nova poznanstva. Vrlo lako i jednostavno, samo ne treba imati predrasude.

Da , predrasude. O tome sam htela da pišem.

Juče sam imala priliku da zađem u jedan od gej barova. Lepo označen, Banana Cafe . Ne znam za vas, ali meni je bio prvi put da se nađem na takvom mestu. Svi gej barovi su lepo označeni zastavom duginih boja. Za one koji pate od raznih fobija da ne zalaze. Za sve nas koji smo radoznali obavezno da zađemo.

Ulice Pariza

Ulice Pariza

Juče sam šetala po gradu sa rođenim Parižaninom, koji je svo vreme pokušavao da odgovara na moje šta je ovo, a kako se ovo zove… Hvala na strpljenju.  Želela sam da mi objasni odnos ljudi ovde prema gej zajednici. Kako to kod njih funkcioniše? Kada sam postavila ovo pitanje on se okrenuo i pitao me : „Šta kako funkcioniše?“ Hm, u momentu sam skontala koliko smo daleko. Dok mi je objašnjavao kako je normalno imati gej prijatelje, pogotovo jer su u ovakvim barovima uvek u društvu dosta drugarica, koje su uz njih opuštene, pa samim tim je i strejt muškarcima lakše da stupe u kontakt sa njima, meni je kroz glavu prolazilo otkazivanje parade u 2011. godini u zemlji Srbiji. Koliko svetlosnih godina smo daleko? Poznajem ljude koji bi pre umrli nego da kroče u ovakav bar, a da ne govorim o tome da se opuste i uživaju. Iskreno, jedva sam čekala da sednemo tamo i da samo posmatram. Jeste, i ja sam tupa i dozvoljavam da me ponekad savlada moja tupavost zvana srbizam. Znam da vi koji čitate i čudite se mojim predrasudama imate evropejske poglede na svet, totalno ste liberalni i sve to, vama nije čudno što ovde sve funkcioniše normalno. A znam isto tako da vi kojima to nije normalno, neće vam biti normalno ni posle ovih mojih reči. Bitna stvar je to što za našu glupost ili predrasudu nam nije kriv ni nedostatak novca, ni loša politika naše zemlje, ni ratovi koji su iza nas, već jednostavno naša nesposobnost da otvorimo um za nove stvari.

Zamislite scenu da u Novom Sadu u sred centra, npr. Dunavska ulica vidno označen nikne gej bar. Koliko bi vremena trebalo da ga neko ne iscrta, u najboljem slučaju, ili izlupa, neku gluposti uradi, da ne podstičem nasilje sad i ovde. Iskreno, mislim da će nam biti potrebno još mnogo godina da se naviknemo samo na ideju. Realno, obucite se nešto drugačije od trendova koji vladaju i prošetajte Dunavskom oko 21 h po toplom letnjem danu, tj. večeri. Da li znate kako će vas svi zagledati?! Probajte, ako ne verujete. A sad zamislite da prođe gej par koji se drži za ruke. Well, nisam baš sigurna kako bi to prošlo.

(osim za vreme Exita, tada valjda svi postajemo tolerantniji zbog uticaja prljavštine na mozak)

Da li je Novi Sad baš toliko liberalan koliko mi mislimo da jeste, ili je samo jedna učmala sredina, puna malograđana i „bitnih“ ljudi, koji po ceo dan ispijaju kafe i čačkaju telefone, da bi delovali zauzeto? Odmaknite se malo i sagledajte big picture.

Pričaćemo još o tome.

 

Svemogući pokretač – Shopping !

 

Danas sam rešila da vam ne pišem o izložbama, gradovima ili nekim prirodnim lepotama. Danas vam pišem o kupovini tj. da budem fensi Shopping-u.

Da krenem od početka, prvo onaj svakodnevni, kupovina namirnica.

Okruženi ste supermarketima, pa sve i da vam ništa ne treba ima da idete svaki dan u kupovinu, makar po sveže mleko! Za nas iz Srbije ovo je odličan sport, a pogotovo treniranje kako da ne trošite pare. Kako? Lepo! Kad uđete u prosečan supermarket i krenete redom da obilazite rafove oči vam se lepe za svaku sitnicu!

Da, nema malih trgovina kod čika Paje na ćošku i te fore. Samo veliki opstaju, mislim eto čisto da znate šta nas čeka.

Počevši od 66 vrsta hlebova, hoćete sa suvim grožđem, hoćete crni sa makom, hoćete beli običan, ili polubeli sa nemam pojma čim tu vam već treba jedno 15 minuta da izaberete! A to je tek hleb!

Idemo dalje, povrće. Verujem da ne znam svo ni da pobrojim,  a kamoli da kažem čemu služi kako se pravi. Ako ste slobodnog duha i skloni eksperimentima, tu je svemoćni čika Google pa nađite recept i poreklo za neku čudnu biljkicu.

Polako se šunjam prema mleku i mlečnim proizvodima, ajoj! Kad sam ugledala količine različitih marki, tipova, pakovanja već me neka nervoza hvata! Ih bre, mislim se, mi u Srbiji nismo ni svesni koliko smo srećni, tri tipa mleka i dva sira  i teraj! A ovde, sireva jedno 20 vrsta, mleka jedno 18 a ostalo neću ni da gledam. Kafa je sledeća na spisku, aha e tu je sad već jasnija, ali malo sutra! Pošto se ne pije naša stara dobra, iz meni nepoznatog razloga nazvana turska kafa, imate više vrsta kafa za onu filter kafu, pa za onu espreso pa nes, pa joj. Dobro, ajde dalje. Slatkiši.

E tu mi je već srce ostalo! Kao i svaki sladokusac ovde se nalazim u totalnom raju! Počevši od čokolada, pa do nekih polu kolača – polu hlebova, ne znam uopšte zašto se truditi oko pravljenja slatkiša. Samo nakupujete ovde i deca su vam do 5. godine garantovano bez zuba :)Tu je i svemogući puter od kikirikija bez kog ne može ni jedno domaćinstvo.

Preskačemo deterdžente, omekšivače i ostale kućne hemikalije i idemo do dela gde su meso i mesne prerađevine. Mislim, jedan čist bezobrazluk. Nema šta nema. Nisam pogledala za prepelice, ali ako nema sigurno bi ih nabavili.

A jesam na početku napomenula da ako imate karticu određenog supermarketa čekirate se na ulasku i uzmete nešto ovako

pa lepo kako trpate u korpu tako čekirate i nema iznenađenja sa cenama, sumom novca i slično, nego po dolasku na posebnu kasu ubacite ovu spravicu na određeno mesto i svoju dragu karticu sa paricama i to je to. Kakva namrgođena kasirka i gluposti.

Nego, gde stadoh? Aha,meso. Joj, šta da vam kažem, od prerađevina, do sitno i krupnije mlevenog i zapakovanog, do mariniranog, sitno iseckanog i samo da se jede.

Ajde dalje mislim se, oči će ti ispasti. E da, onda nailazimo na jednu policu na kojoj su već sniženi artikli dodatno sniženi. Tipa trikotaža neka, tiganji ili slično. Ali stvarno su dva puta sniženi, a ne kao kod nas, prvo poskupeli da bi bili sniženi.

Cene – zavise od kvaliteta. Uglavnom u odnosu na standard, hrana ima ok cene.

E sad, mogla bih i dalje da nabrajam ali hoću da vam kažem i u drugim oblastima kupovine kako da se snađete.

Ja vam ne umem sa tim silnim karticama da se izborim, tetka to sve maherski, ova za ono, ona za ovo i tako… Plastika koja život znači.

Idemo sad u prodavnice koje bi smo mogli nazvati Second hand, ali nije to onaj naš pa sad tu neka hrpetina garderoba u 4 metra kvadratna smeštena. Ovo su prodavnice gde imate od igle do lokomotive i to može da se nađe odličnih stvari.

Primer : kožni dvosed u krem boji,očuvan, ja bih rekla skoro pa da uopšte nije korišćen 60 onih lepih  €.

Dalje, tu možete pronaći slike, knjige, dečije igračke, društvene igre, garderobu, ploče, CD, posuđe. E sad, postoji fora da ako se razumete u određene stvri tipa staklariju, a imate vremena da šnjuvate ovuda možete da naletite na komade koji stvarno imaju neku vrednost.

Tako na primer možete za male pare da kupite poznati dizajn.  Ima krš stvari, koje ne bih ni za živu glavu uzela u ruku, ali ima i super činijica, posuda, slika, lampi, keramičkih saksija. A sve je jeftino.

I uvek su pune ove prodavnice. E sad, razmislite koliko puta ste kod nas ušli u neki second hand, ja bogme nijednom, priznajem.

Odmah u komšiluku ovih radnja nalaze se super skupe prodavnice nameštaja, gde jedna stolica (meni ružna) košta više od 1000 € . Da,nisam pogrešila broj nula.

Sad, ako patite od toga da vam i na gaćama stoji nečiji potpis ovo je mesto za vas, što se mene tiče pokupila sam par dobrih ideja.

Idemo dalje. Tržni centri, takozvani Mall-ovi. E tu vam je tek posebna priča.

                                                Ovo je mall u Amstelveen-u.

Kad uđete u jedan nema vam bez par sati napolje. To vam je provreno.

Što se tiče cena i ovde su one povezane sa kvalitetom, za svakog po nešto što bi se reklo. Moja persona je obožavalac H&M lanca pa naravno da sam se fokusirala na pronalaženje što je više njihovih prodavnica. Kod njih su vam uvek prihvatljive cene, ima stalno nekih popusta i može svašta da se pronađe.

No, ima još tu svega, počevši od Zare, Manga, pa preko kojekakvih Armanija,Šanela i ostalih, pa onda sportska partija,a  uglavnom kad uđete u jedan bilo koji od ovih, nema vam bez pola sata napolje. Ima jedna gospođa Claudija Strater kod nje se mogu naći klasični komadi, odličnog kvaliteta za one sa nešto dublji džepovima. Srednje dubljim.

Naravno kao i svuda i kod njih postoji sezona kad im SALE dolazi u posetu, pa se i vaši džepovi mogu obradovati.To je nekad kraj Maja i početak Juna i tamo oko Božića.

 

Naravno da ovde možete doručkovati, ručati i popiti šest kafa, dok sve obiđete. Ono što je super u svakom slučaju je da sve radi do 17 h, pa sve i da hoćete nemavam dužeg ostajanja. Nedeljom rade samo svake prve nedelje u mesecu, a subotom su takve gužve da to treba izbegavati u širokom luku.

Našlas sam jednu super slatku prodavnicu koja mi se dopala, a lično baš i nisam neka shoppingholičarka! U njoj možete naći svakave sitnice za kuću, počevši od ramova za slike, jastučića, pečkira, sveća itd… Cene su prihvatljive i nju bih volela da preselim bliže 🙂

Jako bitna stvar je sledeće : ako želite da plaćate u kešu niko neće imati da vam rasitni 100 ili 50 €, pa spremite sitan novac, a ako plaćate karticom da znate da su aparati mnogo bolji nego kod nas, odnosno nalaze se sa vaše strane pulta i obavezno rukom zaklonite kada ukucavate pin.

Zgodna je takođe i Hema, kao i C&A i još neke manje prodavnice. Moram da pomenem i tetkinu omiljenu prodavnicu, iz koje redovno dobija informacije one insajderske šta će biti na sniženju a to je de Bijenkorf   .

Što se tiče obuće cene su otprilike kao i kod nas, dobre  kožne cipele 50 €  ako uspete da ih ulovite na sniženju ako ne oko 70-80 , čizme oko 100 € i više , a ako uporedite prosek plate… Pa šta da vam kažem… Naravno tu su i one jeftinije vrste obuće od lošijih materijala, pa ko voli nek izvoli.

Sve u svemu ako hoćete da prištedite, morate biti informisani kad je gde koje sniženje, koliko posto i ako još možete da se sprijateljite sa nekom  prodavačicom, to je bingo!

Posle obilaska svega ovoga sledeća slika opisuje moje stanje.

 

Odoh sada, da se još malo muvam po gradu. Sutra je pakovanje!

Lakijeva rođendanska Bajadera torta

Kada sam kretala od kuće mama je skontala da ću biti u Holandiji za rođendan brata Lakija, pa mi je napisala recept za Bajadera tortu i spakovala Plazma keks, uz napomenu da oni ga nemaju u prodaji. „Da se napravi torta detetu, nemoj da zaboraviš“, svašta gde to mogu da zaboravim?

Ja sam je pravila prvi put ali mi se baš dopala pa evo i recepta.

Torta ima samo jednu koru i to je keks.

Pre nego što počnete da ga ređate u tepsiju,malo namažite dno puterom da se ne bi keks lepio. Ako želite da keks da malo hrskavosti celoj torti onda ga nemojte umakati u sok od narandže, a ako žlite da bude mekša kora svaki keks pre stavljanja u tepsiju samo umočite i odmah izvadite iz soka.

Treba vam 300 grama Plazma keksa za koru.

Prvi fil :300 grama mlevenog Plazma keksa se pomeša sa 100 grama otopljene čokolade za kuvanje, 2 decilitra soka od narandže iz tetrapaka (najlepše je sa onim sokom 100 % voće) , i tome se doda 150 grama ulupanog margarina za kuvanje ( ja sam stavila puter ) i 150 grama šećera u prahu. Masa treba da se sjedini pa je stavite na koru.

Sve možete ređati u neku dublju tepsiju kao ja, jer nisam bila sigurna kako će mi sve ispasti, a možete slobodno i na tacnu jer sad vidim da su filovi čvrsti i neće vam se desiti da curi na sve strane.

Drugi fil :200 grama mlevenih oraha ( može i badema ili pistaća,lešnika)  popariti sa šoljicom vrelog mleka pa tome dodati 150 grama ulupanog margarina (putera) sa 100 grama šećera u prahu ali paziti da kada se sjedinjuje masa ne orasi ne budu topli. Ovu masu staviti na prvi fil.

Treći fil:

Skuvati dva pudinga od vanile u 1/2 litre mleka sa 10 kašika šećera, pa kada se to ohladi tome dodati 125 grama ulupanog margarina (putera).Ovde ne postoji u prodaji puding od vanile niti bilo koji dguri puding, pa sam umesto toga stavila Dr.Oetker proizvod koji se zove Custard, slično je pudingu.Kada se masa sjedini staviti na predhodni fil.

 

Četvrti fil :Umutiti dva šlaga ( može i čokoladni šlag, a pošto ga nema kao takvog u prodaji ja sam slatku pavlaku umutila pola litre i dodala krem fiks da bi se lepo održala ) i tome dodati 50 grama topljene čokolade za kuvanje.Ovako umućenu masu staviti preko svega.

Ako vam je bitan izgled torte onda je možete ukrasiti još dodatnim šlagom ili posuti mrvicama čokoladnim ili već šta vam od dekoracije padne na pamet.Nama nije bio toliko bitan izgled koliko ukus pa je nisam dekorisala.Za nepunih sat vremena, imate super tortu!

Prijatno 🙂

Losos na Cacin način, recept iz Holandije

 

Danas ste u užasnoj gužvi a treba spremiti ručak ( u slučaju Holandije večeru) i bas vas mrzi da provedete tri sata u kuhinji, evo jednog odličnog recepta za vas.

Treba vam jedno pakovanje zamrznutok lososa – fileti,

dve veće paprike crvene,

čeri paradajz, mada može i običan isečen na veće komade,

mladi  crni luk, jedna veza,

so i maslinovo ulje i za kraj mladi sir pomešan sa peršunovim listom ili najbolje dva vajkrema sa peršunom.

Priprema:

nauljite tepsiju i u nju poređate filete lososa, poređate čeri paradajz po želji, ako ga volite stavite malo više ako ne manje,samo zbog ukusa.

 

Posle toga iseckate papriku na veće komade pa dodate.

Odmah zatim isečete mlad crni luk i dodate svemu. Sada već deluje šarenije i lepše.

Sada tepsiju prekrijete folijom i stavite 15 minuta u rernu na 200 stepeni da se peče, posolite samo, nema potrebe za drugim začinima.

Moram da napomenem da je tetkina rerna ona sa ventilatorom, pa ako nemate takvu proverite posle 15 minuta šta se dešava, da je povrće omekšalo.

Posle 15 minuta dodajete dva vajkrema sa peršunom, ako nemate to može da prođe i onaj mladi sir za mazanje ili nešto što ima sličnu teksturu, samo da ne bude kiselo.

Vratite u rernu još 5 do 10 minuta u zavisnosti od toga kakvo je bilo kada ste izvadili prošli put, pokriveno folijom.

Paprika treba da bude takva da nije raskuvana, dok će se paradajz u potpunosti skuvati.

 

Ovde se jede uz male kifle koje se mogu kupiti u prodavnicama kao polupečene od graham brašna, pa se u rerni još dopeku nekih 5 minuta, ali kod nas možete služiti sa graham hlebom ili već običnim kiflama.

Javite kako vam se dopada kad budete pravili.

Prijatno!

 

Holandija zemlja cveća i ptica

 

Od prve jutarnje kafice sam već počela da razmišljam kuda danas da se šetam. Mislim, nije da mi je baš teško da izaberem, s obzirom da sam tu tek dan, dva i da mi je sve nepoznato.

Da li da idem u Amsterdam ili ne?

Imam ja neku filozofiju da treba prvo upoznati svoj kraj da bi čovek mogao dalje da saznaje na pravi način, odlučih ipak ću se zadržati u Amstelfenu (Amstelveen) i pokušati da obiđem bar jedan deo.

Amstelfen mu dođe kao predgrađe Amsterdama, po našoj nekoj logici, mada za one koji nisu poznavaoci (kao ja npr, da mi nema rodbine) bi opušteno rekli da je sve to Amsterdam jer su praktično spojeni i nema šanse da sami to skontate,osim ako niste istraživačkog duha i pomalo štreberskog pa se unapred detaljno informišete o svemu.

Naime, sam Amstelfen ima oko 85 000 stanovnika.  Sam grad ima svoj centar, kako trgovinski tako i kulturni, žive odvojeno od Amsterdama a u stvari sve funkcioniše kao celina. Ako želite da dođete do centra Amsterdama  samo sednete na tranvaj br. 5 i eto vas.

No, podatke možete videti i na netu, ja da vam kažem kako to sve meni deluje.

Imam još i jednu naviku pri putovanjima da nikad ne planiram, to me uvek ograničava. Ono kao, kad dodjem obićiću ovaj muzej, onu izložbu jer smatram da to ograničava da uživate u momentu. Treba obići stvari zbog kojih je grad ili mesto poznato, ali sam uvek verovala da se više može videti iz lutanja bez cilja, razgledanja, tumaranja.

Baš tako, rešila sam, danas je tumaranje po kraju sa nekim potencijalnim ciljem da se stigne u centar. Peške naravno.

To je isto jedno od mojih pravila, nikada nećete videti sve detalje osim ako ne idete peške.

Krenuh polako, ponela sam sat, da znam koliko sam se zadržala i aparat,naravno. Bez toga nikud, ni do prodavnice.

I to je jedno od pravila.

Iz nedeljnog obilaska sa tetkom bajsom sam shvatila da nije daleko centar pa da ću brzo stići.

Krenula sam kroz uličice

i pokušavala da zapamtim svaki detalj. Ono što može da vas zbuni, mene jeste, što su sve ulice nalik jedna na drugu, kao i kuće, pa ako nemate oko za detalje najbolje rešenje je da pišete kuda se krećete ili jednostavno da slikate.

Srećom uvek sam imala oko, pa mi notes za sada još nije potreban.

Čim sam izašla iz ulice ugledala sam park, kanal, patkice. Inače ljubitelj životinja, pa kako da ne slikam, oduševljena patkicama. Kasnije sam shvatila da su one u stvari domaćini a da smo mi ljudi gosti, tu u njihovom okruženju. I ne samo patkice već i druge ptice.

Teško mi je da se odvojim od njih i nastavim dalje, ali ovim tempom neću stići nikada nigde.

Prolazim pored kuća i shvatam da sve imaju velike prozore i da u većini slučajeva na prozorima nema zavesa,  ili ako ih ima one su smaknute u stranu. Kasnije sam shvatila i zašto. Naime Holandija je prilično tmurna zemlja, odnosno ima jako malo sunčanih dana, a narod kao što su oni, koji želi da živi u skladu sa prirodom, koristi tu svetlost maksimalno.

Nastavila sam dalje, polako kroz uličice da bih izbila na cestu. Slike su se samo smenjivale, ptice koje uživaju na zelenim površinama, kanal, pa onda red kuća i ulica. Primetila sam takođe, da slabo koja kuća ima garažu, većinom su automobili parkirani na prilazima. Ušteda prostora verujem. Da se osvrnem malo na kuće, opšte poznato da je Holandija nekada „krala“ prostor od mora,odnosno pošto nisu imali kuda da se proširuju nasipali su more i na taj način se širili. E vidite, ta štedljivost u prostoru se vidi svuda. Kuće su jedna tik uz drugu, stepenice u kućama su veoma strme jer nema prostora za gubljenje. Posebna priča je prostorno uređenje.

Iz razgovora sa tetkom sam shvatila da su oni stvaraoci, građevinari. Ne u smislu da se ,kao kod nas gradi samo što mora i kad mora, nego prosto oni to vole. Da stalno nešto menjaju, uređuju, ulepšavaju. I verujte to se vidi i ima efekta.

Svakako oštrom oku ne mogu promaći detalji pa tako ni cveće na svakom koraku. Šetajući shvatite da svako daje doprinos uređenju, da je cveće stvar koja se podrazumeva, da je kreativnost po tom pitanju neverovatna. Kad lutate i gledate shvatite koliko je malo potrebno da okolina postane lepša i prijatnija.

Ima jedna caka koju odmah možete da uočite ako pažljivo gledate a to je da nije baš u potpunosti sve uređeno, odnosno da se primenjuje ono što sam napomenula malo pre, oni žive u dogovoru sa prirodom, vladar je priroda a oni samo njeni verni pratioci.                                                                                     Odmah pored savršeno pokošenog travnjaka

Polako se približavam cesti i prva stvar koju mogu da primetim je nova srednja škola, veoma prostrana sa terenima za sportove i to  prekoputa staračkog doma. Zamislite to kod nas? Nisam sigurna ko bi se više bunio, da li starci ili klinci?

Is prve nisam mogla da pogodim da je baš ta zgrada dom za stare ali me je oduševilo baš ovo

i misila sam da mora imati neku simboliku. Zgrada sama po sebi ne odaje da je smeštaj za starije osobe, ali kada se malo približite uočite kako sede pored prozora zaneti u nekom razgovoru ili čitaju novine, smeju se i druže. Posle sam shvatila i da su to sve stanovi a brat mi je objasnio da imaju medicinsku negu, a sa druge strane i restoran. Pomislih, lep način da se dočeka starost i ono što posle nje sledi.

Svuda uz put cveće, nije bitno da li je u prozoru ili napolju.

Polako nastavljam dalje i smešim se sama sebi. Koliko samo može da bude  interesantno razgledanje okoline!

Dolazim do stanice za tranvaj, inače sva bitna mesta bez da znate koja su, možete prepoznati po tome što imate mesta za odlaganje bicikla. Naravno zlatno je pravilo je da vam treba više katanaca ako želite da se osigurate da ne bude iznenađenje po povratku.

Nastavljam samo pravo, široke ulice, bulevari u stvari. Veoma interesantna stvar su baš ulice, to shvatite kada hodate, da na primer većina manjih ulica je popločana nekom vrstom kamena a da su  bulevari asfaltirani. Svuda imate obeležene trake za bicikle, podjednako važno sredstvo prevoza.

Kad smo već kod bajkova da dam jednu napomenu:

– ako želite da obiđete što više u što kraćem roku to ćete najlakše uraditi bajkom. U tom slučaju morate znati da je gustina biciklističkog saobraćaja podjednaka kao i automobilskog s tim što su gori vozači. Odnosno, na biciklističkoj stazi vrlo lako možete da se zbunite ako vas neko odjednom prestiže bez upozorenja, ako neko viče da se sklonite, tuda takođe prolaze i motocikli, pa je saobraćaj baš gust. Naravno tu su i semafori posebno za bicikle pa vodite računa kako vozite. Takođe morate znati da ako u Amsterdamu ostavite biciklo bez par katanaca nećete ga sigurno naći. Ono što je mene fasciniralo je brzina kojom oni furaju i to što na biciklu vidite sve od dece koja idu u školu, preko poslovnih ljudi u odelima i žena u vrtoglavim štiklama , pa do baka i deka koji voze brže nego ja.

Mogla bih sad bukvalno da vam opisujem svaku zgradu ponaosob, svaku pticu i drvo, ali u tom slučaju ne bi skoro bilo kraja.

   Prozori o kojima sam vam govorila

Odlučila je da me preleti

Slika po slika i ja polako stižem do centra. Uh, baš sam se iznenadila!

Nigde nikog, ali stvarno! Za razliku od nedelje kada je bila pijaca sada je centar prazan i deluje po malo spooky. Nema veze, taman ću moći na miru da razgledam. Inače nije gužva nigde, većinom jer sam potrefila vreme kada su svi na poslovima a oni koji ne rade nisu još ni ustali,bar tako verujem.

Odlazim do zgrade biblioteke koju smo prethodni dan obišle i želim samo da je slikam bar jednom jer me oduševila ta građevina.

Oduševio me  prostor, način na koji spajaju tradiciju i moderno, stil kojim je izgrađena.

Odlučila sam malo da predahnem baš tu u centru,pronašla sam trg koji se nalazi između dva dela tržnog centra i sela da se divim, pa čemu drugom nego cveću.

Sedim i razmišljam, Holandija inače poznata po lalama ili tulipanima, a u stvari nije zemlja njihovog porekla. One su donete iz Turske, ali su napravili takav posao i toliko su postali poznati po cveću da je to fascinantno. Postati takav izvoznik a pri tom baviti se tako lepim poslom! Odjednom  je sinulo da sve ovo što možete videti na fotografijama ide u prilog toj priči o izvoznicima cveća. Zamislite drugačiju sliku, zamislite da su poznati po cveću a kada stupite na njihovo tlo shvatite da je sve zapušteno, neuredno, da od tog famoznog cveća nema ni traga ni glasa. Nema logike, zar ne? Kako su to pametni ljudi, kako imaju odličnu strategiju! Posle ove moje posete i da mi prodaju đurđevak uzela bih sigurno, mada znam da ga mogu naći u Srbiji. Fenomenalo!

Mnogo možemo da naučimo od njih, samo treba oslušnuti kako razmišljaju i funkcionišu.

Krećem polako nazad jer vreme protiče jako brzo, kao da sam pre 5 minuta izašla iz kuće.

Znam da uveče idem kod brata na posao, tamo se daje neki šou koji želim da vidm, naravno na engleskom jer drugačije ga ne bih razumela.

Da mi je da razumem svaki jezik, ta mi je misao u glavi od kako sam došla.

Kako je bilo na šou, pisaću vam drugi put.

Moram da smislim kuda danas.

 

Da skratim sebi muke :)

Reših da umesto toga što ću svima ponaosob pričati kako je bilo na proputovanju u Holandiju jednostavno svakog jutra napišem kakvi su utisci od prethonog dana i na taj način skratim sebi muke 🙂

Hajmo od početka.

Ustajanje u 5 am,na brinu ispijanje jutarnjeg Nesa,kiša napolju pada, sneg samo što nije.31.Mart,sneg negde sigurno para,uverena sam.

Ja sam spakovala samo prolećne stvarčice, entuzijasta verujem da će vreme biti lepo, i ima da bude,ništa me ne zanima. Pakujemo se u kola,roditelji sa standardnom rečenicom „Dete,ponesi toplu jaknu“ Baba Marta i te fore.

Neću,rešila sam da je proleće,uostalom to je samo prolayno naoblačenje.

Srećom pa su se skolnile barikade poljoprivrednika,pa bar ne moram da se cimam oko toga kako ćemo proći.Stićemona aerodrom taman toliko ranije da se čekiram a da nemoram dugo da čekam do leta. Hoću da popijem još jednu kaficu,obavezno pre poletanja.

Čekiram se,predam kofer i odoh na sprat da popijem kafu i lekić protiv muke.Nisam nikad sigurna hoće li mi biti muka,pa za svaki slučaj.

Kafa apsolutno diskasting, ne verujem, kako nes može biti loša?  Biće da može.

Izvlačenje kaiša,uvek to mrzim,kao i izuvanje,osećam se kao ludača,sve sa akcentom da treba da pazim kakve čarape obuvam na aerodrom,otkud znam hoće neko da me zagleda pa da se još  obrukam…

Pasoška kontrola i eto me,da vidim ukrcavanje gde je, i da se smestim pored prozora (Hvala Kumi na rezervacijama u oba pravca pored prozora) .

Eto nas,polećemo.

E tu kad se poleće imam malu frku kad mi se želudac zalepi za kičmu,pa ne znam da li će izdržati ostatak puta.Nebo je ok, bez obzira na kišu,nema jakih turbulencija,lepo je gore, čovek se oseti kao ptica bar na momenat.

Kako se podižemo tako gledam koliko smo ustvari sitni na Zemlji,kao mravi. Parcele u nijansama braon i zelene, nepravilno raspoređene.

Izlazimo iz prostora Srbije i furamo dalje, čini mi se kao da se krećemo toliko polako, sve do momenta kada ugledam Balaton jezero.

Pilot nam se obraća sa podacima da smona 11 000 visine i da je trenutna temperatura minus 52 stepena Celzijusa,da je sve ok, govori nam kuda ćemo leteti i daje u Amsterdamu nula stepeni. Odlično, toliko o mom proleću.

Dalje se leti, krajolici su slični, koji oblačić tu i tamo, prelepo. Malo snega u određenom momentu, ne mogu baš da skontam koja je zemlja, ali nije ni bitno, Holandija sigurno nije .

Iskreno, toliko sam nestrpljiva da stignem, inače dugo već nisam videla najmlađu mi tetku i njenu porodicu, pa celo putovanje ima još veću draž. Zanima me Holandija jako, verujem da je posebna, pričali su mi svi koji su do sada išli.

 

Kada dođete na područje Holadije odmah to shvatite. Parcele zemlje su kao nacrtane, bukvalno, kao da ste uzeli lenjir i olovku i nacrtali ivice, na kraju polja po jedna, tako deluje mala, vetrenjača.Boje u nijansama zelene, malo braon, tu je i voda naravno. Pri pogledu na pejzaž shvatite da stižete u jednu uređenu, divnu zemlju. Da sam samo zbog ovoga došla pa ne bih žalila!

Verujem da se polako približavamo odredištu, vreme je da se sleće, bar moj satić tako kaže. Pilot nam najavljuje sletanje,vezujte pojaseve eto nas!!!

Pri sletanju sam shvatila koliki je Shipol aerodrom,wow!

Kačimo se na hodnik za iskrcavanje i ja bukvalno jurim, nisam sigurna da ću uspeti sama da se snađem, pa pratim nekog čoveka iz aviona. Nisam mutava, ali što je sigurno sigurno je.

Dolazim do traka, kupim prtljag i bukvalno izlećem da nadjem moje, znam da me čekaju!

Izlazim kroz ona vrata i ugledam brata i tetka, tetku sa žutim Lalama (tulipanima) inače to je moje omiljeno cveće, jer u Srbiji cveta u vreme mog rođendana.

Sreća, radost naravno!

Krećemo ka izlazu,ja razgledam, sve mi je lepo!

Na putu ka njihovoj kući malo sam još zbunjena što od puta, što od zelenila na sve strane. A ja sam dete sa sela! Neverovatno je koliko ima zelenila!

Putevi široki, gužve nema.

Stižemo do kuće, usput primećujem da sve kuće u kraju liče jedna na drugu, nekako su ušuškane, simpatične kao da nam se smeše.

Arhitektura je prelepa! Ma sve je odlično!

Smeštam se u svoj apartman .

                                                                                              Pogleda iz mog „apartmana“

Malo priče, kafa pa u grad, dogovor je pao.

Idemo u obilazak centra Amstelfena.

Biciklima naravno!

Dobila sam bicikli,katanac broj 1 i katanac i lanac broj 2. Bez toga nema priče da ćete se švrćkati!

Krećemo polako biciklima i više vodim računa da se naviknem na biciklo nego na okolinu, nije da ne vozim bajk, nego prosto sam opijena brzinom dešavanja. Pre par sati u Srbiji, sa sad jezdim na bajku sa tetkom po ovim divotama!

Dođosmo do centra, imala sam samo jedan peh, zauzela sam celu stazu a morate vodtiti računa i o drugim učesnicima biciklističkog saobraćaja. Neki baka i deka za malo da me pokupe, ali ništa strašno idemo dalje.

U centru Markt ili pijaca. Starine, umetnička dela, nakit, biološka hrana. Sve je divno, šareno. lepršavo.

Obilazimo malo, tetka je pravi vodič , zatrpava me informacijama,moraću zapisivati, shvatam već sad.

Naravno ne bi bile žene, da nismo malo svratile i u po koji butik, ali već na početku shvatamo da je gužva, jer je prva nedelja u mesecu i tada su jedino nedeljom otvorene prodavnice u Amstelfenu, inače nisu.

Ostavljam obilaženje butika za neki drugi put.

Osećam se fantastično, narod je toliko šarenolik da se jednostavno odmah uklopite.

Otišle smo i do nove biblioteke,kakv je to divan dizajn.

Otvoren prostor, svetlo, možete iznajmiti svašta, od knjiga, CDova, pa čak i slike!

Možete popiti kafu za 1 euro i pročitati novine, otići na net.

Nisam slikala, ima dana.

Kupujemo hranu za večeru i krećemo nazad, drugim putem.

 

Tetka mi pokazuje gde je bio Crveni krst, od njega se danas ne nazire ništa, posađeno je cveće.

Imaju izreku za nešto što je bilo loše i prošlo je : Pokri ga peskom.Da se ne sećate i da vas ne boli.

Divan dan, zaspala sam pre nego što je pao mrak.

U 9 pm, još se vidi.

Neverovato za navići se.

Jutros u 6 i 30 se budim, naspavana, odmorna. Mislim da još nije ni 5. Mrak je, sve do pola 8.

Sad ispijam kafu i pripremam se za današnju avanturu!

Zebra kolač sa voćem na Djurovski način

Jedan dan mi se baš jako prijelo nešto slatko, a jako se trudim da smanjim unos šećera fabrički nastalog ali kad me uhvati ti napadi ne vredi ništa drugo nego zasuči rukave i u kuhinju.Gledala sam da bar malo smanjim dozu i da bude nečeg čokoladastog i pronađoh recept na blogu Life taste like chocolate nešto što bi moglo ispasti lagano. Naravno da sam malo obradila jer sam žurila da što pre bude gotovo.  Za moju varijaciju na temu potrebno je:

  • 3 kokošija jaja
  • 100 g belog kristal šećera
  • 50 ml mleka
  • 120 ml ulja suncokretovog
  • 1 kesica vanil šećera
  • pola praška za pecivo
  • 250 g brašna T-400
  • 1 velika supena kašika kakaa
  • 1 mala kašika cimeta
  • 2 štangle crne čokolade za kuvanje
  • prah šećer za posipanje po želji
  • 200 grama voća po izboru (borovnice, maline, kupine u mom slučaju)

Način pripreme:

belance odvojite od žumanca, pa ga dobro ulupate mikserom uz dodavanje šećera po kašiku i vanil šećer na kraju. Kada postane kao sneg dodate žumance i malo promešate. Zatim ulje i mleko dodajete uz mešanje bez uključivanja miksera, polagano mešate dok se ne sjedini. Brašno i prašak za pecivo dodate na samom kraju, isto bez uključivanja mešate ali onako malo žustrije, da bi se dobila glatka masa. Možete mešati i sa žicom, kako god vamje lakše. Pola mase prespete u drugi sud i u nju umešate kakao i cimet svu količinu. Taj deo mase će biti dosta gušći i teži pa ako baš želite da šarate i napravite izgled zebre morate voditi računa o tome. Pošto ja nisam imala tu nameru, ostavila sam taj deo za gornji sloj kolača jer sam znala da će upasti u beli deo.

Rernu zagrejete na 180 stepeni, kalup za pečenje ili tepsiju obložite papirom za pečenje i onaj žuti deo testa sipate tako da se lepo poravna. Voće dobro operete, ocedite i pospete po prvom sloju . To onda izgleda ovako

Zebra kolač sa voćem

Zebra kolač sa voćem

 

Zatim polagano preko ovoga narendate crnu čokoladu i sipate drugi deo fila da bude ujednačeno debeo . Stavite u rernu na nekih 40 minuta, čačkalicom proverite da li je skroz pečen ako ne vratite ga još koji minut nazad. Ono što vam od srca preporučujem je da nikako vruć kolače ne sečete (što sam ja uradila) i ne jedete ( što sam takođe uradila). Kada je hladan mnogo se lepše seče. Pre služenja pospete šećerom u prahu, pogotovo za one koji baš vole slatko jer prema ovim merama to nije, veće je onako kiselkasto – sladak, taman da utolite glad za slatkim.

Zebra kolac sa voćem

Zebra kolac sa voćem